Nisam samo, naravno, poštovani gospodine predsedniče, pomenut lično, već sam pomenut i kao nacista, jer znate kome se sudilo Nirnberškim procesom. Ali, nije me to toliko pogodilo kad čujem ko me je pomenuo i ko ovde koga pominje i ko ovde koga proziva.
Nadam se samo, dame i gospodo, da polako ne ulazimo u ono vreme kada u Srbiji pametni zaćute, a Ćute progovore. Još nisam čuo da je neko u Srbiji nekome promašio nadimak. Nadimak je u Srbiji ozbiljna stvar, a onaj koji nije spreman čak ni da nosi svoj krst, kako će biti spreman da brani svoj narod i svoju zemlju?
Neću se više nikad obazirati na ono što je on rekao. Izvinjavam se što sam to učinio i danas. Hvala svima na pažnji.
Hvala vam.
Otkaz, naravno, nisam dao nijedan, ali sam zato nakon desetogodišnje borbe uspeo da povratim stotinu zaposlenih šumskog gazdinstva „Ibar-Leposavić“ na Kosovu i Metohiji u regularni radni odnos i formiram ponovo gazdinstvo šumsko „Leposavić-Ibar“ uz pomoć ovog čoveka ovde, predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića i Kancelarije za Kosovo i Metohiju, uspeo pre četiri godine. To je ono što smatram svojim najvećim uspehom. Stotinu radnika „Srbijašuma“ i stotine porodica, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i zahvaljujući ovoj vlasti i zahvaljujući našem desetogodišnjem trudu, danas je opstalo da živi i radi na Kosovu i Metohiji. I to smo uspeli. Hvala vam.
Hvala.
Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni predsedniče Republike Srbije gospodine Vučiću, draga braćo i sestre sa juga Srbije, kao predstavnik Ekološko-patriotskog pokreta „Naša Drina“ koji se nalazi na listi SPS, želeo bih pre svega da kažem, pošto imam običaj, uglavnom mi se desi kada govorim na ovu temu da me ponesu emocije, pa bih pre svega hteo da budem vrlo jasan i glasan u tome da izrazim podršku svemu ovome što ova vlast radi za očuvanje južne srpske pokrajine i za očuvanje stabilnosti i nacionalnog identiteta i integriteta ove države, na čelu sa predsednikom Vučićem.
Pričao sam danas već ukratko kada sam morao da repliciram gospodinu, da se ljubav prema KiM ne pokazuje samo rečima i ne pokazuje galamom i ne pokazuje pričom, pa na kraju krajeva ni oružjem, već se pokazuje delima. I rekao sam kako sam vodio borbu za stotinu radnika i njihovih porodica na KiM. Rekao sam kako mi je nakon deset godina predsednik Srbije i Kancelarije za KiM izašli u suret. Ne meni, nego svim tim ljudima i kakav bih ja čovek bio pre svega kada bih danas mogao da pogledam njima u oči, posebno tim ljudima dole koji su ostali i opstali zahvaljujući tome.
Upravo u septembru 2021. godine kada sam krenuo da obiđem te svoje kolege i njihove porodice, u toj noći koju nazivam noć dugih cevi, kada su čuvene tzv. specijalne jedinice ROSU okupirale severni deo srpske pokrajine, doživeo sam da me lično Aljbin Kurti tzv. premijer te tzv. države obeleži kao nekoga ko se bavi terorizmom i ko narušava poredak tzv. Kosovo. Podigli su protiv mene optužnicu u njihovom specijalnom sudu i danas se razmišljam da ako oni uđu, ta nakazna država u institucije EU i u Interpol, da li ću moći da se krećem i po centralnoj Srbiji slobodno.
Doživeli smo, nažalost, da nam okoreli teroristi sude za terorizam. A pre dugi niz godina smo doživeli da nam zločinci sude za ratne zločine. Ali, naravno, to je tako, to su činjenice i to je stvarnost. Mi sada o tome možemo da pričamo koliko hoćemo, možemo da budemo emotivni ili ne moramo, ali na našu sreću, postoji neko ko to sagledava na miran i trezven način i ko čini sve da se sa time izbori.
Ovaj sporazum, ili ultimatum, kako ga ko naziva, nisam, moram vam priznati, ni pročitao. Zaustavio sam se kod naslova i moram vam priznati, nemojte mi zameriti, da ga neću ni pročitati. Jer, sporazum i ultimatum koji vam nude dva naroda koja su naši osvedočeni prijatelji, pod znacima navoda, suvišno je i čitati i o njemu diskutovati.
Oni koji su nas u dva rata terorisali, hapsili, zatvarali u logore, danas nam nude sporazume. Ili možda oni koji su nam basnoslovno naplaćivali lađe Francuske da nas voze i vraćaju osakaćene i iznemogle? Oni treba danas da nam nude sporazume i oni treba da žele dobro ovom narodu i ovoj zemlji.
Naša Drina ostala je i postoji uz samu kičmu srpskog naroda, uz reku Drinu u Podrinju, u srcu Podrinja kraj Malog Zvornika. Ko god je ikada posetio taj kraj zapadne Srbije, ono što je sasvim sigurno zapazio jeste sledeće. Gotovo u svakom dvorištu, gotovo na svačijem imanju tog predivnog kraja naše prelepe Srbije postoje grobovi i spomenici. U svakom dvorištu postoje. A znate zašto? Jer se zemlja sa grobovima i spomenicima ne prodaje. Nije to niko slučajno izmislio.
Na Kosovu i Metohiji su naši spomenici i naši grobovi. Samo lud čovek može da ih traži i da ih kupi, a još luđi da ih da i da ih proda.
Poštovani gospodine predsedniče, sve što ste do sada uradili prethodnih godina, što radite i što ćete, siguran sam, raditi, ići će u pravcu kao što ste i sami rekli i stotinu puta dokazali da nećete učiniti ništa što bi ostalo zapamćeno u negativnom smislu i ja vam bezrezervno verujem. Verujte mi da čak i većinski albanski živalj na Kosovu i Metohiji jedva čeka da se Srbija vrati na Kosovo i Metohiju, da bi imali šta da jedu, da bi mogli da opstanu. Jer, onaj ko se ne bavi kriminalom, ko ne trguje narkoticima i ljudskim organima, on na Kosovu i Metohiji danas nema od čega da živi i jedva čeka da se vi vratite i ova država i ova vlast dole, jer smo mi za ovih 10 godina neuporedivo napredovali u odnosu na njih.
Moram na kraju da vam kažem da smo juče i danas uspeli ovde da vidimo svašta, i lepo i ružno, uglavnom ružno, i da čujemo svašta. Ali, sve je to politička borba. Ono sa čime ću ja danas otići iz ove sale, večeras, biće utisak, sasvim sigurno, da još majka nije rodila Srbina koji će izdati Kosovo i Metohiju. I ako jeste, taj u ovoj sali nije.
Na kraju, da završim – sve za Srbiju, Kosmet ni za šta! Živela Srbija!
Nema govora na sednicama odbora.