Hvala.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Selma Kučević, ali koliko vidim ona nije tu.
Sledeća je Dragana Barišić.

Zahvaljujem.
Sledeća je na spisku Zagorka Aleksić. Izvolite.

Zagorka, moram da vas prekinem, zbog isteka vremena. Tema je tako značajna, da ne ispadne da nešto imam protiv teme…

Hvala Zagorka.

Moram da te ispravim, kada opomenem, nema završavam brzo, nego završavaš odmah.

Znači, završila si sa diskusijom.

Još jednom ponavljam, reč je o strogom poštovanju pravila, koliko ko ima i zaista vas molim da imate to u vidu, da ovde nije reč ni o kakvim nekim subjektivnim kriterijumima, nego čisto zbog toga da bismo bili ravnopravni, jer se vreme određuje na osnovu broja poslanika poslaničkih grupa. Uvek postoji određena doza tolerancije, ali ne previše. Hvala

Dajem reč Ljiljani Malušić.

Zahvaljujem.
Reč ima Viktor Jevtović, s tim što je ostalo još tri minuta od vremena kojim raspolaže poslanička grupa. Izvolite.

Sledeći na spisku je Bratimir Vasiljević. Ali, imate samo 45 sekundi.

Meni je drago zbog rođendana, ali molim vas da se vratimo na temu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1, 2 i 3. dnevnog reda.
Poštovani narodni poslanici, pošto smo završili raspravu o 2. i 3. tački dnevnog reda ove sednice, a podsetiću vas da tačku 1. još nismo završili i da ćemo nastaviti, u skladu sa Poslovnikom, pošto ima amandmana na Predlog zakona, u ponedeljak, ali pošto smo završili raspravu o 2. i 3. tački dnevnog reda, podsećam vas na odredbu člana 87. stav 5. Poslovnika, prema kojoj predsednik Narodne skupštine može da odredi dan za glasanje odmah po završetku pretresa.
U skladu sa ovom odredbom, određujem subotu, 24. oktobar, sa početkom u 19 sati i 17 minuta.
Molim vas, ovaj sat malo žuri, nije tačan. Po ovom satu koji ja ovde imam 19 sati i 17 minuta. Znači, 19 sati i 18 minuta određujem kao dan za glasanje o 2. i 3. tački dnevnog reda, odnosno o Predlogu odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju i Predlogu za imenovanje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika, kvorum za rad postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ja vas molim da ubacite svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 199 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da, prema tome, postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da, prema članu 105. stav 2. tačka 15) Ustava Srbije, Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika vrši izborne nadležnosti.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o prestanku funkcije i imenovanju u Republičku izbornu komisiju.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici. Imate 15 sekundi za to, po Poslovniku.
Konstatujem da je od ukupno prisutnih 200 narodnih poslanika, za glasalo 200.
Čestitam na tome.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno usvojila Predlog ove odluke.
Tačka 3. dnevnog reda – PREDLOG ZA IMENOVANjE ZAMENIKA GENERALNOG SEKRETARA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
S obzirom na to da je Narodna skupština obavila pretres o imenovanju zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine, a pre prelaska na glasanje, podsećam vas da, prema članu 37. stav 2. Poslovnika, za zamenika generalnog sekretara imenovan je kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje Predlog da se za zamenike generalnog sekretara Narodne skupštine Republike Srbije imenuju Srđan Smiljanić i Branko Marinković.
Molim vas da pritisnete tastere.
Ukupno je glasalo 200 narodnih poslanika, za – 200 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština jednoglasno za zamenike generalnog sekretara Narodne skupštine imenovala Srđana Smiljanića i Branka Marinkovića.
Dozvolite da, u vaše i svoje ime, čestitam Srđanu Smiljaniću i Branku Marinkoviću na imenovanju za zamenike generalnog sekretara i poželim im uspeh u obavljanju ove funkcije.
Takođe, zakazujem odmah, ali ne znam da li je potrebno i pismeno, ali nastavak rasprave u pojedinostima i glasanje o prvoj tački dnevnog reda ćemo započeti u ponedeljak u 10.00 sati.
I, samo još jednom da vas podsetim da nas tokom sledeće nedelje očekuje najvažnija stvar, a to je izbor Vlade Republike Srbije i da bi ta sednica trebala da bude održana u sredu.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Javio sam se pošto sam spomenut, a u funkciji narodnog poslanika, šefa poslaničkog kluba i kandidata za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Pošto je gospodin Kamberi izneo nekoliko kvalifikacija koje bih želeo da prokomentarišem, ali ne mogu da ne kažem i to, Đorđe Milićević je to malopre spominjao, želim samo da ga usmerim na pravu stranu, nije Sulejman Ugljanin bio samo u nekoj drugoj vladi, bio je u Vladi čiji sam bio predsednik. Bilo je dobro da budete u Vladi čiji sam predsednik, tada ste glasali za mene, a sada nije dobro da glasate za mene za predsednika Narodne skupštine. Kakva vam je to argumentacija? Nema tu argumentacije, ali meni to uopšte nije bitno i zato molim da smirite tonove zato što nema razloga za to, šta ima razloga da se oko toga raspravljamo.

Što se tiče Kamberija i njegovih zahteva, pa on je proglasio, on je meni rekao da sam nepoželjan za dolazak u Bujanovac, a kada sam bio ministar unutrašnjih poslova, kada je ubijen policajac. Toliko o tome.

Da li sam ja kao ministar unutrašnjih poslova smanjivao broj Albanaca koji tamo žive? Ne, mi smo vodili akciju protiv lažnih prebivališta. Znate, ako u Medveđi imate, ili u nekom drugom mestu, na jednoj adresi po 10, 20 prijava boravka, onda je reč o zloupotrebi.

(Predsedavajuća: Potrošili ste vreme, gospodine.)

Samo još jednu rečenicu.

To što neko govori da je ovo srpski parlament, kako to da u celom svetu ne postoji francuski, nemački, italijanski, austrijski, rumunski, mađarski parlament, albanski parlament, a smeta vam samo kada kažete srpski parlament? Ovo je parlament građana Srbije i svih političkih stranaka.

Prema tome, molim i Đorđa Milićevića da se više ne javlja za reč…

(Đorđe Milićević: Moram da mu objasnim.)

