Poštovana predsedavajuća, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani građani, danas bih postavio možda jedno neobično pitanje pre svega Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a u svom pitanju baviću se problemom očuvanja ljudskih života u saobraćaju.

U neprekidnoj težnji da sačuvamo ljudske živote, kao najveće vrednosti i nenadoknadive resurse, država, sva ministarstva, Vlada i svi mi se trudimo da što bolje učinimo za svoj prostor, ali složićemo se da uvek postoji još nešto što može da se uradi.

Konkretno, u pitanju su saobraćajni udesi u kojima stradaju biciklisti. Svedoci smo da je, nažalost, sve više saobraćajnih udesa sa smrtnim ishodima biciklista kao učesnicima po saobraćaju. Prema istraživanjima Agencije za bezbednost saobraćaja, biciklisti imaju oko sedam puta veći rizik da smrtno stradaju nego što je to slučaj sa putnicima u motornim vozilima.

S druge strane, u zadnjih petnaest godina broj biciklista u Srbiji se povećao za oko 500 puta, jer je bicikl dostupan, pristupačan, ekonomično je sredstvo za prevoz, koje ne traži veliki prostor za parkiranje i, ono što je važno, predstavlja pravi ekološki izbor. Politika Zelene agende promoviše upravo one vidove saobraćaja koji najmanje zagađuju životnu sredinu.

Ono što naročito ugrožava kapacitet biciklističkog saobraćaja jeste nedostatak biciklističkih staza kako u naseljima, tako i između mesta. Jedan od pozitivnih primera je grad Novi Sad, koji ima oko trista kilometara biciklističkih staza i obezbeđuje određene subvencije za nabavku istih. Svakako podržavam i ono što je ministar Vesić radio u Beogradu, kada je u pitanju promocija biciklizma i povećanje broja obeleženih biciklističkih staza. U Mađarskoj je, nakon maksimalnog razvoja biciklističke infrastrukture, za 45% smanjen broj smrtnih slučajeva u biciklističkom saobraćaju.

Rešavanje ovog problema verovatno zahteva i odgovarajuće promene u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, pre svega zbog bezbednosti svih učesnika. Istovremeno nedostaje i kontinuirana obuka najmlađe populacije našeg stanovništva, koji se kao takvi prvi put pojavljuju kao učesnici u saobraćaju. Ta obuka bi trebalo da se planira u osnovnim školama. Pozitivan primer za to je Holandija, koja počinje obuku od prvog razreda osnovne škole.

Dolazim iz opštine Kovin, gde je samo u prošloj godini stradalo pet biciklista na lokalnim putevima i nasipima. Kada je cela Republika u pitanju, prema evidenciji Agencije za bezbednost saobraćaja u periodu od 2016. do 2018. godine, poginuo je 141 biciklista, što je fatalan podatak.

Kako bi nadalje izbegli ovakve posledice u saobraćaju, u kojima ginu ljudi, želeo bih da postavim pitanje pre svega ministru u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Da li ste planirali izmene zakona kojima bi se regulisale obaveze izgradnje biciklističke infrastrukture? Biciklističkih staza bi trebalo da bude što više, gde god je to moguće da se izvedu. Ministarstvo obrazovanju, da li bi kroz program „Šta znaš o saobraćaju?“ u osnovnim školama mogla biti uvedena obaveza obuke dece u biciklističkom saobraćaju? Ministarstvu zaštite životne sredine, da li se mogu obezbediti određene subvencije za nabavku bicikala, kako bi se stimulisao i popularisao ekonomičan i potpuno neškodljiv za okolinu biciklistički saobraćaj?

Smatram da bi ovo trebalo da bude jedna opštedruštvena akcija koju bi trebalo da podrže i ostala ministarstva, pogotovo Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao što sam već i rekao, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali pored toga i Ministarstvo sporta, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo turizma i sporta.

Mi kao poslanici iz grupe „Ivica Dačić – SPS“ spremni smo da pomognemo gospodinu ministru Vesiću iz resornog ministarstva, a i svim ostalim ministarstvima gde god je to moguće. Hvala lepo.

Poštovana predsedavajuća Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Srbije, uvažene dame i gospodo poslanici, uvaženi gledaoci, građani Republike Srbije, meni je takođe posebno drago što je tu među nama i gospodin ministar Selaković, pošto sam upravo na jednu takvu temu hteo da se nadogradim, vezano za ovo što je govorio kolega, gospodin Linta.

