Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani predsedniče Vlade, kolege ministri, narodni poslanici, s obzirom da poslanik koji je postavio pitanje dolazi iz nerazvijene opštine, a ja sam zadužen za razvoj nedovoljno razvijenih opština, a mogu da kažem da je predsednik vaše partije vodio ovo ministarstvo u vreme kada sam ja bio predsednik opštine, tako da smo imali dobru saradnju. Mogu da kažem da u okviru ove 44 opštine ima dosta opština u kojima žive nacionalne manjine, kao što su Tutin, Sjenica, Bosilegrad, Preševo, Bujanovac i mogu da vam kažem da sve opštine dobijaju podjednako sredstava.
Opština Tutin je za sve četiri godine dobila četiri velika projekta, i to 2021. godine nabavka specijalnog vozila od sedam miliona, u 2022. godini osam miliona dinar, u 2023. godini sedam miliona i sad u ovoj godini je pomogla projekat „Čistiji i lepši Tutin“ u vrednosti od sedam miliona dinara. Ovo ministarstvo i Vlada Srbije će da nastavi da pomaže nerazvijene opštine bez obzira da li u njima žive nacionalne manjine ili samo srpska manjina. Molim vas da konkurišete i da radite projekte kako bi mogli da pomognemo. Hvala.
Poštovani predsedniče Skupštine, predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici.
Evo da odgovorim kolegi, bivšem kolegi i predsedniku opštine, koji je vodio isto opštinu kao i ja. Počeću prvo, rekli ste od štete koja je nanesena ovim elementarnim nepogodama, odnosno poplavama u manje razvijenim opštinama.
Kao što znamo od 55 opština, šteta i poplave su bile u 20 nerazvijenih opština. To su Lebane, Doljevac, Rekovac, Aleksinac, Sjenica, Babušnica, Ražanj, Medveđa, Kuršumlija, Brus, Vladičin Han, Žitorađa, Blace, Kučevo, Petrovac na Mlavi, Trgovište, Bojnik, Priboj, Žagubica i Varvarin.
Što se tiče Vlade Srbije videli smo da su svi ministri bili zaduženi da odemo, da obiđemo, da razgovaramo sa ljudima. Ja sam uzeo za sebe pravo da kao inženjer sastavim jedan pregled i jednu analizu trenutnog stanja što se tiče poplava. To sam predao Vladi Srbije i predsednici Vlade, ali i vama hoću da kažem o čemu se radi. Najbolje je ljudi uraditi preventivu jer je preventiva uvek jeftinija o posledica. Kao što znamo bujične poplave su dominantan faktor u Republici Srbiji i one nisu posledica klimatskih promena, već višegodišnjeg nečinjenja, odnosno izostanka investicionog ciklusa u protiv-erozivnoj zaštiti.
Jedna od stvari je takođe zbog čega nam se dešavalo, odsustvo zakonske regulative koja ne sagledava probleme bujičnih poplava, onda odsustvo sistematskog, preventivnog finansiranja i bavljenja posledicama što je višestruko skuplje kasnije.
Kao što znamo, vi ste kolega poslaniče bili predsednik opštine, Zakon o vodama definiše vodotokove drugog reda koje su u nadležnosti jedinica lokalnih samouprava, a one nemaju kapacitete niti kadrovske niti finansijske da se time bave. Davne 1953. godine bio je Zakon o zaštiti zemljišta i bila je mreža područja specijalizovanih preduzeća, tzv. reonske sekcije za zaštitu zemljišta i uređenje bujica. To su bila sledeća vodoprivredan preduzeća „Erozija“ Vladičin Han, „Erozija“ Niš, „Erozija“ Valjevo, „Erozija“ Loznica, Kragujevac, „Erozija“ Užice, Zapadna Morava, „Erozija“ Kraljevo, ali posle privatizacije ova preduzeća su nažalost nisu se više bavila niti poplavama niti bujicama i zato mi kao Vlada Srbije treba da učinimo da povratimo, odnosno da donesemo takve zakone koji će se baviti bujicama, odnosno da uradimo preventivu, ne posledice.
