Zahvaljujem, predsedavajuća.

Želeo bih, prvo, svim građanima Republike Srbije da čestitam Srpsku pravoslavnu novu godinu i svim prisutnim narodnim poslanicima, sve najbolje u ovoj 2026. godini.

Kao što sam najavio i na prethodnim sednicama i prilikom medijskog obraćanja da ću se boriti i dalje za istinu i pravdu na taj način što ću kao narodni poslanik SNS i poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, raditi zajedno sa svojim kolegama i saradnicima na novom setu pravosudnih zakona. Taj višenedeljni rad je završen i ovih pet pravosudnih zakona se danas nalaze na dnevnom redu. U okviru dnevnog reda po ovim tačkama od 2. do 6. raspravljaćemo o Predlogu zakona i izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, o Predlogu zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i o Predlogu zakona o izmeni Zakona o sudijama.

2/1 AL/LŽ 10.15 – 10.25

Usvajanje ovih zakona je samo prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu Srbije, kako njime više ne bi upravljali otuđeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći.

Kao što znamo, deo tužilaštva i deo sudstva se otuđio i oteo od države Srbije, a ovih pet pravosudnih zakona upravo su bitni i za bolju samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva u skladu sa Ustavom Republike Srbije i, naravno, u skladu sa našim zakonima, jer nama i u tužilaštvu i u sudstvu trebaju oni ljudi koji su lojalni jednoj državi, a to je država Srbija.

Prvo ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se unapredi efikasnost, dostupnost i funkcionalnost pravosudnog sistema kroz usklađivanje sudske i javno tužilačke mreže sa realnim demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim uslovima.

Ovaj zakon predstavlja nužan i sistemski opravdan korak ka rasterećenju beogradskih sudova i javnih tužilaštava, obezbeđivanju uslova za efikasno postupanje i pripremi pravosudnog sistema za značajan porast broja predmeta, posebno u svetlu predstojećih EKSPO 2027 aktivnosti.

Uzimajući u obzir sve navedene okolnosti, donošenje ovog zakona je neophodno radi unapređenja pravne sigurnosti u radu pravosudnih organa. Preopterećenost postojećeg Trećeg osnovnog suda u Beogradu je jedan od razloga koji nameću potrebu osnivanja novog četvrtog osnovnog suda u Beogradu. Naime, u 2024. godini Treći osnovni sud u Beogradu primio je 7.778 novih predmeta, a u 2025. godini primljeno je 6.815 novih predmeta, pri čemu je u septembru 2025. godine zabeležen značajan rast priliva tužbi protiv banaka.

Ovi podaci obuhvataju isključivo nove predmete i ne sadrže veliki broj starih predmeta koji se i dalje vode, a koji su nastali u periodu kada je jedan sudija Parničnog odeljenja bio zadužen sa gotovo 5000 predmeta, što predstavlja objektivan sistemski limit efikasnosti.

Rast budućeg obima predmeta na teritoriji opštine Surčin usled projekta EKSPO 2027. je takođe, kriterijum za intervenisanje u pravosudnoj mreži u Beogradu. Predstojeći međunarodni događaj EKSPO 2027. uslovljava izuzetno intenzivan razvoj na području gradske opštine Surčin, koja će biti centralna lokacija većine infrastrukturnih urbanističkih, stambenih, poslovnih i komercijalnih projekata. Očekuje se veliki obim nove gradnje, dakle, novih kvadrata, povećanje broja građevinskih, imovinsko pravnih postupaka, rast broja upravnih sporova u vezi sa građevinskim dozvolama, eksproprijacijom i urbanističkim planovima, porast parničnih i vanparničnih predmeta koji proizilaze iz brze urbanizacije i investicionih aktivnosti.

Sve navedeno ukazuje da će Surčin u narednim godinama postati jedno od pravosudno najopterećenijih područja u Srbiji, što čini neophodnim blagovremeno prilagođavanje sudske mreže.

Takođe, osnivanje sudske jedinice u Kosjeriću utemeljeno je na kriterijumima teritorijalne udaljenosti, pristupa sudu, broju stanovnika, obimu predmeta, privrednoj aktivnosti, potrebi da se građanima Kosjerića omogući ostvarivanje prava na suđenje u razumnom roku i pravnu sigurnost.

Kada analiziramo ove najvažnije delove ovog predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava,

2/2 AL/LŽ

možemo zaključiti da sve ovo što navodim u predlogu je u interesu građana, u interesu građana Beograda u interesu građana Kosjerića. Dakle, svaki deo naše pravosudnog sistema treba da bude u službi države Srbije i njenih građana.

Videli ste i sami, poštovani građani, koliki je broj predmeta i koliko je povećan broj predmeta, koliko će biti povećan broj predmeta zbog jednog od najvažnijih događaja u novijoj istoriji Srbije, to je međunarodna izložba EKSPO 2027. Zato će jedan sud biti zadužen za opštinu Novi Beograd, koja inače po broju stanovnika na teritoriji Beograda je i najveća opština, i naravno drugi sud koji će biti zadužen za opštine Zemun i Surčin.

Sada ću preći na Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, koji je izazvao toliko reakcija javnosti, uglavnom pozitivnih, a negativnih od onih…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Pazite, ako je vama iz opozicije priča o pravosuđu smešna, to govori o vama. Kada se govori o pravnoj državi, poštovanju Ustava i sprovođenju zakona, to za mene nimalo nije smešno. To je ozbiljna stvar, ali imajući u vidu da vi prekoputa i politiku shvatate neozbiljno i borbu za Srbiju, ne iznenađuju me vaše reakcije.

Zahvaljujem predsednice.

Dakle, razlozi za donošenje ovog zakona. Donošenje ovog zakona uslovljeno je potrebom da se izvrši usklađivanje sa predloženim izmenama u Zakonu o javnom tužilaštvu koje se odnose na nadležnosti Komisije Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinim predmetima, prigovoru protiv rešenje o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji, imajući u vidu da se u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu predlaže da o ovim pitanjima odlučuje neposredno viši glavni javni tužilac, neophodno je izvršiti odgovarajuće intervencije i u Zakonu o Visokom savetu tužilaštva u cilju usaglašavanja ova dva zakona.

Predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku iz razloga što nedonošenje zakona po hitnom postupku može da prouzrokuje štetne posledice po državne organe, odnosno javna tužilaštva.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, tu je najvažnije da Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uređuje obrazovanje, organizaciju, nadležnost i ovlašćenje posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela visokotehnološkog kriminala.