Znam ja to sve. Ja ovde 30 godina polemišem sa istim ljudima o tim pitanjima i uopšte me to ne tangira.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da se najiskrenije zahvalim svima vama koji su podržali moj izbor na visoku dužnost predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.
Takođe, želim da kažem i onima koji nisu glasali ili su bili protiv da je ovo Narodna skupština svih građana i svih poslanika i da jedino što tražim od svih poslanika, to je da imamo međusobnu toleranciju za različita mišljenja, uz uvažavanje političkih razlika, sa željom da radimo u najboljem interesu budućnosti Srbije i naših građana.
Isto tako, želim da se zahvalim, najiskrenije, predsedniku Republike Srbije i predsedniku najveće stranke, Srpske napredne stranke, Aleksandru Vučiću, koji nije morao da napravi takav predlog, imajući u vidu izborne rezultate, ali uvažavajući naše zajedničke ciljeve i zajedničku političku borbu koju smo imali ovih osam godina, zahvaljujem mu se na njegovom predlogu da budem predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.
Za svakog državotvornog političara to je najveća čast biti na čelu najvišeg predstavničkog tela i nosioca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Mi našu vlast ovde crpimo iz narodne volje i narodnog poverenja i zato želim da kažem da naš zadatak će narednom periodu biti da doprinesemo političkoj stabilnosti i jedinstvu u Srbiji, da samo ujedinjena Srbija može da odgovori izazovima koji nas čekaju i da u skladu sa tim moj zadatak, kao onoga ko predstavlja Narodnu skupštinu, jeste da pomognem da Skupština štiti svoj ugled, svoju ulogu, svoj integritet, svoje dostojanstvo i da naravno na najbolji mogući način ostvarujemo svoju najvišu zakonodavnu i ustavotvornu vlast u našoj zemlji.
Zato se još jednom zaista zahvaljujem na vašoj velikoj podršci, što ste potpisali kandidaturu za moj izbor i što ste glasali.
Želim da se zahvalim Smilji Tišmi koja je predsedavala kao najstariji poslanik. Želim to posebno da istaknem, ne zato što je ona bila na mojoj izbornoj listi, jer ona i nije članica SPS, ona je bila na čelu i dalje je na čelu Udruženja dece logoraša iz Nezavisne Države Hrvatske. Ne znam da li je ikada u istoriji dete logoraš iz ustaških logora predsedavalo Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Ona je sa 91 godinom, izvinjavam se, Smiljo, što sam rekao godine, možda sam pogrešio malo, pokazala mnogo više energije, želje i volje da radi u interesu Srbije ne samo rukovodeći radom ove Skupštine u proteklom periodu, nego učestvujući zajedno sa mnom kao ministrom spoljnih poslova u kreiranju prve izložbe o ustaškim logorima u zgradi UN posle Drugog svetskog rata. Nije joj bilo teško da to radi i u ovim godinama i zato zaista želim da joj se najiskrenije zahvalim što je izgurala i ovaj posao koji je možda za nju bio drugačiji, nego što je ona radila u svom životu, mada se i ona bavila, ona je bila poslanik pre 60 godina. Ja se tad nisam rodio. I bila je zamenik gradonačelnika Beograda Đurice Jojkića.
Takođe, želim još jednom da, naravno, kažem, ja sam već rekao da sam prvi put došao u Skupštinu 1992. godine i bio sam poslanik u svim mandatima u Saveznoj skupštini, od tada, i kasnije u Skupštini Republike Srbije. Za mene je ovo povratak kući, odnosno u zavičaj, kao kad neko tako može da kaže. Ja ovo tumačim kao veliku čast. Vi znate da sam ja bio i predsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova i ministar spoljnih poslova i prvi put predsednik Vlade i zamenik predsednika Vlade. Predsednik Narodne skupštine je najviša funkcija koju sam do sada obavljao. Meni je posebna čast i trudiću se maksimalno da zajedno sa svima vama ostvarimo naš mandat uspešnim, pre svega u interesu svih građana Srbije, a ne samo poslaničkih klubova koje mi zastupamo.
Zato mi je drago da su glasali za mene i Broz i Kralj. Malo se šalim, naravno, ali trebaće mi vremena da se naviknem na tehniku, jer kada sam bio poslanik glasalo se ručno i zato, uz to izvinjenje, dozvolite mi da, izvinjenje zato što će mi trebati više vremena za navikavanje na ovu tehnologiju, pređemo dalje na realizaciju dnevnog reda.
Prelazimo na tačku 3. dnevnog reda - IZBOR POTPREDSEDNIKA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Pre nego što pređemo na izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, podsećam vas da je članom 14. Poslovnika Narodne skupštine propisano da Narodna skupština utvrđuje broj potpredsednika na predlog predsednika Narodne skupštine.
Saglasno navedenoj odredbi i obavljenim konsultacija sa predstavnicima poslaničkih grupa, predlažem da Narodna skupština utvrdi da u ovom sazivu ima šest potpredsednika. O ovom predlogu ćemo se izjasniti pre prelaska na glasanje o predloženim kandidatima.
Obaveštavam vas da sam, u skladu sa članom 15. Poslovnika Narodne skupštine, primio predlog za šest kandidata za potpredsednike Narodne skupštine.
Predlog kandidata za potpredsednike Narodne skupštine vam je uručen.
Kao što ste videli i sami, za potpredsednike Narodne skupštine predloženi su narodni poslanici:
- dr Vladimir Orlić, izabran sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ - ZA NAŠU DECU,
- Stefan Krkobabić, izabran sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ - ZA NAŠU DECU,
- Radovan Tvrdišić, izabran sa Izborne liste ALEKSANDAR ŠAPIĆ, POBEDA ZA SRBIJU,
- Marija Jevđić, izabrana sa Izborne liste IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbije - Dragan Marković Palma,
- Elvira Kovač, izabrana sa Izborne liste Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor i
- Muamer Zukorlić, izabran sa Izborne liste Akademik Muamer Zukorlić - Samo pravo, Stranka pravde i pomirenja, Demokratska partija Makedonaca / Akademik Muamer Zukorlić - Samo pravo - Stranka pravde i pomirenja, Demokratska partija Makedonaca / Akademik Muamer Zukorlić - Samo pravo - Stranka na pravda i pomirenije - Demokratska partija na Makedoncite.
Pošto, prema članu 16. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predstavnik predlagača ima pravo da obrazloži predlog, želim da pitam predstavnika predlagača da li želi da obrazloži predlog kandidata potpredsednika Narodne skupštine? (Ne.)
Gospodin Martinović, kao predstavnik predlagača, se izjasnio da ne želi da obrazloži predlog.
Podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, a u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 16. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o predlogu kandidata za potpredsednike Narodne skupštine.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Pošto na listama poslaničkih grupa nema prijavljenih za reč, pitam da li ćele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem pretres.
Kao što sam najavio, pre nego što pređemo na izbor potpredsednika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština prethodno utvrdi broj potpredsednika Narodne skupštine.
Stavljam na glasanje predlog da Narodna skupština utvrdi da ima šest potpredsednika.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: ukupno je glasalo 228 poslanika, za – 220, protiv – nula, uzdržano – nula, nije glasalo – osam.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova donela odluku da ima šest potpredsednika.
Nastavljamo rad i prelazimo na izbor potpredsednika Narodne skupštine.
Dozvolite mi da, saglasno članu 16. stav 5. Poslovnika, utvrdim listu kandidata za potpredsednike Narodne skupštine, i to po azbučnom redu prezimena.
Prema podnetim predlozima, utvrđujem sledeću listu kandidata za potpredsednike Narodne skupštine Republike Srbije:
1. Muamer Zukorlić,
2. Marija Jevđić,
3. Elvira Kovač,
4. Stefan Krkobabić,
5. dr Vladimir Orlić,
6. Radovan Tvrdišić.
Podsećam vas da, prema članu 17. stav 1. Poslovnika, pre pristupanja izboru potpredsednika, Narodna skupština na predlog predsednika odlučuje da li će se glasati tajno ili javno. Ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom narodnih poslanika.
Predlažem da se izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije obavi javnim glasanjem, odnosno prozivkom narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje ovaj predlog i molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaključujem glasanje i saopštavam: ukupno je prisutno 229 poslanika, za – 224, protiv – jedan, nije glasalo – troje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova odlučila da se izbor potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije obavi javnim glasanjem, odnosno prozivkom narodnih poslanika.
Pošto je Narodna skupština odlučila da se izbor potpredsednika Narodne skupštine obavi javnim glasanjem, u tom slučaju je član 17. stav 2. Poslovnika propisano da ako Narodna skupština odluči da se glasa javno, glasa se prozivkom.
Prema odredbi člana 17. stav 3. Poslovnika, glasati se može najviše za onoliko kandidata koliko se i bira potpredsednika i to između kandidata čija su imena navedena na listi kandidata.
Pre prelaska na glasanje prozivkom, podsećam vas da je članom 131. Poslovnika utvrđen postupak sprovođenja javnog glasanja prozivkom i da shodno toj odredbi generalni sekretar, odnosno zamenik generalnog sekretara proziva narodne poslanike po azbučnom redu prezimena, narodni poslanici koji pristupaju glasaju izgovaraju puno ime i prezime kandidata za koje glasaju, predsednik ponavlja ime i prezime narodnog poslanika koji je glasao i njegovu izjavu, odnosno utvrđuje da je odsutan ili da ne želi da glasa, generalni sekretar, odnosno zamenik generalnog sekretara zapisuje izjavu narodnog poslanika ili njegovu odsutnost uz njegovo ime i prezime na spisku.
Napominjem da Narodna skupština, prema članu 104. stav 1. Ustava Republike Srbije, bira potpredsednike Narodne skupštine većinom glasova svih narodnih poslanika.
Imajući to u vidu, stavljam na glasanje predlog da se za potpredsednike Narodne skupštine izaberu:
1. Muamer Zukorlić,
2. Marija Jevđić,
3. Elvira Kovač,
4. Stefan Krkobabić,
5. dr Vladimir Orlić,
6. Radovan Tvrdišić.
Molim generalnog sekretara, odnosno zamenika generalnog sekretara da obavi prozivanje narodnih poslanika po azbučnom redu prezimena i evidentira njihovo izjašnjavanje.
Pristupamo glasanju prozivkom narodnih poslanika.

