čeka se odgovor 5 meseci i 6 dana i 23 sata
U trenucima kada problem prevrnute cisterne sa amonijakom ni posle četiri dana nije saniran i dok amonijak curi i dalje, najmanje što je odbor za zaštitu životne sredine trebao i morao da uradi je da pokaže brigu prema stanovnicima Pirota i okolnih sela.
Hvala, predsedniče.
Po prvi put, vidim, dobro ste akcentovali to moje prezime i hvala vam na tome.
No, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, poštovani naši sunarodnici, braćo širom regiona i sveta, gde god živeli, naime, danas je pred nama tačka na kojoj raspravljamo o Izveštaju REM-a koji je dostavljen, pre svega, Odboru, a onda kasnije i u plenum Narodne skupštine.
Međutim, radi vas, uvaženi građani Republike Srbije, radi vas, poštovana braćo i sunarodnici širom sveta, imam potrebu da obrazložimo i na neki način raskrinkamo šta je suština cele ove stvari.
Vama, predsedavajući, odnosno predsedniče Skupštine i mojim kolegama iz Srpske napredne stranke, kao i ljudima iz vladajuće većine, svakako čestitam što smo pristali da raspravljamo o ovim stvarima na zahtev opozicije, pre svega, jer je ovo bio njihov zahtev, ali je potrebno da vidimo šta iza svega ovoga, u stvari, stoji.
Koliko je ovo bitna stvar radi građana Republike Srbije, odnosno onih koji žive u njenim granicama, toliko je apsolutno bitno i radi onih koji žive u regionu i širom sveta. Naime, kao zamenik predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, a i u nekom prošlom sazivu kao predsednik tog Odbora, obično imam neku praksu da svakoga dana, pored domaćih medija, ispratim i aktivnosti medija širom regiona. Prateći medije u regionu, možete tačno detektovati odnos regionalnih politika prema Republici Srbiji i prema političkim dešavanjima u Republici Srbiji.
Jutros ste imali neku emisiju na hrvatskom radiju koja je u potpunosti bila posvećena poslednjim događajima u Republici Srbiji, sa sve analitičarima, učesnicima, sa sve ljudima koji su kao nekakvi predstavnici struke i politike elaborirali čitavu ovu stvar koja se poslednjih dana dešava u Srbiji, a tiče se i onog velikog narodnog skupa, koji smo imali u petak, ali i onoga što je organizovala opozicija u subotu veče.
Na hrvatskom radiju i na frekvenciji koja pripada hrvatskoj državi ste imali govore Aleksandra Vučića, imali ste govore Petera Sijarta, Milorada Dodika, Milana Kneževića iz Podgorice, sa sve uvredama koje su upućivane na račun onih ljudi koji su se priključili tom najvećem skupu koji je do sada organizovan u Srbiji, uz, naravno, apsolutne opaske da je to nešto najštetnije što je moglo da se desi u Srbiji.
S druge strane, u toj emisiji imali ste salvu pohvala za organizatore onoga što se dešavalo u subotu uveče za političare iz opozicije koji su taj događaj predvodili i za onaj najekstremniji deo učesnika tog događaja koji je i te kako pribegavao i pribegava nasilju.
Imali ste apsolutno razumevanje, govorim o hrvatskom radiju, o državnom mediju, tj. javnom servisu sa nacionalnom frekvencijom koja se čuje, eto, i u Srbiji i apsolutne pohvale za sve one koji su na putu uvreda srpskog patrijarha, srpskog predsednika i svih onih koji su danas u pokušaju odbrane srpske države.
Postavlja se jedno jednostavno pitanje – da li ste nekada imali jednu celu emisiju na nekom od javnih servisa u Srbiji ili, ako hoćete, na nekom od medija sa nacionalnom frekvencijom koji su tu celu emisiju posvetili političkim previranjima u Hrvatskoj, a kojih ne hvalite kako zbog one raštimovane politike između predsednika Vlade i predsednika države, pa danas niko normalan u svetu ne može da zna šta je zvanična politika Republike Hrvatske?
Nikada nijedan medij, javni servis i mediji sa nacionalnom frekvencijom nije posvetio čitavu emisiju takvim stvarima. Da li vam to nešto govori?
(Aleksandar Jovanović: Govori, govori.)
