Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovani potpredsedniče, ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije drago mi je da eto danas, a i juče smo imali priliku jasno da vidimo i od strane opozicionih poslanika šta su njihovi prioriteti, tako da sa jedne strane imate poslanike koji verovatno tražeći uhlebljenje za naredni saziv, jer znaju da od strane svojih birača koje su obmanuli neće ponovi biti izabrani, pokušavaju da nađu sebi mesto time što šire demagogiju, prodaju maglu i prosto prodaju neke pitke i plitke fraze.

Sa druge strane, imate opozicione poslanike koji sede u jednom delu parlamenta koji inače svi potiču iz jednog istog „žutog preduzeća“ koje karakteriše kratko pamćenje, koji su zaboravili period sprovođenja pljačkaških i neuspelih privatizacija koji su 2008. godine u susret ekonomskoj krizi se smejali narodu u lice govoreći da je to razvojna šansa za Srbiju, ali su zaboravili da u fusnoti stave da kad kažu „Srbiju“ misle zapravo na sebe, jer su upravo u tom periodu uspeli da svoje džepove napune, da opljačkaju narod, preprodajući sekunde na RTS, uvodeći „Velikog Brata“ u Srbiju. Na kraju, kada su završili sa pljačkanjem Srbije počeli su sami sebe da pljačkaju, doveli svoje „žuto preduzeće“ pred stečaj i na kraju na čelo njega stavili stečajnog upravnika koji nije ništa drugo nego tajkunska marioneta.

U vreme krize kada su trebali da sprovode kenzijansku politiku, odnosno kenzijansku ekonomsku doktrinu koja se inače uvek primenjivala u tim periodima i kada trebaju da smanjuju troškove kako bi ekonomski točak se nastavio da kreće kako se ne bi zaustavio, oni su upravo nastavili da sprovode neoliberalnu doktrinu koju, eto, i sada imamo prilike da čujemo da predlažu i u ovom rebalansu budžeta, a verovatno zato što im to sve njihovi neoliberalni eksperti i govore da rade.

Kada je trebalo tražiti saveznike i u geopolitičkom smislu te reči, ali i u ekonomskom u periodu kada su bili na vlasti, šta su oni radili? Oni su radili sve suprotno. Išli su, postavljali su glupa pitanja zbog kojih su i neke naše prirodne i tradicionalne saveznike kasnije molili da prihvate predloge drugih nekih saveznika, opet sa kojima ništa nisu na kraju uradili. Šta ćete, kada vam „žutica“ zakači mozak, niste sav svoj.

Imali su inače opasnu boljku koju su prikazali, a to je da nesposobne kadrove nagrađuju, pa su tako svog direktora Agencije za privatizaciju nagradili premijerskom pozicijom koji tu nije ništa bio drugo nego obična kafe kuvarica u mom rodnom Kruševcu, direktora „14. Oktobra“ koji je svojim potpisom zapečatio sudbinu tog giganta, mandatom gradonačelnika grada na dve godine.

Po njima, a to vidite i iz pisanja medija koje finansira tajkun, u Srbiji ne treba da se gradi, jer to je zapravo oni što pokušavaju i u ovom rebalansu da zamere, po njima zapravo u periodu krize treba sve da stane, jer njima nisu bitne ni investicije, ni energetika, ni auto-putevi, ni penzioneri, ni mladi ljudi za koje se nisu ni setili u periodu krize 2008. godine, njima je zapravo bitno da ceo svet u tom trenutku stane, da oni dobro razmisle šta su to pogrešili, a videli smo 2008. godine kada su stali i kada su razmišljali o tome šta su pogrešili i onda se u jednom trenutku građanima učinilo da su lupili šakom o sto i rekli – znamo. Kad su ih pitali građani šta znamo, rekli su – znamo da me je kompjuter pobedio u preferansu, moram sebe da častim pićem.

Predug bi to bio inače proces i to je proces koji, videli smo, već je osuđen na propast. To su i građani videli, zbog toga su ih inače i 2012. godine kaznili na izborima, da se više nikada ne pitaju u Srbiji i da ne donose nikakve odluke.

Upravo ti građani isti, ne obazirući se na njihov populizam su dali priliku i podršku SNS, Aleksandru Vučiću koji su upravo u periodu od 2012. godine do danas uspeli da oporave privredu Srbije, da mi konačno premašimo kad je u pitanju BDP, famoznu cifru od 50 milijardi evra ove godine. Vidimo da će biti preko 60 milijardi evra, održali smo javni dug na ispod mastriškog kriterijuma koji iznosi 60%. Podsetiću građane da je u avgustu ove godine to bilo 53,4% našeg BDP, da imamo za razliku od njihovog perioda stabilan devizni kurs i da imamo ambijent zahvaljujući i kojem smo šampioni u privlačenju direktnih stranih investicija koji su u ovom periodu do novembra, prvog novembra ove godine iznosili 3,46 milijardi evra, da smo u poslednje dve godine najbrže rastuća ekonomija u Evropi, u poslednjih deset godina najbrže rastuća ekonomija u regionu.

Mi radimo i gradimo, gradimo autoputeve, obnavljamo železnicu, borimo se sa belom kugom, vodimo računa o penzionerima, vodimo računa o mladima i vodim računa o ravnomernom razvoju Srbije zato što više nemate nijedan deo Srbije gde neka investicija nije došla.

Setite se samo njihovog perioda, da vodili su oni računa o mladima, ali kako da mladi odu iz zemlje, jer su za njih mladi bili izvozna kategorija.

Inače, ovaj rebalans budžeta koji je danas pred nama je jedan od važnih instrumenata za dalju borbu, za još bolju i jaču Srbiju, za sprovođenje politike i Programa „Srbija 2025“, ono što je predsednik Aleksandar Vučić i što mi nudimo, što smo ponudili građanima Srbije na ovim izborima, a to je da prosečna penzija do kraja mandata ove Vlade bude 450 evra, prosečna plata 1.000 evra. Na tom putu vidite da ne posustajemo, da idemo odlučnim koracima.

Ovo je inače važan instrument i za razvoj okruga odakle ja dolazim i zbog čega sam ponosan, jer će Trstenik kao opština dobiti sredstva da proširi svoju kanalizacionu mrežu, a ne da se predsednik opštine kao u njihove vreme bavi razvojem svoje dinastije, što smo imali prilike da čujemo, i sopstvenog biznisa. Naravno da nije tu.

Ponosan sam na to što se radi na Moravskom koridoru za koji pojedine kolege poslanici kažu da su bajke o kojoj pričam, kada smo imali sednicu Odbora za ustavna pitanja. To je nešto što mi realizujemo, što sprovodimo i što ćemo do kraja ove godine otvoriti deonicu od Kruševca do Pojata tako da će Kruševljani svoj višedecenijski san o tome da budu povezani sa autoputem ostvariti, što povlači sa sobom i otvaranje dve industrijske zone u koje će doći novi investitori i u kojima će mladi ljudi moći da se zaposle. Nastavak gasifikacije, nastavak daljeg razvoja infrastrukture i jačanja naše ekonomije.

Kao što vidite, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, borimo se i sa inflacijom, a podsetiću kada već pričam o inflaciji da u njihovom periodu posle krize 2008. i 2009. godine ta inflacija je bila već na 12%, mnogo više nego što je danas. Današnja inflacija je uvežena, nije naša krivica, a u njihovo vreme sami su stvorili tu inflaciju jer nisu želeli da se bore sa posledicama krize.

Uspešno se borimo i sa energetskom i ekonomskom krizom i izborićemo se i sa krizom u regionu, koju nažalost opet mi nismo izazvali, jer za razliku od drugih mi poštujemo dogovoreno, mi poštujemo sporazume koji su postigli i pobedićemo, jer za nas predaja nije opcija. Živela Srbija.

Zahvaljujem, predsedniče Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, nemojte ništa da se brinete. Za razliku od vas koji ste Kruševac, koji je bio četvrti industrijski centar u bivšoj Jugoslaviji, uspeli za samo 12 godina vaše vlasti da pretvorite upravo u opštinu četvrte kategorije razvijenosti, da se brinete. Ako je neko radio da se investicije dovedu u jug Srbije, da ljudi rade, da ostanu u tom delu, to je upravo Aleksandar Vučić.

Vi niste uspeli za vreme vašeg mandata ni infrastrukturne radove da završite, a pričali ste toliko o završetku Koridora 10. A mi smo završili Koridor 10 i istočni krak koji ide prema Bugarskoj, izgradili smo Koridor 11 i gradi se Moravski koridor, koji će biti najsavremeniji auto-put u Srbiji, prvi digitalni auto-put, sa najširim trakama, za koji ste upravo vi govorili da je nepotreban, da su tu potrebne samo četiri trake, čime upravo pokazujete kakav odnos imate prema građanima kojih je oko pola miliona u Srbiji.

Ako se neko borio i da imamo ravnomerni razvoj, to je upravo Aleksandar Vučić, jer se on od 2012. godine, kada je SNS došla na čelo ove države, borio da u svakom gradu i u svakoj opštini imate barem po neku investiciju. I zahvaljujući njemu, u Kruševac je došla prva investicija posle čuvenog Mičeta, gradonačelnika, koji je inače upravo za našu vlast dobio i priznanje i dobio stadion koji nosi po njemu naziv u Kruševcu, došla investicija „Kromberg i Šubert“.

Slušajte, slušali smo i mi vas, sada slušajte i vi. Za razliku od vas koji ste uspeli da 14. oktobar, jednog giganta koji se bavio industrijom mašina i komponenata, upropastite, a vašeg tadašnjeg direktora nagradite pozicijom gradonačelnika Kruševca, na kojoj je bio svega dve godine, vi koji ste uspeli da upropastite Hemijsku industriju Župa, koji ste uspeli da prodate „Merimu“ „Henkelu“ i da u potpunosti ne komunicirate sa njima, da oni od svoje fabrike naprave skladište, koji ste uspeli „Trajal korporaciju“ da upropastite, koji ste upropastili putarsku industriju, pa smo mi u Kruševcu do 2012. godine imali na prstima ruke prebrojane ulice koje nisu bile zakrpljene i semafore koji su radili.

Vi ste našli nama da pričate šta mi treba da radimo, vi ste našli da se brinete za građane Srbije, a 2008. godine kada se desila ekonomska kriza smejali ste se i rekli ste – pa to je razvojna šansa za Srbiju. Pa pola miliona ljudi na ulici je ostalo, pa, što kaže koleginica Raguš, puta četiri, koliko imate članova domaćinstva. A šta ste za to vreme radili? Pa igrali pasijans u Skupštini, jer vam se moglo, bilo vas je baš briga za građane.

Vi ste našli da vodite računa i da brinete za mlade u Srbiji, a mladi su bili vama osnovna izvozna komponenta, pa se sada tobož brinete za te mlade ljude i za građane koji su napustili Srbiju upravo posle te ekonomske krize 2008. godine. Hoćete da pravite ministarstvo za dijasporu. Vi ste za vreme Vlade vašeg premijera imali Ministarstvo za dijasporu, ništa niste uradili.

Vi koji ste reagovali tako što ste u Skupštini sedeli, ćućurili, kada se desio pogrom na Kosovu i Metohiji, kada se desila secesija Kosova i Metohije, šta ste uradili? Pa vaš predsednik je pobegao u Rumuniju, izdao saopštenje i bili ste toliko jaki i hrabri borci da ste proterali iz Srbije ambasadora Makedonije i Crne Gore. A vaš ministar spoljnih poslova, pošto je bila izborna godina, bio je zamoljen od predsednika Tadića da moli SAD da odlože priznanje lažne države Kosovo, da biste dobili poverenje naroda. Znate, tada ste prvi put pokazali da nemate integriteta.

Evo sada šta se desilo na izborima. Izašli ste i građanima kada su u pitanju sankcije prema Rusiji govorili – ne, ne, nećemo uvoditi nikome sankcije, mi znamo šta su sankcije, znamo kroz šta smo prošli. Čim su se završili izbori i domogli vaših poslaničkih pozicija, šta ste uradili? Promenili ploču. Pa kako mislite, gospodo, da dobijete poverenje naroda, kada vi uopšte ne znate šta je u interesu naroda?

Sada smo ovde raspravljali šta je u interesu naroda. Zapravo, Milenko vam je jasno i lepo objasnio da na izborima se kandiduje program koji nudite građanima i građani na izborima odlučuju šta je u njihovom interesu i dali su apsolutnu podršku politici SNS, a posebno politici predsednika Aleksandra Vučića, koji je dobio preko dva milina glasova. A znamo šta su vaši interesi. Jer vi zapravo vaše lične interese poistovećujete sa interesom naroda, pa tako kada su bili izbori u Šapcu 2020. godine ponavljani su do besvesti, jer je u vašim mozgovima u interesu bilo da ostanete na vlasti, a ne da poslušate volju građana.

E tako vi vodite politiku i to je ono što vas zanima. Apsolutno sam siguran da Predlog izmena i dopuna zakona koji su ovde pred nama će stvoriti uslove da formiramo Vladu koja će raditi kao tim, koja neće biti skupina individua kao što su vaše vlade bile i koja će nastaviti politiku rezultata, politiku uspeha, koju smo pokrčili od 2012. godine do danas i nastaviti da uspešno realizujemo program koji je pred nama, a to je program Srbija 20-25. E to je u interesu građana i za to su oni glasali. Da imaju plate prosečne preko 900 evra, prosečne penzije 430 evra za nova radna mesta, infrastrukturu i za bolje sutra i za budućnost.

A što se tiče ove zime energenata, nemojte da brinete, imaće sasvim dovoljno građani, nemaju potrebe da strahuju. Što se tiče Kancelarije za brze odgovore, apsolutno imate mogućnosti i vi lično da se obratite, dobićete odgovore na sva vaša pitanja vrlo brzo, brže nego što ste vi uspeli Srbiju da upropastite. Hvala.

Zahvaljujem. predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama i u ovom sazivu i, da kažem, u dosadašnjem načinu biranje sudija i tužilaca, poslednji put da mi narodni poslanici to činimo, s obzirom da su i građani jasno na referendumu podržali predlog izmene Ustava u domenu pravosuđa i podržali reformu sudstva koju sprovodimo kako bismo sudstvo učinili još nezavisnijim tužilaštvom, samostalnijim u svom radu, što nije samo bitno zbog našeg daljeg puta ka EU, već kao što smo rekli bitno je i za dalji napredak same Srbije i poboljšanju uslova za razvoj.

Vidite da i efekti daju rezultate pored toga i što imamo zaista uspešnog lidera, predsednika Vučića, koji svaku priliku koristi kako bi Srbiju promovisao u najboljem svetlu.

To je učinio i prisustvujući otvaranju zimskim olimpijskih igara u Kini, gde pored toga što je dao podršku našim sportistima da na što bolji način predstavlja našu državu iskoristio priliku i da razgovara sa svetskim liderima i o novim zajedničkim projektima, unapređenju bilateralne saradnje između tih zemalja i Srbije i načinu da se dovedu novi investitori.

Imali smo prilike da vidimo, kada je u pitanju Kina, da će se u narednom periodu raditi na tom Sporazumu o otvaranju kineskog tržišta i za naše proizvode i proizvođače, što će svakako doprineti daljem rastu i razvoju naše ekonomije.

Naravno, takva vest koja bi u svakoj državi bila slavljena, jer svi znamo koliko je kinesko tržište veliko i koliko je bitno da i naši proizvođači svojim proizvodima, svojom inovativnošću tu učestvuju što će dati, kažem, podstrek razvoju ekonomije. Od strane tajkunske opozicije odmah je doživela napad i odmah njihovi kvazi ekonomisti, ljudi koji su bili državni sekretari i pomoćnici ministara, pa i ministri iznose svoja neka tumačenja kako je to štetno za Srbiju, a zapravo, samo su time potvrdili svoje neznanje koje su, inače zastupali dok su bili na tim pozicijama, jer u tom periodu 2008, 2009. godine svetska ekonomska kriza je za njih bila razvojna šansa.

I u tom periodu su oni pokazali koliki su državnici i koliko su oni kao nosioci vlasti bili spremni da pomognu građanima, a koliko su gledali sebe. Na kraju, rezultat smo videli 2012. godine, građani su jasno na izborima rekli da takvim ljudima više nikada nije mesto i ne treba da bude mesto na čelu države.

Onda, imate kampanju koju oni vode. Njihova kampanja se bazira na tome da pričaju sve suprotno od onoga što vlast radi, da kritikuju ono što vlast radi, ne iznoseći nikakve argumente. Evo, poslednja vest koju smo čuli, o kojoj je kolega Bakarec pričao, a to je - nastavak pomoći građanima, odnosno, pre svega mladima uzrasta od 16 do nepunih 30 godina u iznosu od 100 evra koje će biti u maju ili junu mesecu, odmah su kritikovali i odmah vezuju kako je to jedan od novih načina, instrumenata koje predsednik Vučić koristi kako bi kupio izbore.

Naravno, oni su i u ovu izbornu trku odmah ušli sa stavom da su izbori unapred pokradeni, što se nikada u istoriji, i politike, i demokratije u ovom svetu nije desila, to je u stvari samo njihova strategija da sebe opravdaju za svoj neuspeh za koji znaju da im sledi 3. aprila, jer znaju da će tada popiti još jedan veliki šamar od strane građana, jer će ih kazniti zato što pokušavaju još jednom da građane obmanu, kako su oni, jel te, neka nova lica, nove nade, ljudi koji će unaprediti Srbiju, u stvari, osim stranaka koje su sada formirali od te žute demokratske stranke, tajkunske stranke, i formirali manje tajkunske stranke, ništa drugo nisu odradili, ništa novo nisu ponudili građanima Srbije.

Kolega Bakarec je spomenuo da Đilasov kandidat za gradonačelnika Beograda, jedino čime se bavio je izmeštanje spomenika i to izmeštanje spomenika Stefanu Nemanji koji je osnivač srpske države, odnosno, da kažemo države pod dinastijom Nemanjića, koji je jedan veliki i državnik i vojskovođa, u svom periodu je uspeo da se izbori za viši stepen nezavisnosti u odnosu na vizantijsko carstvo naše države tada, Raške, i obezbedio i stvorio uslove da kasnije u svojoj dinastiji Srbija bude jedna od moćnijih država u našem regionu, a sećamo se odlično Dušanovog carstva, i kakva je sila Srbija tada bila.

Dakle, on se bavi izmeštanjem spomenika, a inače, i sam kaže, to mogu i kolege da potvrde, a i građani su to videli da je priznao da je nesposoban da vodi grad Beograd, da ne zna da se bavi komunalnim pitanjima, da ne zna da se bavi infrastrukturnim pitanjima, ali znate čime će znati da se bavi? Da napravi put kandžama Dragana Đilasa u gradsku kasu i da nastavi pljačkanje građana Beograda. To je njegov jedini cilj koji on želi da ostvari.

Onda, imate tu sve napore i sredstva te "Multikom" imperije i produkcije koristi, kako bi novim lažima i spinovanjima obezbedio tim svojim kandidatima, kako za predsednika Republike, premijersko mesto gde je stavio Mariniku kokoda Tepić, i za mesto gradonačelnika, nesposobnog Jankovića, maksimalno se trudi time što izmišlja neke nove afere, a ono čime su se jedino bavili to je punjenje svog džepa.

Takođe, imate interesantnu priču. Dakle, ako se već bave izmeštanjem spomenika, kako kaže - taj spomenik je problem, pa, vratimo se u onaj period pre 2012. godine, šta su radili. Njima je Kosovo i Metohija bila problem, pa su svojski radili da taj problem izmeste, odnosno tu teritoriju da odvoje od Srbije, pa se sećamo šta je radio Borislav, odnosno sada Borko Stefanović, radio je na tome da ispregovara formiranje granica između Srba i Srba, a to je ono što je Đilas izjavom uradio po pitanju građana iz Republike Srpske, koji imaju pravo da traže pasoš Republike Srbije, koji imaju pravo da budu i državljani Republike Srbije i on pokušava, verovatno da ih odvoji od svoje matice, i ono što je Dejtonski sporazumom zagarantovano, da on to pogazi.

Tako im je i Vojvodina smetala, pa su davali vetar u leđa autonomašima. Tako im smetaju i drugi delovi Srbije, jer od Srbije žele da naprave, jednostavno, krug dvojke kojim će oni gospodariti, koji će privatizovati i izvršiti akviziciju, odnosno pripojiti „Multikom“ imperiji. Eto kako oni rešavaju probleme.

Kažem, u periodu krize 2008/2009 godine videli smo koliko su brinuli o narodu - ništa. Jedno veliko ništa. Jedino o čemu su brinuli je svoj džep, jedino o čemu su brinuli jeste da oni budu zadovoljni, siti, a znamo da u tom periodu je sledilo gašenje fabrika, katančenje istih. Pola miliona i više ljudi ostalo je bez posla, pa dodajte njihove porodice koje nisu imale načina kako da se prehrane, pa 2009. godine sramna reforma sudstva, o čemu je kolega Kesar pričao, gde su više od 1.100 sudija i tužilaca ostali bez posla preko noći samo zato što su bili nepodobni, samo zato što nisu želeli da slušaju njih, velike gazde i da po njihovom nahođenju presuđuju, a onda taj isti manir i danas sprovode, naravno preko Tvitera, jer jedino su junaci na Tviteru, a neljudi su ovako u praksi kada se pojave, slabi i sitni ljudi, gde su oni istovremeno i tužioci i sudije i ezgekutori i taj svoj način ophođenja, kako su radili 2009. godine, kažem ponovo, preko Tvitera pokušavaju da sprovedu.

Kada govorimo o pravosuđu, drago mi je, i kolega Kesar je spomenuo, ali ću ja svakako spomenuti kada je u pitanju Kruševac, grad iz koga dolazim, da je i ovim budžetom predviđena realizacija važnog projekta za grad Kruševac, a to je izgradnja nove Palate pravde, objekta u kome će svi sudovi u Kruševcu, i Osnovni i Okružni, biti smešteni, i Prekršajni sud, takođe, gde će sada pod jednim krovom svi oni raditi zajedno za dobrobit građana i to upravo u onom delu grada Kruševca, naselje koje se zove Stari aerodrom, koje je u vreme žutih tajkuna bilo ništa drugo nego obična livada za ispašu konja, jer u njihovo vreme nisu ni razmišljali o razvoju grada Kruševca, niti o razvoju Srbije.

Razmišljali su kako da se ugrađuju u poslove koje rade, pa i malo onoga što su odradili za građane, kao što je rekonstrukcija samo platoa ispred Doma sindikata, nisu uspeli da okončaju, već je celokupnu priču i finansijski deo morao da se završi u vreme dolaska SNS na vlast, kada smo morali da popunimo i ogromnu rupu u budžetu koju su napravili i na svu sreću ne samo da smo je popunili, već od 2018. godine Kruševac je grad koji više ni dinara ne duguje za kredite, niti planira, niti ima potreba da se kreditno zadužuje za realizaciju svojih infrastrukturnih projekata.

Eto, prošle godine, tokom obeležavanja 650 godina od postojanja Kruševca, celokupan trg je rekonstruisan i sada je zaista jedan predivan prostor i za realizaciju manifestacija i za mesto gde građani mogu da provedu svoje slobodno vreme.