Sačekaćemo samo nekoliko minuta da se saberu rezultati, odnosno prebroje glasovi.

Pošto smo obavili glasanje, zaključujem glasanje i pristupam utvrđivanju rezultata.

Predloženi kandidati dobili su sledeći broj glasova, Muamer Zukorlić, Marija Jevđić, Elvira Kovač, Stefan Krkobabić, i dr Vladimir Orlić 224 glasa. Radovan Tvrdišić, zbog ovog jednog glasanja, 225.

Pošto su kandidati dobili većinu glasova svih narodnih poslanika, konstatujem da su izabrani za potpredsednike Narodne skupštine.

Dozvolite da im u vaše i u svoje ime čestitam na izboru i molim ih da zauzmu svoja mesta pored predsednika Narodne skupštine.

Želim da se zahvalim najmlađim poslanicima na dosadašnjem trudu.

Dame i gospodo narodni poslanici, prelazimo na četvrtu tačku dnevnog reda – PREDLOG ZA IMENOVANjE GENERALNOG SEKRETARA NARODNE SKUPŠTINE, u skladu sa dnevnim redom.

Kao što znate, koji je propisan najvišim ustavnim i zakonskim aktima naše zemlje, na Prvoj sednici se vrši izbor svih ovih organa i lica i vrši verifikacija mandata.

U skladu sa tim, primili ste predlog predsednika Narodne skupštine da se za generalnog sekretara Narodne skupštine imenuje Veljko Odalović.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, ukoliko žele, sa redosledom narodnih poslanika.

Otvaram pretres o predlogu kandidata za imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine.

Ja kao predlagač ne želim da obrazlažem, imajući u vidu da je Veljko Odalović već bio generalni sekretar Narodne skupštine, čini mi se od 2008. do 2012. godine.

Koliko imam ovde uvid, nema prijavljenih.

Pošto nema prijavljenih, pitam da li žele reč predsednici, odnosno šefovi grupa, ili neko ko još nije iskoristio pravo?

Ako ne, zaključujem pretres i pre prelaska na glasanje podsećam vas da je prema članu 21. stav 3. Poslovnika generalni sekretar Narodne skupštine imenovan ako je za predlog glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika, znači, po istom principu kao što se birao predsednik ili potpredsednici.

Stavljam na glasanje predlog da se za generalnog sekretara Narodne skupštine imenuje Veljko Odalović.

Molim vas da se izjasnite.

Zaključujem glasanje i saopštavam da je glasalo ukupno 224 narodnih poslanika, za je glasalo 217, nije glasalo sedam narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, imenovala Veljka Odalovića za generalnog sekretara Narodne skupštine.

Dozvolite mi da, u vaše i svoje ime, čestitam Veljku Odaloviću na imenovanju za generalnog sekretara Narodne skupštine.

Molim generalnog sekretara da preuzme dužnost i zauzme svoje mesto.

Čestitam, Veljko.

Nastavljamo dalje.

5. tačka dnevnog reda – IZBOR ČLANOVA RADNIH TELA NARODNE SKUPŠTINE.

Primili ste Predlog odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, želim da vas podsetim na onu staru odredbu o tome koliko časova imate za diskusiju, odnosno raspravu.

Molim poslaničke grupe da se prijave za diskusiju, ako to žele, odnosno da prijave za reč narodne poslanike ukoliko to žele.

Otvaram jedinstveni pretres u skladu sa članom 192. stav 3. Poslovnika.

Pošto sam ja predlagač, ja nemam potrebe da obrazlažem sve ove predloge zato što, kao što znate, svi ovi predlozi su deo dogovora između poslaničkih klubova i poslaničkih grupa.

Na osnovu već tradicionalnih načina kako se utvrđuje broj odbora i mesta koje pripadaju predsednicima odbora, odnosno članovima odbora, političkim strankama, odnosno klubovima, shodno broju poslanika koji su dobili na izborima.

U skladu sa tim nema potrebe da to obrazlažem i još jednom pošto nisam dobio nikakvo obaveštenje da ima zainteresovanih za raspravu, zaključujem pretres.

Pre toga da pitam da li možda šefovi ili predstavnici poslaničkih grupa ili neko još ko nije iskoristio pravo želi reč? (Ne)

Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje podsećam vas da na osnovu člana 24. Poslovnika o Predlogu odluka o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodna skupština odlučuje u celini, javnim glasanjem.

Članovi i zamenici članova Odbora su izabrani, ako je za Predlog odluke glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, u celini.

Molim da pritisnete odgovarajući taster.

Zahvaljujem.

Zaključujem glasanje.

Ukupno je glasalo 224.

Za je glasalo 220, nisu glasala četiri narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika usvojila Predlog odluke, u celini.

Povodom ukazivanja narodnih poslanika na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbu člana 103. stav 6. Poslovnika prema kojoj ako i posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati bez prava na obrazlaganje da se Narodna skupština bez pretresa o tome izjasni u danu za glasanje.

Saglasno tim odredbama Poslovnika, prelazimo na odlučivanje.