Ovim zakonom je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazovano Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koje je nadležno za postupanje u predmetima krivičnih dela visokotehnološkog kriminala za celu teritoriju Republike Srbije.

Međutim, položaj tog odeljenje u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i odnos tog odeljenja sa drugim javnim tužilaštvima u pogledu nadležnosti

2/3 AL/LŽ

nije precizno definisano. Iz tog razloga neophodno je izvršiti izmene ovog zakona kako bi se razrešili problemi u radu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, koji su nastali zbog nepreciznosti važećih zakonskih rešenja.

Poštovani građani, i te kako znamo u proteklom periodu koliko smo imali problema sa borbom protiv visokotehnološkog kriminala i na koji način su upućivana i organizacija i ozbiljnih terorističkih aktivnosti i pretnji i smrću i državnom rukovodstvu Srbije i narodnim poslanicima i putem informacionih tehnologija, društvenih mreža i smatram da će ovaj zakon dati veliki doprinos u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, ali koji je i ove izmene su napisane i po ugledu na evropske razvijene zemlje.

Sledeći Predlog zakona je zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Šta je tu najvažnije? Zakon o javnom tužilaštvu donet je u februaru 2023. godine u cilju usklađivanja sa aktom o promeni Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa, a koji je potvrđen na republičkom referendumu 16. januara 2022. godine.

3/1 MZ/LjL 10.25-10.35

Imajući u vidu dosadašnju praksu u primeni ovog zakona, potrebno je da se pojedina rešenja koja se odnose na nadležnost za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji, prigovoru protiv rešenja o devoluciji, prigovoru na godišnji raspored poslova u Javnom tužilaštvu, odlučivanju, upućivanju javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, kao i odredbe o broju mandata glavnih javnih tužilaca, izmene u cilju ostvarivanja uslova za efikasniji rad Javnog tužilaštva i dodatnog usklađivanja sa ustavnim i drugim zakonskim odredbama.

Dakle, odredbama čl. 1-5 Predloga zakona vrši se intervencija u čl.18-22 Zakona o Javnom tužilaštvu.

Članom 22. stav 1. i stav 2. Zakona o Javnom tužilaštvu propisano je da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji odlučuje Komisija Visokog saveta tužilaštva, koju čine pet članova koje bira Visoki savet tužilaštva iz reda javnih tužilaca na pet godina, bez mogućnosti ponovnog izbora. Ovakvo zakonsko rešenje nije adekvatno sa stanovišta vršenja hijerarhijskih ovlašćenja u Javnom tužilaštvu.

Naime, zakonom nije određeno iz kog stepena javnih tužilaštava mogu biti birani članovi predmetne komisije. Tako se može dogoditi da o prigovorima protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu odnosno rešenja o supstituciji i devoluciji odlučuju javni tužioci koji su članovi komisije, koji su iz javnog tužilaštva nižeg stepena u odnosu na glavnog javnog tužioca koji je doneo obavezno uputstvo odnosno rešenje. Na taj način se narušava hijerarhija u Javnom tužilaštvu. Da bi se takva anomalija ispravila, članom 5. Predloga zakona predlaže se izmena člana 22. Zakona o javnom tužilaštvu.

Predloženo je rešenje da o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja i devoluciji odlučuje glavni javni tužilac neposrednog višeg javnog tužilaštva, a o prigovorima protiv ovih akata koje je doneo Vrhovni javni tužilac odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva na posebnoj sednici zatvorenoj za javnost.

Time se u potpunosti uspostavljaju puna hijerarhijska ovlašćenja koja imaju glavni javni tužioci u odnosu na javne tužioce, kao i neposredno viši glavni tužioci u odnosu na niže javne tužioce.

Predloženo rešenje je u skladu i sa članom 15. Zakona o javnom tužilaštvu koji uređuje odgovornost za rad u javnom tužilaštvu i kojim je propisano da glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad Vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom, a da javni tužilac odgovara za svoj rad glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom.

Na istoj liniji je rešenje iz člana 7. Predloga zakona, kojim se interveniše u članu 39. Zakona. Predlaže se da o prigovoru javnog tužioca na odluku o godišnjem rasporedu poslova u javnom tužilaštvu koji donosi glavni javni tužilac odlučuje neposredno viši javni tužilac umesto visokog saveta tužilaštva, kako predviđa važeće zakonsko rešenje.

Kada je u pitanju odluka o godišnjem rasporedu poslova u Vrhovnom javnom tužilaštvu, o prigovoru protiv te odluke odlučuje kolegijum Vrhovnog javnog tužilaštva. Predloženo je rešenje u skladu sa navedenim članom 15. Zakona o Javnom tužilaštvu, koji uređuje odgovornost za rad u Javnom tužilaštvu.

3/2 MZ/LjL

Članom 6. Predloga zakona dopunjuje se odredba člana 31. tačka 4. Zakona o Javnom tužilaštvu koja propisuje nadležnost Vrhovnog javnog tužilaštva da obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za Javno tužilaštvo.

Predloženom dopunom se uvodi obaveza za Vrhovno javno tužilaštvo da za obavljanje ovih poslova zatraži saglasnost Ministarstva pravde.

Navedena dopuna je neophodna, imajući u vidu da u okviru međunarodne saradnje može doći do preuzimanja međunarodnih obaveza koje bi imale implikacije na Republiku Srbiju i njen međunarodni položaj, pa je stoga neophodno da se ta saradnja obavlja uz saglasnost ministarstva koje je nadležno za poslove pravosuđa.

Članom 8. Predloga zakona menja se član 41. Zakona o javnom tužilaštvu koja uređuje vršioca dužnosti Vrhovnog javnog tužioca i glavnog Javnog tužioca. Novinu predstavlja rešenje da isto lice može biti ponovo postavljeno za vršioca dužnosti glavnog Javnog tužioca, kao i da taj period može da traje tri godine.

Ovo rešenje se predlaže iz razloga sprečavanja blokade rada Javnog tužilaštva kada su u pitanju manja javna tužilaštva sa malim brojem javnih tužilaca.

Iz istog razloga izvršena je intervencija u članu 62. stav 1. Zakona o Javnom tužilaštvu, tako što se daje mogućnost da glavni javni tužilac može biti ponovo biran na tu funkciju u istom javnom tužilaštvu.

