Hvala.
Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Luka Kebara. Izvolite.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nikola Radosavljević.

Izvolite.

Hvala.
Narodni poslanik Adam Šukalo ima reč.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Mirković. Želim da vam napomenem da imate još devet minuta za poslaničku grupu.

Hvala.
Pre nego što pitam predstavnika predlagača, koji se inače prijavio, vidim da ima prijavljenih i predstavnika poslaničkih grupa.
Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala.
Pre svega, Snežana, nisam bio danas kada ste o tome diskutovali, ali ja kada nekome dajem reč ja ne procenjujem šta će taj da kaže. Reč se dobija na osnovu onoga da li neko ima pravo da dobije reč ili ne.
Zakonom o Narodnoj skupštini, koji je donet 2010. godine, je definisano da narodni poslanik ima pravo da na sednici Narodne skupštine govori i da pisane dokumente u radu Narodne skupštine podnosi na svom jeziku. Lično smatram da je ta odredba veoma neprecizna zato što šta to znači – na svom jeziku? Da li je taj jezik u stvari jezik nacionalne manjine ili svako od vas može da ima neki svoj jezik?
Drugo, u istom tom članu zakona stoji da je generalni sekretar dužan da obezbedi prevođenje. Šta sada to znači? Da li to što mi nemamo trenutno prevodioca onemogućava da neko dobije reč? Za 10 godina niko nije našao za shodno da operacionalizuje ovo i zato sam i tražio juče od Generalnog sekretarijata da se obrati resornom ministarstvu, koje je donelo niz zakona koji se tiču ove oblasti, da jasno odredi pod kojim uslovima se ovo pravo ostvaruje i šta to znači.
Ovde je gospodin Martinović. On zna da mi u sistematizaciji radnih mesta ovde nemamo radno mesto prevodilaca za ove jezike, ako neko podrazumeva da u svakom momentu mora da postoji ovde prevodilac. Drugo, ako podrazumeva da to treba da bude po potrebi, onda mora da postoji mehanizam kako se najavljuje da će neko govoriti na jeziku koji namerava da koristi, ali to podrazumeva kooperativnost i saradnju između narodnih poslanika i onih koji rukovode radom Narodne skupštine Republike Srbije.
Ovo jeste zloupotreba prava da se koristi nešto što mnoge nacionalne manjine nemaju. Ovde je Elvira dugo, već više meseci, i vodi sednice Narodne skupštine i govori čak i na mađarskom jeziku i sama prevede to što kaže. Ako je neko dobronameran, uvek ćemo da nađemo rešenje za postojeći problem.
Da ne ulazim u suštinu onoga što je rekao, govorim o formalno-pravnom delu ovog problema, a o političkim stvarima mislim da je apsolutno ispod nivoa Narodne skupštine da se na ovakav način komunicira, da su u pitanju laži i da, pazite, tu ima i gorih stvari, kao što je poređenje sa nacističkom Nemačkom, poređenje sa Jevrejima itd, ali to je sada, pošto je pitanje upućeno premijerki, tu je i ministar Vulin na koga se delom i odnosilo ovo pitanje, mada je on tu više upotrebljen kao povod da se iznese određeni politički pamflet, očigledno da Kamberiju nije ni bilo bitno da se ovo prevede na srpski. Bilo mu je bitno da kaže to što je hteo da kaže i misli da je time nešto dobio.
Mislim da je time mnogo izgubio jer je samim tim što je iz parlamenta Srbije govorio na albanskom jeziku demantovao da je Srbija država mržnje, nego država sa visokim stepenom prava nacionalnim manjina, jer sam gotovo siguran, ne gotovo nego sam siguran da Srbi prvo ne mogu ni da budu u parlamentu Albanije, a kamoli da govore na srpskom jeziku.
Hteo bih da sada zatvorimo tu temu, a da se o političkoj suštini ovoga što je izrečeno naravno polemiše i diskutuje.
Zamolio bih predstavnika predlagača, ministra Vulina da se obrati.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto nema više prijavljenih na listama, želim da se zahvalim ministru Aleksandru Vulinu i njegovim saradnicima na današnjem radu i da podsetim da ćemo mi za dve nedelje imati još jednu najverovatnije sednicu Narodne skupštine gde će takođe dva sporazuma, čini mi se, biti iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova vezano za Fronteks i vezano za još jedan sporazum vezano za Severnu Makedoniju, tako da ćemo se ponovo videti sa sličnim temama i za dve nedelje.
Takođe bih samo želeo da dodam, radi vaše evidencije, ono o čemu je poslanik Radosavljević govorio – Afrika ima 54 zemlje koje su članice Ujedinjenih nacija. Pre ove naše državne akcije na povlačenju priznanja 26 zemalja nije priznavalo Kosovo, a nažalost 28 zemalja je priznavalo Kosovo. Sada je situacija, uključujući i Lesoto, promenjena. Sada 37 država ne priznaje Kosovo, a 17 država priznaje Kosovo, to je istorijski uspeh naše države.
Dozvolite mi samo da se još jednom zahvalimo Lesotu i ostalim afričkim državama na tom jednom činu i kako je neko rekao – oni su mnogo uradili za nas i mi treba da uzvratimo na jedan prijateljski način, između ostalog i kroz realizaciju ovakvih sporazuma.
Dame i gospodo narodni poslanici, pošto na listama nema više prijavljenih, niti ima više izvestilaca odbora ili predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 2. i 3. dnevnog reda.
Sutra nastavljamo dalje sa autentičnim tumačenjima, dve tačke dnevnog reda.
Ako nema dodatnih, a ne bi trebalo da bude, i nema amandmana na Zakon o socijalnoj karti, na ova autentična tumačenja shodno se primenjuju propisi da se ni tu ne podnose amandmani, tako da očekujte onda sutra popodne po završetku diskusije da bude i dan za glasanje.
Zahvaljujem se još jednom ministrima i svima vama narodnim poslanicima.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 151 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 189 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Šaip Kamberi.
Izvolite.