Narodni poslanik Enis Imamović, na sednici 22. oktobra 2020. godine, u 10 časova i 25 minuta ukazao je na povredu člana 103. Poslovnika, a u vezi sa članom 107. Poslovnika Narodne skupštine.

Molim da Narodna skupština odluči da li su povređeni određeni članovi Poslovnika i molim vas da pritisnete odgovarajući taster.

Zahvaljujem.

Zaključujem glasanje: ukupno je glasalo 220, za je glasalo tri, protiv – 40, nije glasalo 177 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština je većinom glasova odlučila da nisu povređeni navedeni članovi Poslovnika.

Narodni poslanik Enis Imamović, na sednici 22. oktobra 2020. godine, u 11 časova i 37 minuta ukazao je na povredu Poslovnika ne navodeći član na koji se povreda odnosi.

Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen Poslovnik.

Zahvaljujem.

Zaključujem glasanje: ukupno je glasalo 218, za je glasalo nula, protiv – 16, nije glasalo 202 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen Poslovnik u ovom slučaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je Narodna skupština obavila razmatranje i odlučivanje o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 102. Poslovnika, zaključujem Prvu konstitutivnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije i želim odmah da vas obavestim da shodno prethodnim dogovorima koje smo imali sa SNS, predviđeno je da sutra bude dostavljen od strane poslaničkog kluba, odnosno poslaničkih klubova koji će činiti taj predlog, Predlog zakona o ministarstvima i eventualno i druga odgovarajuća akta kako bismo mogli što pre da pristupimo formiranju nove Vlade Republike Srbije, odnosno pre te sednice o izboru Vlade, moramo da održimo još jednu sednicu na kojoj bi se odlučivalo o Zakonu o ministarstvima. Kako smo razgovarali, najverovatnije će ta sednica biti održana u subotu, tako da molim sve poslanike da imate to u vidu, a u toku sutrašnjeg dana ćete imati puniju informaciju. Takođe želim da obavestim sve članove Kolegijuma koji postoji po Poslovniku, a Kolegijum koliko sam ja pročitao čine predsednici poslaničkih klubova i potpredsednici Narodne skupštine, želim da vas obavestim da ću zakazati sednicu Kolegijuma pre sednice parlamenta u subotu.