Članom 10. Predloga zakona menja se član 69. Zakona o Javnom tužilaštvu koji uređuje privremeno upućivanje u cilju efikasnijeg rada Javnog tužilaštva i boljeg upravljanja kadrovskim potencijalom Javnog tužilaštva. Predlaže se mogućnost ponovnog privremenog upućivanja javnog tužioca u drugo javno tužilaštvo na period od tri godine.

Budući da se radi o statusnom pitanju položaja javnih tužilaca, predlaže se da rešenje o privremenom upućivanju donosi Visoki savet tužilaštva, a ne vrhovni javni tužilac, jer je to primerenije, imajući u vidu nadležnost ova dva organa. Predviđeno je da se pre donošenja rešenja o upućivanju obavezno pribavlja mišljenje glavnog javnog tužioca i javnog tužilaštva u koje se upućivanje vrši.

Članom 11. Predloga zakona interveniše se u članu 128. Zakona o javnom tužilaštvu, koji propisuje nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva. Brišu se nadležnosti kolegijuma javnog tužilaštva da daje mišljenje o predlogu izveštaja o radu javnog tužilaštva za prethodnu godinu i mišljenje o predlogu plana i programa rada za narednu godinu, budući da, shodno odredbi člana 15. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu, glavni javni tužilac odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad vrhovnom javnom tužiocu i neposredno višem glavnom javnom tužiocu, u skladu sa zakonom, te je priprema ovog izveštaja i plana programa u isključivoj nadležnosti glavnog javnog tužioca.

Član 12. Predloga zakona je prelazna odredba koja uređuje prestanak rada Komisije Visokog saveta tužilaštva, koja odlučuje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanju u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji, prigovoru protiv rešenja o devoluciji, a imajući u vidu odredbe člana 5. Predloga zakona, kao i postupanje sa započetim predmetima Komisije.

Član 13. Predloga zakona je završna odredba koja uređuje stupanje ovog zakona na snagu.

Na kraju, peti predloži zakon iz seta pravosudnih zakona je Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama. Izmenom Zakona o sudijama predlaže se uvođenje mogućnosti da predsednik suda, nakon isteka svog mandata, može biti ponovo izabran na istu funkciju u još jednom mandatu. Navedeno je predloženo imajući u vidu da je u prethodnom periodu ovakvo rešenje ostvarilo dobre rezultate.

3/3 MZ/LjL

Predloženo rešenje zasniva se na potrebi da se obezbedi kontinuitet u vršenju jedne od najvažnijih upravljačkih funkcija u pravosudnom sistemu.

Predsednik suda nije samo formalni rukovodilac suda, već i nosilac širokih nadležnosti od ključnog značaja za unutrašnje funkcionisanje suda. Predsednik suda je odgovoran za donošenje akata o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, za raspoređivanje sudija i sudijskih pomoćnika, kao i za obezbeđivanje optimalnog funkcionisanja sudskih odeljenja i rad suda. Kontinuitet u obavljanju ovih poslova od suštinske je važnosti jer se radi o procesima koji imaju dugoročne efekte i zahtevaju poznavanje unutrašnjih potreba suda, kadrovskih kapaciteta i specifičnosti opterećenja predmetima.

Uloga predsednika suda u kadrovskim pitanjima je izuzetno značajno, od praćenja i ocenjivanja rada suda i državnih službenika u sudu, kroz predlaganje mera za unapređenje efikasnosti, pa sve do sprovođenja obuka i profesionalnog razvoja. Omogućavanje još jednog mandata, kao što se predlaže, predstavlja pravni mehanizam da se nastavi sa dobrom praksom i da se očuvaju pozitivni efekti prethodnog rukovodećeg perioda, kada je procena Visokog saveta sudstva da je predsednik suda svojim radom doprineo poboljšanju kvaliteta i efikasnosti sudskog rada.

4/1 VS/JG 10.35 – 10.45

Smena rukovodstva suda nakon jednog mandata bez mogućnosti da se nastavi rad dokazano uspešnih predsednika može dovesti do prekida započetih procesa i gubitka institucionalnog znanja. Omogućavanje dodatnog mandata omogućava stabilnost i doslednost u realizaciji reformskih ciljeva.

Mogućnost ponovnog izbora predsednika suda je pitanje koje zavisi isključivo od procene Visokog saveta sudstva ostvarenim rezultatima, posvećenosti, organizacionim sposobnostima kao i o samom integritetu predsednika suda. Na taj način obezbeđuje se da samo oni predsednici koji su u svom mandatu pokazali visok nivo stručnosti, efikasnosti i odgovornosti imaju šansu da nastave dalji rad.

Predložena izmena zakona uvodi fleksibilnost koja je ophodna za funkcionisanje sudske vlasti, ona nenarušava princip izbora i kontrole nad radom predsednika suda, već naprotiv podiže standarde, jer samo oni predsednici koji su po oceni Visokog saveta sudstva uspešno obavljali funkciju mogu biti ponovo izabrani. Omogućavanje dodatnog mandata predsednika suda predstavlja instrument za jačanje efikasnosti, stabilnosti i kontinuiteta unutrašnjeg upravljanja sudovima.

Poštovani građani, poštovani prisutni narodni poslanici izneo sam vam najvažnije delove seta, pet pravosudnih zakona koje sam predao kao narodni poslanik i smatram da su ovo odlični zakoni, nadam se da ću za ove predložene zakona da ćemo imati dovoljnu podršku prilikom izbornog dana.

Dakle, da će biti izglasani, jer ovih pet pravosudnih zakona će i ojačati i tužilaštvo i sud, ali pre svega ojačati poštovanje Ustava i uticati da se deo otuđenog i otetog tužilaštva i sudstva vrati pod kontrolu države Srbije u skladu sa Ustavom i da damo jedan veliki doprinos da pojedini tužioci i sudije koji rade po nalogu domaćih i stranih centara moći da rade po nalogu naših zakona, da poštuju Ustav i da služe samo jednog zemlji, a to je Srbija.

Zahvaljujem vam se na pažnji i spreman sam da odgovorim na sva vaša pitanja. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Želeo bih da odgovorim prethodnom govorniku iz razloga što je izneo niz kritika na ovaj set pravosudnih zakona koji sam predložio, ali s druge strane želim da

10/2 JJ/LŽ

mu se zahvalim, jer u srednjem delu svog govora sve u stvari, govorio isto kao što sam i ja govorio na uvodnom izlaganju i na sednici Odbora za pravosuđe.