Naravno, da vam govori, gospodine Jovanoviću. Govori vam o tome da je cela ova priča, i priča o REM-u i priča o protestima, podređena jednoj jedinoj stvari, da medijsku scenu u Srbiji podredimo upravo onome što je cilj - srušiti Aleksandra Vučića, srušiti institucije Republike Srbije i otežati sve ono što su danas pokušaji očuvanja našeg interesa na Kosovu i Metohiji, a i našeg nacionalnog interesa koji se tiče regiona.
Da li ste doživeli da na nekim protestima u Hrvatskoj učestvuje neki odbornik ili poslanik iz Republike Srbije? Niste nikada. Da li ste, bilo na strani vlasti ili opozicije, na protestima u Zagrebu videli nekoga od vas poslanika bivših, sadašnjih odbornika iz Srbije? Niste. Na protestima u Beogradu vrlo često možete da vidite građane Republike Hrvatske, i ne samo građane nego ljude u potpunosti politički aktivne u Hrvatskoj. Ja mislim da je građanima Srbije sve potpuno jasno.
Na kraju krajeva, sve ovo i govorim radi njih, da demaskiramo celu ovu priču. Cela priča o REM-u je, a o tome je malopre govorio i moj kolega Todorović Đorđe, dosta jasno, podrediti i dovesti u situaciju u kojoj je danas „Nova S“, da svaki medij u Srbiji, počevši od onoga koji je Javni servis RTS, jer vam je direktan zahtev da RTS prenosi proteste, da svaki medij, kao „Nova S“ prenosi maršute i daje uputstva za proteste u Srbiji. To je konačni cilj kada je u pitanju priča o REM-u.
Što se tiče samog REM-a, pa ova Skupština niti bira REM, niti ga razrešava. Čujemo malopre predlog da mi izglasamo nepoverenje REM-a. Pa hajde prvo osnovno znanje. Narodna skupština ne bira REM i Narodna skupština ne može da smenjuje REM. Možemo da raspravljamo o njegovom radu, ali ne možemo mi da budemo ti koji ćemo da smenimo REM, jer ga mi nismo ni birali.
Moram da se osvrnem na još jedan mali detalj. U svom ovom nasilju ne manjka vam ni nepočinstva, ni neljudskosti u svem u ovome što činite.
Malopre ste, dok je govorio naš uvaženi kolega veterinar, zahvalili se i deci koji dolaze na proteste. Ljudi, pa šta radite vi? Pozivate decu na proteste?
Evo, kaže Ćuta – pozivamo decu na proteste.
Šta radite vi? Zloupotrebljavate… ajde što ste zloupotrebili smrt jedne dece da celu ovu priču pokrenete, ajde što zloupotrebljavate celu priču o srpskim institucijama kako biste ostvarili nekakve partikularne političke interese usmerene protiv, pre svega, Srbije i srpskog naroda, nego opet decu zloupotrebljavate i pokušavate da ih pozovete na proteste.
Evo, dok ja govorim, Ćuta Jovanović kaže – da, pozivamo decu na proteste…
(Aleksandar Jovanović: Ona sama dolaze.)
Šta radite vi, ljudi?
Naravno, ja ne očekujem razumevanje za sve ovo što sam rekao od strane poslanika opozicije, niti mi je to bila namera, ali celo ovo moje izlaganje je bilo, pre svega, usmereno na građane Republike Srbije, na naše sunarodnike u regionu i širom sveta da demaskiramo ovu priču, da shvate o čemu se radi i da vam kao bumerang, što reče moj kolega Milenko Jovanov, to vrate već narednog vikenda, iako to vama deluje smešno.
S tim u vezi, poštovani građani, mi ćemo i dalje uz srpskog predsednika, uz srpske institucije, uz srpskog patrijarha, uz ostale verske zajednice ostati na braniku ove zemlje i interesa pre svega ove zemlje, zemlje Srbije i neće nam pasti na pamet ni da zovemo u pomoć nekoga iz Hrvatske, iz Zagreba, bilo medije, bilo pojedince, niti da zovemo u pomoć nekoga iz Sarajeva, bilo da zovemo u pomoć nekoga iz Podgorice, a najmanje će nam pasti na pamet da odemo u nečiju ambasadu, tamo se sa njima slikamo i iz te ambasade pretimo bilo kome, pa ni vama, predstavnicima opozicije.