Još jednom zahvaljujem što ste nam ukazali poverenje i zaključujem sednicu.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.
Poštovani narodni poslanici, pošto je gospodin Pastor postavio pitanje vezano za putovanja, mi smo, kao što znate, doneli odluke, uredbe i ostale propise koji se tiču kretanja, u ovom slučaju i prelaska državne granice.
Vlada je donela dopunu te uredbe, između ostalog i na molbu mađarskog Ministarstva spoljnih poslova i to smo završili. To se ne odnosi samo na Mađarsku, odnosi se i na sve okolne zemlje. To znači da, što se nas tiče, svi mogu da koji žive u tom malograničnom pojasu, a obično je malogranični pojas oko 50 km, svi koji žive u tom pojasu, a imaju zemlju na drugoj strani granice ili rade na drugoj strani granice, znači otvorena je mogućnost da se prelazi državna granica bez ovih ograničenja, odnosno i samoizolacije, izolacije i svega ostalog.
Međutim, to je naša odluka. Samo je Mađarska do sada krenula u primenu svega toga. Hoću da kažem da mi razgovaramo sada sa Bugarskom. Možda će od sutra i sa Bugarskom to da se realizuje. Sa Bosnom i Hercegovinom je dosta teško to išlo, što bi inače trebalo da ide veoma lako, baš zato što ima velikog broja ljudi koji žive sa druge strane i što to nisu samo Srbi, nego su i muslimani, odnosno Bošnjaci…
(Vojislav Šešelj: Sve su to Srbi, Dačiću, nego nisi naučio na vreme.)
Dobro, dobro, ti si iz tog kraja tamo…
U svakom slučaju, nama je otvorena ta mogućnost da se sklope još ti bilateralni dogovori i to je i Hrvatska, Severna Makedonija, Rumunija i to ćemo završiti.
Međutim, ostaje ovo drugo pitanje koje ste vi postavili, a to je prelazak državne granice. To nije samo naše pitanje. Znači, mi možemo i da otvorimo naše granice, ali sada je situacija takva u međunarodnom i pravnom i u političkom prometu, da tako kažem, da nigde ne postoji režim slobodnog prelaska granica. Sve zemlje traže određene potvrde i garancije, ne samo zdravstvenog tipa, nego uopšte mogućnost da uđete u tu zemlju. Znači, vi ne možete da uđete u neku zemlju, kao što je na primer neka zemlja članica EU, a da nemate neku dozvolu za rad ili za boravak ili da imate posebnu garanciju ministarstva da tu dolazite zbog nečeg posebno.
Tako da, u mapi puta koju je EU napravila otvaranje granica ne spada u prve mere. To znači da čak neke od zemalja to ne planiraju pre juna meseca. Mi ćemo pratiti to kako ide. Naravno, kada je reč o zdravstvenom sistemu, oni koji se bave time će proceniti koje mere treba neko da primenjuje kada uđe u zemlju, odnosno da li će ostati ta mera samoizolacije i u kom roku. Bila je i 28 dana i 14 dana, ali ta mera svakako se primenjuje svuda. Znači, ne postoji zemlja gde možete da uđete, a da ne odete u karantin ili u samoizolaciju. Znači, ove stvari ne zavise samo od nas i mi ćemo pratiti ono što se dešava.
Kad sam već uzeo reč, samo bih hteo da dodam na ovo što je premijerka govorila, da smo mi u sklopu svih ovih aktivnosti koje smo preduzimali, pošto znate da je u vreme Korone i pandemije i uloga Ministarstva spoljnih poslova bila specifična i cela spoljna politika se svodila praktično na pomoć u prevazilaženju svih teškoća koje tu postoje, a pre svega pomoć ljudima da putuju, da se vrate. Kako ste govorili na prošloj sednici parlamenta o tome, mi smo uspeli, ne uspeli, nego smo omogućili da više od 15.000 ljudi na organizovan način, uz organizovanu pomoć Vlade Republike Srbije, naravno, u toj komunikaciji mi smo imali jednu radnu grupu, odnosno krizni štab koji je u okviru Ministarstva spoljnih poslova, koji je u dogovoru sa kabinetima predsednika Republike i premijerke i u dogovorima sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom zdravlja i Ministarstva saobraćaja rešavao sva ova otvorena pitanja.
Bilo je 37 humanitarnih letova, gde je prevezeno, ako se tome dodaju, znači na humanitarne letove koje je organizovala Er Srbija, odnosno platila Vlada Srbije, ako se tome dodaju i letovi koje su radile druge države za svoje građane, pa su pomogli da se i naši građani prevezu, kada se tome doda i program koji je i EU sprovodila za povratak njenih državljana sa nekih udaljenih destinacija, a takođe je bilo i primera da su neke kompanije organizovale čarter letove da vrate radnike koji su radili negde u inostranstvu, znači tu je bilo više od 7000 ljudi koji su vraćeni avionskim putem.
Međutim, Vlada je procenila, pošto više nema potrebe za tim humanitarnim letovima, jer niko više nije zarobljen na aerodromu, procenili smo da to treba prekinuti i da Er Srbija treba da se što pre vrati redovnim aktivnostima. Koliko sam razumeo, to već izlazi sada iz mog domena rada, ali koliko sam razumeo, uskoro će Er Srbija da počne da leti tamo gde su ti aerodromi otvoreni u svetu. Neki aerodromi su stalno bili otvoreni. Mislim da je bio Frankfurt, Budimpešta, a sada će i Beč, tako da će tu biti tih redovnih linija.
Međutim, dodatno, vezano sad za drugu stvar, mi smo omogućili i organizovano da se može preći granica putem automobila ili organizovanog prevoza kao što su autobusi. Ovde ću ponoviti samo da niko ne može da prođe kroz neku zemlju, neće ga pustiti, ako nema garanciju našeg ministarstva, odnosno naše države da će biti primljen da uđe u zemlju. Tako da, Vlada se angažovala, praktično je isti toliki broj prošao i kolima, odnosno autobusom i nastavlja se svakog dana ta aktivnost. Međutim, sada se ta aktivnost, ovo što je Balint pitao, obavlja i u drugom smeru. To znači da postoje sada ljudi koji žele da idu u te zemlje. To je, takođe, moguće, ali uz organizovanu pomoć od strane Vlade Republike Srbije i našeg ministarstva, da se sa tim zemljama dogovori ta tranzitna linija, ruta, kako bi mogli da uopšte prođu kroz sve te prepreke do mesta gde žele da odu.
Drugo, mi nismo nikome ništa naplatili. Većina zemalja se opredelila da naplaćuje karte. Mi nismo naplatili ni jednu kartu. Moram da vam kažem da je bilo i drugačije. Mi smo tri aviona poslali na Maltu. Sada vidim po medijima da ima zahteva i za četvrti avion. Mi smo prestali sa time, ali želim takođe da vam kažem da Vlada Malte organizuje let i spremna je da organizuje let, ali taj let je koštao 220 evra i naši ljudi to neće da plate. Oni očekuju da mi pošaljemo besplatno i sve je to u redu dok je funkcionisalo, i treba da pomažemo, ali mi nismo turistička agencija, ne možemo da funkcionišemo više na takav način, ali smo pokazali odgovornost prema ovom problemu koji je postojao i rešili smo ga.
Takođe, želim da kažem da sa velikim zadovoljstvom, kada je reč o nekim drugim pitanjima, želim da pohvalim naši pristup koji, iako sada mnogi kritikuju naš odnos prema nekim zemljama koje su naši tradicionalni prijatelji, pa sada iz Brisela se veoma često čuju kritike na sve to. Moram da kažem da je Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije koji danas upravo učestvuje na samitu EU – zapadni Balkan, nažalost, danas se svi samiti i svi međunarodni sastanci odvijaju putem video konferencija.
Mi smo učestvovali, na primer, premijerka je učestvovala na Donatorskoj konferenciji koja je isto tako održana putem video konferencije, Donatorskoj konferenciji za globalni odgovor na koronavirus, uključujući i potragu za bezbednom i efikasnom vakcinom, za bezbednim i efikasnim načinom lečenja, odnosno terapijom, lekovima, i naravno za pomoć međusobnu i solidarnost koja postoji između zemalja.
Ovo sam rekao zbog toga što smo mi donirali dva miliona evra, znači Srbija. To govorim zbog toga što je to dvostruko više od Hrvatske koja je predsedavajuća EU, a da ne pominjem sada neke druge zemlje. Znači, Estonija, Letonija i Bugarska koje su donirale po 100.000 evra, Rumunija 200.000 evra, Malta 400.000 evra, Višegradska grupa, to su Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska po 750.000 evra. Druge zemlje sa zapadnog Balkana nisu ni učestvovale uopšte, a zemlje o kojima sam govorio su dobile od EU milijarde i milijarde kroz razne fondove, a sada ulažu 100.000 evra. U redu, da se ne mešamo sada u njihove stvari, mislim da time nisu pokazali da su pametniji, nego da smo mi pokazali da ozbiljno pristupamo ovom problemu i da želimo da dođe do jednog pravog odgovora na zaustavljanje ove pandemije, a to znači naučnog odgovora kako da se što pre zaustave svi ovi problemi koji postoji.
Neće se život tako brzo vratiti na normalu. Sve zemlje procenjuju da će u narednih godinu, dve još trajati sve ove mare tzv. socijalnog distanciranja, a to podrazumeva i da moramo da se svi naviknemo kako će da funkcionišu sve vrste aktivnosti u ovim uslovima i da omogućimo da to funkcioniše. Zato moram da kažem da ako smo danas u situaciji da ukidamo vanredno stanje i podvučemo crtu, vanredno stanje je bio neminovan odgovor na krizu koja je izazvana ovim opakim virusom i pandemijom. Više od polovine država članica EU su uvele vanredno stanje.
Isto tako, Srbija je pokazala da ima rukovodstvo koje može da vodi tzv. krizni menadžment, odnosno da upravlja zemljom u najtežim uslovima. Tu bih zaista želeo da pohvalim i lično stavljanje toga kao prioritet i predsednika Republike i predsednicu Vlade koji su predlagali i razne mere koje nisu popularne i koje smo morali da sprovodimo. Danas kada podvučemo crtu, naš rezultat je i kada je reč o stopi smrtnosti daleko ispod ovog proseka koji svako od vas može da izračuna ako pogleda broj zaraženih i broj smrtnih slučajeva.
Vraćamo se normalnim aktivnostima, vraćamo se, između ostalog, i izbornoj kampanji. Mi smo se dogovori na sastanku sa predsednikom i premijerkom, kao predstavnici političkih stranaka, i to je Vlada već usvojila, da se olakša proces prikupljanja potpisa i overe potpisa, da bi što više stranaka moglo da učestvuje na izborima. Zato, čekaju nas izbori. Mislim da je narod najbolji politički sudija.
Zato zaista ne mogu da shvatim ovakve događaje kao što su danas, kao što je danas napravio Boško Obradović. To mogu da shvatim samo kao poslednji nastup, jer ovakvom politikom, ovakvim destruktivnim ponašanjem svakako će ispasti da je on zaista odzviždao svoje današnjim nastupom i da ga pozdravimo, ne verujem da će sa ovakvim nastupom ući u Skupštinu.
Što se nas tiče, mi idemo dalje vezano za ovu krizu i uopšte, politički gledano, dovoljno ima vremena za izbore i evo, videli ste danas, to mi je premijerka malopre pokazala, da je objavljeno, neki profesor je izjavio da bi predsednik Republike trebalo da, kako su rekli, da se uzdrže od kampanje, a čak ne bi trebalo ni da glasa, po njihovom mišljenju. Čekate, sad više nije samo bitno da Vučić ne učestvuje u kampanji, nego da ne može ni da glasa sada, i da je to odraz demokratije. Da vam kažem, to nikad do sada, ja se bavim, vi znate, 30 godina politikom, još nisam čuo takve izjave da se na takav način neko odnosi prema funkciji predsednika Republike. To je jednostavno zbog toga što svi znaju, na kraju krajeva, i kakva će biti i koja stranka ima podrške i koji političar.
Neću se više javljati, osim ukoliko na kraju ima nekih još pitanja koja se budu postavljala. Ne razumem ove iz opozicije što protestuju na današnjoj sednici. Pa valjda se svi raduju da se ukine vanredno stanje. Jedino ukoliko neko misli da potraje vanredno stanje još jedan mandat. Ja lično ne bih imao ništa protiv, ali ipak je bolje da se ukine.
Gospodin Pastor je na tom sastanku sa predsednicima stranaka rekao da on misli da opozicija treba da predloži da treba da se produži vanredno stanje, šta je rekao, u stvari, da se odlože izbori za četiri godine, da sve ostane ovako kako jeste. To bi nekome najviše, izgleda, odgovaralo. Zamislite sada da imamo zahteve da se izbori odlože na jesen. Kako da se odlože izbori na jesen, morao bi neki poseban zakon da se donese, leks specijalis, moralo bi da se produži vanredno stanje, i tako dalje. Kad god da budu izbori, rezultat će biti otprilike isti, a to je da ćemo pobediti. Kad kažem pobediti, mislim na vladajuću koaliciju, pa možda i poneko još iz opozicije. Hvala.

