čeka se odgovor 2 godine i 4 meseca i 22 dana
U trenucima kada problem prevrnute cisterne sa amonijakom ni posle četiri dana nije saniran i dok amonijak curi i dalje, najmanje što je odbor za zaštitu životne sredine trebao i morao da uradi je da pokaže brigu prema stanovnicima Pirota i okolnih sela.
Poštovane kolege, poštovana Srbije, a pre svega vi narodni poslanici, zamoliću vas jednu stvar – da konačno stvari počnemo da nazivamo pravim imenom. Priča o studentima, o njihovim zahtevima završena je prošle sedmice izglasavanjem zakona koji je ispunjenje poslednjih zahteva studenta. Ono što se danas dešava na ulicama i ono što se desilo noćas ne naziva se nikakvim studentima, to su opozicioni anarhisti pod direktnom upravljačkom palicom opozicije i poslanika opozicije u Srbiji. Konačno da te ljude počnemo da nazivamo opozicioni anarhisti ili boljševički aktivisti jer to je ono što ih u stvarnosti označava.
Ono što ste danas čuli od opozicije, od ovog nesretnog Novakovića, od Lazovića niste ništa drugo mogli ni da očekujete, poštovani građani Republike Srbije, od lažova, od proverenih i presuđivanih kriminalaca, i to baš za napad na policajca i zloupotrebu službenog položaja za šta je osuđen pravosnažno već jednom Bora Novaković. Ništa drugo niste mogli da očekujete od Lazovića koji je u 45. godini i dalje student a narodni poslanik, kome je prvo radno mesto Narodna skupština Republike Srbije. Kao dokaz tome, a uvek argumentovano govorimo, istu ovu priču koju vrte sada kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćašnji ispred RTS vrteli su pre tri dana kada je pitanju bio Nikola Selaković.
U cilju prodavanja laži javnosti Srbije napravili su čak i lažno Rešenje o određivanju pritvora onom antisrbinu i nasilniku Milanu Tavčaru. Ni to nisu bili u stanju da urade kako treba. Na prvoj stranici, poštovana javnosti, poštovani građani Republike Srbije, stavili su datum 8. mart 2025. godine, a na drugoj stranici tog rešenja datum 4. jun 2023. godine. U međuvremenu Tavčar je priznao delo, priznao da je napao Nikolu Selakovića, a već treći dan i dalje ovo rešenje, ovu laž vrte kao dokaz da se taj napad nije uopšte desio. Po istom principu to pokušavaju da urade kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćas ispred RTS.
Da budemo jasni, svi mi, javnost Republike Srbije, znamo da je to uradio anarhista pod direktnom palicom nekog drugoga. Manje je bitno i manje je važno koji je to anarhista uradio i ko je direktni izvršilac tog dela, puno je važnije ko je nalogodavac, ko je inspirator, ko je taj ko daje naređenja o napadu na institucije Republike Srbije, ko je taj ko upravlja onim što se dešava i što se noćas dešavalo na ulicama Republike Srbije.
To je moje pitanje ministru unutrašnjih poslova, to je moje pitanje Tužilaštvu. Ovde nije bitno koji je anarhista noćas udario srpskog policajca, nečijeg brata, oca, muža, nego ko je dao taj nalog. Ja opravdano i mi iz SNS opravdano sumnjamo da se ta lica i ti nalogodavci nalaze u klupama opozicionih poslanika, da ta sva uputstva o napadu na institucije Republike Srbije dolaze iz redova opozicije, iz ovih poslaničkih klupa. To je naše pitanje Tužilaštvu i MUP-u.
Ovo me, poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, neodoljivo podseća na jednu drugu stvar iz prošlosti – kada je u Podrinju ubijeno u toku rata 3.500 Srba niko, apsolutno niko za 3.500 života nije odgovarao. Priča Nasera Orića i tzv. sudova je na kraju završena epilogom u kome se može zaključiti da je 3.500 ljudi samo sebe ubilo. Upravo na delu je jedan takav pokušaj. Ovo je poslednji put Srbiji i srpskom narodu radio samo Naser Orić.
Moje drugo pitanje, a moram vam pokazati, ovo je produkt sinoćnjeg delovanja anarhista, nečiji otac, nečiji brat, nečiji muž sa opasnošću da ostane bez oka. Moje drugo pitanje je upućeno poslanicima opozicije, raskrinkavajući njihovu laž i raskrinkavajući njihovo licemerje, zašto prodajete narodu praznu priču da ne planirate nasilje, kao da smo mi slepi? Kao da ne vidimo objave vaših direktnih podređenih i vaših direktnih aktivista koji pozivaju otvoreno na nasilje u subotu, dajući uputstva ko će poneti motornu testeru, ko će poneti palice, ko će poneti kamenje, ko će poneti topovske udare, kao da smo ludi, pa ne znamo da po firmama širom Srbije tražite građevinske mašine kojima ćete krenuti na institucije Republike Srbije.