Zahvaljujem narodni poslaniče.

Hvala vam na tome što ste rekli. Naravno da narodni poslanik koji je pripadnik nacionalne manjine ima pravo da na sednici Narodne skupštine govori i da pisana dokumenta u radu Narodne skupštine, predviđena Poslovnikom, podnosi na svom jeziku. Jedino što je molba je da se to najavi da bismo mogli da angažujemo, da bi bili spremni prevodioci.

U tom smislu, zbog toga u ovom trenutku nemamo spremnog prevodioca. Tako da bismo izbegli tu mogućnost, samo vam skrećem pažnju da u narednom periodu to imate u vidu.

Izvolite.

Ja bih vas zamolio samo za tišinu dok narodni poslanik govori.
(Narodni poslanik se obraća na maternjem jeziku.)

Mislim da sam bio jasan kada sam rekao da sam zamolio, nisam zamolio nego sam rekao u skladu sa Poslovnikom i kodeksom ponašanja.
Molim vas da dok narodni poslanik govori, ne ometate njegovo izlaganje.
Izvolite.
(Narodni poslanik se obraća na maternjem jeziku.)
(Đorđe Komlenski: Vreme.)

Ja bih vas zamolio, ne razumem šta znači to dobacivanje.
Zamoliću vas da stanete sada.
Slušajte, mi smo ovde poslanici Narodne skupštine Republike Srbije koja je donela zakone. U Zakonu o Narodnoj skupštini u članu 9. i član 11. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ovo pravo postoji. Nisam ja to izmislio i zato vas molim da poštujete to pravo, jer je to važno za Republiku Srbiju.
U tom smislu, nemojte da dobacujete dok poslanik govori. To je dobro za Republiku Srbiju. Naravno nisam siguran da se to pravo poštuje svuda, ali mi ćemo ga poštovati.
Molim vas da završite pošto je isteklo vreme.