MILOŠ JOVANOVIĆ

Nova Demokratska stranka Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Miloš Jovanović je do sada jednom bio narodni poslanik, u devetom sazivu, od 2012. do 2014. godine.

U devetom sazivu bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kao i član Delegacije u parlamentarnoj skupštini NATO-a i Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije .

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao treći na listi DR MILOŠ JOVANOVIĆ - NADA ZA SRBIJU - Srpska koalicija NADA -Nacionalno demokratska alternativa - Demokratska stranka Srbije (DSS) - Za Kraljevinu Srbiju (MONARHISTI ) - Vojislav Mihailović, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu predsednik je poslaničke grupe NADA - NOVI DSS - POKS, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, i član Odbora za Kosovo i Metohiju. Takođe, član je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije

BIOGRAFIJA

Rođen je 19. avgusta 1976. godine u Beogradu. Završio je Petu beogradsku gimnaziju. Na Univerzitetu Pariz I Panteon-Sorbona je 1999. godine diplomirao na Pravnom fakultetu, a 2000. godine na Odseku političkih nauka Sorbone. Na istom univerzitetu je završio magistarske studije iz međunarodnih odnosa 2001. godine i doktorsku disertaciju odbranio 2010. godine.

Od 2006. do 2011. godine je radio na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu u zvanju istraživača-saradnika. 2011. godine izabran je za asistenta, a 2014. za docenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde i dalje predaje.

Bio je član je Upravnog odbora Fonda Slobodan Jovanović.

Od jula 2007. godine je obavljao dužnost savetnika ministra za Kosovo i Metohiju za međunarodnopravna pitanja i bio je član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o budućem statusu Kosova i Metohije vođenim pod okriljem međunarodne posredničke Trojke.

2008. godine imenovan je za jednog od dvojice koordinatora pravnog tima Vlade Republike Srbije.

Na lokalnim izborima 2020. godine izabran je za odbornika u Skupštini opštine Vračar u Beogradu, ali je podneo ostavku neposredno po potvrđivanju odborničkog mandata.

Od 2022. godine odbornik je u Skupštini grada Beograda.

U Demokratskoj stranci Srbije je bio na dužnostima privremenog potpredsednika gradskog odbora u Beogradu i političkog savetnika predsednika stranke, a nakon toga i potpredsednik stranke. U oktobru 2013. godine vratio je najpre poslanički mandat Demokratskoj stranci Srbije, ali je ostao potpredsednik stranke, da bi zatim nekoliko dana kasnije podneo je ostavku na sve funkcije.

Za potpredsednika Demokratske stranke Srbije izabran je ponovo u oktobru 2016. godine, a u maju 2017. godine i za predsednika stranke. Na toj funkciji nalazi se i danas.
Poslednji put ažurirano: 08.01.2023, 11:57

Osnovne informacije

  • NADA - NOVI DSS - POKS
  • Beograd
  • 19.08.1976.
  • profesor univerziteta

Statistika

  • 16
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga posebna sednica , 26.10.2022.

Hvala predsedavajuća.

Uvažena mandatarko, uvaženi kandidati za članove nove Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih da se vratim na ekspoze vaš jučerašnji, na program Vlade Republike Srbije i da se vratim na jednu važnu stvar i obećao sam da ću to ostaviti za danas, dakle, to je spoljna politička orjentacija naše zemlje, to je taj čuveni evropski put i ja priznajem, neko od vas iz vladajuće većine je rekao ili ste vi gospođo Brnabić rekli da niste od onih koji su govorili da EU nema alternativu, samo bi još to falilo, jer sve ima alternativu, a kamoli EU, ali skoro da ste rekli slično i pročitali juče u svom programu rada nešto slično.

Dakle, citiram – bez obzira na sve probleme i mnoga neslaganja oko značajnih pitanja nastavićemo da radimo na evropskim integracijama Srbije, pa se dalje pominje da je EU naša strateška i krajnja destinacija, strana 11. u ovom našem formatu koji smo dobili, pa da ćemo mnogo raditi na našem evropskom putu itd, itd.

Tu ima dva problema o kojima sam ja ovde već dovoljno pričao, o kojima nažalost nikada nismo poveli ozbiljniju raspravu, dakle, mi i dan danas kao zemlja kandidat nismo u ovoj državi i ovom parlamentu imali iole ozbiljnu raspravu o toj našoj važnoj spoljnopolitičkoj orjentaciji koja nije samo spoljnopolitička, koja kao što dobro znate ima direktne posledice po unutrašnje pravni i ustavno pravni poredak naše zemlje.

Ali, hajde da krenemo od ovog drugo problema, možda će kandidatkinju za člana Vlade na mestu ministra za evropske integracije to zanimati i verujem da hoće. To je pitanje širenja, odnosno ne širenja u dogledno vreme EU. Ja sam rekao i prošli put da zvaničnici EU deklarativno govore da postoji nekakva evropska perspektiva ne samo za Srbiju nego i za neke druge zemlje, govore deklarativno da će biti možda nekog širenja, ali skoro podjednako eksplicitno kažu da neće biti nikakvog novog širenja dok ne dođe do institucionalne reforme u okviru same EU. To je ono čuvena procedura odlučivanja malo više većinskog odlučivanja, manje jednoglasnosti, ne ulazim sad u te detalje, pa onda pomenu da će verovatno biti Evrope u više krugova, dublja integracija, to je čuvena teorija koncentričnih krugova Evrope i više brzina i da ne nabrajam dalje, a onda izađe jedna velika evropska zemlja, osnivač, jedna od šest država osnivača EU sa idejom ove čuvene, kad kažem čuvene, nije uopšte čuvena, ali evropske političke zajednice koja treba da služi, mada oni to ne kažu potpuno jasno, ali treba da služi kao neka vrsta predvorja i za zemlje kandidate i za one koje to nisu i koje to nikad neće biti.