Hvala predsednice.
Već je predsednica Vlade rekla nešto oko ove teme koju je Dragan Marković pokrenuo. Ja bih samo dodao da mi i sada bez popuštanja mera imamo mogućnost da stranci mogu da dođu, da uđu u našu zemlju, jer postoji komisija pri Vladi Republike Srbije koja odobrava ulazak stranaca. Tako da ukoliko postoji bilo ko, ko iz ekonomskih ili poslovnih ili političkih razloga želi da dođe, to je i sada dozvoljeno.
Isto tako, ukoliko neko želi da putuje u inostranstvo, kao što sam i malopre rekao, moguće je putem najave od strane Ministarstva spoljnih poslova i prijema toga od strane njihovih ministarstava, tih zemalja gde se putuje, da postoje posebne dozvole da se u tim slučajevima može preći granica i takvih primera je i do sada bilo. Tako da ukoliko gospodine Markoviću postoje investitori ili neko ko želi da dođe, on može to odmah da uradi, ne čekajući popuštanje ovih mera.
Samo da dodam, malopre sam pročitao da je Boško Obradović izjavio da je ovo njegov protest, jer nije vreme za izbore, vreme je za bunt. Da vam kažem jednu stvar, što se tiče njihovih zahteva, oni su do sada stalno isticali da treba da se ukine vanredno stanje. Sada kada se ukida vanredno stanje, oni se protive ukidanju vanrednog stanja, jer svaka opozicija na svetu traži izbore.
Mi jedini imamo deo opozicije kod nas koji u stvari beži od izbora. A, zašto beži od izbora? Zato što zna da će rezultat na tim izborima biti poražavajući za njih. I upravo i današnje ponašanje ovde u Narodnoj Skupštini pokazuje, ne samo da postoje dvostruki standardi, nego da nema nikakvih standarda, da je cilj opstrukcija rada parlamenta, opstrukcija na kraju krajeva svih napora Vlade i predsednika koji su bili u ovom periodu borbe protiv pandemije.
Sećate se koliko je bilo poziva na nepoštovanje mera, koliko je bilo napada, okupljanja i u vreme kada je to zabranjeno, napada na ljude koji su poštovali te mere i tako dalje. Isto tako ne bih da govorim o dvostrukim standardima, jer ovde standardi nisu isti. Znate, kada neko se žali da mu je neko napao decu, a pri tome niko iz vlasti nikada nije spomenuo decu nekih opozicionih lidera, a da istog ili sledećeg dana već imate napad na predsednikovog sina ili na porodice drugih ljudi, to nisu dvostruki standardi. To je pokazatelj da za Aleksandra Vučića nema standarda. To znači da je moguće da se njemu preti, porodici, nešto najsvetije što bi trebalo da postoji je porodica, deca i tako dalje.
Tako da ja mogu da razumem samo to da su ovo jedne od poslednjih sednica Narodne Skupštine pred izbore. Kao što znate, predsednik je rekao izbori će biti 21. juna i sigurno da mnogi od onih koji i da žele da učestvuju na izborima, a ja bih voleo i mislim da biste i vi iz SNS voleli i jedva čekali da i oni izađu na izbore, zato što bismo ih pobedili sve njih zajedno i još sa Koronom.
Samo još jednom želim da se zahvalim državnom rukovodstvu koje je uspešno vodilo zemlju u najteže vreme, zdravstvenim radnicima i svima koji su podržali ove teške mere koje su spasile ljudske živote.
Pogledajte samo, bacite površan pogled na cifre koliko je ljudi u svetu zaraženo, koliko je umrlo. Ja sam pre dva, tri dana pokušao da izračunam i izračunao sam da je na osnovu tih brojki da je 7% smrtnosti na nivou sveta. U Srbiji je, ako sam dobro pratio predsednice, pošto nisam deo tog Kriznog štaba, ali mislim da je i doktorka Kisić rekla da je to kod nas negde manje ili oko 2% smrtnosti. Vidite da je to velika razlika i koliko je ljudskih života spašeno. Tako, da uz ovaj zaista poziv da svi podržite ove naše predloge vezano za ukidanje vanrednog stanja…
Da, predsednica ima ovde grafikon za region, gde kaže da je procenat smrtnosti u Srbiji 2,07%, u Crnoj Gori 2,47%, u Albaniji 3,78%, u Hrvatskoj 3,93%, BiH 4,06%, Bugarskoj 4,62%, Severnoj Makedoniji 5,64%, Rumuniji 5,98%, Sloveniji 6,78%, Mađarskoj 11,84%. Pre neki dan sam računao za Veliku Britaniju, bilo je 15%. To je najbolji pokazatelj da su mere koje su sprovedene bile korisne pre svega i da su uspešno sprovedene. One ne bi mogle da budu sprovedene da nismo imali vođstvo koje je stalo iza tih mera i uopšte svega onoga što je rađeno u vreme pandemije.
Tako da i ova današnja odluka jeste na neki način, ne samo odluka o ukidanju vanrednog stanja, nego i o davanju priznanja za rezultate koji su postignuti u borbi protiv pandemije. Hvala.

