Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set jako važnih zakona za naše sugrađane i među njima je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i ja ću posebnu pažnju upravo tom zakonu posvetiti ne samo što sam član Odbora za zaštitu životne sredine, već i vidim da je to tema koja naše građane zanima. Poslednjih godina sve više u javnosti se potencira na tome. Mnoge grupe građana su formirale politike na tim temama, prešle cenzus i, jednostavno, nametnuli tu temu u društvu i to je dobro.

Jako je važno danas da građani znaju kakvu vodu piju, kakav vazduh udišu, žele čistu prirodu i na nama je kao državi da im omogućimo zdravu životnu sredinu, ali i građanima da se uključe i da vode račune o svojim postupcima kako bi sačuvali životnu sredinu.

Ono što je jako bitno je da je iza nas još jedna uspešna grejna sezona i primetili smo da je uglavnom tema u medijima i na društvenim mrežama bio kvalitet vazduha. Primetili ste da je kvalitet lošiji i da nekako građani konstantno na to potenciraju u zimskom periodu i zagađenje tog vazduha je razlog i individualnim ložištima u našim domaćinstvima i uopšte za vreme grejne sezone, kada se, usled sagorevanja uglja, mazuta ili drva, dolazi do zagađenja vazduha i emitovanja negativnih štetnih čestica u vazduhu.

Šta je jako bitno da se kaže kada je u pitanju kvalitet vazduha? On se nije menjao u poslednjih 30 godina. Samo danas ga primećujemo da je lošiji. Razlog tome je što su društveni standardi i kvalitet života u našoj zemlji porastao.

Od 2016. godine, pa do danas intenzivno vidimo kako privreda napreduje i automatski sve više i više ima mogućnosti za radnim angažovanjem i zaposlenost je na višem nivou u našoj zemlji, tako da danas građani sve više primećuju životnu sredinu, kvalitet nekih drugih, recimo, društvenih sadržaja u gradu i svega onoga što im nije bilo u fokusu od 2000. do 2012. godine, jer tada su se borili za golu egzistenciju. Dakle, neke druge teme su bile prioritet. Danas se usled porasta standarda u društvu nameću neke druge teme i to je dobro da danas pričamo o životnoj sredini, a kada o njoj pričamo, treba govoriti o tome šta je država preduzela po tom pitanju.

Mi, recimo, možemo da donesemo zakon da zabranimo da se grejemo na drva i ugalj, ali onda ćemo rešiti jedan problem vezano za zaštitu životne sredine, ali ćemo napraviti niz drugih. Dakle, jako je bitno da sistemski i polako pristupamo rešavanju tog problema i trebaće nam deset i možda više godina da ga otklonimo, ali je suština da smo na vreme počeli sa tim merama, a najbolje mere su koje država i nadležno ministarstvo propisuju, a to su subvencije za zamenu stolarije, zamenu kotlova, prelazak jednostavno… Podizanje energetske efikasnosti naših domova za nabavku termičkog omotača i svega onoga što je neophodno kako bi građani prešli na neke ekološki prihvatljive energente, kao što je, recimo, gas.

Da bismo došli do toga, bitno je da omogućimo građanima i duplo jeftinije priključke za gas, kao što je to država i uradila i to su konkretne mere gde lokalne samouprave sarađuju sa nadležnim ministarstvom i obezbeđuju građanima sredstva kako bi oni prešli na neke ekološki prihvatljivije metode kada je grejanje u pitanju.

Dakle, suština je konstantno pomagati sugrađanima da prelaze na bolje načine grejanja i jednostavno svega što je potrebno da se prekine emitovanje štetnih čestica u vazduhu.

Pored vazduha, jako je bitna i voda. Mi možemo da kažemo u Čačku da smo pripremili planski dokumenta za izgradnju fabrike za prečišćavanje otpadnih voda na sedam hektara u naseljenom mestu Atinica. Cilj je da sve otpadne vode koje završavaju u rekama završe prvo u toj fabrici da se prečiste, pa da onda idu dalje i zato nam je potrebna i pomoć EU i njihovih prisutnih fondova. Dakle, u pitanju su 32 miliona evra i mi smo ubeđeni da će uskoro i početi izgradnja te fabrike, jer je to nešto što jednom gradu kao što je Čačak nedostaje i to je ono što nam ministarstvo konstantno pomaže u tome, a pored svega toga moram da pohvalim i nadležno ministarstvo, jer smo u prethodnom periodu dobili 15 hiljada kanti za primarnu selekciju otpada. Dakle, to su sve mere koje građanima pomažu da očuvaju svoju životnu sredinu i vidimo da je sve veće interesovanje građana da učestvuju u selekciji otpada i u procesu recikliranja.

Da biste me razumeli o čemu pričam i koliko ekologija nije bila interesantna tema, pa ni u Čačku od pre 2012. godine, to je da smo mi nasledili jednu deponiju na samo dva, tri kilometra od centra grada u naseljenom mestu Prelići, blizu Atinice, koja se prostirala na 12 hektara. Resorno ministarstvo nam je dodelilo 200 miliona dinara kako bismo rekultivisali i sanirali tu nesanitarnu deponiju.

Možete misliti kako je u letnjem periodu kada tu ima 1.000 domaćinstava koja uz granicu sa tom deponijom žive i u letenjem i u zimskom periodu, a posebno u letnjem. Pritom, imalo je dosta nekontrolisanih požara.

Dakle, sve smo to sanirali zahvaljujući tom ministarstvu i na taj način se pokazuje kako država i kako lokalna samouprava mogu da utiču na kvalitet životne sredine.

Pored svega toga, ono što je neizostavan deo bio, što smo nasledili, to su mnoge mini deponije kako na gradskom, tako na seoskom području. Država i grad izdvajaju konstantno sredstva za uklanjanje tog otpada, ali problem je što te deponije ubrzo se obnavljaju na istim lokacijama.

Mi smo, recimo, u Čačku, u saradnji sa komunalnom milicijom i komunalnim službama postavili foto klopke na tim mestima nakon što smo uklonili deponiju. To se pokazalo kao odličan metod, jer građani koji su vršili komunalni prekršaj bili su za to sankcionisani i nakon toga se to više nije ponavljalo. Pritom, mediji prate sve te aktivnosti i ono što je bitno, da građani osuđuju takva ponašanja.

Dakle, apsolutno smatram da treba da povećamo kaznenu politiku kad su u pitanju formiranja divljih deponija i nesavesno upravljanje komunalnim otpadom. Ovaj zakon upravo u tom pravcu ide. Znači, prilagođavamo ga evropskim standardima. Sada će se jasno definisati odgovornosti i lica i subjekata koja proizvode otpad, ali i lica koja otpadom upravljaju.

To sam i na Odboru za zaštitu životne sredine isto potvrdio i glasao sam za ovaj zakon. To ću uraditi i u danu za glasanje. Pozivam vas da svi podržimo ovaj zakon, zato što ekologija ne treba da bude neka dnevno politička tema i ne treba da ima neku političku boju, već je to tema koja zanima sve naše sugrađane.

Mislim da resorno ministarstvo zaista vodi računa o životnoj sredini. Sam podatak da smo u poslednjih par godina sa 3.200 deponija očistili na 700 i nešto pokazuje volju i planove nadležnog ministarstva da se sa deponijama izbori. Zato ću u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, odmah da vam kažem da ću za zakon da glasam, a za amandmane neću, i to iz dva prosta razloga. Jedan je zato što se ovim zakonom jasno definišu oblici buduće Vlade za koju jasno tvrdimo da će izaći u susret sa svim izazovima i problemima koji nas očekuju, jer smo pokazali u prethodnom periodu kada smo ovu zemlju uzdizali, kada smo gradili infrastrukturu, bolnice, škole, ali kada smo ovu zemlju branili od virusa koje je pogodila korona i koja našoj privredi nije nanela tolike štete, kao što je nanela nekim mnogo jačim i razvijenijim zemljama koje nisu spremno dočekali to.