Kao što sam rekao, oni nemaju ni plan, ni program. Govore o nekom planu za dan posle. Taj plan za dan posle jasno vidimo, to je želja da nastave plačku zbog koje su ogorčeni, besni, jer su ih građani u tome sprečili 2012. godine, pa su ih sprečili 2014. godine, 2016. godine, 2017. godine, 2020. godine i sprečiće ih i 2022. godine, 3. aprila, jer im neće dozvoliti da taj svoj pakleni plan sprovedu.

I onda, vidite, kada su i sami svesni, a neće priznati da su svesni toga, idu sa strategijom, tj. planom B, a plan B je taj 4. april koji oni spominju, želja da izazovu nemire, želja da ljude izvedu na ulice i za to se ne libe da koriste maksimalna sredstva i sve instrumente koje njihova „Multikom“ imperija pruža, tako da i u saopštenjima koje njihovi kandidati kažu jasno možemo da vidimo da se osvrću već na 4. april, uopšte ne razmišljajući o 3. aprilu.

Ono što je još interesantno jesu i ta istraživanja koja pokušavaju da plasiraju, pa tako gazda tajkun Đilas plasira istraživanje u kome je samog sebe, verovatno anketirajući ljude u „Multikom“ okruženju utvrdio da ima 18,5% podrške građana, a onda pre neki dan izađe interesantno istraživanje ljudi sa Fakulteta političkih nauka koji kažu da, na osnovu terenskog istraživanja koje su oni radili, koalicija koja se zove „Ujedinjena Srbija“, a znamo kako su došli do tog rešenja, tako što su plagirali i krali tuđe nazive i kampanje i što su ukrali naziv udruženja građana, za šta treba svakako da ih bude sramota, ali, naravno, oni za sramotu i ne znaju, jer je njima obraz đon, došli su do statistike da ona iznosi oko 13,5%, a onda ako se produbite i čitate tekst, ispostavi se da je u tih 13,5% dodato nekih 2,6% neopredeljenih birača koji kada su anketirani, kada im je rečeno - morate da se odlučite za nekoga iz opozicije, rekli su odlučićemo se za Dragana Đilasa, što znači da on ima 10,5%.

Kada na to dodamo istraživanje Đorđa Vlaha koji je poznat, naravno, po svojim istraživanjima, koji je poznat po načinu kako je došao u ovaj parlament, tako što je obmanjivao građane, ocenio je samog Dragana Đilasa, odnosno njegovu stranku na 7,6% i tako je za Dragana Đilasa i u ovoj strategiji pokušavanja spinovanja i laganja građana krenulo sve nizbrdo. Kako je krenulo, do dana glasanja pitanje je da li će i doći po tim nekim istraživanjima i do 3%, odnosno da li bi on sam mogao da skupi 3% podrške građana.

A onda imate još jedno današnje istraživanje, odnosno produžetak tog istraživanja kada su u pitanju kandidati, gde se jasno vidi da svi drugi kandidati koje su možda i razmatrani od strane građana koji su, eto, protiv ove vlast, imaju mnogo bolju podršku nego njegov NATO general Zdravko Ponoš, pa se ja iskreno pitam da li je izgleda taj mašinski mozak prezubio u trenutku kada je radio svoje neko istraživanje, pa da možda nije znao da pročita tu statistiku, mada znamo onu njegovu preciznost od 120% u čitanju rezultata, pa se odlučio za Zdravka Ponoša, koji, kao što je moja uvažena koleginica Milica Nikolić utvrdila, zapravo u odnosu na njega i njegove nekretnine kojih je on vlasnik, Đilasov brat Gojko ispade beskućnik. E takvi su vam kandidati, takvi su vam ljudi koje ova tzv. „Ujedinjena Srbija“, pre bih rekao ujedinjena tajkunska Srbija nudi, a ona jedino što vam nudi su samo ta lica, odnosno paravani koje će Dragan Đilas koristiti za nastavak svoje pljačke, a Vuk Jeremić za sprovođenje svog plana revanšizma, odnosno prosto rečeno, narodski – osvete prema svima onima koji su ih sprečili da svoju ideju pljačkanja i uništavanja Srbije sprovedu.

Drago mi je da smo na referendumu videli građane da su shvatili koliko je bitno da Srbija ide napred, da se izvrše dalje reforme i što nisu dozvolili da se ona ideja, koju su oni zagovarali, pravosuđa vrati na period 2009. godine, odnosno da se to dozvoli, a mi smo uspeli u periodu od 2012. godine do danas te negativne rezultate i efekte reforme da ispravimo koliko smo mogli, a kasnije na svečanoj sednici, kada se bude potvrdila volja građana na referendumu i kada se krene u sprovođenje tih akata, kasnije promene izbornih zakona, ići ćemo još brže i bolje u unapređenje našeg ambijenta i ekonomskog ambijenta, iako njihovi mašinski mozgovi ne mogu da shvate zbog čega je nezavisno pravosuđe i samostalno tužilaštvo važno za razvoj ekonomije.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, odmah na početku bih želeo da raščistimo neke stvari. Izborna volja građana se ne kupuje, izborna volja građana je njihova i oni su ti koji odlučuju kome će dati podršku, a za podršku se odlučuju na osnovu rezultata, na osnovu programa koji se nude i svaka insinuacija da može njihova podrška da se kupi je samo dokaz koliko ti koji tvrde da se ona kupuje. U poslednjim slučajevima videli smo napade koji su bili vezani za pomoć mladima u vidu 100 evra, kao jedan vid da je to kupovina njihove volje, što je čista i samo dokaz nemoći nemanja ideje tih ljudi da se bore za glasove građana.

Ono što je bitno da kažemo i moje kolege su dobro opisale kandidate sa strane opozicije kojima nije ni stalo do izbora, nije stalo ni do izbornih uslova, jer su oni bili ti koji su tražili da dođu pregovarači sa strane. Onda su odbili da učestvuju u tim pregovorima, zato što su i sami svesni da nemaju nikakvu podršku među građanima. Jedino što su oni očekivali jeste da ih neko sa strane ustoliči, da im kaže – evo izvolite, vi imate samo to pravo da vladate i upravljate Srbijom i narod nije taj koji će više odlučivati o tome.

Mi danas ovde raspravljamo i o setovima promene izbornih zakona, sve u cilju da i njima pomognemo da mogu da se pojave na tim izborima, da dobiju podršku, pa čak i ova priča vezano za potpise tih 10.000 koje trebaju da skupe. Oni da imaju 10.000 potpisa ne bi kupovali stranke i strančice. Oni bi valjda svoje stranke formirali, a ne bi Dragan Đilas obavio pozajmicu prema njegovom poljoprivredniku od 50.000 evra da bi kupio stranku. Ne bi Jeremić kupio od avgustovca Aleksića stranku i da na osnovu toga se ponovo vrati u politički život Srbije, gde šire naravno svoje laži i demagogiju.

Naravno tu su i njihove perjanice i uzdanice koje kandiduju sada na izborima kao neke nove nade, neka nova lica, kao da su građani pod nekom amnezijom i da se uopšte ne sećaju tih ljudi, gde oni pozivaju i kažu da niko nema pravo ljudima da uzima njiva, uzima zemljište, uzima plate i penzije i na kraju kažu da uzima budućnost. Šta su oni uradili mladima u Srbiji? Šta su radili u periodu od 2000. do 2012. godine? Da li su oni svesni koliko su oni budućnosti oduzeli mladim naraštajima, da su ti mladi ljudi koji su otišli iz zemlje nažalost napravili najveću izvoznu kategoriju iz Srbije kojom su se oni ponosili, a sada kada neko gradi Srbiju, kada je obnavlja i kada vraća nadu i veru i kada se mladi vraćaju u Srbiju, prvi optužuju kako neko mlade proteruje iz Srbije.

Zaboravili su, a posebno general Ponoš kako je svoj patriotizam pokazao topljenjem tenkova, kako je svoj patriotizam pokazao time što je degradirao vojsku i onesposobio je da obavlja svoje osnovne zadatke. Naravno, da bi opravdali svoje činjenice morali su da unajme drvenog advokata Pajtića, koji sada verovatno pokušava da se pozicionira kom će tajkunu više da se proda. Onda pokušava naravno da brani sve te njihove kandidate i perjanice, gde zaista iznosi neke neverovatne gluposti i činjenice na koje sam lično morao da se osvrnem pa kad govori o Vladeti, spočitavaju Vladeti da je star, a gro birača im je kategorija 60 plus. Znači, on omalovažava ljude koji su prepoznali u SNS da se oni bore i oni su ti koji traže da se starim ljudima ukine pravo glasanja, jer se verovatno plaše njihove volje, a sam Vladeta je priznao da nije sposoban da vodi grad Beograd i da nije sposoban da obavlja zadatak koji je pred njim.

Za Ponoša kažu da se napada zbog hrvatskog pasoša. on je čovek jasno pokazao svojim delima koji mu je pasoš draži. Na kraju, spominjanje Srba iz Knina kako mi imamo najveći deo birača ljude koji su raseljeni sa teritorije Knine. Pa naravno da nas podržavaju, zato što za razliku od njih koji su se stideli da obeležavaju te tužne trenutke u srpskoj istoriji, mi ih se sećamo, mi smo tu da pomognemo tim Srbima. Gradimo stanove, rešavamo njihova pitanja, gradimo fabrike i zbog svih tih razloga, oni će dati podršku i predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS, pre svega Aleksandru Vučiću, čoveka koji neumorno radi. Danas je na otvaranju Zimskih olimpijskih igara, otišao je da bodri naše sportiste, gde pokazujemo da imamo dobre rezultate i paralelno radi u interesu Srbije, jer sa svetskim liderima komunicira, dogovara i već razgovara o novim susretima, razgovara o novim zajedničkim projektima koji će obezbediti budućnost za ovu decu.

Sa druge strane, gledamo Đilasa koji je otrčao brže bolje u London i podsmeva se srpskom narodu, gde kaže – eto, Sautempton je u Engleskoj, ja sam u Londonu, vi spojite dva i dva pa ćete znati o čemu se radi. Znamo o čemu se radi, otišao si da napuniš koferče koje si ispraznio, možda da proveriš svoj tajni račun, kakvo je stanje na njemu, da li je možda koji evro narastao na računu i da uzmeš instrukcije šta da radiš po Srbiji, jer jedinu strategiju koju imate, ne da izađete na izbore i da ponudite nešto građanima, već se spremate za 4. april i to Ponoš ne krije, koji je rekao da ne treba da branimo izbornu volju građana na ulicama. Pa nećete je braniti, jer će građani svoju volju reći na izborima. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo danas izuzetno zanimljivu diskusiju po tačkama dnevnog reda koje su, mogu slobodno da kažem, jedan od odraza u kom pravcu se Srbija kreće, koliko napreduje i koliko se razvija. Može ova bojkotaška opozicija da kritikuje do mile volje sve ovo što se radi i gradi po Srbiji, ali kada bismo pitali građane čega se sećaju iz njihovog vremena, šta su oni uradili u Srbiji, šta su izgradili, verujte da se ničega ne bi setili osim možda "Mosta na Adi", koji je poznat po tome što se Dragan Đilas debelo ugradio realizujući sam taj projekat i da je sam dodatno plaćao izvođače radova da ubrzaju radove, kako bi most mogao da otvori neposredno pred izbore, jer je svestan da njegovom tadašnjem šefu Tadiću i njemu samom veliki broj glasova su nedostajali da bi mogli da se i dalje zadrže u foteljama i da pljačkaju građane Srbije.

Na kraju, rezultati vladavine Demokratske stranke i samog Dragana Đilasa su dugovi, minusi, zatvorene fabrike, radnici koje su ostavili na ulicama, ali zato njihovi tajkunski džepovi su bili u potpunosti popunjeni. Znamo da je Dragan Đilas uspeo za vreme dok je bio gradonačelnik Beograda i dok je obavljao druge javne funkcije, pa i na nivou Republike, kojih se izgleda nerado seća jer nema rezultate, uspeo da svoje džepove napuni sa 619 miliona evra, a sada bi da nastavi drugu fazu tog projekta koji se zove 619 miliona plus evra u njegovom džepu.

Projekti koji su ovde danas pred nama, odnosno ugovori o zajmovima, su bitni zato što će omogućiti da se Srbija dalje razvija, da podiže svoju infrastrukturu. Meni je zaista drago i ponosim se svaki put kada krenem za Beograd i kada vidim koliko radovi na Moravskom koridoru odmiču i napreduju. Ti radovi su došli već u fazu da se polako završava i most preko Zapadne Morave kod sela Makrešane, gde će zapravo biti jedno od isključenja za auto-put, od dva koja su planirana kada je u pitanju Kruševac. Vidimo i sami da ta dinamika radova odlično teče i da ćemo zaista početkom ove godine, odnosno u prvom kvartalu, prisustvovati jednom zaista za nas Kruševljane važnom događaju, a to je da je Kruševac konačno spojen sa auto-putem, što će dodatno ubrzati i sam transport, podići bezbednost u saobraćaju i ono što je jako bitno, stvoriti uslove za otvaranje industrijskih zona koje su predviđene u ovom delu, a to su tri zone, jedna kod Ćićevca, jedna kod Kruševca i treća kod Trstenika, koje će omogućiti nove investicije, nova radna mesta, poslove za mlade ljude i da ti mladi ljudi ostanu i da žive u ovom kraju.

Ponosim se time što će sam ovaj koridor, odnosno auto-put, biti najmoderniji, kako u Srbiji, tako i u regionu, prvi digitalni auto-put i zaista mogu da kažem da sami radovi kako teku su fantastični, tako da sam ovaj predlog koji je pred nama je jako bitan da bismo projekat uspešno priveli kraju, odnosno nastavili dalje da se auto-put gradi ka Trsteniku, ka Kraljevu, i da se zatim dovede u potpunosti do Čačka, čime bismo pola miliona stanovnika ovog dela Srbije spojili i stvorili mnogo bolje uslove i za razvoj turizma, ne samo gradova i opština koje će imati direktno priključenje na autoput, već i opštine iz ovih okruga, koje će takođe imati mnogo bolju vezu za privlačenje turista i novih investicija koje dolaze.

O Fruškogorskom koridoru ministar je zaista rekao koliko je to važan projekat. Inače, sam projekat Moravskog koridora i san o njemu je isto višedecenijski san. Postojale su i ranije planska dokumenta kojima se, eto, u nekoj budućnosti tada planirala izgradnja ovog koridora, tako da je jako bitno da mi na delima pokazujemo da plan "Srbija 2025" se realizuje i da je to nešto što građani Srbije vide i to je nešto što građani Srbije zaista i cene.

Tako da i sama statistika, kada govorimo o ekonomskim pokazateljima koliko je naša ekonomija napredovala, govori upravo u prilog tome, a podsetiću čisto građane da u periodu žute tajkuske vlasti 2012. godine su ostavili nezaposlenost koja je iznosila 25,9%, a danas je ona svedena na 10% i to u periodu kada se borimo i sa pandemijom korone i sada u ovom periodu kada se borimo i sa izazovima koje energetska kriza povlači sa sobom.

Naš BDP je znatno podignut. On je danas premašio ovu istorijsku cifru od 50 milijardi, tako da je sada, kao što je uvažena koleginica Tomić rekla, 53 milijarde iznosio na kraju prošle godine. To je zaista rezultat za ponos, a podsetićemo samo da u vreme žute tajkunske vlasti oni su nam ostavili BDP koji je iznosio nešto iznad 33 milijardi.

Ono po čemu su takođe oni bili poznati jeste inflacija. Niti su se borili da održe makroekonomsku stabilnost, niti su se borili da postoji neka saradnji između fiskalne i monetarne vlasti, da se stvore i preduslovi da investicije u Srbiju mogu da dođu. Ne, za njih je karakteristično da su imali dvocifrenu inflaciju, da su kurs podizali i spuštali. U poslednjem periodu kada su bili na vlasti su omogućili da dinar znatno oslabi. Zašto? Zato što su se borili i jedino za koga su radili su bili tajkuni koji su finansirali njihovu stranku.

Danas mi imamo stabilan devizni kurs. Imamo inflaciju koja se drži pod kontrolom i jedino šta utiče na inflaciju su ti spoljni faktori za koje smo sigurni da će se stabilizovati kako ne samo mi prognoziramo, već i svetske bitne institucije. Tako da svi ovi projekti koji su pred nama iz oblasti poljoprivrede, iz oblasti dualnog obrazovanja su jako bitni za razvoj Republike Srbije, zbog čega i ova rešenja koja su pred nama, odnosno zajmove treba podržati, a oni naravno se trude da kritikuju i svi članci u kojima su oni u svojim tajkunskim medijima govorili jeste kako se Srbija zadužuje, pa je interesantno da u jednom članku ne mogu da se međusobno, izgleda sam autor teksta dogovori sa sobom da li je to 1,9 ili dve milijarde pa u naslovu stavi dve milijarde, a u tekstu piše o nekih 1,9 milijardi.

Znate, navikli su oni da kradu tih nekih 20% kako je mašinski mozak kada je baratao sa sekundama na RTS pa 20 plus 20 pa minus 20, tako i ovde sa svih tih 20% dođosmo da to nije 1,9 nego dve milijarde u tekstu.

Nijednom rečenicom se nisu pozabavili konkretno projektima, koristima koje imamo od projekata koji će se realizovati i koristima u smislu budućnosti naše države, zato što je dualno obrazovanje nešto što je ova vlast uvela, što je ona prepoznala kao dobrobit za mlade ljude, gde će omogućiti da tokom svog školovanja, steknu praktična iskustva, znanja, da steknu i praksu u realnom sektoru, u privredi.

Konkretno, ovi projekti gde govorimo o dualnom obrazovanju, imaćemo zaista moderne centre za realizaciju dualnog obrazovanja u Beogradu i Vršcu, tako da ćemo imati i uspešne pilote. Znamo kako su se oni bavili avijacijom, što ovom civilnom, to i vojnom. Apsolutno su poradili na tome da se vojna avijacija u potpunosti uništi, da nijedan avion ne funkcioniše. Što se tiče civilne, videli smo rezultate na primeru JAT-a i na primeru aerodroma kako su se oni njima bavili.

Ono što takođe je karakteristika njihova je da svoje kvazi eksperte koji su nažalost imali tu privilegiju i čast da budu državni sekretari ili, kako oni vole da kažu, da su praktično oni vodili ministarstva u vreme tajkunske vlasti. Jedan od njih je Nikezić koji vodi u Đilasovoj strančici taj Odbor za privredu i finansije. On već kaže kako država, odnosno njen javni dug ide i biće oko 50 milijardi. Znači, otprilike koliko i nas BDP, što zaista za jednog eksperta treba da bude sramota. Znači, ne treba da iznosi laži, ne treba da se bavi manipulacijama, treba da se iznose konkretne stvari, ako za sebe tvrdi da je takav ekspert kao što ga i oni veličaju. Posebno taj sindikat „Sloga“ u okviru „Multikom“ kompanije koja ga ja kandidovala da postane deo i sindikata „Sloge“.

Inače, poznata nam je, naravno, njegova biografija. Poznata je i biografija, nažalost, njegove porodice i oca koji je učestvovao u mahinacijama kada je u pitanju „Azotara“. Iver ne pada daleko od klade, tako da ne možemo da očekujemo da će se i on sam ponašati nešto drugačije nego što je njegov otac radi.

Sam taj ekspert, kada govorimo o ovim zajmovima, komentariše kamatne stope po kojima se zadužuje i, naravno, favorizuje jednu stranu, da kažem određene zajmodavce. Kritikuje, naravno, one druge, gde kaže kako, eto, mi uzimamo kredite od kineskih banaka koje su jako nepovoljne, a tobož ove druge su jako povoljnije.

Nije ušao u materiju, nije se potrudio da pročita i da kaže svojim čitaocima, pošto je pisao tekstove, šta je to fiksna, šta je to varijabilna kamatna stopa, koje rizike sa sobom nosi varijabilna kamatna stopa, a koje rizike nosi fiksna kamatna stopa i zbog čega je jako bitno što mi kao država danas možemo da se zadužujemo sa kamatnom stopom od 1,5%, 1%, 2%, nešto što su oni mogli samo da sanjaju.

Kredite koje su oni uzimali, ne za investicije, nego da bi trpali u svoje džepove, da bi mogli da isplate plate radnicima, su išle od 7%, 8%, 9%, pa i više procenata, a te iste dugove koje su oni napravili mi danas vraćamo.

Zašto ne priča o tome, zašto se ne bavi tom analizom? To je ono što njih najviše boli. Boli ih taj period kada su oni vladali, kada su ovu državu uništavali i nemaju obraza da se pogledaju u ogledalo i da odrade samo analizu onoga što su ostavili, već sebe prikazuju građanima kao neke nove nade, kao neke novi ljude koji će ne znam kakve promene doneti u Srbiji.

To je isto na primeru i Zdravka Ponoša koga imaju kao kandidata za predsednika Republike, nosioca liste i njenog drugog na listi Aleksića i Mariniku Tepić.

Ista priča se odnosi na kandidata za gradonačelnika Beograda koji je odlično pokazao u vreme dok je bio u DSS-u šta je odradio, odnosno šta nije odradio. Sa druge strane, za razliku od njih, barem je priznao da je nesposoban za funkciju za koju je kandidovan. I sam je rekao, znači – ja sam ovde prosto jedna marioneta koja će premeštati spomenike, a napraviću put za kandže svog gazde koji će opet moći da isisava novac iz gradske kase, a ovi ostali po drugim gradovima u Srbiji da trpaju u svoje džepove i da svoju igricu od 619+ miliona uspešno realizuju.

(Milenko Jovanov: On je zapravo Đilasov fizikalac.)

Upravo to, i to na PP ugovoru.

Tako je.

I ne samo on, nego mnogi drugi.

Onda je ono što je posebno interesantno, tekstovi kojima se bave, ponašanje pojedinih lidera na skupu. Kada su predstavljali svoje kandidate, pa, ne znam, neki gromoglasni aplauz od strane Jeremića. Sad treba tumačiti šta to znači. Po mom mišljenju to je izgleda neki dobar stres menadžment, pošto sami znamo koliko je Jeremić ponosan i zadovoljan što mu je Ponoš kandidat za predsednika, a i znamo šta je uradio da bi on ostao bez određenih svojih članova stranke. Onda verovatno taj gromoglasni aplauz koji je dao Ponošu je neki vid da taj stres, odnosno bes koji ima izbaci da to ne bude vidljivo toliko u javnosti.

U svakom slučaju, neka se oni čerupaju međusobno, neka se svađaju, neka rad šta god hoće. Mi i danas, kao što vide građani Republike Srbije, radimo svoj posao, borimo se da Srbija dalje napreduje, radimo na realizaciji projekata po planu 2025 koji daju rezultate, a to se vidi i po statistici prosečnih primanja, to se vidi i po drugim merilima. Radimo na tome da se da podrška i mladima. Zaista je odlično što se preko milion mladih prijavilo za pomoć države od 100 evra i sada se ta pomoć uveliko isplaćuje. To su načini kako se pomaže i privredi i građanima u periodu krize, a ne kao što su oni radili da kroz osmeh krizu proglase šansom, građanima obećaju po 1.000 evra i danas svima nama duguju još po 900 evra.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o kome su veliki broj kolega već i govorili i koji zaista kada je u pitanju odziv javnosti nije imao apsolutno nikakve zamerke, jer je jedan od primera kako država vodi računa i u ovim teškim vremenima, posebno o mladim ljudima, posebno kada govorimo o ljudima koji su uzrasta od 16 godina pa naviše, koji tek započinju svoj život, koji su pri kraju sa srednjoškolskim školovanjem, koji planiraju svoju budućnost, koji će upisati verovatno fakultete i koje svakako u pravom smislu te reči predstavljaju budućnost naše zemlje.