Živela Srbija!
I te kako sam pomenut, draga predsedavajuća.
Dobro, tu smo mi da vam na to skrenemo pažnju.
Čega mi treba da se plašimo? Crnokošuljaša? Zelenokošuljaša? Pa, ovaj narod i ovi ljudi se nisu plašili crnokošuljaša Jure Francetić, a ne Ćute Jovanovića.
Ne plašimo se mi ničega, ali kad smo kod arlaukanja - ko o čemu, baba o uštipcima. Ćuta Jovanović o kulturi političkog dijaloga? Čovek čiji su najbliži saradnici u Majdanpeku i širom Srbije hapšeni zbog teških krivičnih dela i zbog teških krivičnih dosijea, čovek koji je propagirao nasilje od prvog dana ulaska u ovaj uvaženi Dom. Potukao se oko sedenja u Skupštini. Čovek koji je propagirao nasilje, počevši od Majdanpeka, Loznice, Babušnice, pa ne znam gde je sve završio. On danas o nasilju i političkoj korektnosti?
Na kraju, poruka i vama, predsednice, i vama, uvažene kolege, i narodu Srbije i Ćuti Jovanoviću - na vlast nećete bez izbora nikada! Nema vlasti bez izbora, nema vlasti sa ulice, a to će vam reći ulica već na narednom vašem sastanku koji organizujete za predstojeći vikend. Nema vlasti bez izbora, zapamtite.
Hvala vam.
Hvala, potpredsedniče Orliću.
Prvo, iskoristiću priliku, dosta su kratka ta tri minuta, ali da pozdravim sve prisutne članove Vlade, na čelu sa premijerkom.
Ja dosta retko stojim, ali uvek stojim kada o nekim temama govorim kao što su one o kojima hoću danas da govorim i za koje hoću danas da pitam u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke.
Redak je ovo istorijski trenutak, moram reći, jer retko se dešava da predstavnik najveće poslaničke grupe ima priliku da postavi pitanje u parlamentu, ali to je valjda demokratija.
Naime, kažu neki istorijski spisi, uvažena premijerka, da je najuticajniji Srbin kod ruske države bio Sava Vladislavić, negde početkom 18. veka i da je bio čovek koji je prvi put na pravi način pokrenuo srpsko pitanje kod tadašnje ruske države, kod tadašnjeg ruskog cara Nikolaja Velikog.
Tadašnja pomoć ruske države prema srpskoj državi je bila u nekoj drugoj sferi i bilo je potrebno u sferi obrazovanja, a uglavnom je išla preko tog velikog diplomate i državnika koji je tada bio u službi ruske države.
Ogledala se u potrebama za knjigama za obrazovanje tadašnje Srbije, gde se obraćao tadašnji mitropolit beogradsko-karlovački Mojsije i počele su da stižu knjige i u Mitropoliju i u Herceg Novi i u Žitomislić na Neretvi, ali i toplu Boku Kotorsku. Radovali su se toj pomoći svi Srbi tada na Balkanu.
Šta bi danas rekao Sava Vladislavić i šta bi rekli svi mi prisutni ovde? Ko je najuticajniji Srbin kod moderne ruske države? Ne treba tu puno reči, čini mi se da bi bio ponosan i on što danas imamo jednog diplomatu, odnosno jednog državnika, Srbina, građanina Srbije, srpskog predsednika koji uživa najveći mogući ugled kod moderne ruske države, a koji je pri tome danas ne u službi neke države, nego u službi Srbije i građana Srbije. To je danas predsednik države Aleksandar Vučić.
Mnogo o ovoj temi su danas govorili svi mediji. To je bila i prva vaša rečenica kada ste počeli današnje svoje izlaganje i verujte da je to najvažnija politička tema u koju gledaju ljudi danas na Balkanu, ali baš kao u vreme Save Vladislavića, budite sigurni da nju ne gledaju samo građani Srbije i oni koji žive samo u ovim granicama, nego svi oni građani i svi oni Srbi koji žive van Republike Srbije, a u okruženju ih je dva miliona.
Pošto nemam mnogo vremena, trudiću se da sažmem i pitanje. Čuli smo danas od srpskog predsednika da će ta cena koju je postigao danas u razgovoru sa ruskim predsednikom i sa ruskom državom, gde je danas uvažen po 19. put u svojim mandatima, doprineti uštedi od 300 miliona evra u narednih šest meseci, a to je veliki novac.