Hteo sam samo da reagujem na ovu diskusiju zato što kad bi neko slušao sa strane, ispalo bi da je stranka ili, ne znam, pokret ili ne znam kako se definiše, kome gospodin pripada, da je veliki branilac parlamentarizma, uloge parlamenta i političkih sloboda. Koliko ja znam većina vaših kolega nije ni učestvovala u radu ovog parlamenta. Pa, kako ste se sad setili uloge parlamenta baš u političkoj borbi? A da ne govorite, možete da se javljate koliko hoćete, ja vam samo kažem o sledećoj stvari, ne postoji čistija situacija u kojoj se uvodi vanredno stanje od ove. Ovo je vanredno stanje zbog zdravstvene situacije. Italija je uvela vanredno stanje 31. januara na dan kada, sutradan, od kada su bili prvi slučajevi korone.
Drugo, podsetiću vas na mnoge neustavne poteze u prošlosti koje niste spomenuli, pošto govorite o ovom potezu kao nekom najradikalnijem. Prvo, izručenje Slobodana Miloševića koje je bilo potpuno suprotno Ustavu tadašnje Jugoslavije i Ustavu Srbije. U Ustavu Srbije je jasno zapisano bilo da je zabranjeno izručenje državljana Srbije. To je uradila Vlada Srbije na svojoj sednici. Gde je tada bio Ustavni sud?
Drugo, kada je ubijen Zoran Đinđić, proglašeno je vanredno stanje, znate kako? U skladu sa tadašnjim Ustavom, ali uz dilemu gde ja ne sporim potrebu za tim, ali u toj situaciji nismo uopšte postavljali to pitanje. Da li je to vanredno stanje moglo da bude uvedeno za teritoriju cele Srbije ili samo dela Republike? Tako je pisalo u tadašnjem Ustavu. Niko nije postavljao od tadašnje opozicije to pitanje na takav način.
(Saša Radulović: Kakve to veze ima sa nama?)
Ja sada govorim o nečemu, a vi ste rekli, sedite, molim vas gospodine Raduloviću. Pa, ja sam bio vaš predsednik Vlade, molim vas, poštujte me. Pa, ja sam vas predložio u Vladu, nemojte da me razočaravate, molim vas.
Što se toga tiče, vi ste govorili o sledećem, da je ovo izvedeno suprotno Ustavu. Ustav, mislim da je na prošloj sednici ovde ste i čitali tekst Ustava, znači, da ne ulazim sada, ali ovde postoje dve stvari. Ustav Srbije i zaista potreba društva da se uvede vanredno stanje, a vanredno stanje je uvedeno zbog vanredne zdravstvene situacije epidemiološke da bi država mogla da se odbrani od korone. Ustavno pravno je situacija takođe čista zato što je po članu Ustava definisano da ukoliko Skupština ne može da se sastane, zna se kako se proglašava vanredno stanje. Što vi niste ocenili, jer većina vas je ocenila da je mogla da se sastane.
Znači, vi morate da prihvatite, ja vam želim da se prijavite za izbore, pa da vidimo, budite većina na sledećim izborima pa ćete vi da procenjujete. Narodna skupština je donela takvu odluku i nemojte da donosite takve ocene koje apsolutno ne stoje.
Vi možete da mislite, imate na to pravo. Ja vam samo kažem da je apsolutno netačno, našli ste pogrešan prilaz. Ovo je poslednja situacija na koju se prigovara zbog uvođenja vanrednog stanja. Ovo je situacija u kojoj je takav potez bio nužan. Da njega nije bilo, ne bi mogle da se sprovedu sve ove druge mere.
Ja ne mogu da prepoznam, da nisam bio tu nekoliko godina, ne bih verovao da moj član Vlade sada tamo polemiše sa mnom. Evo, ja sam kriv. Ja sam ga lansirao u politiku. Istina, malo mi je Vučić tu pomogao, pošto mi ga je on predložio, ali, u svakom slučaju, suzdržite se od toga. Meni je drago da ste prisutni ovde. To je dokaz da se ipak razlikujete od nekih drugih. Prisutni ste i, naravno, imate pravo da govorite. Uopšte ne sporim to da imate suprotno mišljenje. Ja samo želim da osporim to tumačenje da je uvođenje vanrednog stanja bilo kršenje ljudskih prava, sloboda, a naročito Ustava.
Da li je bilo kršenja ljudskih prava i sloboda? Pa, zbog toga se i uvodi vanredno stanje, zato što vanredno stanje podrazumeva ograničavanje određenih ljudskih prava i sloboda, ali na osnovu Ustava i zakona. To je velika razlika. Hvala vam.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, sa velikim zadovoljstvom, naravno, prisustvujem zasedanju Narodne skupštine na čijem je dnevnom redu nekoliko predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma iz nadležnosti ministarstva koje ja vodim, vizni režim Republike Srbije je kao i vizni režimi drugih država sveta, jedna promenljiva materija, živa materija koja se često menja prema potrebama usklađivanja odnosa sa drugim državama, a uvek je u skladu sa državnim i nacionalnim interesima naše zemlje i naših građana.
Naša politika je politika otvorenosti prema svetu i potrebe da sa što više država imamo bezvizni režim kako bi se omogućilo kretanje ljudi, dobara i usluga, razvijali politički odnosi i unapređivala sveukupna saradnja.
Prema aktuelnim podacima državljani Republike Srbije nosioci običnih pasoša mogu da ulaze i borave bez vize u 71 državi. To su sve evropske države osim Velike Britanije i Irske; Rusija, Kina, Brazil, Japan, Republika Koreja itd. Državljani Republike Srbije nosioci diplomatskih i službenih pasoša mogu bez vize da uđu i borave u 93 države.
Kao što vam je verovatno poznato, u prethodnom periodu zaključili smo veći broj sporazuma o relaksaciji viznog režima sa državama širom sveta a prema portalu „Pasport indeks“ srpski pasoš je na globalnom nivou na 28. mestu u svetu. Kad gledamo to rangiranje, to se odnosi pre svega na to u koliko zemalja možete da idete bez vize. Mi se iskreno nadamo da će ove brojke nastaviti da rastu.
Sa druge strane, državljani 92 države, nosioci običnih pasoša mogu da uđu i borave bez vize u Republici Srbiji.
Podsećamo da je vizni režim Republike Srbije prema trećim zemljama u najvećoj meri usklađen sa Belom šengen listom. Postoje odstupanja budući da Republika Srbija vodeći se svojim interesima ima bezvizni režim za državljane Ruske Federacije, Belorusije, Kazahstana, Kine, Katara, Turske, Kube, Tunisa, Indije, Indonezije itd.
Potpuna usklađenost propisa iz oblasti vizne politike Republike Srbije sa propisima EU uslediće do našeg prijema u punopravnom članstvu u EU, u skladu sa planiranom dinamikom, a najkasnije do šest meseci pre pristupanja Republike Srbije EU.
To govorim zbog toga što često iz Brisela imamo primedbe na to zašto smo ukinuli vize za pojedine zemlje, ali kao što sam rekao, svaka država ima svoje državne i nacionalne interese i ukoliko bezvizni režim naše zemlje sa tim zemljama ne ugrožava neke druge principe, kao što je pitanje ilegalnih migracija, azilanata itd, mi nemamo razloga da preispitujemo ovu našu politiku dok ne dođemo blizu, kao što sam rekao, do šest meseci pre ulaska u EU, kada moramo da potpuno uskladimo naš sistem sa Belom listom EU.
Inače, tačno je da smo mi ukinuli vize za neke zemlje koje se ne nalaze na Beloj listi EU, ali je isto tako tačno da nekim zemljama koje su na Beloj listi EU mi nismo ukinuli vize. Ovde ću otvoreno reći, naravno, ukidanje viza je i znak prijateljstva prema određenim zemljama. Potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i ukidanju viza na najbolji mogući način pokazuje međusobno poštovanje i prijateljske odnose između naših zemalja.