Svakako pomoć koja se daje jeste simbolična, ali će imati i te kako dobrih rezultata i efekte kao što su i prethodni paketi pomoći koji su dati kako privredi, tako i stanovništvu, pa i taj čuveni helikopter novac, kako se kaže, dali su i te kako efekte i rezultate, zato što sav taj novac ide kasnije u potrošnju i ponovo se vraća u privredu čime pomaže i stimuliše da naš taj točak ekonomije nastavi da se vrti.

Nažalost, imali smo naravno napade, posebno po društvenim mrežama od onog trenutka od kako je ova inicijativa, odnosno zakonsko rešenje koje je danas pred nama obelodanjeno i to od istih onih ljudi koji su, dok su bili na vlasti u periodu one velike krize koja se desila 2008. godine, tvrdili kako je ta ekonomska kriza razvojna šansa za Srbiju, koji apsolutno ni prstom nisu mrdnuli da pomognu građanima u tom teškom periodu, periodu koji se pamti po katančenju fabrika, koji se pamti po pola miliona stanovnika koji su ostali bez posla, koji su ostali na ulicama, ne svojom krivicom, već upravo krivicom i tokova koji su se dešavali u svetu, ali i nesposobne vlasti tadašnje, koja apsolutno nije obavljala onu svoju funkciju za koju su je građani birali, već su samo gledali kako će preprodavati sekunde na RTS-u, koji su samo gledali kako će napraviti neki naredni korak u svojoj karijeri pa možda otisnuti se i u međunarodne vode politike, koji su samo gledali kako sopstvene džepove da napune i bilo ih je baš briga apsolutno za sve te građane i porodice koje su ostale na ulici.

Nećemo pričati o šteti, šteta se i dalje oseća i građani Srbije odlično pamte taj period, pa i stanovnici o kojima danas govorimo, uzrasta od 16 do 29 godina, jer su nažalost doživeli, dobar deo njih sigurno, da im roditelji ostanu bez posla koji su morali da se snalaze, pa i u zonama sive ekonomije da bi svoju decu prehranili.

Svakako, lepe su vesti koje smo čuli od mladih ljudi kako će iskoristiti ovih 100 evra, pa do toga da će neki zaprositi svoje devojke i na taj način formirati, odnosno otisnuti se u bračne vode i polako krenuti u formiranje svojih porodica, ali apsolutno se pridružujem i inicijativama kolega koji su na Odboru za finansije govorile i da ovih 100 evra mogu iskoristiti za pokretanje svog biznisa, jer je država uložila maksimalne napore da pomogne mladim ljudima i kroz otvaranje naučno-tehnoloških parkova, biznis inkubator centara po Srbiji, generatora koji zapravo mogu pomoći tim mladim ljudima da svoje neke ideje i vizije koje imaju u glavi pretoče na papir i konkretizuju kroz pravno lice, kroz određenu firmu, biznis i da na taj način se uključe u tokove privrede i da sami stvaraju taj svoj novac i da ovih 100 evra zapravo počinju kako bismo žargonski rekli, da obrću i da od 100 evra prave hiljadu i da to svoje malo bogatstvo dalje povećavaju.

Opet kažem, imali smo nažalost od tih istih ljudi koji su u periodu krize zapravo ništa nisu uradili u tom periodu, oni kritikuju kako je ova pomoć necelishodna, a onda imamo genijalne stvari koje iznose, a to je da su definisali pojam – biflacija. Što, generalno gledano, ja kao budući doktor ekonomskih nauka, nikada čuo nisam, a i kada sam pokušao da izguglam i da nađem neke radove na tu temu, svakako na pojam – biflacija nikada nisam naišao. Oni zapravo definišu da u određenim sektorima imate pojavu inflacije, a u drugim sektorima imate nemogućnost da usled, da kažemo, tih određenih promena, oni podižu svoje cene svojih proizvoda i usluga.

Mislim, kakav im je pojam, takva im je politika, nebulozan, nikakvu politiku ne vodi. Onu politiku koju oni vode, politika mlaćenja prazne slame.

Onda su još rekli kako navodno ovih 100 evra koje će ti mladi ljudi dobiti nije 100 evra, nego je 90 evra zato što je tih 10 evra pojela inflacija. Oni očigledno nemaju pojma šta je pojam – inflacija, očigledno da ne prate statistiku, jer prava inflacija o kojoj oni pričaju je upravo bila u njihovo vreme, a tome ću podobnije pričati malo kasnije s obzirom da već u naznakama imamo neke njihove kandidate za predsednike ili gradonačelnika Beograda, koji su se već inače pokazali na određenim pozicijama koliko su sposobni, odnosno nesposobni da takve funkcije obavljaju.

Apsolutno ovde nije u pitanju da će inflacija pojesti 100 evra, već zapravo, kao što zakonsko rešenje kaže, po datumu kada se završi prijava napraviće se spisak konkretno mladih ljudi koji su se prijavili i uplatiće se iznos od 100 evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan isplate na računima koji su prijavili ili koji će po sili zakona njima biti otvoreni i moći taj novac da iskoriste za ono za šta im treba.

Inače, u prethodnom periodu, ne računajući ove eksterne šokove koji su se dešavali, posebno u domenu energetike, nikad manju inflaciju Srbija nije imala, jer nikada sposobnije i bolje rukovodstvo u Narodnoj banci Srbije, počevši od guvernerke Jorgovanke Tabaković i njenog tima, nismo imali, ali jedan dokaz odlične saradnje monetarnih i fiskalnih nosioca politika su upravo omogućili da imamo tako nisku inflaciju u prethodnom periodu, a i da se danas izborimo da i sa ovim eksternim šokovima koji nažalost nisu naša krivica, možemo da se borimo i da već sredinom ove godine se i taj problem koji se javio polako stabilizuje i vrati.

Toliko o njihovoj sposobnosti, a koliko su oni sami sposobni i koliko ozbiljnu politiku vode nam govori upravo i to što su pre nove godine pompezno najavljivali kako će, eto, već početkom januara saopštiti ime kandidata svog za predsedničke izbore i kandidata za mesto gradonačelnika ili gradonačelnicu grada Beograda, jer tobože oni rade ozbiljnu statistiku. Videli smo tu čuvenu tajkunsku statistiku od preciznosti 120% kako izgleda kada se sve to sabere, jer mašinski mozak, čuli ste, sabere 20%, još 20%, pa uzme 20% i tako je on sabirao i preprodavao sekunde na RTS-u, tako je on i oteo 619 miliona evra od građana Republike Srbije.

Da, govorim o tajkunu Draganu Đilasu koji je, eto, sa svojim pajtosom Šolakom kupio Sautempton od tih narodskih para, još su našli za shodno da se smeju građanima u lice sa raznoraznim tvitovima, statusima, a jedan od poslednjih jeste da traže od Šolaka da dovede igrača Đilasa u Sautempton da bi napravili neku verovatno po njima smešnu foru koju upućuju građanima Srbije, odnosno smeju se građanima Srbije u facu.

U njihovim medijima pojavio se, kao jedan od ozbiljnijih kandidata, bivši guverner Dejan Šoškić, a ono što je interesantno da upravo je on jedan od poslednjih guvernera iz njihove ere koji je bio guverner Narodne banke od 2010. do 2012. godine, a koliko su oni sposobni vidimo i po statističkim pokazateljima, znamo da u tom periodu prosečna plata u Srbiji je bila između 330 i 360 evra, a čuli smo danas od uvaženog kolege Vuka Mirčetića kolika je, odnosno po zvaničnim statistikama u novembru iznosila je 561,8 evra.

Takođe, stopa nezaposlenosti u tom periodu je bila dvocifrena i kretala se od 20,9 do 25,9% u 2012. godini. Mi smo je u periodu najvećeg udara pandemije korona virusa uspeli da tu stopu nezaposlenosti spustimo na ispod 10%, a ona se danas kreće na otprilike 10%.

Upravo kada govorim o inflaciji, pa najveći rezultat koji je ostvario upravo ta inflacija koja je bila dvocifrena 2010. godine, kada je preuzeo funkciju guvernera 10,3, 2012. godine kada je završio 12,2%, a rekao sam da je inflacija koja se kretala nakon toga je bila ispod 3% koja je inače targetirana inflacija od strane Narodne banke Srbije, imali smo mnogo bolji rezultat nego što je ostvaren i na području EU, ne računajući ovaj poslednji period gde zbog eksternih šokova, kao što sam rekao, ima malo veći iznos inflacija, ali koji će se svakako stabilizovati i spustiti.

Poznati su svakako i po rastu bruto domaćeg proizvoda, koji je u njihovo vreme bio negativan. Čuli smo danas od uvaženog ministra Siniše Malog da po tim nezvaničnim informacijama, odnosno informacijama i podacima koji su obrađeni, da smo ostvarili rast od 7,5%, realni rast bruto domaćeg proizvoda od 7,5%. To nam govori i o uspešnosti nosilaca fiskalne i monetarne politike, jer, ako se sećate, kada smo govorili o rebalansu budžeta, upravo je taj procenat i targetiran, što nam zapravo govori koliko se ozbiljno pristupilo i samoj izradi budžeta i o efikasnosti realizacije plana razvoja naše zemlje.

Ono po čemu je isto ovaj period kada je Šoškić bio guverner poznat, jeste po neverovatnom velikom rastu deviznog kursa. Znate da je jedan od bitnih segmenata da biste bili ozbiljna zemlja i za dovlačenje stranih investicija, da bi vaša ekonomija mogla da se razvija, da biste mogli da budete konkurentni na stranom tržištu, jeste da imate pored stabilnosti cena i stabilnost deviznog kursa, kako bi privrednici mogli na ispravan, pravi način da planiraju svoje aktivnosti i da planiraju aktivnosti koje se odnose na izvoz proizvoda.

Bukvalno kada pogledate na sajtu Narodne banke, u julu mesecu 2010. godine, kada je Šoškić postao guverner, kurs je iznosio 106,1458 dinara za evro, srednji kurs, a kada je završio svoj posao guvernera, 2012. godine, u sličnom periodu, odnosno početkom avgusta, on je iznosio 118,0542 dinara po evru. Tu je utrošen veliki iznos deviznih rezervi Narodne banke Srbije koje je ona imala, a 2011. godine je imala 12,05 milijardi evra, da bi 2012. godine završila na 10,91 milijardu evra koje su utrošene da bi se sprečio još veći rast kursa dinara.

Pa, nije ovaj rast kursa sigurno slučajan, jer znamo da je taj tajkunski žuti režim radio u interesu tajkuna i pojedinaca koji su pokušavali da monopolizuju Srbiju i da monopolizuju njenu privredu, pa uopšte i ne čudi što je ovakvo kretanje kursa.

Kada pogledate period od kako je uvažena guvernerka Jorgovanka Tabaković na čelu Narodne banke, da nemate bitnih oscilacija kada je u pitanju devizni kurs i da je Narodna banka Srbije čvrsta i odlučna kada je u pitanju sprovođenje monetarne politike, a po zvaničnoj statistici koju imamo mi danas imamo, a i siguran sam da je veća cifra danas, ovo je opet stariji podatak, 16,453 milijarde evra deviznih rezervi.

Da ne pričamo o tome da smo i zlato povećali koje imamo i da kao država imamo najveće količine rezervi zlata u odnosu na bilo koju zemlju u regionu, kada se i njihove rezerve saberu. Da ne pričamo i tome da će se i dalje raditi na podizanju zlatnih rezervi, odnosno to je bitan segment za garanciju i stabilnost deviznog kursa i jačanja dinara.

Čuli smo danas od uvaženih kolega i druge statističke podatke koji su zapravo merilo njihove politike koju su oni sprovodili, merilo politike koju će nastaviti da sprovode, jer, znate kako, vuk dlaku menja, ali ćud nikada. Zašto bi se i oni nešto promenili u ovom periodu dok su u opoziciji, pa i kada bi dobili poverenje građana da će nešto bolje raditi? Jer, do sada nijednom prilikom nismo čuli da su oni sa konkretnim nekim aktivnostima, merama, programima, strategijama izašli da kažu – e, ovaj problem ćemo na taj način rešiti. Sve što smo mogli da čujemo je iznošenje mahom problema koje su oni kreirali dok su bili na vlasti u Srbiji, gde su oni krivicu prebacivali na nas, a najviše na predsednika Aleksandra Vučića. Njihova politika se upravo samo na tome bazira – da kukaju. Ništa drugo ne znaju.

Kada biste ih i pitali kako da reše probleme, ne bi znali da vam objasne. I da znaju, oni bi to valjda pokazali u periodu dok su bili na vlasti do 2012. godine. Ne bi gradili most na Adi čija je vrednost kao polovine Moravskog koridora. Ne bi taj Moravski koridor, koji su inače oni još za vreme dok su vladali obećavali, tj. njihov koalicioni partner, ljudi koji su inače i rodom iz Trstenika. Tadašnja ministarka za investicije inače je i rodom iz Trstenika zajedno sa Aleksićem, obećavala je taj Moravski koridor i ništa nisu uradili. Znali su samo da pajtosima nameštaju posao za gasifikaciju. Znali su kako da potpisuju anekse ugovora da bi, eto, obezbedili pare svojim partnerima, da se projekti tobože navodno završe u periodu kada je potrebno obezbediti glasove, jer su na građane gledali samo kao na brojku, na statistiku, na glasačku mašinu. Da ne kažem kao na ovce za šišanje.

To vreme je, na svu sreću, prošlost. To vreme se više nikada neće vratiti. Upravo oni najmanje imaju argumenata bilo koju meru koja je do sada donesena kao vid pomoći građanima Srbije u periodu pandemije korona da kritikuju. Jer, kao što rekoh, kada je bila ona kriza, za koju su tvrdili da je razvojna šansa Srbije, prstom nisu mrdnuli da nešto pomognu ili bilo koju meru da kreiraju kako bi građanima pomogli.

Reći ću vam još jednu stvar. Pročitao sam jako zanimljiv rad u kome tvrde da navodno ekonomska nauka nije uspela da predvidi i da spreči nastanak brojnih kriza. Pa, nije problem u ekonomskoj nauci, jer ste vi u tom periodu imali autore koji su pisali radove, već su problemi mahom u onim mejnstrim ekonomistima i nosiocima vlasti koji na to nisu ozbiljno gledali. Takva je bila i garnitura za vreme žutog režima, nisu obraćali pažnju na signale koji su im dolazili sa strane.

Za razliku od tog perioda, danas imamo lidera Aleksandra Vučića, imamo njegov tim koji svakodnevno prati kretanje tih signala i na osnovu toga kreira ekonomsku politiku, kreira instrumente i mere koje se sprovode da se upravo ti efekti koji bi nas očekivali ublaže. Dovoljno je da vidimo da u periodu pandemije krize 2020. godine prognozirani pad naše privrede je bio oko 6%, a mi smo uspeli da ga ublažimo i da svedemo na minus 0,9%, što nijedna druga zemlja nije uspela. Samo zato što imamo ljude koji vode računa i o tim signalima i zaista sa naučnog principa su ti koji kreiraju politiku i ove mere koje se sprovode.

Tako da, i ovo zakonsko rešenje koje ćemo danas, siguran sam, jednoglasno podržati daće rezultate, daće efekte. Znate kako, posle bitke svi su generali, možemo vrlo lako sesti da analiziramo da li je nešto moglo bolje ili drugačije da se odradi. Sigurno da uvek može bolje, ali sam apsolutno siguran da bez ovakvih pomoći i mera koje smo preduzeli i koje ćemo preduzimati bilo bi nam mnogostruko gore, kao u vreme žutih tajkuna. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, amandmane koje sam podneo na Predlog zakona o tržištu kapitala su zapravo samo jedna mala dopuna jednog odličnog zakona koji ima intenciju da dalje unapredi i razvije tržište kapitala u Srbiji kao jedan od novih oblika za finansiranje poslovanja preduzeća u Srbiji i to je jedan od načina koji će dalje omogućiti razvoj naše privrede i ekonomije i ostvarivanje onih ciljeva koje smo propisali Programom „Srbija 2025“, ali i drugim merama koje su predviđene za dalje unapređenje života i kvaliteta života građana u Republici Srbiji.

Ono što je svakako za pohvalu jeste što je ovaj zakon u potpunosti usklađen sa evropskim direktivama i još jedan je pokazatelj i dokaz da smo istrajni na putu ka EU i da sve ono što je dobra praksa i primer EU mi preuzimamo i implementiramo na našem području i na taj način i naše područje i našu ekonomiju činimo privlačnijim za novim investicijama.

Sami smo svedoci da smo u poslednjih nekoliko godina zaista šampioni kada je u pitanju privlačenje direktnih stranih investicija i da zemlje u regionu, kada saberu celokupan iznos investicija koje su privukle, ne mogu da nam pariraju, jer je dokaz da smo zaista ovih zakonskim rešenjem, pa i ovim koje je danas pred nama, koje ćemo siguran sam izglasati na kraju zasedanja ove skupštine, doprineli daljem razvoju poboljšanja tog ambijenta za poslovanje.

Takođe su pozitivan ambijent i signal posebno mladim ljudima, inovatorima i ljudima koji imaju ideje kako da nešto što su kreirali tokom studija pretoče u konkretan biznis. Apsolutno i ovakav način regulacije tržišta kapitala u kojima uključujemo neke od novih vidova proizvoda koje imamo, kao što su kripto valute koje su se pojavile, koje su jako interesantne posebno mladim ljudima, mogu da se implementiraju i da se sa njima trguje na tržištu.

Inače, konkretno kada pričamo o amandmanu na član 154, ono što je predloženo jeste da se period za podnošenje zahteva investicionih fondova za registraciju u APR-u po dobijanju saglasnosti Komisije skrate zapravo na 15 dana, što bi bio jedan od načina kako idemo lestvicu iznad evropske direktive i dalje činimo naše tržište konkurentnim, ali činimo ozbiljnijom pričom i omogućavamo da se ozbiljnim investitori, ozbiljni investicioni fondovi jave našem tržištu.

Sama statistika koja je za nama pokazuje da, kada je u pitanju naše tržište kapitala, svi oni koji su učesnici na tržištu su zaista ozbiljni igrači koji u potpunosti poštuju zakonske norme i regulative. Siguran sam da i ovo skraćivanje perioda neće biti nikakav problem kada je u pitanju privlačenje novih investicionih fondova, odnosno otvaranje novih investicionih fondova u Srbiji. Zaista, ovo samo rešenje koje je danas pred nama je nešto što je u skladu sa drugim svetskim i evropskim rešenjem i, kao što sam rekao, siguran sam će unaprediti poslovanje našeg tržišta kapitala u Srbiji.

Za razliku od opozicije, vanparlamentarne opozicije kojima su usta puna reči kako će oni, ne znam, unaprediti ovu zemlju, kako će oni sve probleme koji postoje u Srbiji rešiti, kako će ponuditi, ne znam, kakve programe koje nazivaju program za dan posle je nešto što me dosta asocira na određene pilule koje možemo naći na tržištu... Ništa konkretno niti rade, a većinu problema koje mi danas rešavamo i ovim zakonskim rešenjem, ali i što smo radili u prethodnom periodu predvođeni predsednikom Aleksandrom Vučićem, su zapravo problemi koje su oni kreirali, problemi koje su oni nama ostavili i probleme koje građani Republike Srbije odlično pamte i neće nikada zaboraviti.

Jako je interesantno da je jedan od ljudi, predvodnika, da kažemo te opozicije, koga stanovnici Trstenika odlično pamte po tome što je uspostavio dinastijski režim vladanja Trstenikom, što je za vreme perioda dok je bio na čelu Trstenika oštetio budžet tako što je povećao sebi nezakonito platu, tako što je trošio novac na gorivo za automobile, službe mesnih zajednica koje nisu postojale, tako što je obezbedio svojim pajtosima posao gasifikacije Trstenika bez obezbeđivanja ikakve relevantne dokumentacije, a posebno dozvola nadležnih institucija, danas nalazi za shodno da govori o tome kako su oni ti neki spasioci, kako su oni, da kažemo slobodno, neke mesaje koje će preporoditi ovu Srbiju i rešiti je tiranina, diktatora ili kako već koriste te fraze za Aleksandra Vučića.

U tim svojim diskusijama se poziva na građane, a kada su građani u pitanju apsolutno sam siguran da nije našao za shodno ni pet minuta da provede sa tim građanima na koje se on poziva, da ih pita kako oni danas žive, za razliku od perioda kada je on bio sve i svja u Trsteniku, kada je dozvolio i da Prva petoljetka propadne i kada se trudio da taj gigant koji je bio okosnica ekonomije Trstenika, na neki način u njegovoj eri, nestane. Na svu sreću, to je danas sprečeno. Danas Prva petoljetka radi uspešno, Namenska. Danas su i radnici, zahvaljujući podršci Republike Srbije i državnim programima, uspeli da ponovo pokrenu tu firmu i proizvodnju i danas su zaista jedna od firmi za primer kako mogu radnici uz podršku i pomoć države da uspešno realizuju svoje biznis planove.

On nalazi za shodno da, naravno, priča o nekom revanšizmu, jer zapravo sva politika koju oni propagiraju je politika mržnje, politika pretnje, prete svakome ko se ne slaže sa njihovom politikom, ko zapravo ima obraza i časti da kaže da su oni zaista ono što jesu, a to je sudski overeni i lopovi i lažovi. Naravno, preti se nekakvim revanšizmom i podržavaju fraze svojih saboraca koji kažu svako će svog naprednjaka juriti.

Mi nemamo čega zaista da se plašimo, jer za razliku od njih, videli smo, i to je predsednik Vučić pokazao, i svake nedelje imate prilike da vidite i na društvenim mrežama i u izveštajima naši opštinskih odbora, svaki dan smo sa narodom, da razgovaramo sa ljudima, da razmenjujemo mišljenja, da slušamo probleme koje imaju i radimo zajedno sa njima na rešavanju tih istih problema.

Jedan od načina kako smo radili sa građanima jesu i ustavni amandmani o kojima ovde pričamo i ono što nas očekuje 16. januara na referendumu gde smo za razliku od njihovog perioda, kada su radili sramnu reformu sudstva za koju su se dogovarali unutar kancelarija DS, celokupan taj proces transparentno radili, radili zajedno sa građanima koji su imali prilike i uvid u tekstove nacrta samih predloga, da daju svoje sugestije i imali su prilike da učestvuju na velikom broju javnih rasprava koje su organizovane u većim gradovima u Srbiji, naravno, ovde u Skupštini Republike Srbije.