Dakle, hvala vam što ste priznali da postoji politički uticaj na tužilaštvo i na sud na ovoj drugoj opozicionoj strani. Dakle, i tu se slažem sa vama, tu ste apsolutno u pravu, ali i sto tako želim da vam kažem da u ovom mom predlogu i što sam imao prilike više puta da ponovim, nama nije cilj da ovim setom pravosudnih zakona da mi vršimo bilo kakav uticaj na tužioce i sudije politički, ili da mi nekoga kao vlast kontrolišemo. Ne, nego mi želimo da tužiocu budu samostalni u svome radu, a sudije da budu nezavisni, a ne da imamo situaciju da jedan tužilac ne može da donese određenu odluku, tj. da obavi istražne i predistražne i istražne radnje, dok ne pita za mišljenje Zagorku Dolovac ili Mladena Nenadića.

Dakle, nije to ta samostalnost tužilaštva koju mi želimo da ostane i opstane, nego tužilac u skladu sa Ustavom i svojim zakonskim ovlašćenjima da bude samostalan u svom radu. Ne treba niko da ga kontroliše, ima on zakone i Ustav i zna šta treba da radi.

Što se tiče javne rasprave i ovoga što ste rekli, za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, valjda mi kao narodni poslanici, a i vi ste narodni poslanik, i ne vidim šta je tu loše da narodni poslanik predloži zakon. Valjda mi narodni poslanici treba da predlažemo i zakone i amandmane. Zašto bu sami sebi uskraćivali ta prava. Dakle, zašto bi mi sada čekali kada će da se seti neko iz Visokog saveta sudstva ili Visokog saveta tužilaštva da nešto prokomentariše pa da nama da signal da mi možemo da radimo svoj posao.

Sa druge strane, imali smo ovih dana zvanično reagovanje Visokog saveta tužilaštva gde su meni preteći najavili krivične prijave i tužbe zbog predloženog seta zakona. I, sada treba da čekam javno mišljenje još neku pretnju ili tužbu od strane predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića da bi onda smeo da predložim određeni zakon. Onda ove zakone sam ja predao 22. decembra, dakle, tu je prošlo 20-ak dana, i ko je želeo iz Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva da reaguje imao je dovoljno vremena.

Drugo, priznali ste za uplive stranih sila u tužilačkoj organizaciji. Tako je, to je i moja rečenica iz nastupa i uvodnog dela, tako je, ne želimo da bilo koja strana sila ima upliv u tužilačku organizaciju, tužioci treba da služe samo državi Srbiji.

Sami ste rekli da je gora situacija u tužilaštvu nego u sudstvu i tu se slažem. Rekli ste da je većina sudija i tužilaca su profesionalci koji dobro rade svoj posao. Pa, da to i mi govorimo, ja ne kritikujem većinu sudija i tužioca, nego kritikujem one tužioce i sudije koji su oteli delove tužilaštva i sudstva od države Srbije. Dakle, kada govorimo o štetama, pa gde ćete veći štetu nego što je napravila Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Samo na osnovu četiri, pet predmeta napravili su štetu za budžet Republike Srbije 155 miliona evra zbog lošeg rada tužilaštva i još na desetine drugih slučajeva milionsku štetu koju su napravili.

Samo da podsetim, na kraju kako je to bivši režim reformisao pravosuđe. Neuspela reforma pravosuđa iz 2009. godine i 2010. godine koštala je Srbiju 11 milijardi dinara zbog isplata plata neizabranim sudijama, tužiocima i zaposlenima u pravosuđu. Ustavni sud je vratio više od 300 neizabranih sudija, tužilaca i zamenika javnih tužilaca na posao koji su ostali bez posla za vreme reforme pravosuđa bivšeg režima 2009. godine i 2010. godine. Ostalo je bez funkcije u vašim reformama 837 sudija i oko 200 zamenika tužilaca.

11/1 VS/LjL 11.45-11.55

Petoro ljudi je izvršilo samoubistvo, najmanje 20 se razbolelo i preminulo zbog reizbora. Dakle, to su ljudi koji su bili zaposleni u sudstvu i tužilaštvu, koje ste vi smenili i ostavili bez posla. A broj nerešenih predmeta u vašim reformama pravosuđa se povećao sa 780 hiljada na tri miliona. E, tako je uređivao pravosuđe bivši režim 2009, 2010. godine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Želeo bih da se zahvalim kolegi Ristu Kostovu na svemu š to je rekao i na podršci koju daje za set pravosudnih zakona.

Reagujem i povodom govora prethodnog govornika.

Interesantno je da je on govorio da je reč ovde o nekim ad hok akcijama itd, a istovremeno upravo se oglasila članica Visokog saveta sudstva Snežana Bjelogrlić, koja je rekla da je u pitanju set pravosudnih zakona, izolovana akcija jednog poslanika, makar on bio član vladajuće stranke i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, najave izmene pravosudnih zakona, naročito ukoliko bi to bilo učinjeno bez javne rasprave i mogućnosti jedne grane vlasti da se izjasni o predloženim izmenama zakona koji se upravo na nju odnose više mi liče na probne balone ispipavanja pulsa javnosti i na pokušaj zastrašivanja sudija i tužilaca nego na ozbiljnu zakonodavnu aktivnost, rekla je Snežana Bjelogrlić, koja je inače poznata da je kao član Visokog saveta sudstva na elektronskoj sednici svoga muža postavila prošle godine, prošlo leto za predsednika suda u Ivanjici.

Dakle, interesantni stavovi dela opozicionih poslanika, članova Visokog saveta sudstva. Svi zajedno tražite javnu raspravu gde bi učestvovali predstavnici Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva koji nas kritikuju. Šta god mi narodni poslanici iz vladajuće koalicije i Srpske napredne stranke nešto predložimo oni nas kritikuju zašto mi to predlažemo, te ad hok akcije, te pojedinačne akcije poslanika. Dakle, najbolje bi bilo da narodni poslanici koji se bave pravosuđem ništa ne rade, a što se tiče VST, pošto ste u struci, želim još nešto da vam kažem, vi kao narodni poslanik morate znati da je vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac pokazala jedno nepoštovanje prema Skupštini Srbije. Nije ni došla na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu da podnese izveštaje o radu za pet godina, a onda je predsednik VST-a Branko Stamenković, pošto žalite što nema javne rasprave gde može on da učestvuje slagao javnost, gde je rekao da Zagorka Dolovac nije mogla da dođe na sednicu Odbora za pravosuđe jer je sa Miljkom Radisavljevićem taj dan bila u Hagu na sastanku „Jurodžasta“, a cela Srbija je videla da je Zagorka Dolovac, dan posle sednice Odbora za pravosuđe, otišla sa beogradskog aerodroma put Haga zajedno sa Miljkom Radisavljevićem koji je dan ranije bio kod nas ovde u Skupštini na sednici Odbora za pravosuđe.