Takođe posledice su nekontrolisana seča šuma i odsustvo inspekcijskog nadzora. To treba mi kao Vlada da odradimo, lokalne samouprave takođe, ali ovde ima i lična odgovornost građana koji se moraju ovim da se pozabave.
Mi kao kabinet i ja kao inženjer sam uradio ovu analizu i mi ćemo svakom od predsednika ovih opština da pošaljemo i da pomognemo i spremni smo u svaku opštinu da napravimo predmet i predračun svih šteta koje su tu, a onda Vlada Srbije i Ministarstvo finansija će da odluče oko plaćanja tih šteta, ja za to nisam zadužen.
Što se tiče besplatnih udžbenika za učenike koji pohađaju školu u ovim nerazvijenim opštinama, posle izjave predsednika, odnosno gradonačelnika Beograda ja sam takođe tražio da pokušamo da Vlada Srbije obezbedi novac za besplatne udžbenike i u ovim bar siromašnim opštinama. Mi smo kao kabinet sakupili koliko bi para trebalo i mogu da vam kažem da za sve 44 lokalne samouprave gde je obuhvaćeno 46.000 učenika, iznos cifre je, odnosno novac koji je potreban 667 miliona dinara. O ovome ću da razgovaram sa predsednicom Vlade, sa ministrom finansija, jer ja o ovome ne mogu da odlučim kao ministar. Ako ima mogućnost Vlada Srbije bilo bi dobro i korisno da i učenici koji uče škole u manje razvijenim opštinama takođe budu sagledani. Hvala lepo.
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana predsednice Vlade, kolege ministri, narodni poslanici, hoću da kažem prethodnom poslaniku koji je postavio pitanje, gospodinu Bulatoviću, sve je u redu što je rekao ali nije u redu što je nosio lutku Slobodana Miloševića kao socijalista. To sam mu sigurno zamerio.
Što se tiče pitanja koje je postavio kolega iz Svrljiga, kao što znate, kolega, vi ste bili predsednik jedne nerazvijene opštine. Ovde ima još poslanika koji su bili predsednici, kao što je Nenad Mitrović, koji je sada u opoziciji, Miki Aleksić je takođe vodio jednu malu opštinu, a i ja sam bio predsednik opštine, tako da su ti problemi oduvek bili najviše u manje razvijenim opštinama.
Ali, formiranjem ovog ministra, Vlada Srbije a i predsednik Vučić sigurno razmišljaju o razvoju ovih nerazvijenih opština. Ja sam obišao skoro sve te opštine i u razgovoru sam evidentirao nekoliko problema koje sam izneo i na sastancima Vlade Srbije i razgovarao sa ministrom finansija.
Najveći problem u ovim opštinama nam je to što nam ljudi odlaze i što nemamo kadrove.
Jedan od uzroka su i nenamenski transferi ovim opštinama. Kao što svi znamo, od 2014. godine transferi lokalnim samoupravama nisu povećavani, a od toga znamo koliki su troškovi za uličnu rasvetu, za grejanje škola, plate koliko su otišle, a mahom, kao što svi znate, i ovde poslanici i Vlada Srbije, da se lokalni budžeti pune od nenamenskog transfera, od poreza na zarade i od poreza na imovinu. Ove male opštine nemaju neku veliku imovinu, a oko poreza na zarade imamo problem to što velike kompanije koje otvaraju pogone u malim opštinama, njihove uprave su mahom u Beogradu i onda u tim opštinama rade samo radnici sa malim platama, dok su im direktori, komercijalisti, pravnici i njihova uprava u Beogradu i time pune budžet grada Beograda. Moja ideja je da zajedno sa Vladom Srbije razgovaramo da i te kompanije koje dolaze, da njihove uprave budu smeštene baš u ovim malim lokalnim samoupravama.
Takođe sam na jednoj sednici Vlade rekao i o tome moramo da razgovaramo, da vidimo šta ćemo sa dnevnicama. Dnevnice vozača i činovnika su 150 dinara, što je stvarno malo i mi na tome moramo da radimo sa Vladom Srbije. Takođe su i niske plate u lokalnim samoupravama. Mi ne možemo dobrog inženjera, dobrog ekonomistu ili dobrog pravnika sa ovom platom da zadržimo u maloj sredini.
