Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, uvažena ministarko sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani, danas raspravljamo o amandmanima na set pravosudnih zakona kojima se nastavlja reforma pravosuđa, započeta na referendumu prošle godine kada smo potvrdili akt o promeni Ustava Republike Srbije.
Sam proces koji se odnosi na promenu Ustava Republike Srbije u oblasti pravosuđa organizovan je kao vrlo transparentan i svi oni koji su proces pratili znaju da su oni zainteresovani, zaista zainteresovani, mogli da uzmu učešće na različite načine. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na čelu sa koleginicom Jelenom Žarić Kovačević, ali i radna grupa, učinili su dosta napora da ovaj proces bude, kako sam rekla transparentan tako i inkluzivan.
Osamnaest meseci je trajala javna rasprava. Dva puta su vršene konsultacije sa Venecijanskom komisijom i možda najvažnije, organizovana je serija javnih slušanja. Ne samo ovde u sedištu Narodne skupštine, nego i širom Srbije, što ovaj proces čini još inkluzivnijim i transparentnijim.
Među predloženim zakonima je i Zakon o sudijama. Njime se izbor sudija potpuno odvaja od politike i u buduće bi sudije trebalo da bira VSS, a ne Narodna skupština kako je bilo do sada. Osvrnuću se na ovu promenu, jer je smatram ključnom iz dva razloga.
Prvo, zato što nezavisnost sudija podiže na najviši mogući nivo i drugo, jer najbolje pokazuje razliku između ove i prethodne vlasti.
Ovih dana smo se podsetili da su se ne tako davno, za vreme bivšeg režima, sudija birale na različitim stranačkim sednicama, da su se spiskovi podobnih sudija slali sa pečatom i potpisom opštinskih i stranačkih organa. Na jedan od primera koji se desio na jugu Srbije gde ja živim ukazao nam je šef naše poslaničke grupe Milenko Jovanov pokazujući spisak pohvaljenih sudija i tužioca, bliskih jednoj stranci, ja je neću pomenuti sada da ne bih izazivala dalje replike.
Ovaj slučaj se desio u Vlasotincu. Spisak izgleda ovako, vidimo i pečat i potpis. Dragi građani, pre svega Jablaničkog okruga, ali i čitave Srbije, to su činjenice. Kao što je činjenica da i danas postoje određeni funkcioneri koji sede u ovoj istoj sali i direktno vrše uticaj na sudstvo. Oni su pripadnici zakonodavne vlasti, a kako sami govore, supružnici su im sudije. Dakle, imena stranaka se menjaju, imena pokreta se menjaju, pa negde levo pređe u zeleno, negde žuto pređe u razno, ali potreba pripadnika bivšeg režima da utiču na sudstvo, na sudije, ostaje ista.
Zato su i podneli toliki broj amandmana i zato im toliko smetaju predloženi zakoni, jer se iz njih najbolje vidi ko su oni, a ko smo mi. Boli ih što vide da je građanima jasno da je za razliku od tog vremena i za razliku od njihove, politika koju mi vodimo jasno posvećena poštovanju principa vladavine prava. Boli ih što građani znaju da za razliku od njihove, naša politika koju predvodi predsednik Vučić, stranačke interese ostavlja po strani i vodi se isključivo interesima građana, a služi jedino činjenicama.
Kada smo kod činjenica ponovo, želim da u Narodnoj skupštini govorim o njima, jer smatram da su činjenice u samo jednom govoru važnije od poluinformacija iznetih u nekoliko govora onih koji nisu skloni istini. Građanima dugujemo istinu, a ne politikanstvo.
Zbog svega što sam navela u danu za glasanje ću podržati predložene zakone, njihove amandmane neću i pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da učine isto. Hvala.