Nećete, verujte, dok je nas, dok je Srbije, dok je srpskog naroda. Živela Srbija! Hvala.
Hvala predsedavajući.
Poštovane kolege narodni poslanici, članovi Vlade, poštovani građani Republike Srbije.
Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga ali zube polomi i čini mi se da bi se ovom izrekom velikog Vladike Rada mogla opisati atmosfera koja je vladala u ovoj Skupštini u toku ovog zasedanja i juče i danas.
15/2 MO/CG
Naime ako bi krenuli da objasnimo orah bi svakako bila Srbija, vi uvažene kolege narodni poslanici, predsednica Narodne skupštine, vi članovi Vlade koji ste sve ono juče izdržali. Najtvrđi deo toga oraha bi bile one tri naše koleginice, dve Jasmine i jedna Sonja, koje su juče, slobodno mogu reći, preživele pokušaj ubistva od ovih ljudi sa moje desne strane koje je teško uopšte nazvati ljudima posle onoga što su juče učinili.
Znam da je danas tema zakon i amandman o kome pričamo i odmah ću se osvrnuti na to sa konstatacijom da predlažem da ovaj amandman bude odbijen, ali fokusirati se samo na to i zanemariti sve ono što se desilo, ne pomenuti danas dve Jasmine i Sonju bilo bi u najmanju ruku neljudski i nekorektno.
Drage Jasmine, poštovana Sonja budite sigurne u jednu stvar, da žrtva koju ste podneli juče u ime Srbije neće biti uzaludna i neće biti zaboravljena. Ono zbog čega smo se danas i juče okupi ovde biće urađeno do kraja, a neće biti uzaludna žrtva moram reći ni ovih nekoliko ljudi iz policije koji su juče proživeo pakao pokušavajući, koliko, toliko da zaustave cirkus koji nam je priredila opozicija.
Ako bi u Njegoševoj izreci tražili ko predstavlja zube koji su se polomili, onda su to opet predstavnici opozicije, koje predvode Boni i Klajd srpske političke scene Marinika i Đilas, a onda za njima ne zaostaju ni ovaj Jovanović, ni Aleksić, ni Lazović, ni mnogi od njih koji su juče Srbiji i Evropi, slobodno mogu reći priredili sramne scene.
Šta je bio njihov cilj? U potpunosti razoriti Srbiju i Republiku Srpsku koja ovih dana trpi najjače udare od kraja rata u BiH, polomiti srpske nacionalne interese na Balkanu, otvoriti vrata otcepljenju Vojvodine i njenom izdvajanju iz Republike Srbije, staviti konačni pečat na nezavisnost KiM, jer ne zaboravite dan ranije njihov politički ideolog, onaj Milan St. Protić je jasno i glasno rekao da KiM treba dati stolicu u UN. Na kraju, kao završni čin razaranje SPC kao stuba oko koga se naš narod na Balkanu okuplja.
Što se tiče vas uvaženi predstavnici Vlade, dve stvari bih izdvojio. Ono što je bitno i što je za podršku, vi ste imali sluha za ono što su zahtevi univerziteta i rektorata, izašli ste u susret, našli način i da se u jednom smislu povećaju zarade, ako hoćete tih ljudi koji su na neki način i državni službenici, ljudi koji rade za državu, što je opšta intencija ove Vlade i što svakako zahteva podršku u ovom parlamentu. Pomogli ste jedan od najvažnijih delova društva, a to su studenti, ali ono što je najvažnije, pomogli ste narodu. Kako? Ti studenti imaju svoje roditelje, svoju braću, svoje sestre koji nose veliki finansijski teret njihovih studija kao što nose teret ovoga što se dešava ovih dana, a to su blokade, pa pomažući na ovaj način pomogli ste milione ljude u Republici Srbiji direktno ili indirektno i to svakako zaslužuje podršku.
Druga stvar poštovani predstavnici Vlade, ništa manje važna od ovoga je činjenica da ste ovim činom i dogovorom sa univerzitetom i rektoratima ogolili stvar u potpunosti. Naime, nakon ovoga, nakon što izglasamo zakon najvažniji koji je danas predmet ove rasprave, stvari postaju kristalno jasne. Sve što se bude dešavalo u budućnosti, a tiče se tzv. studentskih protesta ili bilo čega, pada na teret ne nikakvim univerzitetima, rektoratima, studentima, imaginarnim organizacijama, sve što se bude dešavalo pada na teret politike i onaj ko tu politiku danas vodi, odnosno na teret opozicionih političkih partija. To je jako bitno kao drugi segment onoga što ste uradili.