Najveći problem imamo oko troškova putovanja zaposlenih. Treba tu doneti nova zakonska rešenja gde će troškove putovanja snositi poslodavac a ne lokalna samouprava. Zakonom trebamo urediti kriterijume, tj. razdaljinu do koje zaposleni imaju pravo na nadoknadu i da sprečimo zloupotrebu da se ljudi prijavljuju u druga mesta a da naplaćuju putne troškove.
Imam razgovor sa predsednicom Vlade i sa predsednikom da se uradi decentralizacija, odnosno ukidanje katastra, sudova, poreskih uprava, ambulanti, seoskih škola, što je poseban problem za ove opštine, ali će sigurno Vlada Srbije i na ovome raditi.
Ne znam da li u vašoj opštini, ali puno opština ima problem sa tužbama za zauzeće fizičkih lica prilikom izgradnje lokalnih puteva. Naime, lokalni putevi koji su rađeni 50-ih i 60-ih godina, nije završena eksproprijacija i sad tzv. neki advokati su našli način da se bogate na osnovu budžeta lokalnih samouprava tako što uzmu ovlašćenja od tih ljudi i podnose tužbe, a to su veliki troškovi za te male lokalne samouprave.
Sve ove probleme na koje sam vam sad ukazao radiće Vlada Srbije i naći će rešenja za ovo. Hvala lepo.
Poštovane kolege.
Želim da iskoristim ovu priliku, da po treći put postavim isto pitanje i pokušam da ubedim nadležne organe da mi, kao narodnom poslaniku, dostave tačan i potpun odgovor, u vezi sa štetom koju trpi budžet države zbog lošeg rada sadašnje više
i javne tužiteljke, u Vranju, Danijele Trajković.
Do sada sam dva puta postavljao pitanje Republičkom javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca i poslednji odgovor koji sam dobio od republičkog tužioca, glasi ovako, obaveštavamo vas da je Republičko javno tužilaštvo već dostavilo odgovor na postavljen zahtev za obaveštenje broj taj i taj.
Ovo, prosto, nije tačno. Moje konkretno pitanje je glasilo i danas glasi, koliko ljudi je pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo, koliko je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države, sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju?
Dobio sam podatke koji se odnose na statistiku, statistika mene ne interesuje i dobio sam podatke da se to isplaćuje po nekom zakonu, dva, šest, pet zakona o krivičnom postupku. Prema tome, ja nisam dobio odgovor koliki su troškovi angažovanja advokata, veštaka i sudski paušal na ime 147 predmeta u kojima su ljudi oslobođeni optužbe, kojim je na teret stavila Danijela Trajković, kao osnovni javni tužilac?
Ovo pitam jer je ovo novac svih poreskih obveznika, ovo je novac od poreza koji se odbijao od plate poslanika, od računa koji plaćaju svi građani Srbije i pravo mene, kao narodnog poslanika je da mi se saopšti podatak koliko nestručan rad jednog javnog tužioca, kao što je u ovom slučaju Danijela Trajković, košta budžet ove države, ako je tačan podatak da je 147 ljudi, koje je optužila oslobođeno?
Ne mogu Republičko tužilaštvo i Državno veće tužioca da ignorišu svoje dužnosti prema Narodnoj skupštini i da se ovako namerno odnose prema konkretnom poslaničkom pitanju.
Koliko je ovo moje pitanje ozbiljno i važno, pokazuje slučaj profesora Ace Milanova, iz Surdulice. Da Milanov ne bi mogao da bude protiv kandidat, tadašnjem odborniku DS, kandidatu za direktora Tehničke škole, u Surdulici, Nebojši Dojčinoviću, inače potpredsedniku DS u Surdulici, uhapšen je po nalogu Danijele Trajković, zbog neosnovanog progona i optužnice, oslobađajućom presudom Aci Milanovu je dosuđena šteta po osnovu sudskih troškova i izgubljene zarade oko sedam i po miliona dinara. Zbog naplate štete po toj presudi, bio je blokiran račun Tehničke škole, a sudski troškovi po krivičnom predmetu Višeg suda, u Vranju, broj 72/13, iznosili su 639 hiljada dinara i isplaćeni su takođe na teret budžeta.