14/3 GD/MJ

Dakle, predstavnici VST-a i VSS-a, čast izuzecima, uporno obmanjuju javnost, lažu i manipulišu, pokazuju nepoštovanje prema zakonodavnom telu. Snežana Bjelogrlić kuka što ne uvažavamo stav VSS-a, a šta ćemo mi sa tim što oni ne uvažavaju stav zakonodavne vlasti, Narodne skupštine?

Koliko se ja sećam, Zagorka Dolovac je ovde polagala zakletvu nekoliko puta, a nismo mi poslanici polagali zakletvu u Visokom savetu tužilaštva ili u Vrhovnom tužilaštvu. Prema tome, kritike mogu da razumem, ali ne mogu da razumem laž i manipulacije i neargumentovane kritike.

U predloženom setu pravosudnih zakona govorite da se ovde sve tiče jednog ili dva čoveka. Ne, ne tiče ni jednog ni dva čoveka, ovde se tiče da li će pravosuđe da funkcioniše u skladu sa Ustavom ili neće. Dakle, imamo Ustav, imamo tužilaštvo koje treba da bude samostalno, sudstvo koje treba da bude nezavisno, ali ne nezavisno od države i naroda, ne samostalno od Ustava i zakona. Dakle, mi kada smo menjali Ustav u oblasti pravosuđa ispoštovali smo sve preporuke i EU i Venecijanske komisije, a to što su pojedinci zloupotrebili svoje funkcije za ovih nekoliko godina, e nadam se da će jednoga dana za to odgovarati u skladu sa zakonom.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Želeo bih da kratko odgovorim. Prvo, u ovim predloženim zakonima uopšte nije reč o ukidanju tužilačkog odeljenja za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala. U članovima od 1. do 4. Predloga zakona vrši se intervencija u delu zakona koji se odnosi na Posebno Odeljenje za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Dakle, Predlogom zakona menja se naziv Odeljka 1. Glave II zakona, tako što se postojeći naziv odeljenja Posebno javno tužilaštvo zamenjuje nazivom Posebno odeljenje javnog tužilaštva za borbu protiv visokog tehnološkog kriminala.

Kada smo kod visokog tehnološkog kriminala i uopšte tih raznih mreža, ja bih samo podsetio da je prošle nedelje u Francuskoj osuđeno deset ljudi zbog vređanja Brižit Makron na društvenim mrežama. Da li je to sajber diktatura ili demokratija i odgovornost za sajber nasilje?

Dalje, vi ste ovde uporno govorili i vidim da vas je jako pogodilo, što se tiče međunarodne saradnje, što u mom predlogu zakona ne može više tužilaštvo da obavlja međunarodnu saradnju bez prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva, a to je Ministarstvo pravde, i naravno, potrebno je mišljenje i Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova. Ne znam zašto vas to boli, jer se pokazalo u prethodnom periodu da je tužilaštvo, u smislu međunarodne saradnje, naročito onaj deo koji se tiče ratnih zločina, znalo to i te kako da zloupotrebi. Pa se onda nađu na određenom seminaru u zemlji ili inostranstvu predstavnici ministarstva Srbije i Hrvatske, primera radi, pa potpišu određene međunarodne sporazume, pa onda tužilaštvo Srbije da sve podatke tužilaštvu Hrvatske i onda se hapse Srbi po regionu. Možda vam to nedostaje. Mi samo želimo da međunarodna saradnja, što se tiče našeg tužilaštva, bude kao u svim drugim razvijenim zemljama.

Dalje, pošto ste ovde navodili razne primere iz Evrope, ja bih samo podsetio da je gospodin Merc podneo na stotine krivičnih prijava zbog uvreda, imali smo čak i pretres u kući jedne nepokretne penzionerke jer ga je nazvala malim nacistom. Dakle, u raznim tim slučajevima vezano za krivične prijav, Merca imali smo i pretrese kuća, uključujući i starijih osoba, invalidskih penzionera, a Merc je čak naglasio da je odštetu preusmerio u socijalne svrhe, braneći svoje postupke.

Prema tome, kada navodite određene primere iz sveta, zamolio bih vas da se držite određene argumentacije. Još jedna molba, kada želite da kritikujete nas iz SNS za određene zakone iz seta pravosudnih zakona, pročitajte barem nazive tih zakona. Dakle, ja nisam predložio ukidanje JTOK-a. Nijedan zakon ovde nije vezan za ukidanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Zahvaljujem.

Želeo bih samo kratko da poručim da se ničega ne bojim sem Boga, prema tome te vaše pretnje ne mogu da prođu. Ovo što ste rekli da ću ja biti žrtvovan pred Evropljanima ne znam otkud vam te teze.

Žao mi je što niste slušali moje uvodno izlaganje gde sam ja u uvodnom izlaganju rekao da su mi u pisanju ovog predloga izmena ovog seta pravosudnih zakona pomagali istaknuti profesori Pravnog fakulteta, pravni stručnjaci, moji saradnici, advokati, eminentni stručnjaci, a kolega Jovanov vam već rekao i citirao. Dakle, moje ustavno pravo je da to predložim kao narodni poslanik.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća, zahvaljujem se šefu poslaničke grupe, mom prijatelju i bratu Milenku Jovanovu na svemu što je rekao i jako mi je drago što su mi dobri ovi predloženi zakoni jer nisam čuo nikakvu kritiku kao što je i Milenko rekao nego sam samo čuo kritiku lično prema meni.

Prema tome, nisam ni očekivao da me vi iz tog dela opozicije hvalite i svaka vaša kritika prema meni je za mene dobra i sve naše birače, dakle, vi ste navikli da vodite politiku uvreda, prosto da nije jadno, bilo bi smešno, ne znam kako da nazovem ni osobu koja me je kritikovala, niti ove uvrede koje sam pretrpeo. Ali ja ću vam uvek odgovarati rezultatima, za razliku od vas koji mrzite Srbiju, koji nemate nikakve karijere, ja se ponosim svakom novinarskom redakcijom gde sam radio i svojom sportskom karijerom i svim svojim diplomama i svojom profesorskom karijerom, a naročito svojom političkom karijerom. Ja sam ponosit čovek, jer živim u Srbiji, jer sam narodni poslanik u Skupštini, i što predlažem zakone, kao član najbolje stranke u Evropi i kao neko ko sprovodi politiku Aleksandra Vučića. Prema tome, što me vi više napadate, mene samo motivišete da se što više borim za Srbiju.