Na pitanje novinara, kada su pitali ovog čuvenog obor-kneza Aleksića, šta je to što ćete vi ponuditi građanima Srbije, a nešto što je različito od ove vlasti, u samom tom intervjuu, u dve rečenice, nije ništa posebno rekao, osim nekakvog programa koji, da parafraziram, će biti nešto bolje od onoga što Vučić nudi i mi ćemo tim programom rešiti probleme. Niti se okreće da kaže konkretne probleme, a zaboravlja da, kao što sam rekao, kada o tim problemima priča, da su to mahom problemi koje su oni nama ostavili.

Ono što je interesantno jeste da još jedna grupacija članica, kažem, ove bojkot koalicije danas kaže kako Aleksandar Vučić veštačkim putem podiže vrednost BDP, odnosno da na neki način on pokušava da prevari građane Srbije kako imamo realni rast BDP, koji će na kraju ove godine iznositi preko 7%.

Mogu samo da kažem da zapravo svi ti pokreti, strančice ili kako se već zovu mada, što kaže uvaženi kolega Marijan Rističević, svi su oni zapravo ništa drugo nego nevladine organizacije ili udruženja građana, veštačke tvorevine koje su nastale raspadom žute tajkunske stranke koja je upravo napravila sve ove silne probleme koje mi danas uspešno rešavamo, i to, kao što sam rekao, u saradnji sa građanima Republike Srbije. O tome šta je realno, a šta nije, građani Srbije su ti koji odlučuju i koji odlično mogu da osete po novcu koji imaju u svom novčaniku, po pristupačnosti proizvoda na tržištu, po tome da li mogu da idu na odmore, po tome da li imaju dovoljno novca da prehrane svoje porodice, a podsetiću vas samo da do 2012. godine, posebno u periodu one velike ekonomske krize za koju su tadašnji koalicioni partneri ovog žutog tajkunskog režima tvrdili da je velika razvojna šansa Republike Srbije, su ostavili više od pola miliona građana bez posla, na ulici, zakatančili naše fabrike, a zajedno sa njima i veliki broj porodica bez hleba, bez sredstava da mogu da prežive.

Za razliku od njih mi danas otvaramo nova radna mesta i moje uvažene kolege su govorile o naučno-tehnološkim parkovima, investicijama koje nas očekuju u Srbiji, a vidimo i sami da ćemo, po ovom zakonu koji je pred nama, stimulisati otvaranje finansijskih institucija i kompanija koje će se baviti trgovinom na tržištu kapitala koje jeste jedno od perspektiva daljeg razvoja naše zemlje.

Mi nemamo čega da se plašimo, ni kada je u pitanju referendum, ni kada su u pitanju izbori koji nas očekuju 3. aprila. Mi pred građane izlazimo sa programom, izlazimo sa novim ciljevima, sa lestvicom koju smo još više podigli, jer smo dokazali u prethodnom periodu da zaista možemo da pobeđujemo, da zaista možemo da budemo šampioni kada je u pitanju i ekonomski razvoj. To vidimo po statistikama koje ne kaže samo naš Republički zavod za statistiku, već kaže Eurostat statistika, kao što je statistika Svetske banke, kao što su pohvale koje dobijamo i prognoze od strane MMF-a i IBRD-a. Sve su to relevantne institucije koje ovim nevernim Tomama koje govore da mi nešto falsifikujemo govore u prilog da mi radimo na realnim osnovama. Za razliku od njih, mi čistog obraza izlazimo pred građane.

Ista je priča i kada je u pitanju ekologija. Za razliku od perioda kada je njih baš bilo briga za ekologiju, kada nisu razmišljali, kada su radili ta zatvaranja fabrika nisu razmišljali o tome da li će neke od tih fabrika zato što ne rade da naprave možda ekološku katastrofu, mi danas to rešavamo. Kad možemo da rešavamo? Kada imamo pun budžet. Kada su građani siti, kada su stomaci puni. To je ono što smo mi uradili nakon onih reformi 2014. godine koje su bile jako nepopularne, ali dale su rezultata i danas nikad više sredstava ne izdvajamo za ekologiju, za otvaranje fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Ulažemo u kanalizacione sisteme koji je taj žuti tajkunski režim obećavao a nije realizovao. To je samo jedan od segmenta na kome radimo, a ono što jasno vidimo, to je i saniranje deponija o kojima su oni samo pričali ili bolje rečeno prodavali maglu građanima Srbije, da kažemo skupljanje jeftinih političkih poena.

A koliki su ekolozi, govore vam njihove konferencije gde, hajde, razumemo što moraju da lažu i to što moraju da lažu ono što izlazi iz mozga, mašinskog mozga njihovog gazde tajkuna, Dragana Đilasa, ali što moraju silni papir da troše i da štampaju te njegove laži kako bi ih pretvorili u nešto materijalno i na taj način direktno utiču negativno kada je u pitanju ekologija i ne bave se zaštitom životne sredine, već nepotrebno troše tone i tone papira kako bi servirali neke laži, ali laži koje ne prolaze kod građana Srbije, zato što su se građani Srbije već jednom opekli na to što su im nudili. Ta marketing politika Dragana Đilasa više nikada neće proći i džaba mu je sve što se trudi i da kažemo pokreće tu svoju magla - industriju koja samo pravi nekakvu maglu laži, ali bezuspešno.

Tako da, u svakom slučaju, i ovo zakonsko rešenje koje je pred nama dodatno će doprineti ubrzavanju razvoja ekonomije naše zemlje, doprineće poboljšavanju uslova za još veći privredni rast koji nas očekuje u narednom periodu, a 3. aprila građani Srbije će jasno reći da li su za Srbiju napretka i razvoja ili za Srbiju magla - industrije i marketinga. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovana ministarko, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, pred nama su važni setovi zakona. Kao i u prethodnom periodu kada smo diskutovali i ovi zakoni će veoma značajno doprineti daljem razvoju Republike Srbije.

Pre svega, ja bih se svrnuo na Predlog zakona o zaduživanju vezano za izgradnju putne infrastrukture, odnosno, konkretno, finansiranje projekta Ruma – Šabac – Loznica.

Već su i moje uvažene kolege puno toga rekle kada su u pitanju koristi od realizacije samog ovog projekta. Napomenuo bih da samo područje Srbije koje ova putna infrastruktura povezuje obuhvata otprilike 600.000 stanovnika. Ono što je jako bitno, povezujemo i dalje predele Republike Srbije.

Kao što smo i rekli, ovde je u pitanju povezivanje severnog dela, odnosno Vojvodine sa centralnom i zapadnom Srbijom i što je jako bitno povezujemo se i sa našom braćom u Republici Srpskoj, što je jasan dokaz da prilikom realizacije samih projekata ne gledamo samo sopstvene interese, već radimo i u pravcu realizacije one inicijative koju je predsednik Vučić pokrenuo sa svojim kolegama iz Severne Makedonije i Albanije kada je u pitanju „Open Balkan“ ili „Otvoreni Balkan“, za čiju inicijativu poziv i dalje važi i BiH.

Sama putna infrastruktura koju ćemo izgraditi, tj. brza saobraćajnica i auto-put omogućiće ne samo da bolje i efikasnije putujemo od jednog do drugog dela naše zemlje i upoznamo lepote Srbije koje su zaista nemerljive i velike, već i takođe daljem razvoju naše ekonomije, privrede, turizma. Napomenuću da svaka od ovih investicija koja se realizuje sa sobom povlači i privlačenje novih investitora, otvaranje ekonomskih zona, mogućnosti za proširenje postojećih investicija, kao što je moja uvažena koleginica Marija spomenula, možemo reći, na primer, od Moravskog koridora.

Kada god prolazimo i idemo ka Beogradu ili idemo ka Čačku jasno vidimo koliko sam taj Moravski koridor napreduje, koliko su obrisi tog auto-puta sve vidljiviji. Setite se samo 2019. godine, krajem godine kada su započeti ti radovi i kada je brže – bolje Aleksić, osoba koja je inače sudski overeni lažov i koja se utrkuje sa svojim kolegama i saborcima ko će više, brže i bolje da slaže, je odmah došao na to mesto, slikao se i rekao – nema više mašine, mašine su tu samo postavljene za slikanje.

Za razlike od politike koju vodi njegov šef i gazda Dragan Đilas zajedno sa Jeremićem, sa ostalim njegovim kolegama, koja se bazira na marketingu, na prostom slikanju i naravno dokle god su problemi u Republici Srbiji oni se bave tom tviter-politikom, jer jedino tu očigledno su najjači. Smatraju da broj lajkova je neka merljivost njihove snage i popularnosti.

Za razliku od njih, politika Aleksandra Vučića i SNS nije bazirana na marketingu, bazirana je na konkretnim rezultatima i radu. To smo mogli jasno da vidimo i proteklog vikenda i prethodnog vikenda, pa i svakog radnog dana. Dok ste sa jedne strane imali ove lažne ekologe, ljude koji su jednim manjim delom plaćeni od strane stranih organizacija da unose nemir u Srbiju i jasno pokažu da njima nije cilj ni zaštita ekologije, životne sredine, niti se oni interesuju i brinu o građanima, već je zapravo samo cilj da se skine Aleksandar Vučić i da se oni vrate nazad na vlast kako bi igricu od 619 miliona ponovo krenuli da premotavaju.

Imali ste priliku da vidite predsednika Vučića, koji je sa svojim timom obilazio predele Srbije, koji je prošle nedelje bio u trodnevnoj poseti Nišavskom okrugu, gde je razgovarao sa predstavnicima lokalnih samouprava, gde je razgovarao sa građanima, imao prilike da vidi šta su to problemi, na čemu će se dalje raditi u razvoju ove sredine. Naravno, građani Srbije su u direktnom televizijskom prenosu imali prilike da vide i kako je naša vojska modernizovana, kako je unapređena i da zaista nema segmenta u životu, Republici Srbiji koji nije unapređen u prethodnom periodu otkad je SNS došla na vlast.

Kao što kažem, nije naša politika marketing. Naša politika su konkretni rezultati, zato i kažem da se ponosim kada vidim koliko Moravski koridor napreduje i da ćemo zaista početkom sledeće godine tu prvu deonicu koja ide od Kruševca, odnosno konkretno Makrešana do Pojata, otvoriti i na taj način ostvariti višedecenijski san naš „Čarapana“ da budemo direktno povezani na auto-put, da imamo direktni izlaz na auto-put, ali nije samo to rezultat. Rezultat će biti i ekonomske zone koje će se formirati i otvoriti u blizini Ćićevca, Kruševca, a kako se auto-put bude dalje gradio ka Trsteniku i Kraljevu, tako ćemo imati i zonu u blizini Trstenika koja znači nova radna mesta, koja znači nove investicije, koja znači investiciju za dolazak i otvaranje novih fabrika koje će dati doprinos daljem razvoju naše ekonomije, ekonomije koja je bazirana na znanju, u kojoj će se naši mladi umovi, naše mlade snage uposliti i dati te rezultate u daljem razvoju naše ekonomije.

Svakako ono što ja volim i zagovaram, a to je da slika uvek govori više od hiljadu reči, to jeste moja koleginica koja je u svom obraćanju prikazala, ali ću ja iskoristiti priliku. Ovo je jedna publikacija koju imaju prilike građani Srbije da vide, na kojoj se jasno vidi rezultat rada politike SNS, Aleksandra Vučića i ovo je mapa koja samo pokazuje trenutno u ovoj godini koliko se radi u Republici Srbiji, da jeste u pitanju deset auto-puteva, brzih saobraćajnica koje se rade, a ovo je slika Srbije koja će izgledati u narednom periodu kada se budu nastavili ovi projekti koje smo započeli i kada krenemo sa novim projektima.

Kao što sam rekao, to nije samo priča zarad povezivanja raznih delova Srbije, već i povezivanja u regionu gde ćemo imati saobraćajnice koje će nas bolje povezati i sa našim susedima kao što je Rumunija, kao što je Mađarska, kao što je i BiH, odnosno Republika Srpska.

Nije samo u pitanju putna infrastruktura, u pitanju je i železnička infrastruktura koja se razvija. U pitanju je ulaganje i u obrazovanje, u zdravstvo, ulaganje u ekologiju, gde ćemo u narednom periodu u mnogim opštinama krenuti sa realizacijom projekta izgradnje kanalizacionih mreža, fabrika za prečišćavanje otpadnih voda.

Zaista sam ponosan kao Čarapan da u Kruševcu imamo jednu od najmodernijih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda koja će biti uzor i model za izgradnju drugih fabrika širom Srbije.

Kao što rekoh u ovim vikendima smo imali prilike da vidimo dve različite politike, s jedne strane politiku predsednika Vučića, koja ima rezultate, koja je politika koja zastupa interese građana Republike Srbije, onoga što je njima potrebno, a s druge strane imamo tu politiku tajkunske opozicije koja jedino što zna jeste da širi mržnju, jeste da blokira Srbiju. O tome su moje kolege i koleginice govorili, gde je njima početni cilj i razlog za te blokade bio navodno, zaštita životne sredine, kada su svi oni zahtevi koje su oni izneli ispunjeni i realizovani i mi ovde u parlamentu izglasali izmene i dopune zakonskih rešenja koje su oni tražili.

Oni su otkrili svoje pravo lice o kome smo mi govorili, da zapravo njih to ne interesuje već njih interesuje samo da šire tu mržnju, njih interesuje samo kako da sklone Aleksandra Vučića, jer je on njima glavna prepreka da bi oni došli na vlast, ali zaboravljaju da su građani Republike Srbije ti koji odlučuju koju politiku žele, koje osobe žele da ih zastupaju da tu politiku sprovode, a da biste uopšte mogli da izađete na izbore vi morate da imate neki plan i program koji ćete građanima ponuditi.

Njihov plan i program faktički ne postoji. Imaju onu čuvenu frazu za dan posle, što ja volim da kažem kao neki holivudski blog baster ili naslov u kome zapravo samo mogu da obećaju da će nastaviti onaj pljačkaški pohod koji su radili i realizovali do 2012. godine, kada su na izborima sprečeni po onim istim uslovima koje su oni doneli, a koji im sada nisu valjali.

Videćemo 3. aprila da li će uopšte izaći na izbore i ko će od njih izaći na izbore, jer svakako da svi zahtevi koji su dogovoreni u tim razgovorima na nivou stranaka su ispoštovani, biće implementirani. Uslovi će svakako biti mnogo jednostavniji, povoljniji za njih, a po nas naravno mnogo teži, jer će imati mogućnost da izađu sa dvostruko manjim brojem potpisa podrške, nego što je to bilo u prethodnom periodu, ali će svakako građani Srbije biti ti koji će putem olovke doneti odluku koju politiku žele da vide u Srbiji, da li je to politika budućnosti, razvoja i prosperiteta ili politika nazadovanja, pljačke i uništavanja Republike Srbije.

Kada smo već kod te opozicije, ono što me je danas zaista impresioniralo sa njihove strane jeste izjava Vuka Jeremića, onog čuvenog ministra spoljnih poslova, koji je postavio to glupo pitanje pred Međunarodnim sudom u Hagu, koji je rekao kako eto, problemi koji postoje u Srbiji kada je u pitanju zaštita životne sredine, rešiće time što će oni oduzeti imovinu onima koji su opljačkali Srbiju. Čisto konkretno me interesuje - da li će krenuti tako što će oduzeti imovinu Draganu Đilasu, ili će prvo svoju imovinu koju je stekao na razne kriminogene načine da oduzme samo sebi, a onda da unovči, kako bi te navodne posledice sanirao? Sve mi se čini da nije u pitanju niti oduzimanje imovine zarad interesa građana Srbije, već međusobno utrkivanje ovih tajkuna ko će više novca da skupi i naravno rezultate ovih blokada videćete, poštovani građani Republike Srbije, samo biti jedan od načina kako će međusobno da se izmere ko ima veći procenat podrške, koji je i onako mali, mizeran i kreće se jedva oko cenzusa.

Tako da, 3. aprila, kao što je moja uvažena koleginica Ana Beloica rekla, građani će olovkom i papirom pokazati koju politiku žele, a ja mislim a ono što smo imali prilike da vidimo 2012. godine pa do sada, i taj trend koji postoji jasno kazuje da žele politiku prosperiteta, razvoja i napretka Republike Srbije, koju nudi politika predsednika Aleksandra Vučića. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani gospodine Orliću, poštovana ministarka sa saradnicima, građani Republike Srbije.

Pred nama su tri važna zakona koji potvrđuju napore Vlade Republike Srbije da radi na daljem unapređenju i razvoja Srbije i na stvaranju boljih uslova i za napredak ekonomije, ali i da naši mladi i talentovani ljudi mogu da dođu do izražaja i da svoja idejna rešenja do kojih dođu da to zaštite i da na adekvatan način može da se i komercijalizuje.

Tako, da zakonsko rešenje, odnosno izmene i dopune Zakona o patentima je nešto što će omogućiti da posebno u segmentu malih patenata može da se ta procedura zaštite tih malih patenata unapredi i da na taj način oni svoje proizvode, intelektualnu svojinu koju imaju zaštite i da mogu da je komercijalizuju.

Ono što je jako bitno da napomenemo, a pričamo o tome dosta dugo, to je taj segment digitalizacije, pa upravo ovim zakonskim rešenjima je i predviđeno da se postupak digitalizacije, odnosno kroz zaštitu samih tih patenata sprovodi u elektronskom formatu, kao što to sada imamo kada je u pitanju E-uprava, E-zdravstvo i drugi segmenti našeg društva.

Ono što je isto bitno kada govorimo i o Sporazumu koji se potpisuje sa Mongolijom, to je samo još jedan od napora koji se ulažu da dalje unapredimo saradnju sa svim našim prijateljskim zemljama. Ovom prilikom koristim priliku da se zahvalim još jednom Mongoliji što podržava suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.

Jako je bitno da kažemo da postoji želja i sa njihove strane da se ta saradnja dve države dalje unapređuje, tako da će kroz ovaj Sporazum biće formirana i posebna grupa koja će raditi dalje na produbljivanju te trgovinske saradnje, ekonomske saradnje, gde ćemo utvrditi koje su to još oblasti u kojima naše dve zemlje mogu da sarađuju i da unapredimo tu saradnju i spoljnu trgovinu. Ono što je za pohvalu jeste da probijena ta vrednost od jedne milijarde kada je u pitanju robna razmena. Ona treba dalje da se nastavi.

Moje uvažene kolege i koleginice su pričale posebno o segmentu gasifikacije koji je bitan za Zlatiborski okrug. Ovo je još jedan dokaz da se radi dalje na ravnomernom razvoju države, jer sam Zlatiborski okrug iako ima taj suficit kada je u pitanju sporno-trgovinska razmena, kada je u pitanju privredna aktivnost, ne znači da se staje sa pomoći i podrškom države, već kroz postupak gasifikacije ćemo nekoliko stvari pokriti. Jedan od segmenata jeste da stvorimo mogućnosti da novi investitori dođu i koriste ovaj energent za potrebe realizacije svojih projekata i proizvoda.

Ono što je drugo, a to je u segmentu ekologije i zaštite životne sredine. Upravo nešto što je i prioritet Vlade Republike Srbije, na čemu se intenzivno radi, ma koliko je ova vanparlamentarna opozicija pokušala i trudi da svojim lažima kaže kako ekologija nije prioritet upravo i kroz ovaj Sporazum koji je danas pred nama dokazujemo da i te kako jeste jedan od važnih prioriteta, jer putem procesa gasifikacije stvorićemo uslove i za domaćinstva i za privredu da koriste gas kao jedan energent koji će štititi životnu sredinu umesto onih čvrstih goriva koja su do sada korišćena i koja se negativno uticala na zaštitu životne sredine.

Kada smo već kod zaštite životne sredine svedoci smo na žalost da prethodne subote, a i vidimo da se intenzivno pripremaju pripadnici ove kukavičke opozicije, koji nisu smeli da izađu na izbore, sada najavljuju kako će izaći, videćemo do kraja šta će uraditi, kako se intenzivno pripremaju da ponovo blokiraju Srbiju i da blokiraju i pristojne i normalne građane Srbije da mogu normalno da funkcionišu i da rade.

Nije samo to. Nervoza u njihovim redovima je i te kako velika, jer vidimo svakoga dana da same te proteste, koje inače ne koriste da bi se nešto bavili zaštitom životne sredine, jer u njihovim zahtevima koje iznose nema ni e od ekologije. Ono što je jako bitno da kažemo i na medijskim nastupima koje vidimo sa njihove strane, ne samo da nema ni e od ekologije, već se svako od njih bavi sopstvenim interesima i međusobno se takmiče ko će unutar tih nekoliko kolona u kojima izlaze da dominira.

Ono što jedino žele jeste da možda koji procenat više podrške uhvate za sebe i da se takmiče u tome ko ima veći procenat podrške. Oni već uveliko najavljuju kako su eto i pobedili na izborima, kako svako od njih ima tu potrebnu većinu da može da sruši Aleksandra Vučića, ali ono što mene jednostavno zanima u tim njihovim iskazima, ko on njih zapravo ima i koja je to većina koju imaju, jer na kraju kako ja vidim sve će se svesti onih čuvenih Đilasovim 110% i na kraju će sve to biti što oni rade, jedna igračka plačka, zato što će na kraju, 3. aprila građani izaći na izbore, reći svoj stav. Siguran sam da apsolutno neće podržati njih koji se zalažu da ponovo pljačkaju Srbiju, da otimaju od građana ono što njima pripada, da katanče fabrike, da ljude ostavljaju bez egzistencije i mogućnosti za normalnim životom. Sami to možemo da vidimo i po podršci koju imaju.

U njihovim stavovima, to sam isto hteo da kažem, da jasno kažu da njih baš briga za ekologiju, pa je tako ovaj čuveni Ćuta, ekolog, a u stvari nikakav ekolog nego čovek koji se naljutio zato što nije mogao da gradi svoju mini hidroelektranu, pa je odjednom postao apsolutni protivnik izgradnje mini hidroelektrana, izjavio. Kaže – grdno se varaš Aleksandre Vučiću ako misliš da će ispunjenjem dva osnovna zahteva protesti biti zaustavljeni. Što nama jasno govori da ovde niti njih interesuju zahtevi koji su dostavljeni, niti njih interesuje borba za ekologiju, njih samo interesuje da svoje privatne inicijative ostvare. Njih samo interesuje da putem ovih protesta pokušaju, kao što sam rekao, da dođu do kog glasa više, da eto, se možda izbore i taj cenzus od tri procenata da preskoče kako bi došli ovde u parlament i naravno mogli dalje da ne rade ništa.

Videli smo u prethodnom sazivu kada su i imali svoje poslanike ovde, da zapravo njih i nije interesovalo da kroz rad parlamenta i plenuma se bore za interese građana Srbije ili barem onih građana koji su glasali za njih. Njima je bilo najbitnije da dođu ovde, da podignu svoju platu, da podignu putne troškove i da onda idu kući da se bave drugim privatnim poslovima. Opet kažem, baš njih briga za građane Srbije.

Ono što je najnovije što smo mogli da vidimo i to je nažalost još jedna od namera koju oni planiraju, a o čemu su kolege pričale, a to je pokušaj da nekakvu obojenu revoluciju sprovedu u Srbiji. Tako je Srđan Milivojević, a to bih voleo i da kamera pokaže, objavio tvit na kome je rekao – Andrej i Danilo pronađeni u šahti ko Gadafi. Vama je jasno, građani Republike Srbije kakve namere stoje iza ovog tvita, čuvenog Srđana lokatora, čoveka koji je u Skupštini uspeo da postane jedino majstor u igranju pasijansa i majstor u tome da piše tvitove i ništa drugo, jer za njega i kada bi se kandidovao za člana Saveta MZ što naravno nije smeo da učini u Kruševcu kada su bili izbori, ne bi dobio nijedan glas, pa čak i od svojih komšija, jer Kruševljani odlično znaju ko je Srđan Milivojević.

