Hvala predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege i koleginice, povodom dve velike tragedije koje su nas zadesile i stavili smo u fokus pitanje o tome ko može biti odgovoran za ovakve ishode, ali i ko je odgovoran za odrastanje i razvoj naše dece, jasno je da iz svih stručnih i naših poslaničkih debata vođenih prethodnih dana, da je za razvoj ličnosti i sticajem dobrih navika deteta presudna porodica, ali ne smemo i ne možemo da zanemarimo i uticaj društvenih faktora, a to su škola, vršnjaci, mediji, internet, društvene mreže i što je veoma važno prihvaćeni standardi javnog ponašanja i morala.

Ove tragedije su dodatno osvestile potrebu i za što hitnim merama prevencije koje bi decu od najranijih dana usmeravale ka zdravim navikama i zdravom stilu života, a time doprineli izgradnji zdrave ličnosti i kreativnog člana društva.

Deca danas previše vremena provode uz mobilne telefone, igrice na društvenim mrežama koje proizvode negativne posledice po mentalno, a tako i za fizičko zdravlje, dok roditelji puno rade i nemaju dovoljno vremena za njihovo vaspitavanje.

Nažalost, deca nam sve više žive u samo dovoljno virtualnom koji može da produkuje socijalno neprihvatljiva i delikventna ponašanja i različite ozbiljne poremećene ličnosti koje često roditelji ne mogu sami da prepoznaju, a nekada ni škola, a ni zajednica.

Prevencija je znamo u svemu najdelotvornija, a ova tragedija nas ponovo ozbiljno upozorava da svaki sektor našeg društva treba da preduzme ozbiljne, kratkoročne, a i dugoročne mere.

Za pravilan psihofizički razvoj deteta od velike važnosti i jesu fizičke i sportske aktivnosti. Da navedem samo jedan od razvojnih problema dece. Zabrinjava me to što su nam deca loših navika, loše ishrane, nedostatka redovnih fizičkih aktivnosti . U velikom problemu i prema prognozama Svetske federacije gojaznih Srbija će do 2035. godine biti u svetskom vrhu, a gojaznost dece u Srbiji na godišnjem nivou raste za 5,2%.

Ovi problemi izazivaju i zdravstvene, ali i psihofizičke probleme u razvoju svakog deteta. U tom smislu želeo bih da postavim pitanje Ministarstvu sporta, koje osim podrške vrhunskom sportu ima i strateški zadatak da podstiče dečiji i školski sport. Upravo polazeći od činjeničnog stanja, pitanjima razvoja dečijeg i školskog sporta i širenje sporta i sportske kulture među decom, ozbiljno se bavi i Pododbor za sport ovog parlamentarnog saziva, čiji sam član.

Pitanje za Ministarstvo sporta - da li Ministarstvo sporta planira uskoro donošenje nove strategije za razvoj sporta u Republici Srbiji, imajući u vidu da važeća strategija doneta za period 2014. do 2018. godine? Ovo je važno i u kontekstu predlaganja niza mera za dalji razvoj školskog i dečijeg sporta, što je jedan od primarnih ciljeva i sadašnje i buduće strategije.

Potrebno je u skladu sa tim ciljevima doneti poseban program razvoja dečijeg sporta koji bi bio dopuna programa fizičkog vaspitanja u osnovnim školama i obezbedio svoj deci, bez obzira na materijalne mogućnosti njihovih roditelja da se aktivno bave sportom van škole, a ga to iz budžeta finansira država, odnosno lokalna zajednica.

Višedecenijska iskustva nedvosmisleno potvrđuju da bavljenje sportom značajno doprinosi sticanju zdravih navika dece, socijalizaciji dece i razvoju novih fizičkih i socijalnih veština, koje u krajnjem imaju efekat formiranje zdrave i psihofizičke zrele ličnosti spremne da se suočava sa svim životnim izazovima. Hvala.