16/1 MZ/LjL 12.35-12.45
S tim u vezi iskoristiću priliku, a nadam se da to dolazi do ušiju srpskih studenata među kojima je, potpuno sam siguran, najveći deo patriotski i nacionalno opredeljenih mladih ljudi, da se vrate u svoje klupe, da dođu na fakultete, da nastave da rade ono što očekujemo od njih, da budu budućnost i Srbije i Balkana. Namerno kažem - Balkana, zato što među onima koji su danas studenti u Srbiji ima veliki broj naših sunarodnika i iz Republike Srpske i iz Crne Gore i iz Hrvatske i iz Mađarske, iz naše južne pokrajine Kosova i Metohije.
Zauzvrat, šta ćemo mi da uradimo? Zauzvrat, mi ćemo da radimo za ovaj narod. Kako? Pokrenućemo kontrarevoluciju. A kontrarevolucija u praksi znači sve obrnuto od ovoga što mesecima rade Srbiji. Kontrarevolucija će da bude rad na pomirenju i na miru u društvu, sve suprotno mržnji i podelama koje su vladale Srbijom poslednjih meseci. Kontrarevolucija će da bude još jači rad na ekonomskom oporavku Srbije, a trebaće nam, obzirom šta smo sve preživeli i u kakvo stanje smo doveli srpsku ekonomiju, ne mi, nego oni.
Kontrarevolucija će značiti i veliki rad na još boljem učvršćivanju u državotvornom smislu naše lepe Vojvodine, koja je svakako u Srbiji. Kontrarevolucija će značiti još veću i još jaču podršku Republici Srpskoj i našim sunarodnicima u regionu. Kontrarevolucija će značiti i korišćenje pogodnih geopolitičkih okolnosti u cilju potpuno mirne ali pune reintegracije Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Republike Srbije, kada će konačno postati nepotrebno da ponavljamo onu staru - dogodine u Prizrenu, jer ćemo posle toga zauvek da budemo tamo.
Ovo je sled događaja na koji se mi obavezujemo, dragi studenti i dragi građani Republike Srbije nakon ovog dana kada ćemo, nadam se i siguran sam, izglasati ovaj zakon. Obavezni smo to, ali je i obrazac koji prati politiku koja je personifikovana u liku jedne ličnosti danas pa se to nekom sviđalo ili ne, personifikovanu u ličnosti predsednika Republike kome podrška za ono što radi stiže ovih dana iz svih zemalja iz regiona, govorim pre svega o našim sunarodnicima, koristim priliku da se političkim predstavnicima našeg naroda u regionu zahvalim što su juče i danas u punom kapacitetu srpskog predsednika i srpsku državu. Ovo će biti naš dug i prema narodu i prema predsedniku, kome je, eto, igrom slučaja ili namerno, danas rođendan. Naša želja iz SNS za rođendan je da svaki naredni dočeka živ i zdrav, u još boljoj i naprednijoj Srbiji. Biće to dobro za sve nas.
Dragi prijatelji, poslanici koji ste prisutni u sali, poštovani ministri, poštovani građani Republike Srbije, budite sigurni da ćemo u ovome izgurati do kraja. Živela majčica Srbija i živeo srpski narod na Balkanu!
Hvala, uvažena predsednice.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege poslanici, podneo sam Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu, a koji se tiče modernizacije železničkog sektora u Srbiji, a sam Sporazum je predviđen da se zaključi između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Reći ću samo par rečenica kao podsetnik na ono što u narednim danima, a ne nedeljama sledi kada je u pitanju razvoj železničkog saobraćaja u Srbiji.
Naime, u narednim nedeljama kraju će biti privedeni radovi na izgradnji železničke pruge od Beograda prema Subotici. To u istorijskom smislu menja lice i Subotice, ali i severne srpske Pokrajne.
Naravno, to je jedna od stvari koja se i te kako tiče i neminovno utiče na razvoj Republike Srbije i tiče se prosperiteta svih naših državljana na Balkanu.
Pošto sam kao stanovnik severne srpske Pokrajne i grada Subotice apsolutno svestan značaja ovakvih stvari i ovakvih projekata i apsolutno svestan koliko to menja lice života svih nas koji dolazimo sa severa, mislim da je potpuno logično da ovakve projekte nastavljamo i širom Srbije.
Ono što je činjenica je da je ova vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem kao predsednikom izradila onoliko modernih pruga koliko to verovatno u nekoliko decenija nisu uspeli naši prethodnici. Stoga predlažem da ovaj postupak nastavimo i da kao narodni poslanici prihvatite predlog proširenja dnevnog reda sa ovim zakonom.
Hvala vam.
Hvala, potpredsedniče Orliću.
Prvo, iskoristiću priliku, dosta su kratka ta tri minuta, ali da pozdravim sve prisutne članove Vlade, na čelu sa premijerkom.
Ja dosta retko stojim, ali uvek stojim kada o nekim temama govorim kao što su one o kojima hoću danas da govorim i za koje hoću danas da pitam u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke.
Redak je ovo istorijski trenutak, moram reći, jer retko se dešava da predstavnik najveće poslaničke grupe ima priliku da postavi pitanje u parlamentu, ali to je valjda demokratija.