S pravom verujem da će buduća Vlada spremno dočekati sve izazove i zbog toga ću jasno glasati za ovaj Predlog zakona, a za amandmane nemam razloga da glasam zato što za ova tri dana zaista ništa nisam čuo, što bi doprinelo da uložimo sutra, nešto konkretno i pametno kako bismo ovaj program Vlade razradili, a osim toga čuli smo dosta nekih stvari koje se ne tiču ni dnevnog reda, a ne tiču se ni građana Srbije. Prethodnik je govorio kako će se građani zimi grejati, koliko će plaćati hleb, da li će imati mleka.

Nekako bih i poverovao da DS nije bila na vlasti od 2000. do 2012. godine i zaista bih voleo da ste u tom periodu brinuli o građanima kada su sprovođene sporne privatizacije i kada smo izgubili fabrike za proizvodnju osnovnih životnih namirnica, kada je 500 hiljada naših građana ostalo bez posla, kada su nam zemlju cepali na paramparčad. Voleo bih da ste tada to govorili. Da ste se malo više za zemlju borili, mislim da bismo se danas bavili nekim boljim temama i ne bismo izgubili 10 godina ispravljajući sve ono što smo nasledili, ali Bože moj i to je došlo, uspeli smo dosta toga da pomerimo na bolje. Danas penzije ne kasne, one su redovne, konstantno rastu, plate imaju. Da li su one dovoljne? Naravno da mogu biti i veće, treba i biće veće sprovođenjem Plana 2025 koji će buduća Vlada nastaviti. Vas ne treba da brinu životni standardi građana, jer o njima niste brinuli u prethodnom periodu. O njima ćemo brinuti mi, kao i do sada mi. Videli ste danas na proslavi 14. godina osnivanja SNS koliko je tu građana došlo i koliko su oni spremni da se u narednom periodu bore.

Što se tiče pristojnosti, vidim i sada ovde da su predstavnici SNS, SPS i koalicionih partnera prisutni puna tri dana. To je jako bitno za naše građane i da znaju da predlagači amandmani nisu sada prisutni u ovoj sali i time pokazujemo ne poštovanje samo prema ovom domu, već i prema građanima koji su nas glasali. Dakle, ako ste pisali, predlagali neke amandmane, ako ste ih obrazložili, trebali ste da saslušate i razloge zbog kojih mi nećemo usvojiti. Zaista, opet kažem, građani od njih nemaju ništa.

U medijima čitamo razne naslove vezano za problem mladih ljudi. Da li će se resor omladine nalaziti pri sportu ili turizmu, to je naše pravo da mi bolje organizujemo ministarstva zbog svega što nas očekuje u narednom periodu i mogu vam reći da najbitnija stvar na lokalnim nivoima, kada su mladi u pitanju, su kancelarije za mlade, saveti za mlade i uopšte mladi ljudi u politici. Ne vidim da se možete podičiti brojem mladih ljudi koje ste delegirali na vaše poslaničke liste. Verovatno ih u kampanji koristite samo za promociju vaše stranke i nekih vaših ideja, što je jako loše. Dajte mladima priliku, pa ćete tako pokazati da vam je zaista stalo do njih, kao što smo mi to uradili.

Ako hoćete da se uključite, da pomognete mladima, pomozite i na lokalnom nivou da se udruže, da se osnaže i da ih lokalna samouprava prepozna i prizna. To je ono što nama zaista treba, a za to smo imali podršku prethodne Vlade i lokalnih samouprava u mnogim gradovima. U Čačku imamo dobar primer prakse kako se radi sa mladim ljudima i tako to treba nastaviti.

Sve u svemu, kada su u pitanju interesi građana, koji se ovde ne prepoznaju kroz ove amandmane i ne razumem ih zato što se u jednom trenutku traži povećanje broja ministarstava, a u drugom se traži smanjenje. Koristili smo amandmane samo da bismo raspravljali, crpeli dnevni red, a od čega građani nemaju ništa. Sada građani koji nas gledaju treba da znaju jednu stvar, a to je da ćemo nastaviti u narednom periodu da radimo na izgradnji, da budemo dostupni i moramo raditi na jedinstvu i moramo pokazati slogu, jer zaista to građani od nas očekuju.

Pričamo o Kosovu i Metohiji i našem narodu na jugu, a kakve poruke šaljemo i koliko sa kojom pažnjom mi njima pristupamo i pomažemo im u južnoj srpskoj pokrajini?

Suvišno je sada pričati šta je izgubljeno i šta smo to propustili. Dakle, moramo posvetiti pažnju narednom periodu da ne dozvolimo neka nova stradanja, da naš narod više ne pati, već da zajedno ako želite da se uključite, da im pomognemo da ostanu na svojim ognjištima i da sačekamo neka bolja vremena, da pokušamo bar jedan ratni sukob da izbegnemo, da ne bude stradalni narod, da pokušamo nešto deci da ostavimo, da bar jednom kažemo da jedna generacija je bila mudra i pokušala da izbegne neki sukob.

Gradićemo dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom, ali vodićemo politiku koja odgovara Srbiji i narodu koji u Srbiji živi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Srbija je danas nezavisna i samostalna zemlja koja prijateljstvo gradi i sa istokom i sa zapadom i zahvaljujući toj politici koju predvodi Aleksandar Vučić uspeli smo da prebrodimo mnoge krize koje su u godinama iza nas.

Kada pričamo o krizi izazvanom pandemijom korona virusa, ne možemo da se ne setimo naše reakcije sa početka cele te situacije, da smo prva zemlja u Evropi koja je uspela da obezbedi četiri vrste vakcina i da obezbedi dovoljno respiratora kako bi naši građani mogli da se bore sa ovom opakom bolešću.

Nakon toga, posle te krize, usledila je i kriza energetska koja se odnosi na cenu gasa i struje na evropskom području. Verujem da ćemo mi uspeti, zahvaljujući takvoj politici, da obezbedimo povoljne uslove da i u narednoj godini imamo pozitivan prirodni rast, da imamo nove fabrike, nova radna mesta, da jednostavno se stvore uslovi u Srbiji, da strani investitori dođu ovde i da nastave svoju proizvodnju ukoliko Evropu zahvati neka ozbiljnija kriza. To su uspesi Aleksandra Vučića i upravo te njegove politike gde pregovara sa svima u svetu, ali poštuje naše institucije, naše nacionalne interese, našu državu i građane.

Pored te krize koja je bila izazvana i pandemijom korona virusa i ekonomskom, energetskom situacijom moramo da odamo, pre svega, poseban značaj za sve privredne aktivnosti u poslednjim godinama koje smo preduzeli, i Vlada Republike Srbije i predsednik, da se stvore nova radna mesta.

Zašto danas pričam ovde o ekonomiji ako je na tema dnevnog reda ekologija? Zato što jedno i drugo usko povezano.