Iz ovoga možemo odlično da vidimo da jedio što je uradio u ovom periodu, da je možda postao, eto, sada neki stručnjak za obojene revolucije, jer sećamo se još perioda 1999. do 2000. godine kada je celokupnu tu priču za Otpor čiji je bio i vođa u jednom trenutku kako je prošao, odnosno gde je prošao obuke i po čijem nalogu je radio.

Tako da ovakvi tvitovi i stavovi su svako za osudu i pristojna i normalna Srbija se gnuša ovakvih izjava, lažnih patriota, lažnih ekologa, lažnih demokrata, ljudi kojima je samo stalo do sopstvenog interesa, do toga da njihov gazda tajkun može ponovo da obrne igricu 619 miliona, da oni možda po koju mrvicu, ako ima gazda ostavi, pokupe, to sigurno neće proći. Sigurno je da neće proći, a opet kažemo, tolike nervoze, jer nisu uspeli te neke ciljeve, verovatno koje su postavili pred njihove nalogodavce i finansijerima da ostvare. Počeli su toliko da se otkrivaju da je to prosto i za same njih neverovatno.

Tako da eto, pored Mlađe, kuma koji je u svojoj izjavio izjavio da ovi protesti opet nemaju za cilj nikakvu ekologiju, nego da se sruši Vučić. Imali smo to prilike da čujemo i od Lutovca, stečenog upravnika DS koja naravno opet verovatno greškom izneo prave namere svog najvećeg poverioca njegove stranke, Dragana Đilasa. Evo, imamo sada i Srđana Milivojevića koji je to izneo. Videli smo zapravo i u njihovim međusobnim razgovorima koje oni imaju i kada razgovaraju da opet ne mogu da se usaglase ni oko zahteva koji će se dostaviti i od cele ove priče prave jedan džu-boks lepih želja i nažalost po ko zna koji put pokušavaju samo da izmanipulišu građane.

A opet je i zanimljivo, čisto zbog javnosti da se kaže, da kada čujemo i druge opozicione lidere, da se i oni maksimalno trude da celokupnu ovu priču iskoriste za sopstvenu promociju, pa je tako Boško Obradović u nekom njihovom razgovoru pokušao da kaže kako je on idejni tvorac ovakvih protesta, odnosno blokada, gde je on rekao, eto, dok je postojao Savez za Srbiju, on se prvi zalagao za blokiranje ulica, da se na taj način iznerviraju građani Srbije. On je kritikovan, kako kaže, od članova tog Saveza, a eto, sad, odjednom, ispade da je to dobra ideja. Sada se i on verovatno pita da li je to možda gazda tajkun ukrao njemu ideju ili on to pokušava da sebe postavi kao idejnog tvorca ovog projekta? Naravno, moje lično mišljenje je da to oni rasprave međusobno na sudu.

Dalje imamo i situaciju advokata Gajića iz Narodne stranke koji ne može da prežali to što zbog svog šefa Jeremića nije učestvovao u pregovorima koji su se vodili jer, jelte, on je sebi već pikirao možda poziciju RIK-a pa je tako u tim nekim njihovim razgovorima čovek otvoreno rekao kako, eto, nismo išli da razgovaramo, a da smo razgovarali, dobili bismo još dva mesta u RIK-u. Verovatno je sebe već video tu, pa će sada početi da se ljuti na svog šefa Jeremića zašto Jeremić nije došao da razgovara, nego zbog neke lične sujete je pratio stope gazda Đilasa.

Poštovani građani Republike Srbije, vidite da celokupna priča iza ovih protesta koje oni pokušavaju da organizuju sada u subotu i za koje jasno kažu da nemaju niti ekološki karakter, niti imaju za cilj da se nešto poboljša u Srbiji, stoje samo lični interesi gazde i tajkuna, stoje lični interesi svih onih pripadnika bivšeg žutog tajkunskog režima, jer jedino što oni žele jeste da dođu na vlast. Znaju da ne mogu putem podrške građana Republike Srbije, znaju da neće imati verovatno ni dovoljnu podršku da uđu u skupštinske klupe na predstojećim izborima, pa, eto, pokušavaju nekakvim nemirima i anarhijom da to preko ulice odrade.

Ja sam apsolutno siguran da pristojna Srbija i da građani to neće dozvoliti i siguran sam da ćemo 3. aprila na jedan pristojan način sve ove ljude, mrzitelje i lažne patriote, lažne demokrate, poslati u istorijsku prošlost, i to u onu sramnu istorijsku prošlost politike Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, imali smo prilike da čujemo zaista sažeta obrazloženja i diskusije mojih kolega kada su u pitanju setovi zakona koji su danas pred nama i o kojima danas diskutujemo kada su u pitanju amandmani koji su predloženi.

Jasno je svima, i građanima Srbije, da sve ovo što je pred nama narodnim poslanicima do sada i dolazilo je u njihovom interesu, i zakone koje smo izglasali i doneli su u interesu daljeg i boljeg razvoja Republike Srbije i podizanja standarda života građana Republike Srbije.

Mislim da apsolutno ovaj period od 2012. godine do danas, i kada se bavimo i statističkom i tom kvantitativnom, ali kvalitativnom analizom, govori jasno da politika koju predsednik Aleksandar Vučić vodi je politika koja stavlja interese građana Republike Srbije na prvo mesto.

I danas su kolege spomenule taj razgovor koji je predsednik vodio u Sočiju sa predsednikom Putinom Ruske Federacije, gde je dogovoreno mnogo toga. Ali, ono što je najbitnije bilo jeste da će cena gasa u narednom periodu od šest meseci, a to je taman taj period kada traje i grejna sezona, biti i dalje na 270 dolara, što je apsolutno bitno i za razvoj naše ekonomije, jer po tom osnovu postajemo petostruko konkurentnije područje za dolazak investitora i svakako je omogućeno da se ne utiče na životni standard građana Republike Srbije.

U tom periodu smo radili, takođe, na daljoj gasifikaciji Republike Srbije. Znate da sada imamo i projekat, to je taj gasni interkonektor koji će biti sa Sofijom, čime ćemo i dalje raditi na obezbeđivanju stabilnosti u snabdevanju energentima. To su upravo dela i rezultati politike. Napominjem namerno dela i rezultati politike i rada Aleksandra Vučića, koji je apsolutno jedan pravi primer lidera kojih je zaista malo u regionu, koji se iskreno i svom energijom i snagom bore za interese građana.

Čuli smo ovde i priče od kolega kada su u pitanju pripadnici te kukavičke ili bojkot opozicije, koji su se danas po ko zna koji put ujedinili, a ono jedino oko čega oni mogu da se ujedine je nastavak pljačke građana Republike Srbije i kako njihov naziv, naziv te strančice kaže – oslobođenje, da nas oslobode i finansija i novca, da nas oslobode puteva, infrastrukture i budućnosti o kojoj oni toliko pričaju, jer jedino što je njima bitno jeste da nastave da pune svoje džepove, jer 619 miliona je malo, a oni su se zaista pokazali vešti u toj igrici zvanoj 619 miliona, pa bi da još koji put tu istu igricu premotaju.

Vidimo i po društvenim mrežama da ne mogu građane Republike Srbije tako lako da prevare, jer u stvari o nikakvom posebnom ujedinjenju nije reč, nego verovatno obeležavanje nekih godišnjica, kao što imamo godišnjice mature, tako i godišnjica raspada Demokratske stranke.

Jer, svi oni koji su se danas okupili da kažu kako su se ujedinili, zapravo su nekada bili pripadnici te iste žute tajkunske Demokratske stranke koja je harala Srbijom i koja nije marila za mladim. Nije marila ni za demografiju, nije marila ni za budućnost ove zemlje. Jedino za šta su marili je za sopstvenu budućnost, a to možemo jasno da vidimo i po uspesima takoreći koje su postigli kao biznismeni dok su obavljali javne funkcije, dok su ih zloupotrebljavali ostvarili su enormne profite. Od kako su ostali bez javnih fotelja, ti profiti su pali, a novac koji su trpali u svoje džepove očigledno da polako nestaje i ta nervoza i dalje raste.

O mladimo nisu vodili računa jer mlade su proglasili za jednu od najperspektivnijih i najkonkurentnijih stvari koje mogu da izvezu iz Republike Srbije. Zašto da izvezu? Zato što su se svojski trudili da ne stvore nikakvu budućnost ni perspektivu tim mladim ljudima. Ono su, nažalost, u tom periodu se radovali da odu iz Srbije, iako su znali da je to teška odluka koju moraju da donesu, ali zbog svoje egzistencije i zbog toga što se ta pamet nije cenila u njihovo vreme oni su to morali da učini.

Eto, kako je SNS na vlasti i istraživanja pokazuju i o tome smo mnogo puta pričali da se ti mladi ljudi se danas vraćaju u Srbiju. Oni su uspešni diplomci, akademci i hoće to svoje znanje da ovde unovče i da Srbiju učine još konkurentnijim mestom. Vidimo i danas i sa investicijama koje dolaze da smo zaista krenuli u pravcu razvoja ekonomije bazirane na znanju.

Mere i predlozi o kojima smo čuli od predsednika Republike kada je u pitanju demografska politika, gde će se za svako prvorođeno dete od 1. januara 2022. godine isplaćivati novčana nadoknada od 300.000 dinara, je nešto što je naišlo na kritiku tih pripadnika žute opozicije, žutog tajkunskog režima, koji su odmah rekli da novce vi ne možete da kupujete i da poboljšavate demografsku sliku.

Isto su to rekli kada je donesena prva mera gde je za svako prvorođeno dete odlučeno da se isplati 100.000 dinara. Isto to su govorili, a kada se pokazalo da je ta mera dala rezultate odmah su se ućutali, kao i za svaku drugu aktivnost koju je SNS sprovela počevši od auto-puteva, podizanja infrastrukture, dovođenja investicija u Srbiju, koje su naravno kritikovali, a kada su rezultati se pojavili odmah su se ućutali i više o tim temama ne govore.

Ono što je gospodin Arsić govorio o nekim ekonomskim stručnjacima koji kažu da Srbija nema novca da isplaćuje tih 300.000 dinara, pa ne bih se baš složio jer apsolutno je ovaj period dokazao da sve ono što predsednik najavi, što obeća se i ispuni. On to ne najavljuje olako i ne bavi se marketingom kao što se tim bavio Dragan Đilas.

Politika Dragana Đilasa se i danas svodi na jedna klasičan marketing gde se pokušava da prikaže kao neku osobu koja se brine i stara za građane Republike Srbije, za meštane onih gradova i opština koji obilaze i pokušavaju po ko zna koji put da prevare, a u stvari su zaboravili da građani Srbije nemaju kratko pamćenje, već da se odlično sećaju tog perioda, žutog tajkunskog režima i šta su napravili od njihovih gradova.

Samo ću se osvrnuti na Kruševac, gde su ugasili i zatvorili veliki broj fabrika, ljude ostavili bez posla, njihove porodice bez perspektive i budućnosti. Grad u kome su ulice koje nisu imale rupe mogle na prste da se nabroje. Takođe, semafore koji su radili, koji su bili funkcionalni ste mogli da nabrojite na prstima ruke. Radili su na tome da se unište giganti poput „14. oktobra“, fabrike „Župa“, Fabrike Maziva i svega onoga što je funkcionisalo i radilo u tom gradu, a budžet grada Kruševca su koristili kako bi sopstvene džepove punili. I kada su radili rekonstrukcije svima nam je poznato da su pokušavali da svoja dvorišta urede zajedno sa tim rekonstrukcijama.

Onog trenutka kada je SNS došla na vlast zatekla je minus u kasi grada Kruševca, nezavršene i ne zatvorene projekte, počevši od njihove čuvene i famozne rekonstrukcije platoa ispred Doma Sindikata koja je bila katastrofalna i za koju se vremenski pokazalo da kako je projekat urađen nije mogli ni da izdrži taj vremenski period za koji su oni tvrdili da će trajati. Onog trenutka kada smo mi to rešili, kada je sada kasa grada Kruševca puna, kada rešavamo probleme u gradu, kada smo rekonstruisali centar i gradimo novi deo grada, naselje Aerodrom, naravno brže-bolje se utrkuju ko će pre sa saopštenjima da napada i ovu vlast i gospodina Gašića i Aleksandra Vučića optužujući ih za raznorazne gluposti samo da bi se time dodvorili pojedincima i pokušali da skupe po koji jeftini poen.

Institucije koje rade svoj posao su tu. Sudske institucije su i dokazali presudama da oni nisu ništa drugo nego sada i sudski overeni lažovi, zato što sve što iznesu zapravo je čista laž bez ijednog argumenta, bez ijednog priloga koji bi podržao to što oni kažu. Zapravo, sve ono čime se oni bave je jedan klasičan marketing u kome pokušavaju i misle da će ponovo građane navesti da za njih glasaju ili da im omoguće da nastave tu svoju pljačku koju su sprovodili, srećom do 2012. godine samo jer su ih građani na izborima i na biračkim listićima olovkom pobedili.

I danas kada vidite kakve kampanje sprovode, pa i po pitanju ovog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji, pa i o Zakona o referendumu o kome smo pričali, kada pitate te ljude koji su, eto, na neki način prihvatili taj njihov marketing da je to loše po nas, i kada ih pitate – šta vama to smeta konkretno u ovim zakonskim rešenjima i kada ih pitate – da li ste vi uopšte pročitali zakonska rešenja koja tu, eto tako, olako, optužujete da su loša i odbacujete, oni naravno da će reći – ne, jer misle da ono što je Dragan Đilas i ta celokupna mašinerija koju je on angažovao kao mašinski mozak da govore istinu. Zapravo, kada se suoče sa argumentima koje im iznosimo uviđaju da sva ova zakonska rešenja koja su i danas pred nama su u interesu daljeg razvoja Srbije.

Kada govorimo o Zakonu o eksproprijaciji i te kako je bitno, sve ove izmene koje su danas pred nama da se omogući da bitni kapitalni projekti, pa ne samo kapitalni projekti, već hajde da krenemo i od onih lokalnih projekata kada je u pitanju asfaltiranje određenih ulica, nažalost imate u Srbiji gde imate nerešeno imovinsko-pravna pitanja, da upravo se ne dozvoli da možda volja pojedinca ili inat pojedinca spreči da se nešto uradi što je u višem interesu građana i meštana te sredine.

Apsolutno je svima jasno do sada da sva zakonska rešenja koja su ovde pred nama se donose isključivo zbog interesa građana, nikako zbog interesa određenih pojedinca ili stranog kapitala, a mi ćemo se naravno truditi da pomognemo i omogućimo i domaćim i stranim investitorima koji su zainteresovani da ulože u Republiku Srbiju, da pomognu da se dalje razvija Republika Srbija da stvorimo uslove da te ideje i sprovedu, ali naravno pre toga konsultujući i pitajući građane Republike Srbije šta je to što oni žele.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moje kolege poslanici pre mene su jasno govorili po pitanju odnosa Srbije i Kine, posebno u ekonomskom smislu i zbog čega to smeta pripadnicima bivšeg tajkunskog režima, koji se svim sredstvima trude da nas ponovo vrate u period kada bismo potpali pod nečiji tuđi uticaj, interesni, gde bismo ponovo bili zarobljeni šakama tih tajkuna, koji bi onda dalje nastavili sa privatizacijom države, punjenje sopstvenih džepova, a naravno, u interesu i njihovih poslodavaca koji su znatno jači i bolji od njih i za koje i dan danas rade, ali o tome apsolutno neće uspeti i ne uspevaju, jer građani Srbije apsolutno prepoznaju u politici Aleksandra Vučića da on radi u interesu građana Srbije, da to radi na jedan iskren, efikasan i efektivan način i da politika koju mi vodimo, a to je da smo prijatelji i saradnici sa svima, i sa EU, Rusijom i Kinom daje rezultate.

Ne samo da je Kina naš veliki strateški partner po pitanju ekonomije i privrede zbog Železare i RTB Bora, već podsetiću vas sve, i u vreme kada je počela pandemija, Kina i kineska vakcina je zapravo prva koja je došla u Srbiji, sa kojom smo mi otpočeli proces imunizacije i koja je dala rezultate. Sećate se da smo mnogo puta ovde i u plenumu govorili i o merama koje je država preduzela u tom periodu i da su one od strane i svetskih stručnjaka ustanovljene da su zapravo bile pravovremene i da smo na najadekvatniji način govore. Ne da smo samo dobili te ogromne količine vakcina, koje naravno nismo samo zadržali za sebe, već smo trudili da zemljama u regionu pomognemo time što bismo jedan deo tih vakcina njima donirali, kako bi oni mogli da otpočnu proces imunizacije, već smo, eto, zajedno sa kineskim parternima i partnerima iz UAE otpočeli izgradnju fabrike za proizvodnju Sinofarmove vakcine, a da se već uveliko u Srbiji proizvodi „Sputnik V“ vakcina, na osnovu koje smo stvorili stabilne uslove za dalju borbu u podizanju imuniteta građana Srbije, ali i građana u regionu, kada govorimo o borbi vezano za pandemiju.

Takođe, ovaj sporazum koji je danas pred nama pomoći će da se dalje to prijateljstvo između dve zemlje produbi. Kao što je ministar rekao u svom uvodnom obraćanju, pomoći će i državljanima Kine koji se ovde u Srbiji i našim državljanima u Kini, da mogu lakše i bolje da žive, da obavljaju svoje poslove. Meni je izuzetno drago da poznajem veliki broj svojih prijatelja koji su boravili u Kini na master studijama, koji su radili usavršavanje i koji imaju zaista lepa iskustva i drago mi je da su se vratili u Srbiju da ta svoja iskustva ovde prenesu, kako bismo mi našu privredu i našu državu dalje razvijali.

Kada govorimo o drugom sporazumu koji se odnosi na zajedničko delovanje po pitanju katastrofalnih šeta, to je još jedan od segmenata koji je proistekao iz inicijative „Mini Šengen“, odnosno sada kako se zove „Otvoreni Balkan“.

Inače, podsetiću građane Srbije da je inicijativu pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, zapravo, ona je trebalo da krene od nekog vida carinske unije, pa je išla dalje ka tome da bude „Mini Šengen“ i sada se dalje razvija i upravo sastanci koji su održani u Nišu u proteklih nekoliko dana na nivou ministarskih delegacija Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije govore o tome da se ovom procesu i te kako ozbiljno pristupilo kako bi se određeni problemi sa kojima smo se suočili, kako bismo ih rešili i došli do efikasnih rešenja da ono što je inicijativa i ideja, da može efikasno i da se sprovede. Podsetiću vas da i po nekim procenama, kada je u pitanju trenutna situacija i zbog prometa roba između zemalja, celokupan region, odnosno ove tri zemlje na godišnjem nivou gube i do 3,2 milijarde dolara, od čega Srbija gubi zbog ovih procedura i smanjene efikasnosti do 1,5 milijarde dolara.

Znači, ukoliko bismo uspešno krenuli sa implementacijom ove ideje, mi bismo već imali oko 1,5 milijardi dolara plus u budžetu koje se mogu investirati i u novu infrastrukturu, nove puteve, železnicu, mogu se investirati i u zdravstvu, segment obrazovanja, kulture i svega onoga što je potrebno za bolji i kvalitetniji život građana Srbije.

Kao što su moje kolege rekle, ovde je u pitanju jedno zajedničko tržište koje ima oko 12 miliona stanovnika, veliki potencijal. Podsetiću vas sve, s obzirom da smo država koja je na putu ka EU, da je EU, odnosno tadašnja Zajednica za ugalj i čelik, na istoj ideji i na istom principu započela svoj početak, da je zapravo ideja bila da kroz saradnju zemalja koje su nekada u ranijoj istoriji često bile glavni rivali, konkurenti koji su dosta ratovali, zapravo na taj način da zajednički se bore za kvalitetniji i bolji život građana, a posebno je to bilo u onom periodu nakon Drugog svetskog rata kada se Evropa oporavljala od posledica Drugog svetskog rata koji se vodio na njenom prostoru.

Tako da je i ovaj sporazum, koji je ovde pred nama, vezano za katastrofe, već su kolege govorile, nije samo ovde u pitanju o prirodnim katastrofama koje su izazvane klimatskim promenama, u pitanju su i drugi oblici katastrofa do kojih može doći. Svakako da zajedničkim delovanjem triju države u okviru „Mini Šengena“, odnosno „Open Balkan“ inicijative mogu se ovakvi problemi bolje rešiti. Ali, nije samo ovde u pitanju implementacija u smislu borbe protiv tih katastrofa, već i preventiva da do takvih katastrofa ne dođe, jer se podrazumeva i razmena znanja, iskustva, tehnika i to podrazumeva mnogo širi aspekt od delovanja samo segmenta za vanrednu zaštitu. Tu se podrazumeva, naravno, saradnja i određenih ustanova, institucija, instituta koji se bave ovakvim problemima. Podsetiću vas i da u naučnim krugovima itekako su teme po pitanju katastrofalnih šteta klimatskih promena danas aktuelne i da se danas zaista i od strane naših stručnjaka, ali i drugih stručnjaka radi dosta po ovom pitanju.

Ovo je takođe još jedan korak ka daljem približavanju država koje mogu omogućiti i da zajednički još bolje i efikasnije delujemo i u pravcu i na našem putu ka priključivanju EU, jer opet kažem da na sličan način su i zemlje koje su sada nosioci EU svoj put počeli.

Nažalost, uvek se dešava kada imate ovako dobre stvari koje se rade, da imate i pojedince i grupe koje ne rade u tom interesu, koje u tome ne vide koristi, koje građani Republike Srbije ili čitav region imaju, već rade na tome da nas vrate u neku prošlost i, kao što je kolega Arsić rekao, da se vrate na onaj put na kome su ih građani 2012. godine na najefikasniji način zaustavili, a to je olovkom i izlaskom na izbore, gde su rekli jasno ne, da više ne žele da dozvole da se pljačka Srbija, ne žele da se granice stavljaju unutar teritorije Republike Srbije, a oni, upravo ti pripadnici bivšeg žutog tajkunskog režima su i danas aktuelni, posebno na društvenim mrežama, gde kao spin majstori i ljudi koji šire laži, od kojih su većina njih i sudski overeni lažovi, se trude da plasiraju određene lažne informacije.

Evo, ovde ću pokazati zbog građana Republike Srbije, kum Dragana Đilasa, Mlađan Đorđević ponavlja jednu te istu matricu, koju su oni pokrenuli još kada smo krenuli u proces ustavnih amandmana, jer kao što znate, želimo da radimo dalje na reformi pravosudnog sistema, da učinimo sudstvo još efikasnijim i nezavisnijim. E, pa naravno, upravo u tim koracima i potezima koje radimo, oni i dalje plasiraju priču kako se radi na tome da se na referendumu ne ide u promenu ustavnog segmenta koji se odnosi na pravosuđe, nego vezano za preambulu o Kosovu i Metohiji i da tobož na referendumu treba da se odreknemo Kosmeta.