Naime, kažu neki istorijski spisi, uvažena premijerka, da je najuticajniji Srbin kod ruske države bio Sava Vladislavić, negde početkom 18. veka i da je bio čovek koji je prvi put na pravi način pokrenuo srpsko pitanje kod tadašnje ruske države, kod tadašnjeg ruskog cara Nikolaja Velikog.
Tadašnja pomoć ruske države prema srpskoj državi je bila u nekoj drugoj sferi i bilo je potrebno u sferi obrazovanja, a uglavnom je išla preko tog velikog diplomate i državnika koji je tada bio u službi ruske države.
Ogledala se u potrebama za knjigama za obrazovanje tadašnje Srbije, gde se obraćao tadašnji mitropolit beogradsko-karlovački Mojsije i počele su da stižu knjige i u Mitropoliju i u Herceg Novi i u Žitomislić na Neretvi, ali i toplu Boku Kotorsku. Radovali su se toj pomoći svi Srbi tada na Balkanu.
Šta bi danas rekao Sava Vladislavić i šta bi rekli svi mi prisutni ovde? Ko je najuticajniji Srbin kod moderne ruske države? Ne treba tu puno reči, čini mi se da bi bio ponosan i on što danas imamo jednog diplomatu, odnosno jednog državnika, Srbina, građanina Srbije, srpskog predsednika koji uživa najveći mogući ugled kod moderne ruske države, a koji je pri tome danas ne u službi neke države, nego u službi Srbije i građana Srbije. To je danas predsednik države Aleksandar Vučić.
Mnogo o ovoj temi su danas govorili svi mediji. To je bila i prva vaša rečenica kada ste počeli današnje svoje izlaganje i verujte da je to najvažnija politička tema u koju gledaju ljudi danas na Balkanu, ali baš kao u vreme Save Vladislavića, budite sigurni da nju ne gledaju samo građani Srbije i oni koji žive samo u ovim granicama, nego svi oni građani i svi oni Srbi koji žive van Republike Srbije, a u okruženju ih je dva miliona.
Pošto nemam mnogo vremena, trudiću se da sažmem i pitanje. Čuli smo danas od srpskog predsednika da će ta cena koju je postigao danas u razgovoru sa ruskim predsednikom i sa ruskom državom, gde je danas uvažen po 19. put u svojim mandatima, doprineti uštedi od 300 miliona evra u narednih šest meseci, a to je veliki novac.
Moje pitanje je da li Srbi kao u vreme Save Vladislavića mogu da se raduju tom uspehu srpskog predsednika i srpske države kod ruskih vlasti i u pregovorima, da li će ta dobrobit biti raspoređena kako u Beogradu i centralnoj Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, gde živi naš narod? Zato sam i počeo ovu priču o Savi Vladislaviću i pomoći koja je tada stizala iz Rusije.
U tom svetlu, dokle smo stigli sa izgradnjom aerodroma u Trebinju? Šta se dešava sa izgradnjom autoputa i kakvi su planovi kada je u pitanju autoput ka Bijeljini? Kakvi su planovi kada su u pitanju hidroenergetski potencijali koji se grade na Drini zajedno sa Republikom Srpskom i da li će Vlada na čelu sa predsednikom ovako izdašno nastaviti da pomaže naše opštine, naše zajednice i u federaciji i u Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori, jer se nadamo i nekom boljem odnosu crnogorskih vlasti, obzirom na prethodnu posetu crnogorskog premijera Krivokapića?
Ja sam malo više pitanja postavio, ali naravno vi ćete sve u jednom odgovoriti, pa ćemo naš razgovor nastaviti. Hvala vam.
Predsednice, valjda vam i snaga ovog aplauza prema vama i članovima Vlade i srpskom predsedniku govori o tome koliko su ove teme važne među nama narodnim predstavnicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali samim tim i među građanima Republike Srbije, a i onima koji žive van njenih granica.
Valjda negde po logici stvari ja kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu uvek se najviše interesujem za ta pitanja, ali ne samo ja nego i moje kolege iz poslaničke grupe Srpska napredna stranka.
Inače, ovu Skupštinu prate naši sunarodnici širom regiona i širom sveta i dok ste vi govorili naravno dobio sam već otpozdrav iz Mostara i veliku zahvalnost sveštenstva i vernog naroda u Mostaru za sve ono što ste izgovorili u prethodnim minutima.
Inače, čast mi je da sam kao jedan mali deo jedne velike politike koju predvodi današnji predsednik Vučić mogao da prisustvujem tim posetama sa vama, sa predstavnicima Vlade i da vidimo šta su to potrebe našeg naroda u Republici Srpskoj. Svaka od tih poseta je bila sve samo ne protokolarna. Bila je veoma konkretna i veoma decidna.