Inače pun vizni režim na snazi je sa većinom država Afrike, Bliskog Istoka, istočne i jugoistočne Azije, što je u skladu kao što sam rekao sa Belom šengen listom.
Od 1. januara do 3. septembra ove godine podneto je 11.843 zahteva za vize za ulazak na teritoriju Republike Srbije, na sve putne isprave, od čega je izdato 7.158 viza. Državljanima Kine najviše, 2.784, Egipta 480, Indije 421, Libana 385 itd.
Na današnjoj sednici razmotrićemo nekoliko sporazuma, tu je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša. Taj sporazum sam ja potpisao u Asunsionu 25. marta ove godine. Paragvaj je zemlja koja nije priznala Kosovo, nama prijateljska zemlja, ali sa tim zemljama moramo da uspostavljamo što bliže odnose. Paragvaj je pod uticajem SAD glasao za prijem Kosova u Interpol.
Zato sam bio u poseti Paragvaju i nadam se da ove godine, siguran sam da to ove godine neće biti slučaj, ali hoću da kažem da bez obzira na to što neke zemlje nisu priznale Kosovo, mi moramo da sa tim zemljama ostvarujemo kontakte jer je prethodni neki sastanak zemalja bio ko zna kada.
Tako da, ovo je jedan od načina da uspostavljamo što bliže odnose i mi želimo da sa njima imamo, ovi sporazumi su inače tipskog karaktera, za njihovo sprovođenje nisu potrebna neka sredstva u budžetu i da budemo i tu precizni u ovom periodu do kraja avgusta izdate su samo dve vize na obične pasoše za državljane Paragvaja koji su dolazili u Srbiju.
Drugi sporazum je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Miomarske unije o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše. Taj sporazum sam takođe ja potpisao u Nejpjidou, to je novi glavni grad.
Mjanmar je nekadašnja Burma, sa kojom je Jugoslavija, bivša, imala veoma dobre i bliske odnose. To je prijateljska zemlja, kao što sam rekao, koja nas u potpunosti podržava i stupanjem na snagu ovog sporazuma stvoriće se uslovi za dalji razvoj bilateralnih odnosa. Između naše dve zemlje na snazi je pun vizni režim za sve vrste pasoša i izdato je ove godine devet viza za državljane Mjanmara, od kojih osam na obične pasoše i jedan na diplomatski pasoš.
Mjanmar, takođe, nije priznao Kosovo.
Treći Sporazum je sa Surinamom o oslobađanju od obaveze pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih, odnosno specijalnih pasoša. Sporazum sam takođe ja potpisao u Paramaribu 10. februara prošle godine. Moram da kažem da je Surinam prva zemlja koja je povukla priznanje Kosova, koje su oni učinili u jednom periodu nestabilnosti u njihovoj zemlji. Mi smo im zbog toga, naravno, veoma zahvalni. Zato imajući u vidu da su bili veoma aktivni, na konferenciji Interpola su veoma vatreno i žustro zastupali stav Srbije i naravno glasali protiv prijema Kosova u Interpolu.
Inače, u osam meseci ove godine, za osam meseci nije izdata ni jedna viza. To znači da nije bilo interesovanja za putovanje. Mislim, da ne misle ljudi da će sada biti nekih migracija velikih. To je više jedan prijateljski stav naših zemalja, nego što će se to desiti da sada veliki broj građana će putovati u našu zemlju i obrnuto.
Četvrti Sporazum je Sporazum o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša sa Dominikanskom Republikom. Taj sporazum sam potpisao 10. decembra prošle godine u Santa Domingu i ove godine je bilo šest viza na obične pasoše. Dominikanska Republika je priznala Kosovo, ali su na sednici Interpola, posle svih naših tih razgovora i svega onoga što smo radili sa njima, glasali protiv prijema Kosova, iako su priznali Kosovo.
Ima još zemalja koje su glasanje protiv prijema Kosova, a priznale su Kosovo, kao što je npr. Gvineja, Malezija itd. U svakom slučaju, treba da radimo na tome i mi ćemo nastaviti.
Kada već govorimo o toj temi, vi znate da je 15 zemalja povuklo priznanje Kosova ili suspendovalo ili zamrzlo ili ne znam ni ja kako da definišem ili pojasnilo svoj stav o tome, pošto neke zemlje se vode na njihovom spisku da su priznale Kosovo, a oni sami kažu da to nisu uradili.
Znači, 15 zemalja je povuklo ili suspendovalo priznanje, dve zemlje imaju status zamrznutog priznanja, kao što je Egipat i Peru. Peru je priznao Kosovo pre ne znam koliko godina, ali već od 2005. godine, od UNESKO-a, oni ne glasaju za Kosovo nigde. Sada, da li će oni formalno da donesu odluku o povlačenju ili ne, za nas je bitno da u ovom trenutku i te dve zemlje imaju, kako oni sami kažu, egipatski ministar je ovde na našoj televiziji rekao da Egipat ima taj status zamrznutog priznanja. Inače, Egipat je priznao Kosovo i veliko je pitanje da li je u stvari priznao Kosovo, zato što je Mursi kao predsednik na kraju mandata, nekoliko dana pre svrgavanja, naložio Vladi da priznaju Kosovo, ministar to nije hteo da uradi, a onda je portparol Vlade izašao i rekao da je Egipat priznao Kosovo. Ne postoje neki pismeni ili pisani dokumenti o svemu tome. Egipat ne glasa za Kosovo.
Rezultat toga je i činjenica da nam to omogućava da Kosovo ne može da prođe kada je reč o članstvu u nekim međunarodnim organizacijama tako lako kao što je to moglo da se desi pre nekoliko godina.
Želim da podsetim da je do 2012. godine od 2008. godine 87 zemalja priznalo Kosovo za te četiri godine. Za vreme, hajde da računamo u ovom periodu, od 2014. godine do danas, sedam zemalja je priznalo Kosovo, 15 zemalja je povuklo priznanje.
Tako da, mi ćemo nastaviti, bez obzira što se vrše veliki pritisci na našu zemlju da mi to ne radimo. Mi možemo samo da prihvatimo da svi suspenduju neke akcije na tome, a ne da zemlje Kvinte i samo Kosovo lobira za priznavanje Kosova ili za učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije, da mi prestanemo.
Često nam zameraju da mi koristimo ovo ukidanje viza da, eto, kako oni kažu podmitimo na taj politički način neke zemlje da povuku priznanje. Možete da zamislite koliko je čvrsta ta odluka da neko prizna Kosovo kad može da je poništi zbog toga što nekome ukinete vize.
Kada pogledate tzv. vladu Kosova i ministarstvo spoljnih poslova, oni su ukinuli vize za mnogo više zemalja nego što je to Srbija uradila. Tako da su to apsolutno neopravdane kritike koje mi dobijamo i da je to uslovno vezano jedno sa drugim. To nije vezano jedno sa drugim, ali naravno, sa prijateljskim zemljama treba da se ide na ukidanje viza.
Mi razgovaramo i sa drugim zemljama. Završena je unutrašnja procedura naše strane za stupanje na snagu sporazuma o ukidanju viza za diplomatske i službene pasoše za Irak. Čeka se odgovor Iraka. Takođe, potpisivanje sporazuma o ukidanju viza na diplomatske diplomatske pasoše je spremno i za Južnoafričku Republiku i Bangladeš.
Takođe, pored toga, postoji i mogućnost da Vlada svojim jednostranim odlukama ukine vize za pojedine zemlje, kao što oni nama to rade.
Mi ćemo nastaviti sa ovom praksom i nadam se da ćemo iz godine u godinu imati sve više zemalja u koje će naši građani moći da putuju bez viza.
Hvala vam na pažnji. Pozivam vas da glasate za predloge ovih zakona, zato što su interesu građana, pre svega. Hvala.