Ovde jasno možemo da vidimo i u ovom tvitu zapravo u čijem interesu oni rade, a oni su to i radili do 2012. godine, jer podsetiću vas, Borislav, odnosno Borko Stefanović po novokrštenom, kako je čovek promenio ime, jer misli ako je promenio ime da je iza sebe izbrisao svoju istoriju i da sad niko u Srbiji neće se setiti šta je on radio u Briselu i kakve sporazume je potpisao i da je zapravo on taj koji je želeo da uvede granicu između Srba i Srba, odnosno da stavi granicu na administrativnim prelazima između Srbije i naše AP Kosovo i Metohija.

Ono jedino što mogu da kažem za kuma Dragana Đilasa, da od tog celokupnog pokreta, kako on zove, oslobođenje, jedino što je uspeo jeste da oslobodi sebe i svoje saradnike mozga i zdrave pameti, jer svako ko prati dešavanja na političkoj sceni, ko je mogao da prati i javna slušanja koja su se odigravala u Srbiji u četiri grada, i to dva puta i u Skupštini Republike Srbije po pitanju ovih ustavnih amandmana, jasno je o kakvim izmenama se radi i jasno je da su to zapravo izmene koje trebamo da radimo kako bismo unapredili naše zakonodavstvo, kako bismo omogućili i stvorili uslove da se naša ekonomija još više razvija. Pa oni postavljaju pitanje – kako sad to utiče na ekonomiju? Pa, naravno da utiče na ekonomiju, jer svako od investitora kada zna da imate efikasno pravosuđe koje radi po slovu zakona i gde imate stručne ljude, da ima garanciju i sigurnost za svoje investicije koje dolaze u Srbiju. Ne pričam ovde sad samo o stranim investitorima, pričamo i o domaćim privrednicima i ljudima koji žele da ulože u dalji razvoj ekonomije. A upravo će to biti ono suprotno pravosuđe u odnosu na reformu koju su sprovodili 2009. godine, gde su se Srbije birale u opštinskim odborima DS i morale odluke da budu overene pečatom tog opštinskog odbora DS.

Naravno, ta njihova mašina ne staje, oni idu po Srbiji, pokušavaju, trude se da šire laži i jedno od mesta na kojima su se, taj Borislav, odnosno Borko, kako je novokršteno Stefanović, našli jeste Vranje i ono što je jako interesantno došli su do zaključka da u „Vranje nema laganje“ i to je Marinika lično napisala na svom Tviteru.

Ono što je jako interesantno, pošto je došla do zaključka da u „Vranje nema laganje“, pretpostavljam da nije rekla ni jednu reč pred građanima. Jedino ono što zna da radi jeste ili da ćuti ili da laže, a pošto nema laganja u Vranju verovatno se samo onako kezila i jedva je čekala da završi taj celokupni cirkus i da ode iz Vranja.

Verovatno zato što nema laganja ona je okačila na svom nalogu sliku kako izlazi iz crnog BMW, zdravi se sa, ne znam ni ko je predstavnik ove njihove strančice ili „Multikom“ imperije, jer to u stavi nije nikakva strančica, to je samo ogranak „Multikom“ imperije. Onda se pitamo, i to je lepo uvaženi kolega Milenko Jovanov, postavio pitanje - kako se polo transformisao u BMW? Pošto ona tvrdi kako žive skromno, kako su oni siromašni, kako su oni pošteni ljudi, a o poštenju znamo ko najviše govori i onda je baš interesantno, negde se pretvori u poršea, negde se pretvori u BMW.

Ono što sam imao prilike da vidim, pošto je i koleginica Sandra Božić utvrdila, nervoza u Đilasovim medijima raste i često im se dešavaju te omaške i greške prilikom objavljivanja tekstova. Oni su spremili jednu fotomontažu kako bi pokazali kako su oni skromni i fini ljudi, pa je ona došla jugićem u Vranje, a Vranje su predstavili kao jednu zelenu livadu, jer su verovatno hteli da kažu kako se Srbija uopšte nije razvijala, već se vratila u neki raniji istorijski period kada nije bilo ni zgrada, ni puteva, a onda možete da zamislite kako je njima u stvari bio težak put da dođu do Vranja autoputem koji je izgrađen za vreme SNS, koji je završen zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovim naporima koje je uložio. Pošto je Marinika utvrdila da nema laganja, verovatno se nisu uskladili i prva slika koja je otišla je ova sa BMW, tako da umesto da se polo transformisao u jugića, on se transformisao u BMW i njihov cirkuski program nije prošao.

Kad smo već kod laganja i kod sudski overenih lažova, čisto još jedna informacija i tu bih završio današnji govor. Svima je poznat čuveni despot iz Trstenika Mika Aleksić za koga znamo da je sudski overeni lažov, pripadnik Jeremićeve stranke, odnosno osoba koja mu je i prodala stranku i on je sudski overeni lažov pravo i po predmetu „Jovanjice“, jer je sud dokazao da je lagao po pitanju Andreja Vučića i upravo ide u prilog ovoga što je kolega Jovanov rekao da treba ispitati do kraja ko su sve ljudi koji su umešani u taj sistem gde su želeli da prišiju te laži predsedniku Vučiću i da atakuju na njegovu porodicu i brata, pokušaju da ga smene sa vlasti i da oni sami dođu na vlast, da dobiju podršku građana sigurno da ne mogu, a računaju verovatno na podršku prethodnih poslodavaca u čijem interesu su i do 2012. godine pljačkali Srbiju i opet želeli daje svedu na prost krug dvojke.

Ono što se desilo jeste da je još jedan pripadnik te stranke od skoro takođe sudski overeni lažov. U pitanju je predsednik gradskog odbora Narodne stranke u Kruševcu koji je po tužbi direktora BIA Bratislava Gašića u obavezi da plati 350 hiljada dinara kaznu zbog toga što je izneo ogromnu količinu laži kada je u pitanju i grad Kruševac i kada je u pitanju sam gospodin Gašić, zahvaljujući i kome znamo da je Kruševac počeo da se menja, od grada sivila postao je grad mladih, grad podignute infrastrukture, grad u kome se podiže u potpunosti novo naselje, aerodrom, gde se završava Aerodrom „Rosulje“ i grad koji ima ogromnu industrijsku perspektivu, jer se gradi najsavremeniji autoput Moravski koridor koji prolazi tu. On je tajkunskim medijima proglašavao da sve što u Kruševcu vidite da se radi, radi se u privatnom interesu, interesu porodice Gašić ili nekoga ko je, da kažemo, blizak porodici Gašić, što je apsurd i neverovatna laž. Kruševac jeste grad od 130 hiljade stanovnika, ali u Kruševcu svi građani znaju ko je Bratislav Gašić i kakvu politiku on sprovodi, a to je politika SNS i Aleksandra Vučića i zahvaljujući kome je Kruševac preporođen grad, a to apsolutno nije ni Vuk Jeremić, niti ovaj gospodin koji vodi njegov gradski odbor, takođe pripadnik bivšeg režima, a dok je bio u tom režimu radio na kreiranju svog radnog mesta i zloupotrebi samog radnog mesta u centru gde je radio. Drago mi je da će ta sredstva biti upotrebljena da se poboljšaju uslovi za decu koja se nalaze u domu „Jefimija“ u Kruševcu.

Istina je ta koja uvek pobeđuje i, kao što rekoh, mi ćemo i dalje raditi u interesu građana Srbije, radićemo i u interesu građana u regionu koji pripadaju ovoj inicijativi „Otvoreni Balkan“, jer, kao što vidimo, nismo više ona Srbija, što gospodin Arsić kaže, koja je samo tražila pomoć, već smo zemlja koja želi svoja iskustva i znanja, ali i resurse ponudi i drugima, kao što su Severna Makedonija, Albanija ili u primeru, kao što je ministar rekao, Grčka kada je najpotrebnije. Drago mi je da smo postali zemlja uspešna kao što su i naši fudbaleri pobedili unapred proglašenog pobednika Portugal i plasirali se direktno na Svetsko prvenstvo u Kataru. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ono što mi želimo da postignemo sa zakonskim rešenjem koje je danas pred nama jeste da institucije Republike Srbije rade svoj posao maksimalno, profesionalno i odgovorno i da se ne ponovi ono vreme žutih tajkuna kada su te institucije služile samo za uhlebljenje njihovih partijskih kadrova, koji su dobijali posebne zadatke da rade u interesu žutih tajkuna, u interesu malih grupica ljudi koje je zarobila Republiku Srbiju i njene građane. Imali smo prilike već da čujemo i o rezultatima njihovog rada i statistika je nešto što ostaje zauvek, upamćena i upisana u istoriji, a na osnovu koje možemo jasno videti rezultate rada njihove politike.

Ono što se i dan danas trude i što rade preko svojih medija jeste da spinuju, da šire laži. Apsolutno se ne trude da prenesu, ako ništa drugo, da se čuje šta je to Vlada Republike Srbije uradila u ovom periodu od godinu dana, već ono što su pokušali da urade i juče i danas što rade jeste da prenose neke svoje lične stavove i da građane apsolutno ne informišu o tim rezultatima, i to imamo prilike apsolutno da vidimo u njihovim medijima gde se najviše bave pitanjem načina na koji je premijerka Ana Brnabić dala odgovor na njihove provokacije, na pokušaje da šire svoje afere i laži na konferenciji. Naravno, ni se ljute, ljute se iz razloga što nisu uspeli u onome što je njihov gazda Dragan Đilas naložio da urade, a to je da isprovociraju i da se prenese pogrešna poruka građanima Srbije.

Apsolutno ne govore o rezultatima koji su postignuti, a imali smo prilike od kolega danas da čujemo. Imate tri nove kovid bolnice koje su izgrađene u rekordnom roku. Imamo i domaću proizvodnju vakcina protiv korone. Ne samo da smo nabavili potrebne količine vakcina da bismo zaštitili zdravlje građana i sprovodili taj proces imunizacije. Kada pogledamo i statistički, značajno je taj postupak odrađen dobro i u odnosu na zemlje regiona. Ako kažemo da Bugarska, kao članica EU, ima samo 30% stanovništva koje je vakcinisano, onda vam je jasno koliki smo mi uspeh postigli. Gradi se fabrika vakcina koja će proizvoditi Sinofarmovu vakcinu za potrebe borbe protiv korone, ali i ona ostaje ovde da se bavi proizvodnjom i drugih vakcina koje su potrebne da se podigne stepen imunizacije i zaštite zdravlja građana Republike Srbije.

I u vreme pandemije, kada uslede i problemi sa ekonomijom, kada su mnoge države razmišljale kako da obezbede isplate zarada svojih građana, kao što su Francuska, kao što su i druge razvijene zemlje, mi smo i dalje privlačili investicije, gradili smo puteve, rekao sam, osam autoputeva ima koje gradimo, 15 ukupno saobraćajnica, radimo na revitalizaciji naše železnice, podižemo kapacitete i potencijale naše ekonomije za nove investicije i dalje smo šampioni u regionu kada je u pitanju privlačenje stranih investicija, sa jedne strane, a sa druge strane sve to obezbeđuju na osnovu održavanja ekonomske stabilnosti time što imamo i stabilnu inflaciju i stabilni nivo cena, time što imamo nikada veći nivo deviznih rezervi na koje možemo da garantujemo i devizni kurs koji je stabilan, bukvalno, od perioda kada je SNS preuzela da vodi ovu državu, od kada je guvernerka Jorgovanka Tabaković na čelu Narodne banke Srbije.

Imamo 36 tona zlata u okviru deviznih rezervi, što ni jedna zemlja u regionu nema i nastavljamo dalje da uvećavamo same te rezerve i to smo imali prilike da vidimo na otvaranju novog rudnika u Boru gde će se upravo izvršiti eksploatacija novih količina zlata i srebra koje će Narodna banka otkupljivati i time garantovati makroekonomske faktore koji su jako bitni za privlačenje stranih investitora, ali i za podršku domaćim investitorima da nastave dalje da ulažu i razvijaju Republiku Srbiju.

Kao što rekoh, maksimalno se trude da sve što Srbija radi na pitanju domaće politike i po pitanju spoljne politike omalovaže i da se bave nekim temama koje nisu apsolutno niti bitne, niti tačne, pa smo imali prilike juče da čujemo i od Marinike koja je, poznata po tome što joj se umesto kokošaka u Moroviću priviđa droga i dileri droge, dok je obavljala funkciju pokrajinskog sekretara za sport novac davala svojim prijateljima, a nije uopšte ulagala u razvoj sportske infrastrukture na teritoriji AP Vojvodine i koja se trudila da sve one koji su nepodobni, nepoželjni protera iz Pančeva ili iz kog god mesta da se nalazila da su joj smetali. Ona je pokušala juče neku novu aferu da proizvede sa time što je neko gađao iz praćke izlog kafića u kome se ni osoba za koju kaže da se spremao atentat nije tu nalazila, pokušava da prikaže neki vid atentata.

Eto, dokle ta njihova ludost ide, do kojih granica, pa pokušavaju, ne samo što lažu građane Srbije, građani Srbije jasno znaju da lažu, spinuju i pokušavaju da na taj način skrenu pažnju sa njihove nesposobnosti onoga što su radili u vreme žute pljačke Republike Srbije i njenih građana, već pokušavaju sami sebe da zavaraju i to vrlo neuspešno, mogu slobodno da kažem, i onda postaju samo predmet ismejavanja i od strane građana i od strane ljudi na društvenim mrežama gde se maksimalno oglašavaju.

Ono na šta ću da skrenem pažnju jeste i kada su u pitanju istraživanja javnog mnjenja. Imali smo priliku da vidimo istraživanja koja su oni preko svojih medija plasirali i gde su sabirali babe i žabe i samo im je bilo bitno da taj procenat nekako odskače u istraživanju do kojih su oni došli, a da su oni unapred pobednici izbora u Beogradu. Očekujemo sigurno za neki dan da će se proglasiti unapred i pobednicima na parlamentarnim izborima u Republici Srbiji, ali, gospodo, da biste pobedili na izborima prvo morate da izađete na te izbore, morate da se kandidujete, morate da se odvažite da izađete na crtu i predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS i politici koja se sprovodi u Srbiji kroz program Srbija 2025 i rezultate koje je taj program dostigao i da iznesete šta je to što bolje nudite građanima Srbije, nego što oni sada imaju, ali naravno kroz argumente, a ne time što ćete napadati.

Jasno je nama da je vaša glavna strategije – napad je najbolja odbrana. Jasno je nama da cilj koji imate, a to je da dođete na vlast mimo izbora, mimo volje građana, da cilj opravdava sredstvo i da se tu ne libite napadati porodicu predsednika Vučića, napadate njegovu decu, napadate i sve saradnike, a samo u cilju da pokušate da diskreditujete i da na taj način sebe prikažete kao bolje ljude. Morate biti svesni da građani Srbije nemaju kratko pamćenje, da građani Srbije jasno znaju šta ste uradili dok ste bili na vlasti, da ste više od pola miliona građana Srbije ostavili bez posla, da ste katančili fabrike, da ste zatvarali i ona preduzeća koja su bila uspešni brendovi u ovoj državi, a koje je sadašnja vlast spasila i radila da spase kako bi mogli dalje da posluju.

O infrastrukturi neću da govorim. Niste bili u stanju da završite Koridor 10 o kome ste toliko pričali. Železnice za vas nisu ni postojale. Jedino što je postojalo to je da rasprodajete imovinu kako biste sopstvene džepove napunili, a upravo o tome su i kolege govorile kada su pričale o kandidatu Zdravku Ponošu koji se očigledno pojavljuje u njihovim redovima, kao potencijalni kandidat na predsedničkim izborima. Pitanje je da li je ovaj kandidat dovoljno dobar da ih spoji ili će nastaviti dalje da ih cepa, pošto svi oni, znamo, pre 2012. godine su nosili isti onaj žuti dres, a danas nose dresove raznoraznih pokreta građana, udruženja građana.

Imali smo prilike da čujemo i u jučerašnjoj emisiji „Reč na reč“ od uvaženog kolege Đorđa Todorovića na koji način, pored onih šema pozajmica koje Dragan Đilas koristi kako bi kupio stranke, kako bi prisilio određene ljude, medije analitičare da rade za njega, koriste fantomske organizacije, udruženja građana da dođu do finansijskih sredstava kojima finansiraju svoje pokrete, a kada govore o pokretima, govore da su oni nekakvi volonteri, da oni to rade sve besplatno i da to rade iz srca, tzv. njihovog srca, u interesu građana, a nikada se detaljno i podrobno nisu bavili analizama, niti šta je to što građanima Srbije treba, niti šta je to što je građanima Beograda potrebno, već zapravo jedino što su znali da rade je to da rade sopstvenu promociju i da apsolutno rade u interesu njihovih nalogodavaca spolja.

Kada ima uvaženi kolega Đorđe Todorović postavi pitanja, da daju odgovore na sve ovo što je rečeno, oni naravno, izbegavaju i kažu - nisu vas dobro pripremili i ne znate vi o čemu govorite, nema to nikakve veze. Ima i te kako veze, dragi građani Republike Srbije, jer vi morate da znate ko su te lažne patriote koje vam se predstavljaju, koje će pokušati da izađu na ove izbore, da uzmu vaše glasove, da uđu u parlament i grada Beograda i u Narodnu skupštinu i da se ovde bore ne za interese vas, nego za interese sopstvenog dubokog džepa.

Potvrda upravo o ovome što sam rekao i juče sam to rekao na sednici je i njihovi nedolasci na sednice Narodne skupštine, odnosno neučestvovanje u radu Narodne skupštine, oni su uredno dolazili, potpisivali su se da bi uzimali putne troškove, držali su konferencije i koristili sve ovde moguće resurse za sopstvenu samopromociju, a ne da iskažu probleme građana ili da kažu kako bi te probleme građana oni rešili i to je ono što i dalje rade u Skupštini grada Beograda, gde i dalje ne pojavljuju, a to će me kolega Mirković ispraviti ako grešim, ne pojavljuju, ja mislim već tri godine. Znači, četiri godine mandata, oni tri godine mandata ne sede u klupama Skupštine grada Beograda, ali zato uredno mesečno im na račun leže 10.000 dinara, zato uredno zloupotrebljavaju sve one informacije do kojih dolaze da bi zamazali oči građanima Beograda, da ne mogu da vide rezultate i efekte onoga što se radi u njihovom interesu.

Mi znamo da je i Draganu Đilasu i Jeremiću i mnogim tim tajkunima tih 10.000 dinara malo u odnosu na ono silno bogatstvo koje oni imaju i novac koji su oteli od građana Srbije, ali ovo je, dragi građani upravo, dokaz njihovog odnosa prema vama, kako se oni prema vašem poverenju koji ste im ukazali tada na izborima odnosi kako oni koriste mandat koji ste im vi poverili da vas, ma koliko malo vas je glasalo, zastupaju u Skupštini grada Beograda i ono što treba da vodimo računa jeste da nam ne dozvolimo da se upravo takvi scenariji ponove, već da treba da se glasaju oni ljudi, one stranke, ona lica koji svojim radom, svojom energijom, svojim znojem rade na ispunjavanju obećanja koje su vam dali pre nego što ste izašli na birališta i glasali za njih.

Tako isto i kada pričamo o Zaštitniku građana ili o bilo kojoj drugoj instituciji koja će obavljati te zadatke moraju da budu svesni da snose i odgovornost za tu poziciju na kojoj se nalaze, a ne kao što smo imali primer Saše Jankovića, o kome su kolege pričale, a to je da je čovek koristio tu poziciju za svoju ličnu poziciju, političku promociju, pa ne bih rekao političku promociju, pre bih rekao političku trgovinu jer se on verovatno nametao tada tim žutim tajkunima, a kao neko moguće rešenje koje bi okupilo sve njih iz te rascepkane DS, koji je eto pokušao da proda priču kako je on oponent Aleksandru Vučiću. Na kraju se jasno videlo da nije nikakav oponent jer niti ima politiku, niti ima ideju i viziju. Svoj pokret je upropastio. Te članove koje predvodi je izdao. Jedino što je pokazao jeste da megafonom zna da priča sa vratima.

Niti se ikada bavio nekim problemom, niti se bavio da taj problem reši, a koliko vidimo i svi ti neki naslednici koji će doći na njegovo mesto, ne samo u pokretu, već i kada pričamo o potencijalnim kandidatima te neke ujedinjene opozicije koja se priviđa Draganu Đilasu, siguran sam da neće ni oni bolje proći, niti će se pokazati kao sposobnijima jer ono što im najviše nedostaje to je politička volja, strategija, ideja i vizija, a to je sve ono što SNS ima, što Aleksandar Vučić sa politikom i programom „Srbija 2025“ nudi građanima, a što će se dalje nuditi sa novim programom „Srbija 2030“ jer naš cilj jeste da nastavimo da razvijamo Srbiju, da postane jedan od primera kako se država razvija u Evropi, kako se odnosi prema svojim građanima i kako se problemi građana rešavaju. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, moje uvažene kolege i koleginice narodni poslanici su zaista iscrpno u prethodnim svojim govorima pričali o izbornim uslovima i kako se nekada živelo u Srbiji, a kako se danas živi.

Samo bih da se osvrnem i da dopunim uvaženog profesora da kada je u pitanju Zdravko Ponoš važi ista priča kao i u multikom imperiji, odnosno multikom stranci. Ni jedna osoba, to odlično znamo, kod Dragana Đilasa koja nije njegov zaposleni i koja nije kod njega na platnom spisku ne može ni da očekuje podršku sa njegove strane za neke značajne funkcije, jer kao što znamo jedini njihov cilj kada bi i došli na vlast jeste da nastave pljačku koju su sprovodili do 2012. godine, a na sreću građani Republike Srbije, voljom građana Republike Srbije na izborima, po njihovim izbornim uslovima koje su oni tada kreirali, su ih u tome sprečili.

Inače, i za Ponoša, kao što ste rekli, i gospodin Marijan Rističević koji je primer uništavanja vojske neke države i smanjenja njenih odbrambenih kapaciteta i kapaciteta da pružimo bezbednost građana, je takođe, gle čuda, jedan od zaposlenih, ali kod svog gazde Jeremića. Kada je dobio otkaz kod Borisa Tadića, odnosno kada je došlo do njihove svađe on je postao, kao što znamo, njegov pomoćnik.

Dok je on bio ministar spoljnih poslova, za vreme svog mandata uspeo je toliko da sroza Srbiju i da postavi ono glupo pitanje Međunarodnom sudu pravde i da, maltene, Albancima u Prištini pokloni fotelju u UN. Već sam i govorio da ga uskoro očekuje i spomenik u centru Prištine, jer svake godine mu se Albanci zahvaljuju na njegovoj nestručnosti. Ništa nije bolji ni fizičar nego što je i diplomata, to smo imali priliku veliki broj puta da se uverimo.

Bio je njegov pomoćnik. Zatim, kada je, uz podršku građana Srbije, Jeremić obavljao funkciju predsednika Skupštine UN on je bio šef njegovog kabineta. Onda kada više nije mogao da se ovajdi, okoristi o građane Republike Srbije osnovao je Jeremić svoju nevladinu organizaciju „CIRSD“ koja, kao što znamo odlično, služi samo za pranje novca. Njegovi saradnici Patrik Hol i drugi belosvetski kriminalci, za neke se već vode postupci, nekima su završeni postupci. Direktor ove organizacije je upravo niko drugi nego Zdravko Ponoš koji je i potpredsednik njegove stranke.