Zato postavljam pitanje nadležnim organima, da li su i ovi podaci tačni i koliko je ukupno budžet po svim sudskim presudama isplatio zbog progona i terora koji je Danijela Trajković vodila protiv profesora Ace Milanova?
Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću da napomenem sada njih desetak, ali imam spisak od najmanje njih 50.
Proganjala je Danijela Trajković i druge ljude, ja ću sada da napomenem njih desetak, ali imam spisak od najmanje 50, to je Ađemović Dragiša, bivši predsednik suda sada pokojni Janković Stamenko, Milan Veličković, Miroslav Stojiljković, Snežana Vrbanac, Stanislav Jović, Natalija Radovanović, Slobodan Stojanović, Goran Vukašinović, Dragan Micić, Stojanović Vladimir, Mile Sinadinović i još neki i zbog toga tražimo državno veće tužilaca i Javnog tužilaštva da nam da svako ime i svaki iznos štete koja je napravila Danijela Trajković.
Moje poslaničko pitanje je veoma ozbiljno i zato još jedanput zahtevam da mi se dostavi spisak ljudi sa imenima i prezimenima, brojevima predmeta, klasifikacijom krivičnog dela i iznos troškova koji su im iz budžeta ispaćeni pred tužilaštvom i sudovima, a za period kad je Danijela Trajković bila na čelu Osnovnog tužilaštva u Surdulici, osnovnog tužilaštva u Vladičinom hanu, kasnije Višeg tužilaštva u Vranju, i ovo ću zahtevati sve, dok ne dobijem kompletan odgovor.
Poštovane kolege, nedavno sam ovde ukazao na ozbiljan problem u funkcionisanju pravosuđa u Pčinjskom regionu i postavio sam nekoliko konkretnih poslaničkih pitanja koja se odnose na rad Višeg javnog tužioca u Vranju Danijelu Trajković.
Svi mi znamo da po Ustavu Srbije i svim zakonima koje regulišu rada pravosudnih institucija tužioci i sudije u svom radu ne smeju da imaju nikakve veze sa politikom i političkim strankama.
Međutim, u slučaju tužiteljke Danijele Trajković to pravilo ne važi, jer ona je pre 2000. godine karijeru počela kao kadar JUL-a tako što je ažurno vodila zapisnike na sastanku Opštinskog odbora JUL-a u Surdulici, ali je stalni radni odnos u tužilaštvu u Surdulici zasnovala kao radikal, da bi posle 5. oktobra utočište pronašla u stranci Vladana Batića, a potom je bila bliska DS, da bi danas promenila političku opciju zbog izbora na višu tužilačku funkciju.
Davne, 1996. godine Danijela Trajković je kršila zakon punih pet godina, tako što se kao radnik tužilaštva bespravno uselila u stan Fonda solidarnosti u Surdulici. Nije plaćala troškove kirije i fond PIO Vranje je podneo zahtev za prinudno iseljenje koje je tada i sprovedeno. Nakon toga se bespravno uselila i u vojni stan i odatle je izbačena, a sudski spor koji je vodila je pravosnažno izgubila. Gospođa Trajković je 2010. godine rešava stambeno pitanje tako što kupuje stan u Beogradu, koji nije želela da uknjiži na svoje ime, već je kao kupac i vlasnik formalno u ugovoru o kupoprodaji naveden njen svekar. Ovo pouzdano znam jer je stan kupila od mog preduzeća, i procedura kupoprodaje prolongirana po njenom zahtevu dok ne smisli na koga će formalno stan da uknjiži. Samo mogu da pretpostavim da je želela da prikrije poreklo novca, jer stan od plate zamenika javnog tužioca sigurno nije mogla da kupi.
O tome kako je urađena fasada na njenoj porodičnoj kući u Surdulici, koji radnici su radili i da li je nešto platila najbolje da ona sama to objasni javnosti. U periodu od 2009 – 2013. godine obavljala je dužnost člana Crkvenog odbora, crkvene opštine Surdulica i sa te pozicije aktivno je učestvovala u usvajanju finansijskih planova i završnih računa crkvene opštine Surdulica, što uključuje i praćenje i verifikaciju sredstava dobijenih od donatora, a donatori su bili stanke u predmetima koje ona zastupala kao javni tužilac.