Kad smo kod mojih novinarskih tekstova, voleo bih nekada da pročitate i moje novinarske tekstove o bivšem režimu kada ste se nalazili na tim funkcijama gde sam govorio o vašim manipulacijma, krađama, lopovlucima, izdajama, šta ste radili protiv Srbije, kada ste bili gradonačelnici, predsednici opština, ministri, načelnici Generalštaba, načelnici u Ministarstvu odbrane, pokrajinski sekretari, ima tu dosta tekstova i u Pečat i u drugim redakcijama, lepo sam vas ja obrađivao novinarski.

18/3 VS/LŽ

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Neko po završetku fakulteta ostane glup, jadan i bedan u svom ponašanju, a neko, da li ima 20, 30, 40 ili 50 godina, radi na sebi ceo život, uči i stiče nova znanja.

Neko gleda svako jutro da sa svojim saborcima, po nalogu Picule koji mu piše pitanja i govore i njegovom kolegi iz Skupštine koji piše govore, a neko sa druge strane gleda svaki dan šta može da uradi za Srbiju i za borbu za istinu i pravdu.

To je razlika između nas i vas, mi koji branimo Ustav i koji vam po peti put danas govorimo da, prema članu 107. Ustava, može zakon da predloži i narodni poslanik i Vlada ili najmanje 30.000 birača, a vi samo odgovarate uvredama.

Imamo nekoga koji beži po hodnicima i koji beži sa makazama po ulicama i koji beži kada vas vidi, a imamo druge nas koji ponosito koračamo ulicama Beograda, podignute glave i to ne samo Beograda nego cele Srbije i svakog od njih koji rade protiv Srbije možemo da pogledamo u oči dok oni beže od nas, jer su gubitnici.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Interesantno je da iste kritike opet danas čujemo od strane pojedinih članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva i opozicije. A kada govorimo o argumentaciji kritike na ovaj set pravosudnih zakona, vidimo da je nema, pa me ne bi iznenadilo u danu za glasanje da podržite ove moje zakone, zato što nisam video nijednu normalnu, objektivnu kritiku.

Što se tiče ovih kvalifikacija na moj račun da sam lik iz šatora koji se pojavio na portirnici, da, ja jesam lik iz šatora, Uglješa Mrdić, koji se pojavio na prijavnici da preda set pravosudnih zakona, za razliku od vas, koleginice, koja ste se pojavili isto na prijavnici sa lisicama, pa vam je policija oduzimala lisice, da ne ulazite sa lisicama u Skupštinu. Možda vi zadovoljenje pravde vidite sa lisicama, a ja to vidim sa setom pravosudnih zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Prethodni govornik je govorio o vremenu odgovornosti. Slažem se, dolazi vreme odgovornosti za sve one koji su kršili Ustav i zakone, naročito vi iz bivšeg režima sa svojim saradnicima u tužilaštvu i sudstvu. Oni koji su oteli deo tužilaštva i sudstva od države Srbije i naroda treba da odgovaraju i došlo je vreme odgovornosti za njih. Zato su i uznemireni i ceo dan po ovim tajkunsko-blokaderskim medijima vodite hajku protiv poslaničke grupe naše stranke iz razloga zato što dirnuli u osinje gnezdo, što smo se usudili da predložimo set pravosudnih zakona koji su usklađeni sa Ustavom i koji su upravo u kontekstu nezavisnijeg sudstva u skladu sa Ustavom i samostalnijih tužilaštva opet u skladu sa Ustavom.

Prethodni govornik je uporno govorio da mi gazimo sudsku vlast. Kako mi to gazimo sudsku vlast? Znači, predložimo zakon usklađen sa Ustavom i to je gaženje sudske vlasti. Ne razumem. Šta bi vi voleli? Vi bi voleli da vas deo iz opozicije i blokadera sa vašim plaćenim sudijama i tužiocima upravljate državom Srbijom zajedno sa stranim centrima moći? E pa to ne može. Srbija ima svoj Ustav, imamo izvršnu, imamo zakonodavnu, imamo sudsku vlast.

28/2 AL/JG

Dalje, što se tiče kriminala i korupcije, da ima, to najbolje znaju oni koji sede oko vas, koji su bili u brojnim postupcima, podnošene krivične prijave konkretno za kriminal i korupciju. Dakle, do 2012. godine Srbijom su vladali kriminal i korupcije, Beogradom do kraja 2013. godine, Pokrajinom i dobrim delom opština do 2016. godine. To ste radili vi iz režima.

Tako da, vi iz režima bivšeg dobro je kada govorite zato što onda i ovi mlađi, o kojima govorite, što su tada bili u osnovnoj školi a sada imaju 20 i više godina, neka i oni znaju kako je to izgledalo kada je Srbijom harala korupcija i kriminal pod kontrolom vas iz bivšeg režima.

Dakle, vi niste navikli na vladavinu prava, vi niste napadali Zagorku Dolovac i ne napadate je sada i Nenadića zato što vam odgovaraju. Dakle, ko god radi protiv države Srbije, protiv Ustava, ko napada predsednika Vučića, ko montira procese, hapsi nevinog Gorana Vesića, nevinog Tomislava Momirovića, hoće da hapsi nevinog Nikolu Selakovića, on vama smeta i onda tražite uporno podršku među vašima u tužilaštvu i sudstvu i imate je. Jedna od njih je Ivana Pomoriški Stoiljković, koja je vodila kod vas i omladinu separatista na čelu Trećeg osnovnog tužilaštva, koja je tokom prethodnih dana obećala svojim kolegama u Trećem osnovnom tužilaštvu da ovaj set pravosudnih zakona neće proći, jer će ona zvati svoje prijatelje u zapadnim centrima moći.