Nisu mogle demokrate u prethodnom režimu da pričaju o ekologiji zato što su imali 25% nezaposlenosti i zato što su zatvarali fabrike. Ta kriza kod njih je trajala od dolaska na vlast 2000. godine, pa sve do 2012. godine. Tada ni građani nisu brinuli o ekologiji, jer su ljudi gledali da obezbede sebi i svojoj porodici parče hleba. Danas, hvala Bogu, nezaposlenost je na 10% i ispod 10% i stvaraju se uslovi, konstantno rastu penzije i plate. Koliko god da iznosi povećanje ono je u konstantnom porastu i to je ono što građane ohrabruje da veruju da postoji nada i za ovu zemlju da izađe na pravi put. To je preduslov da se danas bavimo ekologijom, da se danas bavimo zaštitom životne sredine, jer danas je svest o očuvanju prirode mnogo veća i među građanima i u državi.

Dok su oni pričali politički o problemima, ukazivali, protestovali, naravno bojili sve ove, kako kolega kaže, proteste ovih dana po Srbiji, mi smo radili. Konkretno, evo resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine ostvarilo je posebne rezultate u oblasti ekologije. Ja ću danas iskoristiti priliku da kažem šta smo to mi u Čačku uradili, zato što je i kod nas aktuelna tema zagađenje vazduha, naravno u zimskom periodu kada je padavina manje, kada je vetra manja, kada su vremenski uslovi takvi da sve ono što u individualnim ložištima mi kući proizvedemo grejući se na drva i ugalj i naše fabrike zagađuje vazduh.

Mi danas možemo da pričamo o konkretnim rešenjima šta smo preduzeli, a preduzeli smo subvencije za zamenu stolarije, nabavku novih kotlova i fasade koje ove godine, mogu reći da je to bio pilot projekata, ali ja očekujem da će sve lokalne samouprave se uključiti iduće godine sa većim sredstvima. Čuli smo i da je budžet za ekologiju u narednoj godini duplo uvećan.

Mi smo u Čačku svake godine sadili po 1.000 novih stabala, zatvorili smo sve kotlarnice na mazut u centru grada. Zatvorili smo i rekultivisali deponiju u Prelićima. To je problem koji nam je ostavila prethodna, demokratska vlast. Znači, da biste razumeli o čemu ja pričam, to je deponija na 12 hektara na samo dva kilometra od grada Čačka, u naseljenom području. Resorno ministarstvo je opredelilo 200 miliona dinara kako bi zatvorilo tu deponiju, kako bi rekultivisalo i kako bi mi u narednom periodu tu mogli da izgradimo park i da sadimo drveće.

E, to je politika Aleksandra Vučića i SNS, zatvaranje deponija, uklanjanje otpada, kreiranje novih zelenih površina i svega onoga što će štititi životnu sredinu.

Moram da kažem da to nije tako bilo pre, kada je u pitanju DS, i da su oni nama samo ostavili probleme i deponije koje smo morali da rešavamo i čistimo. Tako i danas, pored svih tih ekonomskih imamo i te ekološke probleme sa kojima se odlično suočavamo. Verujem da ćemo u narednom periodu postići dobre rezultate. Uopšte se ne brinem sada po pitanju ekologije u našoj zemlji zato što i je i priključak za gas jeftiniji i uslovi za nabavku solarnih panela su bolji i građani sve više teže ka tome da stvore od svojih objekata energetski efikasne kuće kako bi uštedeli i čuvali prirodu.

Mene više brine jedno drugo zagađenje u našoj državi. Konkretno, kad već pričamo o đubretu da se dotaknem i Dragana Đilasa. Imamo problem sa emisijom i štetnih informacija i uticaja koji njegovi mediji plasiraju i kreiraju u javnosti, a posebno se ovo odnosi na moje kolege, pa i na mlađe, u našoj državi zato što oni konstantno plasiraju dezinformacije i laži kako bi dehumanizovali porodice najviših državnih funkcionera, kako bi kriminalizovali državu i kako bi mladima ogadili i politiku i političare i Srbiju nadajući se da će oni možda negde, nekad, za nekih pet ili deset godina uspeti neki politički poen da uberu.

Vidimo ovih dana, oni se više i ne kriju. Evo, imali smo priliku na društvenim mrežama da vidimo, a i danas, evo. To je fotografija gde Dragan Đilas i Borko Stefanović ne kriju svoju misiju u Americi, gde im je cilj bio da zaštite interes njihovih kompanija, posebno medijskih, zato što su u pitanju pare. To je jedini razlog zbog kog su otišli. Nije njima problem da uništavaju „Telekom“ i naša javne resurse, radili su oni to i dok su bili na vlasti, ali mene fascinira koliko su drski i bezobrazni i oholi u tim namerama da se oni više i ne kriju, da oni nemaju nikakvu posledicu i da državni organi ne mogu da im dokuče i da doskoče. Da li su oni krili te pare zakonski, nezakonski ja se nadam da će doći vreme i za to da se odgovara, da se vidi šta su oni radili i na koji način su oni stekli 619 miliona, tj. tačno samo Đilas, a koliko još novca je obezbedio na drugim računima, to ćemo u narednom periodu nadam se i otkriti.

Zato nema razloga da oni pričaju o ekologiji, da oni brinu o našoj životnoj sredini. Ima ko o tome brine i vama ministarka svaka čast na tome, mi ćemo u narednom periodu u Čačku otvoriti i u naredne tri godine dobiti i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda.

To nije bio slučaj u prethodnom periodu i to je stvarno za svaku pohvalu i iz godine u godinu sve više sredstava se ulaže u ekologiju u mom gradu. Moram da kažem da smo uspeli da uklonimo sve te divlje deponije koje su nekada imale status trenutnih i dugotrajnih. Dakle, nekad su deponije divlje u centru grada ili u prigradskim područjima bile dugotrajne zato što nisu znali kako da reše taj problem, a naša komunalna javna preduzeća su uspela da uklone te deponije, jer se konkretno bave uzrocima, a ne posledicama. Postavili smo i foto klopke i to naši građani u Čačku znaju i vode računa. Ne bacaju smeće, vode računa gde ga odlažu. Imamo dovoljan broj podzemnih kontejnera i kvalitetno upravljamo komunalnim otpadom.

Pričam za Čačak, a verujem da je tako i u drugim gradovima. Kada pričam ovde sa kolegama poslanicima, vidim da dosta toga ide na bolje. Mogu samo da kažem, da bi nas građani razumeli zašto konstantno spominjemo Ćilasa i zašto ukazujemo na njegove marifetluke. Zato što ne želimo da dozvolimo i ne smemo da dozvolimo zbog svih mladih naraštaja koji su pred nama i koji će steći pravo glasa u narednom periodu da žive u laži u svemu onome što njihovi mediji plasiraju kako bi nas diskreditovali, kako bi ogadili politiku mladim ljudima, već odlučno da se borimo i da podsećamo građane kakvo je stanje bilo u oblasti ekologije, privrede, zdravstva i svake druge oblasti u našem društvu za vreme njihove vlasti, kako više nikada oni ne bi dobili priliku da se nekom greškom ili ponovo nekim nasilnim putem vrate na vlast. Do tada, živela Srbija i nastavljamo dalje u pobedu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani i penzioneri, evo danas raspravljamo o Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju i od 2002. godine više je puta do sada menjan ovaj zakon i uglavnom su svi predlozi bili restriktivne prirode, dok danas možemo konačno da pričamo o nekim lepim predlozima koji će se pozitivno odraziti na naše penzionere, posebno na one penzionere koji su otišli u prevremenu starosnu penziju i koji su ujedno bili žrtve žutog režima, koji je 12 godina harao ovom zemljom, koji je uništavao privredu, zatvarao fabrike, naše sugrađane ostavio na ulici.