U februaru 2011. godine Danijela Trajković je registrovala i osnovala kao član Nadzornog odbora Udruženje građana koje se zvalo "Sigurna kuća" u Surdulici, koje je osnovala zajedno sa prijateljicama. Ona je 14. septembra 2011. godine u predmetu KT 25/11 Višeg tužilaštva u Vranju, donela rešenje koje se jednom osumnjičenom građaninu naložila da po osnovu oportuniteta uplati 100.000 dinara na račun "Sigurne kuće". Osumnjičeni je postupio po nalogu tužiteljke, uplatio je novac, doneo uplatnicu tužilaštvu, pa je gospođa Trajković donela rešenje kojim je odbacila krivičnu prijavu MUP Vranje.
Ovo su samo neki pokazatelji iz biografije Danijele Trajković koja je kao osnovni javni tužilac u Vladičinom Hanu neosnovano proganjala ljude po političkoj osnovi.
Zbog svega ovoga, postavio sam određena poslanička pitanja, ali od Državnog veća tužilaca nisam dobio kompletne odgovore. Dobio sam neke statističke podatke koji pokazuju da je Danijela Trajković 2016. godine optužila 55 lica, da je oslobođeno 18. Zatim, 2017. godine 41 lice, oslobođeno 11 i da ne navodim i ne zamaram ovaj dom. Dakle, ovo je izuzetno loša statistika rezultata rada Danijele Trajković kao tužioca. I to sa punim pravom mogu da vam kažem jer sam ja ovde glasao kao poslanik da ona bude izabrana za višeg javnog tužioca u Vranju. Iako sam tadašnjem ministru Selakoviću rekao da ću glasati sa velikom rezervom, evo, pokazalo se da sam bio u pravu.
Takođe postavio sam pitanje koliko je novca iz budžeta Srbije isplaćeno ljudima koji su oslobođeni od optužnica koje je podizala Danijela Trajković i dobio sam od Državnog veća tužioca odgovor da se troškovi isplaćuju u skladu sa članom 265. Zakona o krivičnom postupku. Umem da čitam zakon i meni je poznato kako je ta stvar zakonom regulisana, ali je moje poslaničko pitanje, koliko je bilo precizno i jasno, i ponoviću ga još jedanput, koliko budžet Srbije godišnje koštaju sve oslobađajuće presude i neosnovane optužnice pravosnažno donete za vreme mandata Trajkovićeve u Hanu i Vranju pojedinačno za svaki predmet je ukupno godišnje.
Poštovana predsednice, poštovane kolege, želim ovu priliku da iskoristim i da na konkretnim primerima ukažem na teško stanje u pravosuđu Pčinjskog regiona, koje tišti sve građane i da sa tim u vezi postavim nekoliko konkretnih pitanja nadležnom Ministarstvu pravde.
Opština Surdulica je kao tužena strana prošle godine, dobila izvršnu presudu Osnovnog suda u Surdulici, koji se opštini nalaže da u radni odnos vrati jednog građanina, neću mu sada navoditi ime, a kome je radni odnos prestao još 2011. godine. Ništa ovde ne bi bilo sporno i čudno da taj isti građanin, u međuvremenu, nije stekao pravo na invalidsku penziju jer mu je u februaru 2017. godine utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti, kao posledica bolesti.
Zbog čega je stekao pravo na invalidsku penziju? Opština je od fonda PIO pribavila dokaz o penzionisanju i dokument dostavila Izvršnom sudu, ali taj dokument nije uvažen, zbog čega smo izjavili žalbu Višem sudu u Vranju. Drugostepeni sud je žalbu odbio i lokalna samouprava je dužna da postupi po rešenju o izvršenju i izvršnoj presudi i da to lice se vrati u radni odnos. Ukoliko to ne uradimo i ne izvršimo presudu, mi smo u krivičnom delu, a logički se postavlja pitanje – kako to da sprovedemo?