Sada jedno pitanje vama naravno retoričko. Ne morate ni odgovoriti na njega i pitanje Srbiji – da li se sećate poseta iz nekih prošlih vremena ne tako davnih? Da li se sećate koliko su bile konkretne i koliko su urodile plodom i kakav je bio protokol?
Pošto sam rekao da ne morate ni odgovoriti na njega, ali to je na kraju krajeva vaša volja, reći ću vam ja – bile su sve samo ne konkretne. Ogledale su se u jednom teatralnom grljenju tadašnjih predstavnika vlasti sa našim narodom u regionu, nekakvim lažnim obećanjima, a iza svega se dešavao pravi pakao. U kom smislu? Na teritoriji Republike Srbije hapšeni su, progonjeni kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta oni koji su i Hrvatsku i Republiku Srpsku branili, ne samo to, nego branili su sebe i svoje domove. To je bila suština te politike.
Međutim, što bi naš narod rekao – bilo, ne ponovilo se. Nećemo o tome. Ono što još hoću da naglasim je da je Vlada, tu uživa veliku našu podršku, pored konkretnih projekata koje je radila pružala jednu ozbiljnu političku podršku u našem narodu i našim sunarodnicima u regionu.
Još jednom ću napomenuti. Ustanovljeni su zajednički praznici i tu se zahvaljujem Ministarstvu rada što je prepoznalo tu potrebu, zajednički praznici koje proslavlja Srbija i Republika Srpska. Od ove godine to je i Nevesinjska puška i to je nešto što je veoma značajno za naš narod i u Republici Srpskoj i u Srbiji, ali verujte mi i u Crnoj Gori.
Ono što me još interesuje – dokle smo stigli sa uvođenjem onih zajedničkih predmeta koje će izučavati deca u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji a tiču se pre svega nacionalne kulture, jezika, istorije i da li u neko skorije vreme možemo da se nadamo da i tu vrstu pomoći ka našem narodu isporučimo kada je u pitanju Vlada u Beogradu? Hvala vam.
Hvala predsedniče.
Evo jedan od retkih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji kada predstavnik najveće poslaničke grupe postavlja pitanje. Koliko me sećanje služi, to je treći put u poslednjih pet godina.
Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, svi mi kada se obraćamo u ovom uvaženom domu imamo nekakav svoj stil i pristup, kako mi poslanici tako i vi predstavnici Vlade. Tako, na primer neki od nas sede, neki stoje i to je stvar ličnog izbora. Ja prvi put stojim, a stojim pre svega iz poštovanja za temu o kojoj ću sada govoriti. Stojim pre svega iz poštovanja prema predsedniku države i ovoj Vladi i Srbiji, iz poštovanja prema svemu onome što su zajedno uradili za naš narod u regionu u proteklim godinama. Tu pre svega, svakako, mislim na ono što je urađeno u Republici Srpskoj, ali ništa manje važno i ono što je urađeno u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i svuda širom regiona.
Stojim i u ime svih poslanika poslaničke grupe SNS u znak zahvalnosti, u ime svih naših ljudi iz regiona koji svakako vide ono što radi predsednik i ova Vlada za njih, ali stojim i u ime svih onih koji su još pod Vlatkom Vukovićem za vreme Lazara stajali rame uz rame i branili Srbiju, u ime svih onih iz Nevesinjske puške, u ime svih onih ljudi sa Mojkovca koji su branili Srbiju i srpsku vojsku i srpsku državu, u ime svih onih stradalnika od Jasenovca do Prebilovaca, u ime svih onih koji su 90-tih godina dali život za ovu zemlju, a sve nadajući se da će Srbija biti u stanju da pomogne i sama sebi i svim onima koji je osećaju svojom.
Srbija i njen predsednik i Vlada su menjali istoriju. Možda, predsednice, vi niste ni svesni kako ste to činili, ali kada biste prolazili kroz BiH u proteklim vekovima u svakoj opštini biste našli po jednu zgradu, jedan put, jednu branu koju je izgradila ili Turska ili Austrougarska ili, eventualno, Nemačka. Ono što je gradila Srbija niste mogli videti.
Samo u nekoliko godina svaka opština u Republici Srpskoj je dobila barem po jednu takvu građevinu, ako ne više njih. To je promenilo istoriju vrlo jasno i vrlo vidno, ali vrlo pozitivno. To ste radili vi, Vlada, to je radio predsednik države, pre svega, ali i svaki građanin Srbije koji je na posredan ili neposredan način finansirao te projekte.
Ono što je bilo, naravno svi vide i malo je vremena da bih ja o svakom tom pojedinačnom projektu danas govorio, ali mene kao narodnog poslanika interesuje ono što će biti. U proteklim danima prilikom posete Banja Luci, predsednik države je najavio pomoć za četiri opštine u Republici Srpskoj i Federaciji. Pomoć Dubici, Kostajnici, Drvaru i Nevesinju.