Mi smo ovde ponekad čini mi se kao pojedinci koji smo skupljeni s brda, s dola i kao da ne znamo ono što je nama bitno ili šta nije bitno. Kao da nismo građani ove Srbije, kao da nismo poslanici koji smo ovde u ovom Domu Narodne skupštine dali zakletvu i time smo uzeli na sebe veliku obavezu i zadatak u ime svih onih koji su nas izabrali, u ime građana Srbije.

Dakle, ta obaveza i zadatak je nešto što ne smemo nikad da zaboravimo. Mi možemo da imamo i 50, 100, 200 poslaničkih partija i stranaka, ali imamo samo jednu Srbiju i moramo se za nju boriti. Za to smo dali zakletvu. Vrlo slično kao kad sam ja u nekom delu svog skromnog života dao zakletvu dok sam bio u vojsci. Jedino što se tamo razlikovalo sa jednom ozbiljnom izjavom - ne žaleći ni svoj život za boljitak naše domovine, za boljitak naše otadžbine, za boljitak Srbije, za slobodnu, nezavisnu, suverenu Srbiju. Ništa važnije od toga ne može da bude. To treba da nam je glavni pijedestal. To će dati sve ono u kom smislu razmišljamo. Dakle, na taj način ako se složimo i ako se svi opredelimo da taj glavni zadatak završimo, onda ćemo se lako složiti.

Prvi put sam u sazivu ove Skupštine i prvi put se obraćam. Velika mi je čast i velika mi je gordost što sam ovde među vama. Trudiću se svom svojom snagom, mada me i sada malo trema neka, ali svejedno, ja ću uvek biti iskren prema vama i daću sve od sebe.

Danas sam upravo želeo da govorim o statusu naših boraca i porodica poginulih boraca. To je trebalo da bude kao pitanje, no, međutim, do sada su moje kolege poslanici i juče i prekjuče i danas već o tome govorili. Naš uvaženi ministar Selaković je dao već dosta odgovora u tom smislu.

Siguran sam da se vi sećate 2020. godine, pogotovo koji imaju više staža nego ja, da je Skupština Republike Srbije izglasala Zakon o borcima u januaru mesecu 2020. godine. Mnogo mi je drago što sam video da sada u Predlogu budžeta za sledeću godinu je izdvojeno oko 18 milijardi dinara za rešenje ili za rešavanje statusa boraca.

Loše je ako ne uvažavamo naše borce, naše rodoljube, dajemo lošu poruku celom našem društvu, lošu poruku građanima Srbije. Osnovni oslonac morala u našem društvu treba da je rodoljubivo osećanje, ljubav prema otadžbini, a naši borci iz svih ratova do sada bili su, a i sada su pravi primer za hrabrost i patriotizam, za rodoljubivo osećanje. Zbog toga treba da ih uvažavamo, poštujemo i adekvatno da vrednujemo njihovu žrtvu. Neki su nesebično dali i svoj život, najvrednije što čovek ima, za slobodu i nezavisnost, u ime ljubavi i vere u otadžbinu, u ime tog grandioznog rodoljubivog osećanja.

U istoriji našeg naroda ima mnogo primera rodoljublja. Napadali su nas razni zlotvori, lopovi, agresori i računali su da zato što su nadmoćni da mogu lako da nas savladaju, ali slomili su svoje krvave zube o čvrsti kamen naše odlučnosti da branimo našu decu, naše majke, naše domove, naše granice, naše svetinje i obraz naših predaka. Iznenadili su se našim otporom i odlučnošću da ne damo ništa naše. Nisu računali na snagu naroda zadojenog rodoljubljem.

Zato verujem i siguran sam da ako ljudi izgube ljubav i veru prema otadžbini izgubiće sposobnost da brane svoj dom i naš narod. Na taj način, poštujući sve žrtve naših boraca i njihovih porodica, koji su nažalost poginuli, mi direktno jačamo odbrambenu moć naše otadžbine. Na ovaj način će i sadašnji i budući branioci naše otadžbine znati da njihove žrtve nisu bile, niti će biti uzaludne.

Zato podržavam maksimalno Predlog budžeta, naravno, kao član Poslaničke grupe SPS, JS i Zelenih Srbije i glasaćemo za to. Podržavam stav koji je gospodin ministar Selaković ovde prema nama javno rekao - da će se oko toga starati.

Siguran sam da ćemo na taj način rodoljublje našeg naroda dići na viši nivo i sprečiti na taj način da građani naše Srbije, kao i sa svim ostalim predlozima koji se u ovom Predlogu pojavljuju, sprečiti da odu i da praktično budu ovde sa nama zajedno i da branimo ovu našu dragu Srbiju, majku Srbiju. Živela Srbija!