Zato ovom prilikom hoću da postavim pitanje Ministarstvu pravde, da posavetuje opštinu Surdulica na koji način da vrati u radni odnos čoveka kome je lekarska komisija utvrdila gubitak radne sposobnosti, sto posto, i koji je trenutno invalidski penzioner, čak i da nije penzioner, ovaj građanin je prema lekarskom izveštaju sto posto invalid, pa se postavlja pitanje – koji on posao može da radi?
Nijedan zakon nije regulisao ovakav slučaj. Mislim da je ovo jedinstvena presuda u Srbiji koja je doneta na štetu opštine Surdulica.
Isto pitanje postavljam i svim kolegama narodnim poslanicima koji su pravnici, a broj pravnika u ovoj sali ima puno i to u svim poslaničkim grupama - da li su kolege poslanici ikada čuli za ovakav slučaj?
Želim ovom prilikom da objasnim kakva je opština Surdulica uopšte došla u ovakvu apsurdnu situaciju da treba da izvrši jednu sudsku presudu, koja se ne može izvršiti i koja se kosi i sa pravom i sa zdravim razumom.
Ministarka pravde, gospođa Kuburović, i prethodni ministar Selaković su upoznati koliko sam puta ukazivao na slučaj tužiteljke Danijele Trajković, koja je sa funkcije Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom hanu i zabrana funkcije višeg javnog tužioca u Vranju.
Javnost je upoznata da je gospođa Trajković vrhunac svoje tužilačke karijere u Osnovnom javnom tužilaštvu u hanu doživela kada je bez provođenja istrage i bez mog saslušanja protiv mene podigla optužnicu zbog navodnog nanošenja telesne povrede jednog građanina. Moje pitanje je – iz kojih razloga ja kao građanin, nisam imao pravo na tužilačku istragu i šta je sa mojoj krivičnom prijavom o vređanju na nacionalnoj osnovi tog istog građanina, ovo je isto pitanje za Državno veće tužioca.
Na ovakvu presudu sam se žalio ja, žalio se oštećeni, žalio se javni tužilac, ali je Drugostepeni sud sve žalbe odbio i presudu potvrdio, iako građani čekaju duge presude, ja sam presudu Kasacionog suda dobio za petnaest dana.
Svi pravnici i profesori prava, kao i moje kolege ovde u skupštini, kojima sam dao predmet da se upoznaju, u šali kažu da je jedino falilo još da se svedoci žale na presudu da bi je sud ukinuo i vratio na ponovno suđenje.
Nemam vremena da čitam sve grehe i sve nezakonite radnje naše tužiteljke, ali bih hteo da postavim konkretno pitanje – koliko je ljudi pravosnažno oslobođeno krivice, koliko postupaka je zastarelo i koliki je iznos sudskih troškova pao na teret budžeta države za sve vreme od kako je Danijela Trajković obavljala funkciju osnovnog javnog tužioca i od kako je viši javni tužilac u Vranju? Da li troškove oslobađajućih optužnica snosi Danijela Trajković ili to plaćaju građani Srbije preko budžeta? Da li će biti pokrenut postupak da se država regresira od tužiteljke, s obzirom da je to šteta što ona pravi nezakonitim radom?
Imao bih još dosta pitanja i dosta pritužbi građana koji me kontaktiraju, ali biće vremena u narednom periodu da nastavim da ukazujem na probleme.
(Surdulica, 06.05.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik Skupštine opštine | Skupština opštine Surdulica | Opština | Godišnje | 0.00 | RSD | 25.05.2016 - 10.08.2020. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Paušal | 0.00 | RSD | 03.06.2016 - 28.10.2020. |
| Potpredsednik | Fudbalski savez Srbije | Republika | Naknada putnih troškova | 16000.00 | RSD | 20.05.2016 - |
| Predsednik | Fudbalski savez Srbije - Regioni Istočne Srbije | Republika | Godišnje | 999999.99 | RSD | 26.04.2016 - |
| Odbornik | Skupština opštine Surdulica | Opština | Naknada za rad na sednicama odborničke grupe i Skupštine | 0.00 | RSD | 08.07.2020 - 18.11.2020. |
| Ministar bez portfelja | Vlada Republike Srbije | Republika | Godišnje | 999999.99 | RSD | 28.10.2020 - |