Moje pitanje je kada će se krenuti u realizaciju te pomoći? Kada će početi izgradnja aerodroma u Trebinju koji je, verujte mi, mnogo više od saobraćajne veze sa Beogradom? To je jedna ozbiljna identitetska veza tog naroda, juga Republike Srpske, ako ćete, i severa Crne Gore sa Beogradom, sa maticom Srbijom i svakim čovekom. Hvala vam.
Poštovane kolege, poštovana Srbije, a pre svega vi narodni poslanici, zamoliću vas jednu stvar – da konačno stvari počnemo da nazivamo pravim imenom. Priča o studentima, o njihovim zahtevima završena je prošle sedmice izglasavanjem zakona koji je ispunjenje poslednjih zahteva studenta. Ono što se danas dešava na ulicama i ono što se desilo noćas ne naziva se nikakvim studentima, to su opozicioni anarhisti pod direktnom upravljačkom palicom opozicije i poslanika opozicije u Srbiji. Konačno da te ljude počnemo da nazivamo opozicioni anarhisti ili boljševički aktivisti jer to je ono što ih u stvarnosti označava.
Ono što ste danas čuli od opozicije, od ovog nesretnog Novakovića, od Lazovića niste ništa drugo mogli ni da očekujete, poštovani građani Republike Srbije, od lažova, od proverenih i presuđivanih kriminalaca, i to baš za napad na policajca i zloupotrebu službenog položaja za šta je osuđen pravosnažno već jednom Bora Novaković. Ništa drugo niste mogli da očekujete od Lazovića koji je u 45. godini i dalje student a narodni poslanik, kome je prvo radno mesto Narodna skupština Republike Srbije. Kao dokaz tome, a uvek argumentovano govorimo, istu ovu priču koju vrte sada kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćašnji ispred RTS vrteli su pre tri dana kada je pitanju bio Nikola Selaković.
U cilju prodavanja laži javnosti Srbije napravili su čak i lažno Rešenje o određivanju pritvora onom antisrbinu i nasilniku Milanu Tavčaru. Ni to nisu bili u stanju da urade kako treba. Na prvoj stranici, poštovana javnosti, poštovani građani Republike Srbije, stavili su datum 8. mart 2025. godine, a na drugoj stranici tog rešenja datum 4. jun 2023. godine. U međuvremenu Tavčar je priznao delo, priznao da je napao Nikolu Selakovića, a već treći dan i dalje ovo rešenje, ovu laž vrte kao dokaz da se taj napad nije uopšte desio. Po istom principu to pokušavaju da urade kada je u pitanju napad na srpskog policajca noćas ispred RTS.
Da budemo jasni, svi mi, javnost Republike Srbije, znamo da je to uradio anarhista pod direktnom palicom nekog drugoga. Manje je bitno i manje je važno koji je to anarhista uradio i ko je direktni izvršilac tog dela, puno je važnije ko je nalogodavac, ko je inspirator, ko je taj ko daje naređenja o napadu na institucije Republike Srbije, ko je taj ko upravlja onim što se dešava i što se noćas dešavalo na ulicama Republike Srbije.
To je moje pitanje ministru unutrašnjih poslova, to je moje pitanje Tužilaštvu. Ovde nije bitno koji je anarhista noćas udario srpskog policajca, nečijeg brata, oca, muža, nego ko je dao taj nalog. Ja opravdano i mi iz SNS opravdano sumnjamo da se ta lica i ti nalogodavci nalaze u klupama opozicionih poslanika, da ta sva uputstva o napadu na institucije Republike Srbije dolaze iz redova opozicije, iz ovih poslaničkih klupa. To je naše pitanje Tužilaštvu i MUP-u.
Ovo me, poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege poslanici, neodoljivo podseća na jednu drugu stvar iz prošlosti – kada je u Podrinju ubijeno u toku rata 3.500 Srba niko, apsolutno niko za 3.500 života nije odgovarao. Priča Nasera Orića i tzv. sudova je na kraju završena epilogom u kome se može zaključiti da je 3.500 ljudi samo sebe ubilo. Upravo na delu je jedan takav pokušaj. Ovo je poslednji put Srbiji i srpskom narodu radio samo Naser Orić.
Moje drugo pitanje, a moram vam pokazati, ovo je produkt sinoćnjeg delovanja anarhista, nečiji otac, nečiji brat, nečiji muž sa opasnošću da ostane bez oka. Moje drugo pitanje je upućeno poslanicima opozicije, raskrinkavajući njihovu laž i raskrinkavajući njihovo licemerje, zašto prodajete narodu praznu priču da ne planirate nasilje, kao da smo mi slepi? Kao da ne vidimo objave vaših direktnih podređenih i vaših direktnih aktivista koji pozivaju otvoreno na nasilje u subotu, dajući uputstva ko će poneti motornu testeru, ko će poneti palice, ko će poneti kamenje, ko će poneti topovske udare, kao da smo ludi, pa ne znamo da po firmama širom Srbije tražite građevinske mašine kojima ćete krenuti na institucije Republike Srbije.