Mi smo nasledili njihove probleme od 2012. godine i bili smo prinuđeni da 2014. godine donesemo nepopularne mere koje su građani u velikoj meri podržali, jer su konačno shvatili da moramo pričati istinu i da se sa problemima moramo suočiti i da teška vremena zahtevaju vredne i sposobne ljude, ali i teške odluke.

Rezultat svega toga su bile mere koje su na leđima izneli naši penzioneri ovde u Srbiji, ali odmah posle njih i mi mladi, zato što su donete neke odluke oko zabrane zapošljavanja u javnom sektoru i trpeli smo velike posledice po pitanju kvaliteta kadrovske strukture u našim kompanijama u državi.

Sada se ta slika menja, jer su se ti naši rezultati i planovi isplatili. Danas je Srbija na dobrom putu. Pričamo o nezaposlenosti koja je danas na nekih 8%, a za vreme Tadića, Pajtića, Đilasa i ostalih njihovih koalicionih saučesnika iznosila je 27%. Dakle, jedno totalno odsustvo bilo kakve perspektive, bilo kakve ideje ne samo za penzionere, nego i za nas mlade ljude, jer kada pričamo o penzijama, ne pričamo samo o penzionerima, već o svima nama, jer će doći vreme kada ćemo i mi biti korisnici penzijskog fonda i zato moramo čuvati državnu kasu, zato moramo brinuti o našim investicijama, zato moramo graditi infrastrukturu, dovoditi strane investicije, ali i braniti i čuvati naše domaće privrednike, jer samo zapošljavanjem možemo stvoriti zdrave načine za punjenje penzionog fonda, kako bi naši stariji sugrađani, kada završe radni vek, imali jednu penziju koju zaslužuju. Ona nikada ne može biti u pravoj meri zadovoljavajuća, zato što su naši stariji ljudi zaslužili mnogo, jer su oni ovu zemlju izgradili.

Mi mladi, posebno iz SNS, a ja to slobodno mogu da kažem, već punih 13 godina radimo sa našim starijim sugrađanima i razumemo njihove potrebe, razumemo i njihove savete i postupamo prema njima, jer smatramo da ipak oni najbolje znaju šta je dobro u državi, jer su prošli ono kada se mi nismo ni rodili i dosta toga što naučimo mi to i primenjujemo, jer će, kažem, doći vreme kada ćemo i mi sami biti penzioneri.

Ovim zakonom su se definisale još neke odluke koje će u velikoj meri i njima olakšati život, ali i ne samo to, nego, uvažena ministarko, dao bih vam jedan savet ili predlog, da u narednom periodu pokušamo da pokrenemo ponovo volonterski servis pri Centrima za socijalni rad ili pred lokalnim samoupravama, jer se pokazao kao dobar za vreme pandemije korona virusa. Nisu penzioneri samo zaslužili penzije koje će konstantno rasti, koje su danas redovne.

To moram samo da naglasim, jer mi to uvek kažu starije kolege. Danas su penzije redovne i to je velika vest. Kada smo mi bili tinejdžeri naši stariji sugrađani su imali problem sa tim što niti znaju kada će penzije, niti dali će iz uopšte biti. Država se zaduživala da bi penzije isplaćivala.

Živeli su u jednom sveopštem haosu, beznađu i danas, kada vide da su penzije redovne, kada one konstantno rastu, kada država o njima brine, davajući im razne pomoći, jednokratne, finansijske, u lekovima, u lepim rečima, penzioneri vide da neko poštuje sve ono što su oni u ovoj državi radili i zato mislim da bi bila dobra ideja, da je u nekom narednom periodu razmotrimo, da u tim volonterskim centrima mladi ljudi nastave da rade, da budu na usluzi našim starijim sugrađanima, jer smo videli da lepa reč i pomoć njima mnogo znači, pored te penzije. Smatram da ćemo sa svim ovim odlukama i daljim jasnim ulaganjem u privredu, borbom sa korupcijom, stvoriti uslove i zaštiti penzioni fond na korist naših starijih sugrađana, ali i na korist svih nas koji ćemo kad, tad doći u tu situaciju kada završimo naš radni vek.

Ja stvarno ne mogu da razumem kao neko ko je mlad i ko dosta vremena provodi na društvenim mrežama, kad god imam vremena za to, da ništa demokrate Đilas, Pajtić, Jeremić nisu naučili iz toga, da oni treba da poštuju starije ljude. I dan danas njihovi aktivisti 1.700.000 penzionera danas u Srbiji na društvenim vrežama vređaju kako oni ništa ne znaju, kako njima treba oduzeti pravo glasa. Jednu sveopštu diskriminaciju trpe od strane Đilasovih aktivista.

Ajde što trpimo mi mladi, mi smo navikli i mi smo svesno ušli u tu borbu, jer znamo za šta se borimo i znamo da će se rezultati na kraju isplatiti, ali moramo zaštiti od svakog vida diskriminacije naše starije sugrađane. Nisu oni to zaslužili od tih, pokušaću sada da nađem neku blagu reč, hohštaplera, od strane Demokratske stranke, da ih neko pod stare dane proziva i da im soli pamet. Valjda penzioneri najbolje znaju kako oni danas žive, a kako su živeli za vreme njihove vladavine.

Zato ću ja u danu za glasanje podržati ovu, ali i svaku drugu odluku koja će doneti jedan novi kvalitet, jednu novu vrednost penzionerima i njihovom životu, jer smatram da ćemo i mi doći u to doba i da dosta toga možemo od njih da naučimo. Treba da ih poštujemo i da im ovim putem kažemo jedno veliko hvala za sve što su izneli, posebno za nas, mlađe generacije koje dolazimo.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani i građanke Republike Srbije, ja kada analiziram zakone, volim da uđem u njihovu suštinu i u razgovoru sa kolegama narodnim poslanicima i građanima, želim da vidim šta su to benefiti i interesi koje dobijaju građani i dobija država Srbija njihovom implementacijom i sprovođenjem iz tih zakona.

Kao država smo se obavezali da ćemo Sporazumom o pridruživanju i stabilizaciji EU uspostaviti saradnju, dakle, uskladiti i naše zakonodavstvo sa pravom EU i ovaj Zakon o zaštiti poslovne tajne, da ćemo načiniti još jedan korak na tom putu i to jako dobar i kvalitetan korak, jer iako ovaj zakon evropski, on u velikoj meri štiti interese Republike Srbije, naše privrede, a opet, samim tim i naših građana.

Zašto to kažem? Pa, dve trećine svih proizvoda i usluga koje izvozimo usmerene su na područje EU i naši najveći partneri upravo dolaze sa područja EU. Koleginica Milica Dačić je spomenula fabriku „Forverk“ koja je jedna od najvećih stranih investicija koja je došla u Čačak u zadnjih 30 godina. To je fabrika koja trenutno zapošljava 600 naših sugrađana, sa daljom tendencijom rasta zaposlenih. To je pravi način kako mi možemo da iskoristimo saradnju i sve evropske zakone i da uskladimo naše zakone u oblasti privrede i prava kada je u pitanju otvaranje novih radnih mesta. To je nešto što građane zanima.

Zato ja smatram da je ovaj zakon dobar. Ne smemo da zaboravimo da je od 2000. do 2012. godine bila jedna loša vlast u Srbiji i rezultat te vlasti je 2012. godine bilo 27% nezaposlenih naših građana, a da smo mi od 2012. godine, nakon fiskalne konsolidacije i uređenja javnih finansija, planiranjem jasne strategije, pa i formiranjem i izglasavanjem ovako kvalitetnih zakona stvorili uslove da se otvore nova radna mesta i da se na taj način zaposli toliko građana da je danas nezaposlenost negde između 7% i 9%, varira zbog korone, ali smo i pokazali da se u svim ovim izazovima koje je korona donela, da smo se odlično snašli, da smo sačuvali naše državne i nacionalne interese, da smo sačuvali privredu i ono što je najbitnije, što je predsednik Aleksandar Vučić istakao, sačuvali živote naših građana.