Moje pitanje je da li Srbi kao u vreme Save Vladislavića mogu da se raduju tom uspehu srpskog predsednika i srpske države kod ruskih vlasti i u pregovorima, da li će ta dobrobit biti raspoređena kako u Beogradu i centralnoj Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, gde živi naš narod? Zato sam i počeo ovu priču o Savi Vladislaviću i pomoći koja je tada stizala iz Rusije.
U tom svetlu, dokle smo stigli sa izgradnjom aerodroma u Trebinju? Šta se dešava sa izgradnjom autoputa i kakvi su planovi kada je u pitanju autoput ka Bijeljini? Kakvi su planovi kada su u pitanju hidroenergetski potencijali koji se grade na Drini zajedno sa Republikom Srpskom i da li će Vlada na čelu sa predsednikom ovako izdašno nastaviti da pomaže naše opštine, naše zajednice i u federaciji i u Republici Srpskoj, ali i u Crnoj Gori, jer se nadamo i nekom boljem odnosu crnogorskih vlasti, obzirom na prethodnu posetu crnogorskog premijera Krivokapića?
Ja sam malo više pitanja postavio, ali naravno vi ćete sve u jednom odgovoriti, pa ćemo naš razgovor nastaviti. Hvala vam.
Predsednice, valjda vam i snaga ovog aplauza prema vama i članovima Vlade i srpskom predsedniku govori o tome koliko su ove teme važne među nama narodnim predstavnicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali samim tim i među građanima Republike Srbije, a i onima koji žive van njenih granica.
Valjda negde po logici stvari ja kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu uvek se najviše interesujem za ta pitanja, ali ne samo ja nego i moje kolege iz poslaničke grupe Srpska napredna stranka.
Inače, ovu Skupštinu prate naši sunarodnici širom regiona i širom sveta i dok ste vi govorili naravno dobio sam već otpozdrav iz Mostara i veliku zahvalnost sveštenstva i vernog naroda u Mostaru za sve ono što ste izgovorili u prethodnim minutima.
Inače, čast mi je da sam kao jedan mali deo jedne velike politike koju predvodi današnji predsednik Vučić mogao da prisustvujem tim posetama sa vama, sa predstavnicima Vlade i da vidimo šta su to potrebe našeg naroda u Republici Srpskoj. Svaka od tih poseta je bila sve samo ne protokolarna. Bila je veoma konkretna i veoma decidna.
Sada jedno pitanje vama naravno retoričko. Ne morate ni odgovoriti na njega i pitanje Srbiji – da li se sećate poseta iz nekih prošlih vremena ne tako davnih? Da li se sećate koliko su bile konkretne i koliko su urodile plodom i kakav je bio protokol?
Pošto sam rekao da ne morate ni odgovoriti na njega, ali to je na kraju krajeva vaša volja, reći ću vam ja – bile su sve samo ne konkretne. Ogledale su se u jednom teatralnom grljenju tadašnjih predstavnika vlasti sa našim narodom u regionu, nekakvim lažnim obećanjima, a iza svega se dešavao pravi pakao. U kom smislu? Na teritoriji Republike Srbije hapšeni su, progonjeni kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta oni koji su i Hrvatsku i Republiku Srpsku branili, ne samo to, nego branili su sebe i svoje domove. To je bila suština te politike.
Međutim, što bi naš narod rekao – bilo, ne ponovilo se. Nećemo o tome. Ono što još hoću da naglasim je da je Vlada, tu uživa veliku našu podršku, pored konkretnih projekata koje je radila pružala jednu ozbiljnu političku podršku u našem narodu i našim sunarodnicima u regionu.
Još jednom ću napomenuti. Ustanovljeni su zajednički praznici i tu se zahvaljujem Ministarstvu rada što je prepoznalo tu potrebu, zajednički praznici koje proslavlja Srbija i Republika Srpska. Od ove godine to je i Nevesinjska puška i to je nešto što je veoma značajno za naš narod i u Republici Srpskoj i u Srbiji, ali verujte mi i u Crnoj Gori.