Nećete, verujte, dok je nas, dok je Srbije, dok je srpskog naroda. Živela Srbija! Hvala.
Hvala predsedavajuća. Dana 24. septembra 1986. godine, „Večernje novosti“ su objavile memorandum SANU, koji će kasnije dobiti medijski prostor kao jedan od najvažnijih nacionalnih programa srpskog naroda.
Isto tog dana autošovinisti iz Beograda potpomognuti kasnije politikama medija iz Zagreba i Sarajeva, kreću u napad na taj program i u napad uglavnom tada na SANU, ali i na političke strukture koje su naginjale tom dokumentu.
Podseća li vas ovo na nešto? Valjda dokaz da je istorija sama po sebi točak.
Sve ono što je potencijal za razvoj Srbije, što je na tragu političkog jačanja njegovog srpskgo nacionalnog identiteta i jačanja same države Srbije, danas je najpre na udaru autošovinista u Beogradu. Prvi i osnovni predstavnici autošovinističkih politika u Beogradu su ljudi koji sede sa moje desne strane.
Onda se po pravilu njima pridružuju mediji i političke strukture u Zagrebu, Sarajevu, a naravno i u Prištini i tako je bilo i ovog leta kada je u pitanju ona Vidovdanska deklaracija, Svesrpskog sabora i tako je kada su u pitanju napadi i pretnja srpskom predsedniku i njegovoj porodici, tako je kada je u pitanju napad na potencijalni, odnosno na projekat koji je dobio već jednu medijsku pažnju, projekat Jadar.
Naime, ukoliko bi struka a i mi iza toga stojimo, a struka i nauka nisu ni Ćuta ni Lazović, ni bog zna ko od ovih kojih sede ovde, procenila taj projekat kao pozitivan, mi bismo svakako taj projekat u tom slučaju podržali. Taj projekat sam po sebi doveo bi do ubrzanog ekonomskog industrijskog i strukturnog, ali i vojnog razvoja Srbije, što je u ovim vremenima u kojima živimo i te kako važno.
Pametni ljudi znaju da sve to samo po sebi nosi dominantnu političku poziciju Srbije na Balkanu. Srbija na taj način dobija mogućnost da politički zaštiti sve svoje interese, pre svega one koji se tiču sigurnosti Republike Srpske, očuvanja KiM, položaja Srba u Crnoj Gori, ali i položaja svih naših sunarodnika u regionu.
Šta protivnici Srbije i stranci imaju od toga? Pa ništa, svesni su oni toga što sam sada rekao baš kao i mi.
U tom trenutku uključuje se taj autošovinistički aparat u Beogradu, uz punu medijsku podršku Zagreba i Sarajeva, kao što je to bilo 1986. godine na današnji dan.
Oni postaju i danas su glavne medijske zvezde i sama politička božanstva u medijima u Zagrebu i Sarajevu.
Sa druge strane, srpski predsednik, politika koju mi zastupamo i sama Srbija su sami đavoli u medijima u Sarajevu, u Zagrebu i u Prištini. Tako je npr. fundamentalistički, islamistički, naravno o islamu ne mislim ništa loše, ali i srbomrzački portal „Slobodna Bosna“ od juče ujutru, kako smo seli u ovu salu, do ovog trenutka objavio deset negativnih tekstova o srpskom predsedniku i državi Srbiji. Otprilike na dva sata jedan loš i zlonameran tekst o Srbiji i srpskom predsedniku.
Za celo to vreme o liderima ove opozicije se sami hvalospevi. Pametnom dosta. Verovatno to rade iz ljubavi velike prema Srbiji i njenim interesima i srpskom narodu i uopšte građanima Srbije.
Mi uglavnom ovde pitanja postavljamo predstavnicima izvršne vlasti, ali svi mi u ovoj sali kao poslanici smo nosioci dela suvereniteta Republike Srbije i nosioci odgovornosti prema građanima Republike Srbije.
Danas moje pitanje ne ide predstavnicima izvršne vlasti. Danas moje pitanje ide ljudima koji su i te kako odgovorni za stanje u srpskoj politici i nosioci su suvereniteta ove zemlje, opozicionim predstavnicima i liderima političkih partija opozicije - dokle ćete medijsku podršku i podršku političkih struktura iz Sarajeva i Zagreba koristiti u borbi protiv Srbije, interesa srpskog naroda i protiv uopšte borbi protiv razvoja ovog našeg društva? Dokle ćete položaj u ovom hramu srpske državnosti, u najvažnijem političkom telu i prinadležnosti koje dobijate u ovom političkom telu, a nisu male, neću reći da su velike, i one prinadležnosti koje vam daje narod, koristiti da biste plaćali naše protivnike iz Zagreba, Sarajeva, medije, koji će istovremeno to vraćati tako što će udarati na interese Srbije, srpskog naroda i na srpskog predsednika?