Najveći doprinos koji sada građani, a i mi kao pojedinci možemo u ovom trenutku da donesemo, da se odazovemo pozivu na vakcinaciju, pogotovo mi mladi, na kojima sve ovo ostaje. Stariji sugrađani su dali svoj doprinos. Na nama se zalomilo to da sada damo doprinos, da se vakcinišemo i da se život vrati u normalu.

Džaba sva ulaganja u infrastrukturu, džaba sve fabrike ako budemo morali i dalje da trpimo sve ove posledice koje nam korona donosi.

Mi kao ozbiljna država, koja je jasno pokazala da je put naše zemlje trasiran ka EU, ali ujedno i da pokazujemo na mnogim poljima samostalnost i nezavisnost, pokazala se kao dobra, jer smo zahvaljujući toj politici obezbedili dovoljno vakcina i uspeli da se izborimo sa svi ovim nedaćama.

Voleo bih samo da iskoristim priliku sada da se obratim jednoj organizaciji u okviru Dveri, ne znam kako se već taj pokret njihov zove, vezano za žene, pošto su prethodnog vikenda kritikovali nas poslanike iz Čačka kako nisu razumeli šta mi u stvari donosimo ovde, zakone vezano za diskriminaciju i šta se time postiže i zaštiti porodice i svakog oblika nasilja u porodici, da je mene začudilo da tako nešto postoji, jer sam ja očekivao od njih u prethodnom sazivu da bar osude ponašanje njihovog lidera Boška Obradovića kada je u pitanju nasilje koje je bilo usmereno prema Maji Gojković, tadašnjoj predsednici Narodne skupštine, a današnjoj ministarki, ili možda čak da osude nasilje i napad na novinarke Maru Dragović i Gordanu Uzelac.

Sve je to nekako izostalo, pa sam ja mislio da je to njihova politika, da neće osuđivati svog lidera, ali danas definitivno u njihovih saopštenjima ja vidim da oni ne razumeju i uopšte se ne bore za potrebe i prava porodice, ne smeta im bilo koji oblik diskriminacije, ne smeta im nasilje prema ženama i jednostavno, ne zalažu se za jednakost žena i muškaraca u ovom društvu. Mogu da im kažem da ako su i želeli da se upoznaju sa tim zakonima ili da daju neki svoj doprinos izradi tih zakona, mogli su se odazvati na javni poziv i dati neke svoje primedbe.

Tako da, nećemo se baviti time i iskreno, nećemo ih mi učiti nečemu što oni treba da znaju i što treba da bude i njihov program i borba u normalnoj, savremenoj i modernoj državi Srbiji. Tako da, ako šta mogu da urade, neka se uključe i pozovu građane na vakcinaciju. Ako i toliko ne mogu, neka nas ostave na miru, jer njihovi koalicioni saučesnici su pokazali brigu i šta znaju, kada su bili na vlasti punih 12 godina.

Što je rekao kolega Mrdić - kako bi danas Srbija izgledala da su oni na vlasti usled ove korone? Daleko bilo da smo to doživeli, da nam DS danas vodi politiku u vreme ovih najvećih izazova sa kojim se suočava ceo svet i Evropa. Mi imamo sreću da je narod izabrao predsednika Aleksandra Vučića. Mi sledimo jasno tu politiku, jasno je zastupamo i donosimo kvalitetne zakone kojima štitimo interese i zdravlje naših građana, ali čuvamo privredu i ovim zakonima branimo naše privrednike, jer ne samo da usklađujemo naše zakone sa evropskim zakonima, kada je u pitanju privreda, već i stvaramo nove uslove i kvalitetniju zaštitu za naše privrednike kad je u pitanju zaštita intelektualne svojine ili poslovne tajne, sprečavamo nelojalnu konkurenciju i stvaramo im uslove da budu bezbrižni, jer znamo da je postojalo dosta primera da su neki ljudi imućniji zloupotrebljavali to, krali tuđe ideje, realizovali ih i stvarali veliki kapital.

Danas država brine o tim privrednicima nizom zakona to pokazuje, nizom mera kojim podržava privredu i sve ono što radimo, ponovo kažem, radimo u interesu naroda ove države i pozivam još jednom mlade i sve moje generacijski bliske mlade ljude da se odazovu pozivu na vakcinaciju, da daju svoj doprinos da bi se što pre vratili u normalu i da bismo ponovo slavili pobede i da bi nastavili da radimo onako kako smo radili pre korone, da otvaramo nova radna mesta i da gradimo sigurnu budućnost za nas, ali i za svu našu decu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem svoje izlaganje iskoristiću priliku da pripadnicima romske nacionalne populacije poželim srećan Svetski dan Roma, i da javno pohvalim omladinsko Udr“uženje Roma u Čačku, „Džipski tim“, koje predvodi Gradimir Radosavljević Gango, jer oni su upravo pravi primer kako Romi treba da se umrežavaju i kako treba da se bore za svoja prava. Oni već punih godinu dana pomažu romske i srpske porodice, i kamo sreće da i tako drugi funkcionišu, jer to je jedini način da se oni izbore za prava i da im u svemu tome lokalne samouprave pomognu.

Kada je tačka dnevnog reda u pitanju, ne moramo mi biti ni pravnici, ni advokati da bismo razumeli posledice koje žuta vlast u prethodnom periodu ostavila po tužilaštvo. Sve te posledice mi danas osećamo i kao građani i ja kao narodni poslanik ili politički funkcioner nemam pravo da se mešam u procese u sudu i u tužilaštvu. Isto tako ni sudije nemaju pravo da se mešaju u politiku, ali očigledno to neki ne poštuju pa sudija Majić sebi daje za pravo da se bavi politikom, a ne svojim poslom.

Sve to osećaju građani i u svakodnevnom razgovoru i prijemu sa građanima mogu slobodno reći da veliki broj, pa i mojih Čačana, se žali na to da sudski procesi dugo traju. Jednostavno da bi svoju pravdu dočekali, prođe i par godina i svesno lica koja su optužena u tom procesu izbegavaju da se pojave na zakazanim ročištima i građani tvrde da u tom i pojedine sudije učestvuju.

To su razlozi zbog kojih su građani kasnije njih i kaznili, definitivno na izborima, jer oni su pokazali šta znaju o tužilaštvu i 2009. godine i svi su danas to i pričali o toj katastrofalnoj reformi pravosuđa gde su časne sudije ostajale bez posla, a gde su na partijskim sastancima DS postavljali sudije, gde su u gradskim odborima tih političkih stranaka podnošeni izveštaji, a ne nadležnim institucijama, gde su donosili zakone kako bi sebe sutra zaštitili od bilo kakve odgovornosti. Sve je to građane koštalo preko 44 miliona evra.

Te posledice osećaju i dan danas i dugo će nam vremena trebati da to ispravimo. Zato smatram da izbor Jasmine Vasović je prava stvar. Ja ću je podržati jer na osnovu svega što smo mogli da vidimo u biografiji i da pročitamo, znam da je bila član Radne grupe za izradu Zakona o zaštiti prava za suđenje u razumnom roku. To je ono što građani upravo i ukazuju na nedostatke. Dakle, da se presude donose u što kraćem roku i da budu u interesu naroda.