Žao mi je, narod se pita, pitaju se narodni poslanici. Ne pitaju se ni istočni ni zapadni centri moći. Dakle, mi smo ovde predstavnici naroda. Mi glasamo po svojoj savesti. Mi glasamo po svojoj slobodnoj volji. Mi glasamo ono što je u interesu države Srbije i njenih građana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Razumem nervozu kod opozicije i kod prethodne govornice, naročito kada se govori o tužilaštvu, posebno kada se govori o Tužilaštvu za organizovani kriminal jer čini mi se da je dotična napravila jedan biznis svojevremeno sa dvoje ljudi iz Tužilaštva za organizovani kriminal i jednim advokatom i to biznis od prozivanja. Krene u političko i medijsko prozivanje određene ličnosti, a onda se angažuje jedan advokat i dvoje njenih ljudi iz TOK-a i onda za novčanu naknadu prestane to prozivanje.

Imam neke informacije da je to dotična nastavila i danas da radi i samo kada pogledate spisak ljudi koje proziva, ima spisak ljudi koje ne proziva.

Naravno, sve to ima svoju cenu. Dakle, to pričaju advokati, to pričaju u Tužilaštvu ovi čestiti tužioci, ali kako se i svi oni plaše određenih tužilaca iz Tužilaštva za organizovani kriminal, koji imaju dogovor sa prethodnom govornicom oko određenih malverzacija, ali, dobro, dotična je i učestvovala u kriminalno-korupcionaškim aferama, radnjama dok se nalazila na pokrajinskim i drugim funkcijama. Prema tome, to me ne iznenađuje.

Evo, vidim da se ućutala. Nema onog dobacivanja. Kada se izbaci istina, onda se ućuti, ali dobro. Ja sad nemam ovde konkretne podatke o količini novca koji je dobila da prestane da proziva određene ljude, ali mogu i to da nabavim. Već imam za određene primere cifre, ali bih voleo da saberem sve te ukupne cifre i verovatno je to podelila sa svojim šefom tajkunom i sa svojim saborcima.

Dakle, to se zove, poštovani građani Srbije, reketiranje. To se zove kako bivši režim vidi da treba da funkcioniše Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Gospođa je 2018. godine prozvala Zagorku Dolovac tako što je rekla da li je živa Zagorka Dolovac i jako je kritikovala, a izvesni Stanislav Žunjić je na aerodromu rekao Zagorki Dolovac – vi ste još živi i posle toga je u efikasnoj policijskoj akciji, po nalogu tužilaštva, uhapšen na beogradskom aerodromu. Ja sam zbog toga podneo i krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu protiv Zagorke Dolovac, Branka Stamenkovića, Ivane Stojiljković Pomoriški i Ljubomira Anđelića, jer postoje osnovi sumnje da su prekršili Zakon o sudskom postupku protiv Stanislava Žunjića zbog rečenice – vi ste još živi. Zbog te jedne rečenice čovek je uhapšen, procesuiran i pretrpeo je užas u svom životu. Dakle, čoveku su upropastili život. Tako to radi bivši režim i tako to rade vaši ljudi u tužilaštvu.

Zahvaljujem.

34/1 TĐ/LjL 16.40 - 16.50

Zahvaljujem.

Što se tiče ovoga što je prethodna govornica iznela po pitanju pretnji i prijave policiji, pa eto posle na desetine pretnji smrću koje sam dobio od vaših aktivista, desilo se i da sam dva puta pozvao policiju. Ima dosta interesantnosti vezano za taj događaj i lepo je što ste podsetili javnost. To se dogodilo na jednoj benzinskoj pumpi i ta žena nije bila sama, bila je u društvu jednog muškarca koji je 30 i nešto minuta posle tog napada i pretnji smrću upućenih meni, preko Beogradskog aerodroma, napustio zemlju i otišao u jednu zapadnu zemlju i nije ga nedeljama bilo nazad. Dakle, jako interesantno sve to što se izdešavalo. Interesantno da je taj predmet

34/3 TĐ/LjL

u Trećem osnovnom tužilaštvu kod Ivane Pomoriški Stojiljković koja vam i daje fingirane podatke, a to je ona Ivana koja je bila sa vama kod Čanka u LSV-u i koja plače što je Pančevo deo Srbije i koja ima istu, kao i vi, separatističku politiku.

Drugo, ovde sam primetio da kada nemate argument protiv vlasti, uvek napadate na porodicu Aleksandra Vučića, napadate na porodicu Ane Brnabić i napadate one funkcionere SNS koji su dali svoj doprinos da vas pobede na svim izborima - od lokala do Republike.

Jako interesantno da ove optužbe koje sam izneo na vaš račun o vašim kriminalnim i korupcionaškim radnjama niste demantovali, a to je samo još jedna potvrda da je sve tačno što sam izneo. Hvala.

35/1 AL/JG 16.50 – 17.00

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani građani kada ovi blokaderi nemaju bilo kakav argument da kažu što se tiče ovog seta pravosudnih zakona koji sam predložio, onda krenu da vam udaraju po porodici. Ali evo sada nisu mi gađali samo oca, nego sada su vidim kritikovali i moje dedove i njihovu braću, verovatno sutra će krenuti na pradeda, čukundeda i tako redom kada nemaju argument onda udri po porodici.

Samo ću vam odgovoriti, ja sa pomenutim dedovima koje ste spomenuli ponosim zato što su bili aktivni borci protiv fašista, protiv nacista, protiv ustaša u Hercegovini. Ponosim se i sa mojim ocem i mojim stričevima i članovima moje porodice koji su ratovali i 90-tih učestvovali u stvaranju Republike Srpske.

Dakle, ponosim se sa mojoj porodicom. Ponosim se mojim rodnim Trebinjem i ponosim se što sam Srbin iz i srpske Hercegovine. Ponosim se što sam rođen u Republici Srpskoj i to je moj najbolji odgovor vama. Hvala.

Zahvaljujem.

Da nije smešno, bilo bi žalosno. Jedan od govornika je mene na početku svog izlaganja prozvao da u ovom setu pravosudnih zakona, koji sam predložio juče, da želim da ukinem TOK, tj. da predlažem da se ukine Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i da sam predao zakon o JTOK-u.

U drugom delu svog govora je rekao da nisam predložio TOK zato što se plašim toga da se to tužilaštvo ukine.

14/3 AL/IR

Dakle, on ni sam ne zna šta govori. Toliko o njihovoj povezanosti, a toliko i o njihovom poznavanju zakona. Oni ni ne znaju šta sam ja predložio. Oni ni ne znaju o čemu se radi taj set pravosudnih zakona, da je u pitanju i Zakon o sudijama, da se tiče i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, da se tiče i Zakona o borbi protiv visokotehnološkog kriminala, što se tiče Zakona o Javnom tužilaštvu i jedan zakon što se tiče organizacije rada sudstva i tužilaštva.