Imate ceo dan. Nadam se da ćete nam odgovoriti. Hvala vam.
Hvala.
Dakle, 25. jul, na današnji dan pre 34 godine u hrvatskom Saboru je ustavnim amandmanima u upotrebu vraćena šahovnica i zabranjena ćirilica. Taj dan je označio početak progona srpskog naroda na Balkanu, njegove kulture, identiteta i takođe, početak oduzimanja njegovih političkih prava. Taj proces do današnjeg dana, u nešto bržem ili sporijem obliku, je nastavljen bez nekih većih promena.
Slučajno ili ne, pet godina kasnije vođe srpskog naroda u Hrvatskoj i u BiH, Martić, Karadžić i Mladić su od strane politički instruisanog suda optuženi baš na današnji dan.
Deklaracija o zaštiti prava srpskog naroda, o kojoj govorimo ovih dana, u stvari postavlja temelje i definiše mere ekonomske, političke i sve druge, kojima će se ovaj proces koji je započet pre 34 godine zaustaviti ili barem usporiti.
Naš narod kaže da se na Vidovdan sve najbolje vidi. Ima neke istine u tome i sa tim se slažem. Na Vidovdan, kada smo inicijalno usvajali ovu Deklaraciju, na inicijativu srpskog predsednika iz Beograda i predsednika Republike Srpske iz Banja Luke, stajali smo okupljeni sa našom braćom iz Republike Srpske, Crne Gore, njihovim institucijama, sa našom dečicom i sa našom svetom crkvom oko principa koji se danas nalaze u ovoj deklaraciji.
Tog istog Vidovdana, na taj isti dan, u to isto vreme, ovi ljudi iz opozicije stajali su okupljeni oko jednog kamiona koji je zaustavio protok na šetalištu u Loznici i koji je bio parkiran ispred Vukovog Doma kulture kao svetinje i hrama srpske kulture u Podrinju, ako hoćete i u Srbiji. Na tom kamionu, tog Vidovdana, je stajao neki Adi Selman iz Tuzle, kao vođa i glasnogovornik tog okupljanja. Adi Selman iz Tuzle je čuveni aktivista koji već godinama unazad, direktno ili indirektno, negira Republiku Srpsku, traži unitarizaciju Bosne i Hercegovine i otvoreno blati i pljuje srpske institucije i srpske gradove, srpske investicije u Republici Srbiji.
Sad nije ta pojava nama ni čudna. Dešavalo se to i ranije. Na proteste u Beogradu su dovodili Alijinog mudžahedina, snajperistu, kako sam kaže, čoveka koji je za vreme rata ubijao Srbe. Nama već viđeni scenario.
Zamislite, sada molim vas situaciju u kojoj pod kapom zaštite životne sredine u Zenici, jer je tamo Železara Zenica, jedna od najvećih zagađivača u Bosni i Hercegovini, na jednom takvom kamionu, na šetalištu u Zenici stoji neki vođa neke desničarske srpske organizacije iz Beograda ili neki poslanik i vođa poslaničke grupe lažne desničarske opcije u parlamentu srpske države i sa razglasa viče sve najgore o Federaciji Bosne i Hercegovine. Jel to moguće? Zamislite na protestima u Zagrebu ili u Sarajevu kapetana Dragana ili zamislite kamion na splitskoj rivi na kojoj stoji neko od poslanika iz ove naše lažne desne opozicije. Jel to moguće? Ovo pre svega zbog građana Srbije da znaju o čemu se radi.
Šta je moje pitanje, a doći će danas ministar policije ovde i biće zgodno da nam odgovori, da li će i kada takvim licima koja ugrožavaju bezbednost Republike Srbije biti zabranjen ulazak u Republiku Srbiju? Kada i na koji vremenski period kako se ove stvari ne bi dešavale i da, pored ugrožavanja bezbednosti građana Srbije, ne bismo proživljavali bruku i sramotu? Nadam se da će ministar imati odgovor na to pitanje, kako bi svi mi bili zadovoljni.
Još jednom, na kraju, evo odmah završavam, poštovana predsedavajuća, nisam sretan što opozicija neće podržati deklaraciju o kojoj govorimo ovih dana, kao što je to učinila opozicija u parlamentu u Banja Luci, gde sam sa našim kolegama iz SNS-a i još nekima bio prisutan kao gost u danu usvajanja ovog teksta. Odgovorno je postupila tamošnja opozicija i podržala tekst ove deklaracije.
Nema čovek puno prilike u životu da prisustvuje istorijskim događajima i da se u njima na pravilan način ponese, ali onakav kakav bude tog dana takav neka bude i doveka, što bi Njegoš rekao – svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruke žive dovijeka. Mi ćemo živeti časno. Hvala vam.
(Subotica, 14.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142264.00 | RSD | 01.08.2022 - |