Zbog svega toga mogu da kažem da se i ne treba osvrtati na komentare opozicije danas, jer njima ništa nije sveto, oni će kritikovati sve ono što mi dobro radimo, jer je to očigledno njihov posao, oni tako danas i kritikuju i mere koje Vlada i predsednik donose kada je u pitanju suzbijanje korona virusa. Skoro smo imali situaciju, danas je to doduše aktuelno, kritika na novi paket vitamina i kesa koje predsednik obezbeđuje za svoje građane kako bi pored svega ovoga što nas je pogodila korona virusa, pronašli snage da ojačaju imunitet i da nastave u procesu vakcinacije kako bismo spasili naciju od svega toga. Šta su oni radili 2008. i 2009. godine za vreme svetske ekonomske krize? Delili su otkaze građanima. Pa, se posle čude što ih narod neće i što ih kažnjavaju na svakim izborima, dok mi danas delimo vakcine, četiri vrste vakcina. Dok mi danas dajemo pakete finansijske mera, pomoć. Dok dajemo prehrambene pakete, dok dajemo vitamine, dok se trudimo u svom tom procesu da zadržimo i privredu na dobrom putu i da zaštitimo sve naše građane, oni kritikuju sve to.

Tako da ne očekujem ja da nas hvale niti nam treba njihova podrška za bilo koju odluku. Poštujem odluku i predlog Visokog saveta sudstva i u danu za glasanje ću glasati. Mogu samo da im kažem da građani su njima presudili definitivno na izborima, a i neka se spreme oni za ono što dolazi, kad-tad će oni za sve marifetluke odgovarati ispred nadležnih institucija u državi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, u danu za glasanje podržaću ovaj Nacrt zakona jer smatram da će se na osnovu svega što sam čuo i mogao da pročitam, da će se njegovom primenom u velikoj meri unaprediti i kvalitet i standardi u oblasti vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji.

Vlada Srbije i predsednik su 2013. godine, pa do danas posebnu pažnju usmerili na razvoj naših aerodroma i ulaganjem u iste stvorili uslove za brži privredni razvoj i za dolazak neophodnih investicija u našu zemlju. Ja kao Čačanin mogu da podsetim javnost da je predsednik Aleksandar Vučić 28. juna 2019. godine otvorio aerodrom „Morava“ u Lađevcima koji se nalazi na granici između Čačka i Kraljeva i na taj način povezao Čačak sa Evropom i Kraljevo, ali i ceo Moravički, Zlatiborski i Raški okrug. Odatle je ubrzo poleteo i prvi avion za Beč gde sam i ja imao priliku da budem putnik na tom istorijskom letu i za nekih sat i po vremena mi smo sleteli u Beč i ubrzo su nakon toga naši građani nastavili da koriste tu liniju.

Već 18. avgusta 2019. godine predsednik Aleksandar Vučić otvara auto-put „Miloš Veliki“. Na radost svih nas u zapadnoj Srbiji i time smo stvorili jednu novu epohu privrednog razvoja cele zapadne Srbije. Postavili temelje za budućnost koju danas gradimo sutra za našu decu. Stvorili smo temelje za sve ono dobro što dolazi, ispunili smo višedecenijski san svih nas iz zapadne Srbije.

Ono što je bilo interesantno dok smo mi slavili da su pojedinci, bivši pripadnici žutog tajkunskog režima tugovali u to vreme, pa je tom prilikom Dragan Đilas posetio njegovu filijalu Dveri u Čačku i na zajedničkoj konferenciji sa saučesnikom Boškom Obradovićem iskoristio priliku da nama Čačanima drži lekciju kako nama auto-putevi i aerodromi nisu potrebni. Posebno je naglasio auto-put od Čačka do Kruševca koji mi takođe željno iščekujemo jer je Čačak sada zahvaljujući Vladi Republike Srbije postao auto-put tačnije raskrsnica auto-puteva i bez malo centar Srbije u tom delu.

Ono što je interesantno da je na toj konferenciji nije odgovorio Boško Obradović koji ga je i ranije pitao, šta je sa preplaćenim aktivnostima na izgradnji mosta na Adi u Beogradu. To je sve nas građane zanimalo. Za taj odgovor smo ostali tu uskraćeni. Zašto je taj most plaćen pola milijarde eura kada isti takav most u Francuskoj koji je tri puta duži i ima sedam puta više pilona, koštao sto hiljada eura manje? Gde su te pare danas? Da nisu možda i one na tim tajnim računima u Hong Kongu, Mauricijusu ili na nekim drugim računima za koje mi još ne znamo, a nadamo se da ćemo u narednom periodu i saznati. To je on trebao nama, Čačanima da odgovori a svi iz zapadne Srbije, iz Pomoravlja, iz centralne Srbije su Bošku Obradoviću, Đilasu odgovorili na izborima iduće godine.

Jasno su rekli da nama trebaju i putevi i industrijske zone i aerodromi i bolnice i škole, a da nam ne trebaju političari kao što su on i njemu slični, i Đilas, i Jeremić, i Tadić, i svi oni koji za vreme njihove vlasti i 12 godina za Čačak i našu okolinu nisu uložili ama ništa, niti ih je zanimalo, čak su i bili protiv toga da se gradi taj put od Beograda do Čačka koji je danas nama stvorio mogućnosti da dođu strane investicije kao što su Forverk drajvtek, Eldizi i ostale kompanije, Leoni u Kraljevu i tako dalje, da ih ne nabrajam sad. To su građani glasali apsolutnom većinom i jasno stavili do znanja Bošku i Đilasu šta misle o njihovoj politici.

Nema razloga da oni brinu šta nama treba i šta mi uopšte želimo. Za vreme Đilasove vlasti i posle njegove vlasti u Čačku je ostala deponija na površini od 12 hektara na samo par kilometara od centra grada, dvesta miliona dinara je ovu državu i ovaj narod koštala posledica uklanjanja te deponije, jer se oni nikada nisu bavili uzrocima već samo posledicama. Zbog toga još jednom kažem, ne moraju oni da brinu naše brige, ima ko da brine o nama, naš predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije koji su do sada rešavali uspešno one probleme koji su oni nama ostavili, jer za razliku od Đilasa i njegovih, mi iz SNS našoj deci želimo da ostavimo rešenja i rezultate, a ne probleme. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svakako jedan od ključnih segmenata u svakom društvu su kultura, tradicija i kulturno nasleđe. Naša zemlja je bogata istorijom i bogata je kulturnim nasleđem i naša obaveza je da u kulturu ulažemo i da je sutra našoj deci sa ponosom ostavimo.

Činjenica da je početkom 21. veka naše društvo zateklo niz izazova koja su pogodila dva virusa. Jedan od njih je virus korona sa kojom se Srbija uspešno bori i pokazala je da može da bude primer mnogim zemljama u Evropi i svetu kako se sprovodi kolektivna imunizacija koja je preduslov da se vratimo u normalne okvire i da nastavimo da ulažemo u kulturu i da živimo normalno.

Drugi virus, koji je dugoročno harao ovim prostorima i naneo nepopravljivu štetu našem društvu je žuti virus koji je od 2000. do 2012. godine ostavio velike posledice po našu privredu, ali i kulturu. O čemu se tačno radi? Mi smo zatekli haotično stanje u infrastrukturi, kada su objekti kulture u pitanju, kako mi u Čačku, a tako vidim i u Beogradu i širom Srbije. Ono što je interesantno je da je vakcinu za taj virus proizveo narod i 2012. godine sproveo kolektivnu imunizaciju i stvorio nam uslove da već 2013. godine krenemo u potpunu reorganizaciju, konsolidaciju ustanova kulture, uređenju javnih finansija i svega što je bio preduslov da kulturu vratimo na ono mesto koje joj pripada, a to je prilika i mesto da naši mladi ljudi, svi naši sugrađani slobodno vreme provode u kvalitetnijim ustanovama.