Ono što mene jako buni jeste to što i Draganu Đilasu Zdravko Ponoš odgovara kao kandidat za predsednika Republike, što će sigurno značajno udariti na sujetu Vuka Jeremića. Za razliku od gazda Đilasa koji se trudi da svoje poslušnike isturi u prvi plan, a da zapravo on trpa u svoje džepove narodne pare i da svoju multikom imperiju širi time što želi da izvrši akviziciju Srbije i da je pripoji svojoj imperiji, kod Jeremića imamo jednu drugu situaciju gde ukoliko on nije istaknut u prvom planu imate problem. Zbog toga i ne treba da nas čude natpisi i u opozicionim medijima koje smo videli, a to je da redove narodne stranke napušta veliki broj tada funkcionera koje su oni istakli koji će se baviti sportom i nekim drugim problematikama.

U njihovim redovima imali smo prilike, o tome su moje kolege govorile, da vidimo i ljude koji su sedeli u ovoj Narodnoj skupštini, koji su pokazali koliko njima mandat koji su građani poverili na izborima bio bitan, među kojima je i obor knez iz Trstenika, koji je uredno dolazio u Narodnu skupštinu, uzimao putne troškove, primao platu, držao naravno konferencije da, eto, ne bi taj put bio uzaludan, ali svakako da nije bio ovde da zastupa interese i ono malo broja građana koji su ga u tom trenutku podržavali.

Imali smo prilike i da vidimo na nedavnim izborima za savete mesnih zajednica u opštini Trstenik da nema nikakvu podršku, jer jasno je da nije smeo ni da se kandiduje u svojoj sopstvenoj mesnoj zajednici za člana Saveta, jer sigurno da čak i iz njegove kuće ne bi ljudi glasali za njega s obzirom da znaju kakav je bio dok je vodio opštinu Trstenik. Čisto zbog građana Republike Srbije podsetiću da postoje sudski overeni dokazi da je pljačkao budžet opštine Trstenik, da je samoinicijativno sebi povećao koeficijent i na taj način oštetio građane Trstenika za jednu, dve ili tri ulice koje su mogle tim novcem da se asfaltiraju ili urede, gde je svojim pajtosima nameštao poslove gasifikacije bez ikakve dozvole, bez ikakve konsultacije sa republičkim institucijama, da bi sebe proslavio i predstavio, osnovao u sopstvenom selu javno preduzeće koje dovodi do bankrotstva i koje je moralo da se zatvori, gde je za nepostojeća vozila u Savetu mesne zajednice izdvajao ogromna finansijska sredstva da se kupuju goriva. Samo se pitam, kod koga su završavala ta sredstva?

Onda mu ne valja Republika Srbija ni po pitanju poljoprivrede, a sam je podneo zahtev baš u vreme SNS kada je bila na vlasti, tada je dobio i subvencije, kupio je traktor, ali čudi me da nešto taj traktor nije provozao Beogradom, već je neki tuđi, drugi traktor koristio za neku svoju samopromociju i za fiktivnu kampanju koju pokušava da vodi, a samo da bi širio laži u interesu svog gazde.

Ono što je interesantno, slična mantra je primenjena kako i na strančici SSP Dragana Đilasa, koja je preko svojih pozajmica kupio stranku od poljoprivrednika i očigledno jedinog poljoprivrednika u Srbiji o kome Dragan Đilas brine, to je Bulatović, tako i ovde imamo situaciju da je Vuk Jeremić od obor kneza Trstenika kupio stranku, jer nije mogao da skupi deset hiljada potpisa i nije želeo da plati overu tih potpisa kako bi dokazao da ima bilo kakvu podršku građana. Videli smo kasnije i na prethodnim predsedničkim izborima ko je koliku podršku imao.

Kažem, njihova dela su ta koja govore o stručnosti. Jedan je bio stručnjak da uništava preduzeća, drugi je bio stručnjak da novac građana Republike Srbije razbaca na projekte koji su basnoslovno plaćeni među kojima je i most na Adi, o kome je i govoreno danas, a samo čisto ću napomenuti radi poređenja da sa finansijskim sredstvima koja su uložena u izgradnju tog mosta na Adi, polovina Moravskog koridora koji se danas gradi, koji će biti najsavremeniji autoput u ovom delu Evrope, prvi digitalni autoput u Srbiji, polovina tog autoputa je mogla da se izgradi.

Inače, isti taj Dragan Đilas, kada se krenulo u priču i projekat izgradnje autoputa, a o kome je inače pričano još 2008, 2009, 2010, 2011. godine od strane tada partijske drugarice ovog obor kneza Aleksića, on se zalaže za izgradnju četiri trake, što samo govori o tome da njemu nije u interesu da se reše problemi građana da oni dobiju šanse za razvoj svojih lokalnih samouprava, već je on gledao načine kako bi on sebe ugradio u te projekte, a da iza sebe ipak nešto ostavi.

Dovoljno je i kada pogledamo statističke pokazatelje o ekonomiji Republike Srbije, jer u vreme žutih tajkuna znali smo samo za minus, za negativne rezultate, za pad naše privredne aktivnosti. Podsetiću, 2008/2009. godina je bila period one strašne ekonomske krize, za koju su tadašnji ministri iz tog tajkunskog režima tada tvrdili da je razvojna šansa Republike Srbije, a to je bila samo razvojna šansa za njihovo punjenje sopstvenih džepova, jer oni su u tom periodu sprovodili onu akciju čišćenja Srbije, a u stvari samo su čistili budžet Republike Srbije, odnosno uzimali novac građana Republike Srbije.

U tom periodu nikakva finansijska sredstva pomoći ili podsticaja ni za privredu ni za građane nisu izdvajana, a u današnje vreme, kada Srbija ima dovoljno sredstava, kada dolazi do potrebnog novca za investicione projekte po povoljnim uslovima, a ne po kamatnim stopama od sedam, osam, devet i više procenata, kao u njihovo vreme, kada se novac izdvaja da se građanima pomogne, da se pomogne na taj način i privredi, oni, naravno, takve mere kritikuju, govore da su to helikopter novci koji neće dati nikakvog efekta.

Onda kada dođemo do informacije da će stopa rasta Srbije biti verovatno 7,5%, i to realna stopa rata, pa i više, kada MMF i druge međunarodne organizacije potvrđuju ovu informaciju svojim pesimističkim prognozama da će biti 6,5%, onda oni ćute, zato što nikada nisu niti govorili istinu, a i kada govore neke svoje stavove koje iznose nisu znali da ih argumentuju, a još manje su znali da ih brane. To i danas jasno pokazuju. Posle se pitaju zašto nemaju podršku građana Republike Srbije.

Pričali smo i o izbornim uslovima. Ne bih se tu ponavljao, tu su moje kolege odlično iznele i šta je potpisano ovim sporazumom u Skupštini i jasno je napravljena ona podela na dve kolone, odnosno, hajde da kažem, ona opozicija koja želi možda građanima Republike Srbije da ponudi na izborima, koja želi da se izmeri, želi da neku svoju politiku, kakva god da je, zastupa, ali onda imate i ovu kolonu Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Veselinovića, koji je još od vremena SKJ mogao nešto da promeni u ovoj zemlji, a nije ništa od tada uradio, i drugih njihovih saradnika koji su tražili da nekakvi strani posrednici dođu ovde, jer mi nismo sposobni da sednemo da se dogovaramo, a upravo ovaj sporazum je dokaz da smo i te kako spremni da se dogovorimo.

Ako pročitate u tekstu sporazuma, kaže se da će se nastaviti dijalog da se izborni uslovi u Republici Srbiji i dalje poboljšavaju, da se čak i radi na poboljšanju celokupnog izbornog sistema, kako bi se volja građana što bolje odrazila i u lokalnim parlamentima i u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u drugim institucijama gde građani biraju svoje predstavnike. Onda vidite da njima odgovara, a ovima drugima ne odgovara. Još im ne odgovaraju ni ti, izgleda, stranci koji su tu došli neke njihove interese da zastupaju, a u stvari nisu došli da zastupaju interese, nego su oni očekivali da će oni sada ovde doći i reći – pa da, gospodine Đilas, vi treba da upravljate Srbijom, evo, mi ćemo vam predati štafetu i mi ćemo vas samo proglasiti vladarom Srbije zato što vi treba da vladate.

Tu su se i te kako prevarili, zato što građani Republike Srbije su ti koji odlučuju ko će biti njihov predstavnik, kakvu politiku će Srbija voditi i na spoljnom planu i na unutrašnjem planu i kada je u pitanju ekonomija, kada je u pitanju kultura, sport, obrazovanje, zdravstvo. Upravo ono što je jako bitan segment, to su rezultati koji će govoriti građanima da li je ta politika koju su izabrali dobra ili nije.

Trenutni rezultati koji kažu da će stopa rasta biti 7,5%, da nam je budžetski deficit smanjen na onaj nivo koji je i zadovoljavajući, da imamo dovoljno novca na računu, da je država likvidna i da može sve svoje obaveze da zadovolji, da imamo i u vreme pandemije rast zaposlenosti ljudi, da stalno imamo investicije koje dolaze u Republiku Srbiju, da samo i dalje šampioni u privlačenju direktnih stranih investicija, da se nastavlja sa infrastrukturnim projektima, da izgrađujemo osam autoputeva, 15 saobraćajnica ukupno, što se nikada u istoriji moderne Srbije nije gradilo, da radimo na podizanju našeg energetskog sektora na obezbeđivanju snabdevanja energentima, upravo su to rezultati koje građani Republike Srbije cene. Ono što najviše cene, to je otvorenost i transparentnost u radu i predsednika Aleksandra Vučića i SNS, odnosno Vlade koja je tu.

Imali smo danas priliku i da čujemo premijerku Anu Brnabić koja je iznela rezultate rada Vlade posle godinu dana. Odmah ste, naravno, od strane opozicionih medija imali priliku da vidite kako oni napadaju, kako oni pokušavaju neke stvari da lažiraju. Kada im se istina saspe u lice i kada im se još za to iznesu dokazi, onda se ljute i, naravno, kreće medijska kampanja. Kakva? Pa, samo kampanja sa uvredama, sa tvitovanjima, sa iznošenjima raznih laži i pogrdnih imena prema premijerki, prema svakome onome ko kaže da oni nisu izneli istinu, odnosno da ono što su oni danas odradili je zaista sramotno.

Kada govorimo o izbornim uslovima, kažu da su izborni uslovi nikada lošiji u Srbiji. Pa, pitaću ih, po kojim ste izbornim uslovima 2012. godine izgubili vlast? Po kojim ste izbornim uslovima 2008. godine prevarili građane Republike Srbije kada je vaš ministar obećao onih hiljadu evra svakom građaninu za akcije, pa na kraju se sećamo da je svakome od nas ostao dužan još po 900 evra i otvoreno priznao da je takvu laž plasirao samo da bi obezbedio pobedu Borisu Tadiću i Demokratskoj stranci, jer je tako bilo i njihovom ličnom interesu, odnosno interesu te oligarhije tajkuna koji su bili na čelu države.

Danas kada imate otvorenost i dostupnost medijima za iznošenje informacija, kada oni imaju svoje medije, o tome je dosta pričao i gospodin Marijan Rističević, koji su u stvari registrovani kao reemiteri, ali ono što je interesantno baš jeste kako to da se u Luksemburgu sve gleda informativa i emisije koje se plasiraju na srpskom jeziku i koje gledaju građani Republike Srbije, to i dan danas nije jasno, i koji su te medije tako zatvorili i kontrolišu da prosto ne dozvoljavaju da bilo kakva informacija koja je suprotna njihovom mišljenju se pojavi u njihovom etru.

Još im je to malo, pa su onda u ovim razgovorima tražili da nastave preprodaju sekundi na javnom servisu, da oni budu neki urednici koji će određivati kako će javni servis RTS i RTV funkcionisati. Oni su ti koji žele i na lokalu da kontrolišu i privatne televizije, pa često prema nama nastupaju - kada ćemo na neki tv duel da izađemo? Ali, prvo pitanje koje oni sebi treba da postave jeste imaju li oni šta da kažu na tom tv duelu?

Koliko poštuju propise govore njihova ponašanja i performansi koje izvode kako na ulicama Beograda, tako i u drugim gradovima. Mi smo u Kruševcu čak doživeli da vidimo njihovo poštovanje zakona i propisa, time što su dobili dozvolu za postavljanje svojih štandova na određenoj lokaciji, ali su se onda oni našli mnogo pametni pa su se pomerili na neku drugu lokaciju koju su sami procenili da njima odgovara, jer, nažalost, pored njih je trebao da bude štand SNS. Verovatno su se uplašili koliki je broj aktivista SNS tu bio, a koliko bi oni ispali tada nemoćni. Onda, eto, pokušavaju na taj način i da spinuju i da obmanjuju javnost, a u stvari oni su ti koji jasno pokazuju nepoštovanje i zakona i uredbi u ovoj državi, pre svega nepoštovanje građana Republike Srbije.

Tako da, oni su na prethodnim izborima tim svojim bojkotom pokazali kolike su kukavice, svojim današnjim performansima i nastupima, pa i ovom koalicijom koju su kreirali u kojoj, eto, ne mogu da se dogovore ni između sebe ko će koliko predstavnika imati, jer jedni tvrde po svojim nekim statističkim istraživanjima da su već unapred pobednici izbora. Svaka čast, nije problem, ali izađite prvo na izbore, pa da vidimo da li su to takvi rezultati. Sa druge strane, imate one koji su se možda i odvažili da izađu, ali opet to nije dovoljna garancija niti pregovaračka moć da mogu da se izbore unutar svoje koalicije za određena mesta.

Ono što je najgora stvar koju pokušavaju da rade, to je da građanima Srbije prodaju nekakve ankete koje su oni radili, u kojima neka opozicija objedinjena koju oni zastupaju je već, kao što rekoh, unapred pobednik beogradskih izbora, a tu na nivou Republike Srbije otprilike je rame uz rame sa SNS i sa Aleksandrom Vučićem. Zapravo, karakteristika Đilasovske doktrine, a to je sabiranje baba i žaba. Kada, sa druge strane, izađu renomirane kuće sa određenim istraživanjima, koje imaju kredibilitet i težinu, oni takva istraživanja proglašavaju za neistinita, za nekakva fingiranja, za marketing SNS itd.

I samo ću na kraju još reći, kada su u pitanju njihovi kadrovi, tu su pričale moje kolege i o Aleksiću i o Mariniki Tepić i o ovom poljoprivredniku Bulatoviću, koji je jedini poljoprivrednik u Srbiji o kome Dragan Đilas brine, jer da je brinuo o poljoprivrednicima prvo ne bi dozvolio da se desi „PKB-u“ ono što je on uradio kada je to bilo pod njegovim rukovodstvom, nego bi tu firmu spasio, a takođe mnogo bi veća sredstva izdvojili za potrebe poljoprivrednika nego što su ih uopšte izdvajali.

Ali ono što je generalno karakteristika kada su u pitanju njihovi funkcioneri, kada su u pitanju njihovi nosioci države, to je da što ste nesposobniji, to ste kvalifikovaniji za veću poziciju. Takva vam je priča bila i u Kruševcu. Pre 2012. godine direktor „14. oktobra“, koji je dobrim delom i zaslužan zašto je „14. oktobar“, taj industrijski gigant koji se bavio građevinskim mašinama, imao namensku industriju, nažalost, doveden do ruba propasti, pa je zahvaljujući SNS pronađen strateški partner koji sada obnavlja proizvodnju i ponovo zapošljava Kruševljane u ovom nekada velikom gigantu i kao znak zahvalnosti za tu svoju nesposobnost dobio mesto gradonačelnika Kruševca, koji je obavljao svega dve godine, i to baš u ovom periodu ekonomske krize, i to u periodu kada je Kruševac toliko unazađen, kada je veliki broj fabrika zatvoren, kada se nisu trudili čak ni sa onim firmama koje su privatizovali da uspostave dobru saradnju i da ih zadrže u Kruševcu, nego su se maltene ponašali kao da je sasvim svejedno da li će oni ostati u Kruševcu ili otići.

Ali, na svu sreću, nisu otišli. Posle 2012. godine na čelo grada je došao Bratislav Gašić, SNS, uspostavljena je odlična saradnja sa privredom, spašeni su nekada giganti, kao što je „Trajal korporacija“, koju su prodali Bugarima i koja je, nažalost, prodata samo sa ciljem da se ona u potpunosti zatvori. Danas su korporacija koja posluje uspešno. Imate „Kuper tajer“ koji je proširio svoje pogone, „Henkel“ koji je prva privatizovana firma u Srbiji posle 2000. godine, koja i danas proširuje svoje kapacitete. U vreme Demokratske stranke maltene trebalo je da postane samo magacinski prostor. Imate uređene javne površine, imate „Valvolajn“ koji je došao u Kruševac, spašena je hemijska industrija „Župa“, i dalje se daje velika podrška privatnom sektoru, malim i srednjim preduzećima, formiran Biznis inkubator centar koji danas uspešno funkcioniše kao startap inovativni generator.

Kruševac je zahvaljujući SNS dobio i svoj prvi državni fakultet koji će samo biti, siguran sam, jedan od mnogih koji će se formirati i biti u Kruševcu. I od grada sivila, grada odakle su mladi ljudi odlazili, Kruševac je postao grad u kome mladi ljudi ostaju, u kome se rađaju deca i u kome su zaista uslovi za život sve lepši i lepši, a to je sve zahvaljujući politici SNS i predsednika Aleksandra Vučića.

I kakvi god uslovi da su, i kao što smo ovde i smanjili broj potrebnih potpisa i omogućili da ih overe i opštinski overivači i sve pogodnosti smo im dali koje su moguće da izađu na te izbore, građani su ti koji će na kraju doneti odluku koga će podržati, a da bi dobili podršku moraju iza sebe da imaju rad i rezultate, a ne lopovluk, koji je jedino nešto što njih karakteriše. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, danas je kao što je kolega Ilija rekao pred nama možda sednica gde ćemo po poslednji put diskutovati o izboru sudija zato što za razliku od pripadnika bivšeg tajkunskog režima koji su reformu sudstva sprovodili u cilju privatizacije države i apsolutne kontrole svih grana vlasti, mi smo tu da radimo na podizanju demokratskih kapaciteta i podizanju efikasnosti i efektivnosti rada svih institucija, poštovanju zakona i Ustava.

Apsolutno sam siguran da sudije koje su predložene, koje ispunjavaju uslove i koje ćemo danas izabrati, da će svoj posao raditi po slovu zakona i onako kako je to propisano, a sve u interesu i cilju građana Republike Srbije.

Kad pričamo o reformi sudstva, već su moje kolege spominjale tu sramnu reformu koja je smanjila poverenje koje su građani imali prema sudstvu i apsolutno je to dokaz koliko je ta žuta tajkunska hobotnica radila na razaranju svega onoga što smo imali, a u cilju da upravo onemogući i smanji kapacitete Republike Srbije da se bori za interese i bezbednost svojih građana.

Pre toga su radili na uništavanju vojske, na uništavanju naših odbrambenih kapaciteta i danas ti isti ljudi imaju obraza da pred medije izađu i da govore o službama bezbednosti, da govore o vojsci, da govore o onome što bi država trebala da preduzme kako bi zaštitila svoje građane. Nije potrebno da spominjem imena, već građani Republike Srbije odlično to znaju.

Kolega Aleksandar je spomenuo, nažalost, danas je težak dan za Srbiju jer smo videli šta se dešava na Kosovu, da zapravo na severu KiM nije nikakva akcija u borbi protiv kriminala, već to zapravo možemo okarakterisati kao teroristički napad i pokušaj još jednog pogroma nad srpskim življem, a tačno se zna i zašto - zato što je Albin Kurti osoba koja zapravo pokušava da vlada Kosovom i koja hoće da piše istoriju o tzv. Kosovu od svog drugog dolaska na vlast, pokušava da dođe do glasova time što će građane zastrašiti, time što će Srbima onemogućiti da svoje pravo iskoriste i da svoje predstavnike izaberu, a u tome mu apsolutno pomažu i pojedinci u Republici Srbiji, o čemu ću detaljnije pričati.

Za razliku od perioda 2004-2008. godine, nažalost, 2008. godine kada su jednostrano proglasili tu nezavisnost i lažnu državu Kosovo, država Srbija nije ni imala mogućnost i kapacitete i da je htela da reaguje, zato što je žuti tajkunski režim apsolutno sve što je moglo u Srbiji uništio, a predsednik koji je bio na čelu države, Boris Tadić, je brže-bolje pobegao u Rumuniju i saopštenjem se oglasio, plašeći se reakcije naroda Srbije.

Za razliku od tog perioda, danas vidimo da je predsednik Aleksandar Vučić odmah reagovao, da se nalazi u Raškoj, gde razgovara sa predstavnicima Srba sa KiM, gde su sve prisutne institucije koje se bore i zalažu za sigurnost građana Republike Srbije i srpskog naroda.

Danas Srbija nije država koja se saginje, koja se izvinjava, koja ne vodi računa o svom narodu, već je država koja je spremna i sposobna da bezbednost građana Republike Srbije garantuje i za čiju bezbednost se apsolutno i bori.

Mogli smo jasno da vidimo, i nakon incidenta koji se desio, kako se pojedine političke opcije određuju prema tom incidentu. Dok su moje uvažene koleginice i kolege narodni poslanici i državni vrh apsolutno osudili ono što se dešava na KiM i gde smo uputili pozive, posebno predsednik Aleksandar Vučić, koji je odmah i pozvao gospodina Lajčaka i rekao ono što je stav Republike Srbije jasno i glasno, sa druge strane imate pripadnike Đilasove opozicije, žute hobotnice, koja ni na jedan način nije pokušala da osudi ono što se dešava na Kosovu. Jedini koji se oglasio bio je Borislav Borko Stefanović, isti onaj koji je 2011. godine stavio potpis i hteo da uvede granice između Srba i Srba, koji je uveo granicu između Srba i Srba i koji je radio u interesu Albanaca, apsolutno se ne boreći za interese građana Republike Srbije.

Sa druge strane, Vuk Jeremić, koji je postavio ono čuveno glupo pitanje u Međunarodnom sudu pravde i dao vetar u leđa albanskim separatistima za sprovođenje svog plana, koji je maltene poklonio stolicu Prištini u UN, na konferenciji za novinare koju je danas sazvao, na pitanje novinara da prokomentariše dešavanja na severu KiM, rekao je - Neću o tome da govorim. Znači, iz te njegove rečenice, apsolutno vidimo kakav stav zauzima prema dešavanjima na severu KiM, prema dešavanjima i onome što srpski narod dole proživljava, što jasno govori da vuk dlaku menja ali ćud nikad. U ovom slučaju vuk je osnovao svoju stranku, ali ono za šta se zalagao dok je bio u Demokratskoj stranci, a to je da Kosovo postane apsolutno nezavisno, nije promenio taj stav niti mišljenje.