Ono što me još interesuje – dokle smo stigli sa uvođenjem onih zajedničkih predmeta koje će izučavati deca u Republici Srpskoj i u Republici Srbiji a tiču se pre svega nacionalne kulture, jezika, istorije i da li u neko skorije vreme možemo da se nadamo da i tu vrstu pomoći ka našem narodu isporučimo kada je u pitanju Vlada u Beogradu? Hvala vam.
Hvala predsedniče.
Evo jedan od retkih trenutaka u parlamentarnom životu u Srbiji kada predstavnik najveće poslaničke grupe postavlja pitanje. Koliko me sećanje služi, to je treći put u poslednjih pet godina.
Poštovane kolege, uvaženi članovi Vlade, poštovani građani Srbije, svi mi kada se obraćamo u ovom uvaženom domu imamo nekakav svoj stil i pristup, kako mi poslanici tako i vi predstavnici Vlade. Tako, na primer neki od nas sede, neki stoje i to je stvar ličnog izbora. Ja prvi put stojim, a stojim pre svega iz poštovanja za temu o kojoj ću sada govoriti. Stojim pre svega iz poštovanja prema predsedniku države i ovoj Vladi i Srbiji, iz poštovanja prema svemu onome što su zajedno uradili za naš narod u regionu u proteklim godinama. Tu pre svega, svakako, mislim na ono što je urađeno u Republici Srpskoj, ali ništa manje važno i ono što je urađeno u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji i svuda širom regiona.
Stojim i u ime svih poslanika poslaničke grupe SNS u znak zahvalnosti, u ime svih naših ljudi iz regiona koji svakako vide ono što radi predsednik i ova Vlada za njih, ali stojim i u ime svih onih koji su još pod Vlatkom Vukovićem za vreme Lazara stajali rame uz rame i branili Srbiju, u ime svih onih iz Nevesinjske puške, u ime svih onih ljudi sa Mojkovca koji su branili Srbiju i srpsku vojsku i srpsku državu, u ime svih onih stradalnika od Jasenovca do Prebilovaca, u ime svih onih koji su 90-tih godina dali život za ovu zemlju, a sve nadajući se da će Srbija biti u stanju da pomogne i sama sebi i svim onima koji je osećaju svojom.
Srbija i njen predsednik i Vlada su menjali istoriju. Možda, predsednice, vi niste ni svesni kako ste to činili, ali kada biste prolazili kroz BiH u proteklim vekovima u svakoj opštini biste našli po jednu zgradu, jedan put, jednu branu koju je izgradila ili Turska ili Austrougarska ili, eventualno, Nemačka. Ono što je gradila Srbija niste mogli videti.
Samo u nekoliko godina svaka opština u Republici Srpskoj je dobila barem po jednu takvu građevinu, ako ne više njih. To je promenilo istoriju vrlo jasno i vrlo vidno, ali vrlo pozitivno. To ste radili vi, Vlada, to je radio predsednik države, pre svega, ali i svaki građanin Srbije koji je na posredan ili neposredan način finansirao te projekte.
Ono što je bilo, naravno svi vide i malo je vremena da bih ja o svakom tom pojedinačnom projektu danas govorio, ali mene kao narodnog poslanika interesuje ono što će biti. U proteklim danima prilikom posete Banja Luci, predsednik države je najavio pomoć za četiri opštine u Republici Srpskoj i Federaciji. Pomoć Dubici, Kostajnici, Drvaru i Nevesinju.
Moje pitanje je kada će se krenuti u realizaciju te pomoći? Kada će početi izgradnja aerodroma u Trebinju koji je, verujte mi, mnogo više od saobraćajne veze sa Beogradom? To je jedna ozbiljna identitetska veza tog naroda, juga Republike Srpske, ako ćete, i severa Crne Gore sa Beogradom, sa maticom Srbijom i svakim čovekom. Hvala vam.
Hvala uvaženi predsedniče.
Naime, poštovane kolege, uvaženi građani Republike Srbije, ova radna nedelja se polako bliži kraju, četvrtak je, još jedan radni dan pred nama, ali ovu radnu nedelju za nama su definitivno obeležili štetni događaji po Republiku Srbiju i slobodno mogu reći štetočine, koje su joj tu štetu nanosile od početka sednice.
Kao što znate, u ponedeljak je u Savetu Evrope obavljeno glasanje kada je u pitanju prijem tzv. Kosova u tu organizaciju i po pitanju glasanja iznenadili su nas, neprincipijelni stavovi pojedinih država članica Saveta Evrope.