Tako ste imali priliku i vi ovde u Beogradu da posle 15 godina otvorite vrata za sve nas građane, kada je u pitanju Narodni muzej, i nakon 10 godina da otvorite vrata za sve nas kada je u pitanju Muzej savremene umetnosti. Time smo se i mi Čačani vodili, pa smo 2016. godine uložili velike napore prateći smernice Vlade Republike Srbije, izgradili smo jednu od najvećih biblioteka u Srbiji, otvorili smo Gradsko pozorište, rekonstruisali galeriju „Risim“, rekonstruisali fasadu starog načelstva, međuopštinskog arhiva i muzeja, nastavili da ulažemo u kulturne programe, u sve ono za šta u prethodnom periodu nismo imali sredstava i gde su zaposleni u ustanovama kulture kuburili. Ostavili su nam jedan sveopšti haos, nepostojanje jasne strategije za razvoj kulture, nepostojanje sredstava, nenamensko trošenje sredstava, nedovoljno jasno definisan kvalitet i program rada tih ustanova, doveli su do toga da je publika napustila te ustanove i zabavu pronašla u nekim drugim sadržajima, a danas već koristimo i priliku da uz pomoć digitalizacije priđemo publici, posebno mlađim generacijama i na taj način pokažemo da nam je zaista stalo da upotpunimo kulturnu ponudu u našoj draži.

Moram da kažem da sam imao čast i zadovoljstvo da od 2016. do 2020. godine obavljam funkciju člana Gradskog veća u svom gradu, resorno zaduženog za oblast mladih i kulture. Sve predloge koje sam obrazlagao i koje je grad svesrdno podržao nisu dobili podršku od strane pojedinih opozicionih partija, vi ste imali priliku u prethodnom mandatu da ih upoznate, to su Dveri i njihov lider Boško Obradović. Zašto njega spominjem? Zato što je on radio u jednoj takvoj biblioteci u Čačku i nije imao nikakav problem da ne podrži rekonstrukciju i izgradnju nove ustanove biblioteke, iako je radio u neuslovnim uslovima, u zgradi koja se nalazi u staroj Hadžića kući, koja nije imala svoje prostore za izložbe i za pozajmni deo, već je to koristila u drugim ustanovama. Mi smo to sve okupili na jednom mesto, ali zato se svojstveno trudio da ovde promoviše nekulturu i da nanese štetu nama građanima Čačka i da nas predstavi u nekom lošem svetlu. Ja vam odgovorno tvrdim da mi nismo takvi, i to smo pokazali na izborima, pruživši apsolutnu podršku politici Aleksandra Vučića i Vladi Republike Srbije za još jedan mandat, da pored svega nastavimo da ulažemo i u kulturu.

Imali smo tu čast da zahvaljujući ministarki Maji Gojković, koja je u prethodnom periodu kao predsednica Skupštine nama davala nesebičnu podršku razvoju upravo kulture u našem kraju, i ona je u decembru 2020. godine posetila naš grad i rekla da posle svega što smo uradili na polju kulture postajemo ozbiljni kandidati da 2023. godine ponesemo status prestonice kulture u Srbiji. To je ono što nas motiviše da nastavimo da radimo i što nam daje zadatak da opravdamo poverenje ministarke da istrajemo u tome i da pokažemo da Čačak, pored toga što ima da ponudi u privredi, ima i te kako čime da se pohvali u kulturi.

Zato ću ja u danu za glasanje svakako glasati za ovaj jedan predlog koji ima za cilj da nam obezbedi dodatnih 30 miliona evra kako bismo uložili u infrastrukturu u kulturi i postali interesantni turistima širom Evrope, da konačno vide da i mi Srbi imamo šta da ponudimo i da se toga ne stidimo i da se time ponosimo. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici.

Građani Srbije punih 20 godina, pa i više čekaju na jedan ovakav zakon koji će sistemski i funkcionalno se obračunati sa korupcijom i kriminalom u našem društvu. Najčešće su njega spominjali oni koji su vršili vlast od 2000. do 2012. godine, uglavnom su ga spominjali za vreme kampanja, u njihovim televizijskim debatama i kada bi se kampanje završile sve bi se manje govorilo o tom zakonu. Srećom je narod 2012. godine, smenio vlast koja je oličena nakon petog oktobra, i na vlast dovela Srpsku naprednu stranku…

Građani su smenili one koji su 12 godina samo pričali o Zakonu o poreklu imovine, koji su 12 godina sprovodili pljačkaške privatizacije, koji su 12 godina sistemski urušavali sve državne institucije u našoj zemlji i uspostavili jednu novu vlast koja je sistemski brinula o budžetu i o njenim građanima.

Kažu – zakasnili smo sa donošenjem ovih zakona. Traže bilo kakav razlog da bi ga osporili, ali da bismo jedan ovakav zakon, funkcionalan, doneli, bilo nam je neophodno prvo da izgradimo institucije koje su urušili i da vratimo integritet našoj Vladi i našoj državi, da ojačamo institucije koje se bave poreskom upravom i finansijama.

Ono što je u narednom periodu sledilo je niz konkretnih primera u obračunu sa kriminalom i korupcijom u našoj zemlji, pa tako i ovaj zakon koji je pre godinu dana donet. Naravno, danas je pred nama jedna dopuna, gde želimo da bude efikasniji i da razdvojimo one koji su kriminalnim aktivnostima stekli enormno bogatstvo od onih koji su izbegli neke poreske i privredne takse i na taj način stvorili određenu imovinsku korist, kolege su rekle, koja je iznosila preko 150 hiljada evra u kontinuitetu od tri godine, da im jednostavno da priliku da oni dokažu. Ukoliko je taj novac stečen legalno, neće imati nikakvih problema. Pošteni i radni ljudi u ovoj zemlji od ovog zakona nemaju razloga da se boje, osim onih koji su se o njega ogrešili i onih koji su se preko noći obogatili.

Ovih dana takođe je aktuelna tema ovaj zakon od strane opozicionih političara, samo što ga sve češće kritikuju. Imali smo prilike, koleginica je rekla, sinoć da gledamo na opozicionim medijima bivšeg gradonačelnika Dragana Đilasa kako pokušava da se opravda i da nam da savet kako se to prave pare u Srbiji, pa je tako rekao da je nakon nekih angažmana u Londonu, gde je čistio prozore i ogledala, došao u Srbiju i 2004. godine, bez njegove volje, ušao u politiku i odjednom 2005. godine je napravio prvo neko bogatstvo, tako što je rekao da je jedan od retkih koji je tada u to vreme znao da računa. A suštinski, on je trgovao sekundama javnog servisa, kupovao ga po bagatelnoj ceni, prodavao ga 20 puta više i to su neke prve pare, a nakon toga ste čuli koliko je usledilo nekretnina, miliona i svih ostalih prihoda.