Nažalost, danas smo doživeli situaciju da jasno vidimo pripadnike te opozicije koji i dalje rade na uništavanju Republike Srbije. Malo im je bilo za vreme vlasti što su topili tenkove, što su rasprodavali vojnu imovinu, što su uništavali kapacitete vojske da može da garantuje bezbednost i sigurnost građana, malo im je to što su sramnom reformom sudstva uništili pravosuđe u Srbiji i pričali smo o tome koliko su nažalost i finansijski oštetili budžet građana Srbije, taj novac koji je mogao da se iskoristi u tom trenutku i za puteve i za infrastrukturu i za rešavanje drugih problema a koji je nažalost morao da se isplati sudijama i tužiocima koji su oštećeni ovom reformom, malo im je bilo to što su nas i na međunarodnom nivou brukali svojim nastupima, gde su se hvalili kako su i oca i majku Srbiji svojim postupcima, da se ne izrazim kako su oni to rekli, da ne citiram, jer ipak smo mi ovde pristojni ljudi, ali znaju odlično građani Republike Srbije o čemu govorim, nego nastavljaju i dalje da uništavaju strukture i državne bezbednosti, a to smo na današnjoj konferenciji jasno mogli da vidimo.

Naravno, Jeremić nastavlja da nas poredi sa državom diktature, a opet, kažem, to je nešto što je njihova posebna karakteristika, da sve ono što prišivaju nama i Aleksandru Vučiću je u stvari ono kako bi se oni ophodili prema Republici Srbiji, kako oni žele da Republika Srbija bude njihov privatni plen, da bude prćija sa kojim će raditi šta god požele.

Kada je prokomentarisao načine na kojim se na društvenim mrežama piše o pojedinim ljudima rekao je da ga apsolutno ne interesuje šta se piše po Tviteru i po društvenim mrežama. Pa, naravno da ga ne interesuje zato što je on apsolutno pokazao svoj stav i odnos prema ljudima na društvenim mrežama time što je svoju politiku revanšizma, uvreda, pretnji širio, ponosio se time, nema osobe koja kada bi mu kontrirala ili nekim argumentima rekla da nije u pravu da ne bi rekao - neka, neka, sačekaće tebe moja ruka pravde kada ja dođem na vlast, itd.

Onda, govori o tome da država ima nekakvu tajnu policiju. To je bilo apsolutno njihovo vreme gde, nažalost, građani su i te kako izgubili poverenje u institucije. Verovatno da su oni imali neke svoje tajne policije i institucije koje su formirali kako bi još čvršće kontrolisali celokupnu državu i sve grane vlasti i kako bi sa njima radili po principu "Multikom" korporacije, kao što to Dragan Đilas radi.

Govori o tome da se danas živi u vreme Miloševića, a on je zaboravio da je njegov otac u vreme Miloševića i te kako koristio beneficije time što je bio i član SPS-a u to vreme, odnosno bio je na funkcijama koje je nažalost zloupotrebio, a te funkcije koje je zloupotrebio je iskoristio da bi i tog Vuka Jeremića školovao, a da bi danas taj Vuk Jeremić svojoj državi vratio time što će svuda u svetu trčati da je tužaka, da govori sve najgore o njoj, da govori kako ovde vlada nekakva diktatura.

Napao je danas, zajedno sa svojim saradnicima pripadnike BIA, direktora Bratislava Gašića, i na svojoj konferenciji je jasno ukazao kakav stav ima i prema pravosuđu i prema pravdi. Oni govore tome kako se ovde vrše nekakvi pritisci na pravosudni sistem, na tužioce, itd.

Upravo njihova konferencija, ono što su danas izneli je dokaz da oni vrše pritisak i dokaz kakav odnos i stav oni imaju prema pravosuđu, jer oni, nažalost i dalje žive u zabludi da su oni ti koji kontrolišu sudstvo, da su oni ti koji odlučuju ko su sudije. Videli smo da su danas istovremeno bili i tužioci, i sudije, a na protestima koji su organizovali u prethodnom periodu videli smo kakvi bi i egzekutori bili, odnosno sprovodioci te nekakve svoje pravde.

Onda se poziva kako o tim slučajevima i dešavanjima zna čitav svet, kako će oni iskoristiti svoje veze po svetu da se o tome čuje, a mi znamo kakve su njegove veze preko CINS organizacije, kriminogene veze koje se apsolutno koriste za pranje novca, ali na svu sreću na međunarodnom nivou polako jedan po jedan od tih ljudi padaju. Sve te afere i dešavanja koje smo mogli da vidimo, kada je u pitanju njegova nevladina organizacija koju je namenski formirao kako bi došao do finansijskih sredstva nelegalnim putem, kako se to završava.

On čovek da je iskreni patriota, da je osoba koja se bori za pravo Srba na severu Kosova i Metohije, da se bori za građane Republike Srbije danas bi na toj konferenciji osudio dešavanja i rekao bi kako će svoje veze koristiti da međunarodnoj javnosti stavi do znanja ono što se dešava na Kosovu i Metohiji, na zločine koji se pričinjavaju građanima Srbije na severu Kosova i Metohije i tražio da se preduzmu određene mere po tom pitanju. Naravno da to nije učinio, da to ne želi da učini zato što Vuk Jeremić radi samo u sopstvenom interesu i interesu svojih gazda, a po izjavama i dalje vidimo da je njegov gazda Dragan Đilas i da on svog gazdu nije promenio.

Onda se obratio Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba u ono vreme kada su se tenkovi topili, kada se vojska uništava, koji kaže da ima višedecenijsko iskustvo kao javni službenik u radu, otvoreno radi protiv državnih institucija, radi na podrivanju bezbednosti i građana Republike Srbije, rada tih institucija time što otvoreno razotkriva identitete pojedinih službenika, a posle njega se javlja onaj čuveni advokat, Vlada Gajić, koji preti i tom pretnjom jasno vrši pritisak i na pravosuđe i na službe bezbednosti da će otkriti i druge identitete tih agenata ako oni ne urade kako oni kažu, odnosno ne postupe po sistemu kako su oni želeli da se to izvrši.

To je jasan stav i dokaz kako se oni odnose i prema Republici Srbiji, i prema sudstvu, i prema građanima, a očigledno da su se ovde oni međusobno dogovorili, pa ona struja Vuka Jeremića ide protiv BIA-e, a struja Dragana Đilasa, predvođena Marinikom Tepić, poznatom po kokoškama koje je otkrila u Moroviću, idu protiv VBA i vojnih službi bezbednosti.

Na ovaj način jasno stavljaju do znanja da im nije u interesu ni bezbednosti, ni sigurnost građana Republike Srbije, da žele da nastave ono što su započeli i u čemu su na svu sreću, voljom građana Srbije zaustavljeni 2012. godine, a to je da državu u potpunosti uruše, da je u potpunosti privatizuju i da se sa njome ponašaju, kao što sam rekao, kao sa prćijom, upravo tako, kao što su inače radili.

Onda se posle pitaju, zašto nemaju podršku građana Republike Srbije? Posle ovoga danas što su uradili, ta podrška i koja im je bila, a istraživanja govore da su bili na ivici cenzusa, apsolutno će još više pasti, jer ovakvim ljudima dati ponovo poverenje da u ovoj državi nešto odlučuju, a da ne govorimo o nivoima mesnih zajednica, apsolutno nikako ne treba, jer su jasne njihove namere. Oni su svoje karte pokazali, a kažem samim tim i načinom na koji su reagovali posebno na incidente koji su se desili danas na severu Kosova i Metohije, da ih to apsolutno ne interesuje. Na uvodu svoje konferencije kažu – znate, mi smo ovu konferenciju juče zakazali, to nema nikakve veze sa dešavanjima na severu Kosova i Metohije, apsolutno pobuđuje sumnju i kod građana Republike Srbije da je možda ovo i dogovorena aktivnost sa ljudima u Prištini, sa željom da sa dva fronta napadnu Srbiju, napadnu predsednika Aleksandra Vučića i da pokušaju, ali samo na pokušaju, jer nisu uspeli u tome i nikada neće, da poljuljaju poverenje građana Republike Srbije i prema službama i prema institucijama i prema predsedniku Aleksandru Vučiću.

Neće uspeti zato što za razliku od njihovog tadašnjeg šefa, koji je u predsedništvu držao sednice predsedništva Demokratske stranke, kao što su i sudije birali u svojim opštinskim odborima i kadrirali, on je danas među građanima Republike Srbije, u Raškoj, razgovara sa ljudima sa severa Kosova i Metohije i bori se da nađe rešenje za ovu situaciju, a kao što sam rekao, Srbija apsolutno neće stati i neće dozvoliti da se ponovi pogrom koji se desio 2004. godine u Kosovu i Metohiji. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, amandman koji je danas pred nama omogućiće da se dodatno unapredi sam Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i izmene i dopune koje su ovde pred nama iz razloga što radimo na usklađivanju samog zakona sa Zakonom o fiskalizaciji koji smo doneli, a koji je u stvari još jedan od dokaza da Srbija danas ide napred ka boljoj i svetlijoj budućnosti, da se modernizuje. Ovo je još jedan od dokaza kada govorimo o uspesima i na polju digitalizacije, primene novih tehnologija.

Imali smo prilike da čujemo i od uvaženog ministra koliko je zapravo u pitanju i tehnološki značaj i napredak kada je u pitanju novi sistem fiskalizacije, odnosno uređaji koji će naši privrednici, trgovci koristiti.

Ono što je jako bitno da napomenemo, za razliku od perioda kada su pripadnici bivšeg režima uvodili fiskalne kase, gde nisu vodili računa o mogućnostima i potencijalu privrednika da sve te propise i zahteve zadovolje i da sagledavaju finansijski aspekt troškova koje oni imaju, kada je u pitanju uvođenje tih fiskalnih kasa, mi danas imamo situaciju da je država ta koja će pomoći svim privrednicima da uđu u novi sistem fiskalizacije i da te uređaje koje imaju zamene, a da ih pri tom to ne košta ni jedna dinar. To je domaćinska politika koja se vodi, to je politika predsednika Aleksandra Vučića, koja na prvom mestu stavlja potrebe građana, potrebe privrede, pa i same izmene i dopune zakona koje su ovde ispred nas su u stvari proizašle iz komunikacije koja je konstantna i koja je u kontinuitetu sa privrednicima, jer za razliku od pripadnika bivšeg režima koji su gledali samo svoje sopstvene potrebe, koji su gledali da sopstvena preduzeća i sopstveni biznis razvijaju na konto građana Srbije, na konto njihovih primanja, danas vodimo računa o svima i danas su potrebe građana i privrednika na prvom mestu zbog čega se i izašlo sa ovim izmenama i dopunama zakona.

Kao što i sami vidimo, sve ono što se dobro radi u Srbiji, sve što donosi rezultate, odmah sa njihove strane, sa strane te đilasovske tajkunske opozicije, kreću napadi i radi ta industrija laži, kako volim da kažem, Dragana Đilasa, pa ona ne posustaje ni danas, niti ovih dana.

Šta je to što njih boli? Konkretno, Dragana Đilasa može da boli to što je u vreme kada je on bio gradonačelnik Beograd ostavio sa 1,2 milijarde evra deficita, odnosno duga, sa deficitom koji su imali u budžetu i tada je Srbija imala neverovatnih 25 i više procenata nezapošljenih građana.

Danas u vreme kada je predsednik Aleksandar Vučić taj koji vodi Srbiju ka boljoj budućnosti, kada se sprovodi njegova politika i Program Srbija 2025, mi smo u vreme pandemije sa kojom se suočava čitav svet uspeli da obezbedimo, da imamo stabilne finansije, da pomognemo građanima i privredi, da obezbedimo da se sam nivo nezaposlenosti ne poveća, čak je i pao, jer je država merama koje je preduzela uspela da pomogne građanima da pokrenu svoje poslove i da se sami zaposle i ono što je ministar istakao – za ove dve godine, koliko se borimo sa pandemijom, preko osam milijardi evra je pomoći uloženo i privredi i građanima, a sve u cilju da taj točak ekonomije, u tim kriznim situacijama, kada je najbitnije nikad ne stane, već da se dalje okreće. Upravo smo zbog i šampioni u regionu, zbog toga smo u prethodnoj godini imali najmanji pad BDP koji iznosi 1%, zbog toga su i prognoze koje su bile da će realni rast BDP ove godine iznositi 6% premašene i one će biti 7%, realni rast.

Ono što je svakako za pohvalu jeste što to potvrđuju međunarodne institucije, među kojima je i Svetska banka koju je svoju prognozu sa 5% podigla na 6%, a sigurni smo da će sa ovakvim trendom taj rast biti dostižan i biti 7%, a možda i više od 7%, što će te institucije, a kasnije i statistički podaci da potvrde.

Ono što njih boli jeste što smo u ovom periodu borbe protiv korone uspeli da izgradi tri nove kovid bolnice u rekordnom vremenskom periodu, čime smo dokazali da smo odgovorna država, da vodimo računa o građanima. Njih boli to što su obezbeđene dovoljne količine vakcina i što se radi intenzivno na kampanji imunizacije i da se dođe do tog potrebnog nivoa kolektivnog imuniteta, kako bismo se izborili sa ovom pošasti. Umesto da kao ljudi koji treba da osete neku savest, sabornost, valjda da pomognu svojim komšijama i prijateljima i da tu kampanju podrže, ne, oni se maksimalno trude da to sve omalovaže i kritikuju i napadaju i sam štab koji se bori i koji donosi važne odluke kada je u pitanju borba protiv korone, pa u situacijama kada smo se na početku borili, kada su morale da se primene mere, oni su bili protiv tih mera.

Danas kada imamo dovoljne količine vakcina, kada proizvodimo i „Sputnjik V“ i „Sinofarm“ vakcinu, kada smo postali kamen temeljac za novu fabriku zajedno sa kineskim i arapskim partnerima da izgradimo fabriku za proizvodnju te „Sinofarmove“ vakcine i kada je donesena logična odluka da se nastavi dalje sa kampanjom vakcinacije i da se preduzimaju sve potrebne mere da se zaštiti zdravlje građana, a da pri tom naša ekonomija, privreda i život nastavi da teče, oni su za to da se ljudi zatvaraju, što zapravo samo govori da je njihova politika politika kontriranja, bez ikakvih argumenata, već je samo važno reći – ne, ne, vi ne znate ništa, sve suprotno treba da se radi. Kao što ste imali u brojnim ekonomskim doktrinama kritičare koji su samo kritikovali radi kritike, pa se na kraju ispostavilo u praksi da to baš nije tako jednostavno.

Šta njih boli? Njih boli što oni za sebe tvrde da su uspešni menadžeri, a praksa nam dokazuje da nisu. I kolega Kesar je govorio o čuvenom „obor knezu“ Aleksiću, o njegovim uspesima u školi, gde se ne bih nadovezivao i ponavljao, samo bih još jednom sa govornice uputio apel da pokaže diplomu Ekonomskog fakulteta, pošto se hvalio svojevremeno kako je vrhunski ekonomista. Pri tome, ni u jednom trenutku niti znamo na kom fakultetu je završio, a o ocenama neću ni govoriti s obzirom da je jedino u srednjoj školi peticu imao iz fizičkog. Verovatno kada ga uhvate u nekoj prevari da može bude sposoban da što pre pobegne od ruke pravde, ali svi će biti dostižni ruci pravde koji su grešili.

Neka pokaže, ako ništa drugo, barem vrata od tog fakulteta da barem znamo adresu ako je već možda diplomu zaturio ili bi onu čuvenu, hajde da kažemo rečenicu, rekao – pas mi je pojeo domaći, što vole učenici da kažu. Možda mu je neki pas pojeo diplomu, pa nema šta da pokaže, a ne želi da izvadi kopiju diplome.

Mada, sa druge strane, njegovog šefa Vuka Jeremića, koji je najzaslužniji zbog svih problema koji se dešavaju u našoj pokrajini Kosovo, o čemu je uvaženi kolega Terzić govorio, i neću ni tu dužiti, samo želim da kažem da građani Srbije nisu zaboravili njegov mozak i njegov genij kako se borio za interese građana u AP Kosovo i Metohija.

Borio se tako što kada mu je bila potrebna podrška išao je da obilazi Albance u Prizrenu i sa njima da se rukuje u predsedničkoj kampanji. Borio se tako što je sa belosvetskim lopurdama i lopovima prao novac preko svoje nevladine organizacije koju je odmah osnovao pošto je završio svoju kampanju i priču u Ujedinjenim nacijama pošto je bio poražen, a svi znamo koliko je Srbija pomogla i radila da on bude ono što smo se borili da bude generalni sekretar, ali na žalost, odluke su takve bile da tu ne možemo da utičemo, ali odmah mu je za to kriva Srbija, krivi su građani Srbije i kriv mu je Aleksandar Vučić.

Isti onaj Jeremić koji je postavio glupo pitanje pred Međunarodnim sudom pravde i kome će Albanci podići spomenik na Kosovu i Metohiji kao nacionalnom heroju, jer je on taj koji je njima, maltene, poklonio stolicu u Ujedinjenim nacijama.

Onda kada na Javnom servisu, uvaženi kolega Kesar, sve to predoči njegovom čoveku, on odmah kreće sa nekim kontriranjima, sa nekim izmišljotinama, pa verovatno zato što istina boli. I onda kada kažete čoveku istinu u lice, kada on nema šta drugo da kaže, on kreće sa kontranapadom, jer je verovatno napad najbolja odbrana. To je ono što Đilas radi, to je ono što Jeremić radi, to je ono što zapravo sva ova opozicija kojoj je mržnja glavna stvar u političkom delovanju radi.

I naravno na kraju tu je i Dragan Đilas koji, eto, već danim pokušava, kada već ne može predsedniku Vučiću da nađe nikakav greh koji je načinio ili možda neku ofšor kompaniju ili račune, pokušava da to prišije njegovim saradnicima, bratu, uskoro ja mislim da će krenuti i na decu, pa će kao što su nažalost napadali i malog Vukana, verovatno će izmisliti da je i mali Vukan otvorio neku ofšor kompaniju, a on dete ima svega četiri godine.

Njihovoj mržnji nema kraja, instrumentima koje koriste nema kraja, jer oni idu onom idejom da cilj opravdava sredstvo, a sredstva ne biraju u toj borbi. Jedino neće na fer i korektan način da se bore.

I svi ovi uspesi koji su postignuti njega bole, a posebno kada na konferenciji za novinare dođe novinar koji postavi sasvim logično pitanje vezano za njegove medije i rad njegovih medija i finansiranje, a znate šta je njegov odgovor? Pa dobro mi smo „Multikom“ kompanija koja ima novca, pa volimo da pozajmljujemo kome je to potrebno i kada god je to potrebno, ali mi ne finansiramo nikakve medije, mi nemamo naše medije.

A, onda vidite i onu situaciju koja se desila i sa psovanjem majke predsedniku Vučiću, kada se jedva na konferenciji na kojoj su novinari naravno pokrenuli to pitanje i jedva je osudio sam taj čin, ali brže bolje je pokrio svog saradnika, rekao: „Pa znate, nije njegova majka bila cilj, nego je bio predsednik Vučić cilj“. Verovatno hoće da kaže da njegov izvršilac naloga nije odradio posao kako treba, odnosno kako je gazda Đilas to zamislio.

Pa i kada govori o ovom pozajmljivanju novca drugima, ja opet mogu da vidim još jednu laž, jer kao čovek koji je igrao igricu zvanu 619 miliona već je obrnuo jednom i hoće da obrne tu igricu par puta. Ja lično mislim, a i siguran sam da i građani Srbije to znaju da kod njega nema pozajmice. On može ili da vam da novac u zelenaškom činu u smislu da od vas traži protivuslugu ili da vas kupi, kao što to radi i sa medijima preko svojih pajtosa i saradnika Šolaka i drugih. Onda kupuje i medije van Srbije, gde naravno brže-bolje ide da pljuje po Srbiji i da podržava politiku njegove saradnice Marinike Tepić da su Srbi genocidan narod i da prosto, eto, ne osudi takav jedan čin koji je ona uradila, nego svojim nastupom samo potvrđuje i što jasno vama govori građani Srbije i kolege poslanici, da zapravo njegova politika se ne bazira i nije okrenuta ka građanima Srbije, već ka ličnom džepu, ka krugu dvojke, ka tome da Srbija postane deo multikorporacije. Svi njegovi članovi te strančice koju je takođe kupio kao što je Jeremić kupio svoju je uposlio u „Multikom“ kompaniji gde primaju masne plate da bi sprovodili njegovu mrziteljsku politiku.

Na kraju, ono što se i danas desilo, što je još jedan dokaz opozicije, kažu: „Nema slobode medija, nemaju pristup“, dolaze na Javni servis gde treba zapravo da promovišu svoju politiku, ako je uopšte imaju i šta njima smeta? Njima smetaju mladi borbeni ljudi SNS koji promovišu politiku i brane politiku predsednika Aleksandra Vučića, ali hajde to, navikli smo već na te napade i videli smo šta rade, već počinju i da napadaju sam Javni servis. Ljute se kada novinar Javnog servisa brani svoju medijsku kuću u kojoj radi. Valjda taj novinar najbolje zna kako Javni servis funkcioniše i šta radi.

Zašto im to sve smeta? Zato što ne funkcioniše po principu gazda Đilasa, koji je preprodavao sekunde na RTS po desetostruko većoj ceni i na taj način došao do novca preko koga je sebe samoproklamovao za najboljeg biznismena u Srbiji, a siguran sam da bi to učinio i da bude u svetu.

Ne postaje se uspešan biznismen tako što zloupotrebite javnu funkciju, tako što promovišete svoju kompaniju da radi sve poslove u državi. A da li ste stvarno dobar biznismen vidi se posle silaska sa vlasti, a to jasno možemo da vidimo i po finansijskim papirima i uspesima koje imaju. Da je imao uspeha ne bi se vraćao u politiku, ne bi napadao državu i ne bi tražio da ponovo igra igricu zvanu 619 miliona. Samo, ovo bi bila apdejtovana verzija 619+miliona.

Naravno, kada se uradi istraživanja javnog mnjenja i kada ta istraživanja jasno kažu da apsolutnu podršku građani Srbije daju Aleksandru Vučiću i SNS, gde po poslednjim istraživanjima ona ide i do 58%, a ove bojkot opozicije, kukavičke opozicije nema ni da pređe cenzus ili se bore za cenzus, naravno njih to ne interesuje jer odmah brže-bolje se spremaju da primene svoju neku doktrinu ekonomske škole, svoju doktrinu statističke analize, gde pokušavaju da prigrabe i tih nekih 40 i nešto posto opozicije koju oni smatraju svojom i da sebe samoproklamuju nekakvom novom budućom vlašću.

E pa gospodo, zeznuli ste se, zato što građani Srbije su ti koji na izborima putem olovke i glasačkog listića odlučuju i o budućnosti Srbije i o tome ko je kako radio i o tome u kom pravcu treba dalje Srbija da ide.

Apsolutno sam siguran da će građani Srbije na izborima koji nam slede izabrati onu stranku i onog lidera koji iza sebe ima rezultate, koji iza sebe ima rad, koji iza sebe ima neprospavane noći da bi obezbedio građanima Srbije bolju budućnost, a sigurno je da neće dati podršku onome ko samo radi na tome da magla industrija radi, da truje ove građane i da Srbiju kupi da ponovo bude njegova prćija. Hvala.