Međutim, mnogo veće iznenađenje je kada protiv interesa sopstvene zemlje, protiv njene teritorijalne celovitosti, protiv njenog ustavnog poretka glasa neko ko je državljanin ove zemlje, neko ko ima prebivalište u Beogradu i neko ko je etnički Srbin, odnosno, etnička Srpkinja. Naime, u ime BiH u Savetu Evrope je glasala gospođa Tanja Milašinović Martinović, etnička Srpkinja, državljanka Republike Srbije, prema svim podacima kojima raspolažemo, Beograđanka sa prebivalištem u opštini Savski Venac. Jednom rečju, katastrofa.
Neko će reći bila je uzdržana, znači, bila je uzdržana kada je u pitanju celovitost i teritorijalni integritet i Ustav Republike Srbije. Zanimljivo, državljanin ove zemlje, građanka Beograda, uzdržana kada je u pitanju celovitost Srbije i kada je u pitanju status Kosova i Metohije i kada je u pitanju Ustav Republike Srbije.
Moje pitanje tužilaštvu je – da li će preduzeti bilo kakve radnje protiv navedene gospođe koja je državljanka ove zemlje, prema svim podacima kojima mi raspolažemo, a tužilaštvo to treba da utvrdi, žena sa prebivalištem u Beogradu i žena koja ostvaruje određene benefite u ovoj zemlji i ovom gradu.
Prema svemu što mislimo tužilaštvo je dužno da preduzme određene radnje, ispita da li postoje elementi o kojima govorim, da li postoje elementi kršenja Ustava Republike Srbije kao najvećeg pravnog akta, a o moralnoj noti da ne govorim. Glasati protiv sopstvene zemlje, protiv sopstvenog naroda, a koristiti benefite vi i vaša porodica u ovoj zemlji je ravno katastrofi. Tim glasanjem izvesna gospođa je pljunula na svaku žrtvu na Kosovu i Metohiji, na junake sa Košara, na sve oni koji su branili južnu srpsku pokrajinu, i zarad sitnog ćara stala na stranu onih koji su danas protiv Republike Srbije. Kako činila, tako joj bilo, ali tužilaštvo po meni treba da preduzme određene korake.
Druga stvar, kada smo već kod štetočina, nastavilo se to u utorak. Naime, upravo na današnji dan u Beogradu su 1830. godine zasvetlele prve svetiljke javne rasprave. Naravno, one su bile uz pomoć sveća i bilo je to na jedan da kažem, za ovo vreme zanimljiv način, ali kako tako, bio je napredak u svakodnevnom životu Beograđana. Pedeset godina kasnije zasvetlela je prva sijalica u kafani tzv. „Kod Skupštine“, a štetočine tog doba su stale protiv tog napretka i tog trenda koji je tada vladao u Beogradu, protiv namere da se Beograd osvetli električnom javnom raspravom.
Šta mislite da su štetočine tog doba odnele pobedu i da je uvaženo njihovo mišljenje? Šta bi sa vama predsedniče bilo ili šta bi bilo sa ovima ovamo? Vi bi ste danas pod svećom to čitali, jer ovde prozora, a ja bih verovatno takođe sprav sveće ili fenjera čitao ovaj tekst ili već šta drugo. E pa to se dešava i u Srbiji, štetočine ovog vremena gde god se pojavljuje mogućnost za napredak ove zemlje, u oblasti rudarstva, u oblasti energetike, industrije, bilo gde, obilaze ta mesta u nameri da taj napredak zaustave.
Počelo je to u Boru, Majdanpeku, Loznici, Babušnici, Žagubici i tu grupu i tu harangu predvodi predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Prate ga ljudi iz kriminogene sredine, pored poslanika pojedinih koji su tu prisutni, pa se postavlja jasno pitanje. Zbog nasilja i svega onog što čine u pokušaju zaustavljanja napretka Srbije kao i ljudi iz 1880. godine kada je u pitanju bila rasveta, da li čine određena krivična dela. Ako ih prate ljudi iz kriminogene sredine po pravilu osuđivani za najteža krivična dela, postavlja se logično pitanje da li su oni nalogodavci ili počinioci tih krivičnih dela?