Ni sami ne znaju, ali su uznemireni. Zašto? Zato što je njihov novi prijatelj, njihov pajtos, Mladen Nenadić, Tužilac za organizovani kriminal, u medijskim nastupima mojih kolega i mene prozvan zato što je najodgovorniji kao zaštitnik onih najodgovornijih za pad nadstrešnice u Novom Sadu. Mladen Nenadić, koji zloupotrebljava svoju funkciju, izvršio je nekoliko krivičnih dela, kako on, tako i Vrhovni tužilac, Zagorka Dolovac. Ista ona Zagorka Dolovac koju je dotična prekoputa mene proganjala i gde ste vodili proteste i sa blokaderima išli ispred zgrade.

Vi ste ti koji vršite pritisak na pravosuđe. Vi ste ti koji ste protestvovali ispred tužilaštva i sudstva. Vi ste ti koji po nalogu nekih unutrašnje tajkunsko kriminalnih i stranih centara moći štitite ove ljude u tužilaštvu.

15/1 MV/JG 12.25 – 12.35

Dakle, molim vas, prvo čitajte zakone, naučite da čitate zakone, šta se predlaže.

Što se tiče toka, mislim da sam svojim delovanjem pokazao da se ne bojim ni Mladena Nenadića, ni Zagorke Dolovac, ni Tužilaštva za organizovani kriminal.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani građani, imam nekoliko pitanja za Tužilaštvo, mada ne znam koliko je danas pametno i postavljati pitanja Tužilaštvu i iznositi kritike na njihov račun, jer odmah uzvraćaju krivičnim prijavama. Došlo je vreme da narodni poslanik ako iznese račun na rad Vrhovnog tužioca ili Tužioca za organizovani kriminal dobija tužbu, krivičnu prijavu, pretnje, medijski linč, još samo očekujem hapšenje na stepeništu Skupštine Srbije. Ali, bez obzira na to, imam nekoliko pitanja za Tužilaštvo, koje je najodgovornije za određene stvari koje se dešavaju u državi.

Prvo, da se prisetimo jedne velike tragedije koja se dogodila u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kada je monstrum Kosta Kecmanović počinio veliki zločin.

Postavljam pitanje Tužilaštvu za organizovani kriminal, Mladenu Nenadiću i Zagorki Dolovac – šta je Tužilaštvo uradilo po pitanju dostavljanja IP adresa od SBB kojim se potvrđuje sa kojim ljudima je Kosta Kecmanović pre velikog zločina bio u komunikaciji?

Prema mojim informacijama Tužilaštvo nije ništa uradilo, a ni Šolakov SBB po tom pitanju.

Drugo pitanje je – šta je Tužilaštvo uradilo povodom moje krivične prijave za pad nadstrešnice protiv Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića kao najodgovornijih za smrt 16 ljudi u Novom Sadu? Dostavio sam i dopunu krivične prijave i dokaze, do dan danas nisam dobio bilo kakav odgovor.

Treće – postavljam pitanje VST i predsedniku VST Branku Stamenkoviću i vrhovnom tužiocu Zagorki Dolovac ko od njih laže? Jer, imali smo prilike da vidimo izjavu, gostovanje predsednika VST Branka Stamenkovića koji je javno rekao da Zagorka Dolovac nije došla na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu jer se u tom trenutku nalazila na sastanku u Hagu u „Jurodžastu“, a Zagorka Dolavac je sutradan otišla sa beogradskog aerodroma u Hag zajedno sa Miljkom Radisavljevićem koji je jedan od njenih zamenika koji je dan ranije bio na sednici Odbora za pravosuđe. Juče Branko Stamenković brani Zagorku Dolovac i napada mene kako ja lažem, a cela Srbija je videla fotografije sa aerodroma Zagorke Dolavac i Miljka Radisavljevića dan posle sednice Odbora za pravosuđe.

6/2 JJ/MT

E, pa neka to znaju poštovani građani Srbije koliki su lažovi i na šta su sve spremni u svojim manipulacijama i Dolovac i Stamenković i Nenadić i Pomoriški i ceo taj njihov kriminalni klan, ta banda u Tužilaštvu koja je otela i otuđila deo Tužilaštva od Srbije i naravno učestvovala da se i deo sudstva ocepi, tj. otuđi od države Srbije.

Pritom, podneo sam još neke krivične prijave na koje još uvek nemam odgovor, ali nadam se da će Tužilaštvo reagovati po mojoj krivičnoj prijavi i protiv Dolavac i Anđelića i Stamenkovića i Ivane Pomoriški Stojiljković.

Dakle, kada mi kao građani, kao narodni poslanici Tužilaštvu predamo krivičnu prijavu sa konkretnim dokazima nema reakcije, ali s druge strane ovi u Tužilaštvu su majstori da izmisle neki slučaj Generalštab da bi naneli štetu državi Srbiji, da bi sprečili investiciju, da bi pokušali da spreče neke naredne investicije, da montiraju sporove a ovo za šta imamo konkretne dokaze oni ne reaguju. Zašto ne reaguju? Pa, zato što su deo jednog isto blokadersko-opozicionog kriminalnog tužilačkog klana koji čine i Nenadić i Bojović i Milošević i Dolovac i deo opozicije i svi blokaderi. Zato nema ništa ni od ovih procesuiranja, nema ništa ni od predistražnih radnji koliko god ja dokaza predao Tužilaštvu. Nema ni odgovora, ima samo laži i napada.

Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić spomene Tužilaštvo u svom nastupu odmah se izdaju hitna saopštenja. Ako vi kao predsednica Narodne skupštine ili Milenko Jovanov kao šef poslaničke grupe ili ja kao šef Odbora za pravosuđe samo spomenemo Tužilaštvo to su odmah napadi na nas. Mi živimo u Srbiji gde ne smete da spomenete Zagorku Dolovac, koja se ponaša ne samo da je izvan države Srbije nego hoće u Srbiji da napravi haos, i ona i Nenadić. Zato su sada oni i uznemireni, zato se služe ovim lažima i manipulacijama.

Sada je svima jasno da je krajnja meta ovog otetog Tužilaštva i dela otetog sudstva i ovih blokadera, rušenje Srbije i rušenje predsednika Srbije, Aleksandra Vučića kako bi na kraju srušili Srbiju. Zahvaljujem.