Tu je ona narodna – ne pitaj me samo za prvi milion. E, pa, ovaj zakon će upravo pitati svakog građanina Srbije odakle mu prvi milion ili bilo šta što je nezakonito stekao, da dokaže. Ako ne bude mogao da dokaže poreklo imovine, naravno, država će to konfiskovati, protiv njega će biti podneta odgovarajuća krivična tužba i država će jasno pokazati da nema nedodirljivih. A za one koji su napravili određene privredne prekršaje, moći će to da dokažu u tom postupku. Ukoliko ne budu mogli da dokažu poreklo imovine, platiće 75% od te vrednosti i na taj način ćemo napuniti budžet, jer su sve te njihove aktivnosti izbegavanja plaćanja poreza i plaćanja svih taksi koje sleduju iz privrednih aktivnosti oštetile budžet Republike Srbije i njene krajnje korisnike, dakle sve građane ove Srbije.

Zato ću ja u danu za glasanje podržati ovu izmenu, jer ona suštinski jasno pravi razliku između tih kriminalaca oličenih u pojedinim tajkunima, političarima, mafijašima i svima onima koji su se drznuli da budu jači od države, ali uvešće red na tržištu, da jedna utakmica koju privrednici vode danas bude korektna i kolegijalna, zato što nije fer da neko drži trgovinsku radnju i da plaća sve poreze i doprinose zaposlenima i poreze na promet robe, a da neko putem društvenih mreža ili na bilo koji drugi način vrši prodaju dobara, ostvaruje prihode, a da za to ne plaća državi porez. To je ono što ovaj zakon definiše.

Još jednom kažem, nema razloga da se pošteni građani plaše ovog zakona. Od njega treba da zaziru oni koji su se ogrešili o zakon i nema razloga da oni traže dokaze i neke manjkavosti ovom zakonu, već je vreme da oni počnu da traže advokate i da se pripremaju. I nemaju oni šta da se pravdaju građanima u TV emisijama kako su došli do prvih miliona, građani su njima na izborima presudili. Neka sačuvaju to za nadležne institucije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, svaki zakon koji donosimo, a koji se tiče poboljšanja kvaliteta naših sugrađana je dobar zakon, pa tako i ovaj zakon o socijalnoj karti.

Imali smo priliku da danas čujemo koji su to sve benefiti koje ovaj novi zakon donosi. Jedna od najvažnijih novina u ovom zakonu je formiranje, upravo te jedne baze, tog jedinstvenog registra svih podataka naših sugrađana koji su nekada koristili ili podnosili zahtev za korišćenje bilo koje subvencije ili podrške u oblasti socijalne zaštite. To će u mnogome koristiti da u narednom periodu kao ozbiljna država planiramo dugoročne strategije i lokalne akcione planove, kako bi na pravi način pomogli našim najugroženijim sugrađanima i onima kojima je pomoć neophodna.

Pored toga, građani treba da znaju, kao što su već imali priliku da čuju da ovim zakonom oni dobijaju mnogo lakše mogućnosti da apliciraju za sredstva koja su neophodna, i više neće imati problem sa tim da obilaze šaltere iz dana u dan, kao što je npr. u slučaju kada treba da ostvare pravo na besplatne kilovate električne energije, ili da dobiju status energetski zaštićenog kupca. Sada će im to biti dosta lakše, jasnije, sada će biti upoznati sa tim i automatski će dobijati informaciju o tome i moći će lakše da apliciraju i da koriste te benefite ovog novog zakona.

Ujedno država dobija način kako može da vrši kontrolu sredstava kako se više nikada ne bi dešavalo da pojedinci zloupotrebljavaju, usled nedostatka ovakve jedne baze i da koriste sredstva na štetu države i na štetu onih građana kojima je pomoć najpotrebnija.

Dežurni kritičari će uvek pričati o svemu najgore, jer oni često i ne vide, niti ih interesuju interesi našeg naroda, pa, tako su kritikovali i ovaj zakon. Često imaju običaj da opominju zašto ranije nismo doneli ovakav zakon. Upravo su oni ti koji su trebali ovaj zakon da donesu, baš tada kada su bili na vlasti, od 2000. do 2012. godine, jer naši građani su u tom periodu najveću muku trpeli, zato što to njih nije zanimalo. Tadašnju vlast nisu zanimale socijalne karte. Neko od kolega je rekao da ih jedino zanimala imovinska karta i karta preduzeća na kojima treba izvršiti pljačkaške privatizacije, a štetu smo osetili svi.

Pričam kao neko ko je devedeseto godište, i osetio sam te posledice kada sam upisao i učio u srednjoj školi, nisam video neku perspektivu u državi, jer nikoga tada nije zanimalo da ulaže u privredu.

Onaj osnov da bismo se odgovorno bavili socijalnom politikom, e, upravo to se promenilo od 2012. godine pa sve do danas, i od te godine svaka, pa do danas je vodila računa o budućnosti, ne samo naših građana, već i o budućnosti naše dece i mladih ljudi, pa su tako i donošeni zakoni. Radilo se na tome da se poboljša privreda u našoj zemlji, da se stvaraju uslovi da se razvija putna infrastruktura i sve ono što je neophodno kako bi domaći privrednici rasli, kako bi strane investicije došle i stvorile mogućnosti za nova radna mesta. To je preduslov i najbolja strategija u borbi protiv siromaštva da radnim mestima uposlimo naše građane.

Za njihovo vreme je stopa nezaposlenosti iznosila 27%, a danas je ona 9%, pri tom, naravno, zlobnici će reći da su masovno narodi hrlili ka Evropi i svetu, što naravno nije istina.

Mogu da dam primer iz našeg grada, iz Čačka odakle dolazim da smo 2016. godine, prema evidenciji naše službe za zapošljavanje imali broj od blizu 11 hiljada nezaposlenih, a sa tendencijom do 2020. godine, to je palo na pet hiljada zaposlenih, pri tom, proporcionalno je rastao broj zaposlenih u odnosu na broj nezaposlenih, koji se smenjivao.

Pored svega toga je otvaranje auto-puta „Miloš veliki“ i ulaganje u infrastrukturu u našoj industrijskoj zoni u Preljini, jačanje lokalne privrede u Čačku, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i odgovornoj Vladi Republike Srbije i svim programima koji su upereni u tom pravcu stvorile su se mogućnosti da i mi mladi u našem gradu imamo veće mogućnosti pri izboru za zaposlenje i da tako na pravi način uposlimo naše građane i da učestvujemo u smanjenju siromaštva.

Pored toga znamo da postoji određene grupacije u društvu koje teže dolaze do radnog mesta, pod tim podrazumevam mlade do trideset godina, žene invalide, rome, i starije osobe. Aktivnim merama politike zapošljavanja i mi Čačani smo iz godine u godinu od 2016. godine, izdvajali po 40 miliona i pratili preporuke Vlade Republike Srbije, jer je ona iz godine u godinu ulagala sve više sredstava u aktivne mere politike zapošljavanja.

Danas to iznosi pet i po milijardi, a mi u Čačku izdvajamo trideset miliona zato što smo dostigli vrhunac i uposlili smo i te najugroženije kategorije. Ali i pored svega toga, ostaju nam one kategorije koje su sada socijalno najugroženije u našem društvu i za njih je potreban ovakav zakon, baš upravo da im pojedinci usled nedostatka kontrole ne bi trošili sredstva koja su njima namenjena i kako bismo mogli veća sredstva da opredelimo za one najugroženije, ali i sve one koje imaju potrebu za uslugama u oblasti socijalne zaštite.

Zato ću ja u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer on u mnogome pokazuje da država odgovorno vodi računa o svojim građanima i da pored zapošljavanja brine i o onim najugroženijim kategorijama i stvaraju mogućnosti da lakše apliciraju, da lakše ostvare ta prava i da uživaju u sredinama u kojima žive.

Zahvaljujem.