Pitanje takođe Tužilaštvu, da li će i dalje dopustiti ovakav sled događaja i društvo dati ovo kao primer i obrazac ponašanja za budućnost? Hvala.
Hvala, predsedavajući.
Evo, nekako kraj godine, prazniča atmosfera, međutim kada je u pitanju ovaj uvaženi dom, ta atmosfera je znatno promenjena i znatno poremećena gubitkom koji je zadesio i ovu Skupštinu, ali siguran sam i ovu državu u proteklim danima kada je preminuo naš prijatelj i saradnik, Branko.
Međutim, između ostalog, pa i zbog pokojnog Branka, moramo nastaviti da radimo, da svaki dan ovu zemlju guramo po malo napred i da postavljamo sebi pitanja šta je to što smo uradili i šta je to još dobro što možemo da uradimo svakoga dana za ovu državu, baš kao što je to radio naš prijatelj.Treba da postavljamo pitanja, merimo se, ali da postavljamo i gledamo i druge kako rade, kako bismo imali kakvo-takvo merilo.
Nekada su domaćini u Srbiji meru i ocenu onoga što su učinili u prethodnoj godini, davali nekako na Božić. Obično su tada sagledavali šta je to što su uradili u prethodnoj godini i pravili planove šta će to da urade u narednoj godini i kako će da sačekaju sledeći Božić. Nije se to vreme puno promenilo do dana današnjeg. Evo, nekako, u ove dane na kraju godine opet ljudi te stvari sagledavaju ili oko Nove godine ili oko Božića.
Evo prilike, drage kolege, da i mi svi kao nosioci i predstavnici vlasti pogledamo šta smo to radili u prethodnoj godini i šta su naši planovi za budućnost. Ako se okrenemo iza sebe, videćemo, mnogo toga smo mogli i bolje da uradimo, ali i mnogo toga dobrog što smo uradili.
Evo nas na 6,7% rasta BDP. Evo n as na 3,4 milijarde stranih direktnih investicija, više nego u svim ostalim državama u regionu u zbiru. Evo nas na stopi inflacije iz vremena pre pandemije, što će reći da ovo teško vreme pandemije nije baš mnogo oštetilo Srbiju. Evo nas na novim kilometrima auto-puteva. Evo nas sa maljem u ruci u gnezdu stršljenova kriminala kao nikada ranije. Evo nas sa investicijama u regionu i sa nikada većom pomoći našem narodu u regionu.
Malo je vremena kada bi danas u ovih nekoliko minuta pokušao da nabrojim šta je to što smo uradili u ovoj godini, ali moramo da se merimo i šta je neko drugi uradio, jer jedino tako možemo dati pravu ocenu onoga što smo i sami radili.
Gde su i šta su radili oni koji danas suprotno misle i suprotno čine u ovoj zemlji? Radili su. Radili su i oni sve što je bilo u njihovoj moći protiv Srbije i protiv naroda. Nije im manjkalo te vrste rada. Radili su sve da ovu zemlju zapale. Radili su na uvredama, na pretnjama. Radili su na blokadama, na paljevini, a u planovima za sledeću godinu, plan je, ako je ikako moguće, uzeti život predsedniku države, eventualno nekom njegovom članu porodice i silom se domoći vlasti u Srbiji, to je plan.
Evo, nekako na kraju godine navikli smo da, pošto je ovo negde, ja mislim i poslednje pitanje poslaničko za ovu godinu, obično ga postavljamo ili institucijama ili nekim organima vlasti, to je u redu. Međutim, moje pitanje na kraju ove godine kao poslednje poslaničko pitanje ide onome ko je najvažniji u ovoj zemlji – narodu. Narode i Srbijo, vidiš li šta su radili i šta smo radili? Narode, šta misliš o njima i kakvu Novu godinu sledeću i kakav sledeći Božić misliš da čekaš i sa kim misliš da ga dočekuješ?
Ja danas to pitam Srbiju i pitam narod, kakve planove imamo mi i kakve planove, narode, imaju oni drugi? Ja ću odgovor čekati. Očekujem ga početkom aprila. Gotovo da sam siguran u njega, ali ću čekati odgovor naroda. Kakav god odgovor bio, bićemo njime zadovoljni, jer na kraju krajeva, narodna je poslednja. Hvala.
Hvala, predsedavajuća.
Kao što reče moj uvaženi kolega Režina, ako sam dobro zapamtio, prenosim i ja pozdrave iz jednog od regiona.
Obično smo navikli da u nekom mom obraćanju tematika celokupnog obraćanja se tiče stanja naše zajednice u regionu. Međutim, ovaj put imam drugo pitanje i tražim drugo obaveštenje, odnosno objašnjenje. Tiče se, pre svega, severa Srbije, odnosno Subotice, iz koje i sam dolazim.
Naime, da bi vam bilo jasnije, napraviću jedan mali uvod. Danas, kao što znate, u Subotici posluje Slobodna zona, mesto koje okuplja veliki broj stranih investitora, gde danas posluje devet priznatih svetskih kompanija, poput „Simensa“, „Svarovskog“, „Kontinentala“ itd. Ta Slobodna zona danas zapošljava 6.400 radnika, a ukupan promet je nešto oko 800 miliona evra. Znači, 6.400 radnika ili više hiljada porodica nalazi egzistenciju u Slobodnoj zoni.
Da bi vam bilo jasnije, 2012. godine na istom mestu je funkcionisalo nekoliko kompanija, a u Slobodnoj zoni je zaposlenje u to doba nalazilo 1.180 ljudi, a ukupan promet je bio oko 305 miliona evra.
Dobro je uporediti ove brojke. Dakle, 6.400 zaposlenih danas sa 800 miliona evra prometa i 1.180 zaposlenih te 2012. godine i 305 miliona prometa. Lepo je sve ovo i dobro ovo sve zvuči, ali nikada ne treba izgubiti iz vida jednu stvar – neko je u ovo morao uložiti ogroman trud. Neko je morao dovesti do ovoga da situacija u Subotici i u Srbiji izgleda tako kako izgleda danas.
Taj trud je prvenstveno ulagao predsednik države, srpska Vlada, zatim i pokrajinske vlasti, naravno, i gradonačelnik Subotice sa svojim timom, ali ja mislim, pre svega, građani Subotice i Srbije koji su podneli zaista jednu veliku žrtvu da bismo bili danas tu gde smo, a pre svega penzioneri. Naravno, tim ljudima dugujemo veliku zahvalnost. To su činili i penzioneri iz Subotice.
Međutim, ovde se postavlja još jednu veliko pitanje. Ja sam vam govorio o današnjem stanju, o stanju 2012. godine i kako je to izgledalo u Subotici i u Slobodnoj zoni, ali postavlja se realno pitanje – šta je bilo do 2012. godine i šta je dovelo do toga da Subotica od jednog industrijskog grada, za kakav je važila decenijama unazad, postane mesto nezaposlenih i mesto razrušenih fabrika.
To pitanje upravo postavljaju oni koji su stvarali te fabrike i koji su podneli najveću žrtvu da bismo danas bili tu gde smo - penzioneri, ljudi koji su živeli i radili u tim fabrikama, ljudi koji su stvarali te fabrike i taj grad.
Subotica je u tim godinama do 2012. godine, ostala bez najznačajnijih simbola, industrijskih naravno. Ostala je bez „29. novembra“, bez „Medoprodukta“, bez mnogih drugih firmi, ali kao paradigma pljačkaške privatizacije je „Sever“, firma koja je zapošljavala 2.000 ljudi i koja je u pljačkaškoj privatizaciji u potpunosti razorena.
Penzioneri i građani Subotice su me ovih dana pitali da li će tužilaštvo i pravosuđe učiniti nešto da oni koji su doveli do tog stanja, koji su razrušili subotičku privredu, konačno odgovaraju za sve ono što su priredili Subotici i Srbiji.
Kakvu poruku šaljemo ako ljudi koji su danas na čelu srpske opozicije, jer su bili direktno inkorporirani u tadašnje pljačkaške privatizacije, da li to znači da poručujemo da ukoliko ti ljudi ponovo dođu na vlast biće im dozvoljeno da urade isto?
Jedina logična stvar iz nereagovanja tužilaštva prema onima koji su pljačkali ovu zemlju može biti to. Ako im je oprošteno tada, ne vidim razloga da im ne bude oprošteno ponovo. To je pitanje građana Subotice, pitanje penzionera, onih koji su te fabrike stvarali. Hvala vam.
(Subotica, 14.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142264.00 | RSD | 01.08.2022 - |