Dakle, objektivna je stvar da širenja neće biti, biću fin, barem u dogledno vreme. Odmah da vam kažem, gospodo budući ministri, pošto ćete naravno dobiti poverenje ovog visokog doma, to nije smak sveta da Srbija ne bude članica EU, neće biti nikakav smak sveta, ni prva ni poslednja zemlja na evropskom kontinentu. Ima različitih modela. Imate model Švajcarske. Imate model Norveške. Jedni su bilateralni, drugi su evropski ekonomski prostor. Ne ulazim sada ni u te detalje. Može se sarađivati sa EU i mora se sarađivati sa EU, gospođo Brnabić, a ne mora se nužno biti član.

Potpuno ste u pravu, ovde se pričali o tome, veći deo naše spoljne trgovine i uopšte robne razmene ide u pravcu i sa zemljama EU. To je otprilike dve trećine plus minus koji procenat iz godine u godinu i to će se nastaviti. To je bilo ranije. To će biti i u budućnosti nezavisno od našeg formalnog članstva ili odsustva istog.

Dakle, neće biti smak sveta, neće padati sekire, neće bit najezde skakavaca. To je valjda svima jasno.

Pored svega toga, sve kada bi se širila EU pred nama stoji taj jedan uslov, meni postaje iskreno zaista i dosadno da to ponavljam iz emisije u emisiju, iz skupštinske sednice u skupštinsku sednicu, to jeste priznanje ne nezavisnosti nego secesije naše južne pokrajine i to vrlo dobro znate i gospođo Brnabić taj argument o pet država članica EU koje nisu, Bogu hvala, priznale secesiju je zapravo potpuno irelevantan. Nije Briselu važno da ne zna Madrid, Nikozija, Bratislava, Atina, Bukurešt, priznaju secesiju Kosova. Njima je samo važno da mi ovde priznamo secesiju naše južne pokrajine. To reguliše stvari pravno – kada matična država se saglasi sa secesijom to više nije protivpravna radnja. To je legalna stvar i onda će i te države mnogo lakše priznati, a i one koje neće poput Španije biće im svejedno. Potpuno je irelevantan argument da li pet država nije priznalo ili jeste. Dobro je što nije, a za naš taj evropski put apsolutno ništa ne znači, kao što ne znači ništa i time završavam onaj deo, kao što ne znači ništa za postojanje tog uslova koji je uspostavljen prema nama.

Gospođo Brnabić, poštovani članovi Vlade, budući ministri, sada još uvek kandidati, za proceduru ulaska u EU da bi jedna država ušla sve postojeće članice moraju da daju svoju saglasnost i mi vrlo dobro znamo da je jedna Nemačka, jedna Francuska, jedna Italija, jedna Hrvatska neće pustiti Srbiju i sve te 22 zemlje nijedna od njih neće prihvatiti da Srbija postane članica, a da mi ne uradimo isto ono što od njih 22 države članice nisu uradile i tu nema nikakve dileme i to znamo i u tom smislu ove rečenice su prosto suvišne u jednom važnom segmentu, dakle, spoljno-političke orijentacije, od rođenja bacaju jednu ozbiljnu nedorečenost ili jednu konfuziju na ono što treba da bude put Srbije.

Neću se vama direktno obraćati, gospođo Miščević, ali vaš resor može biti takav ako je ovo ovako kako sam rekao, a jeste, možete se ovako pretvoriti u ministra bez portfelja, ali možete biti i ministarka koja će raditi posao dalje na integracijama, ali to podrazumeva kod nas, tj. kod vas jer vi imate odgovornost i izbor, sutra prihvatimo nekakav dogovor za KiM koji je njima zadovoljavajuće, a to je prihvatanje secesije i mi otvaramo put za to članstvo za 10, 15 ili 20 godina i to kod mene budi sumnju, moram da priznam, gospođo Brnabić.

Uvažena mandatarko, ja ne znam zašto ste vi mene, odnosno poslaničku grupa NADA koju čine POKS i novi DSS, a Bogami neke kolege iz opozicije toliko kritikovali zbog proglasa koji je iniciran od strane pedesetak javnih ličnosti i to ne baš beznačajnih. Za mene Matija Bećković nije beznačajna ličnost, kolega akademik Basta nije beznačajna ličnost, Emir Kusturica, ne mislim da je beznačajna ličnost i da ne nabrajam još 47 ljudi, gospodina Kovrića istoričara, pa nadalje.

To što piše u proglasu za odbranu Kosova i Metohije ništa nije drugo od Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava važeće kako povelje tako i Rezolucije 1244 ništa drugo ne piše u tom proglasu. Ja ne znam zašto je taj proglas izazvao tako histerične reakcije u režimskim medijima ako mogu tako da ih nazovem, a da odmah ne izazovem replike na tu temu i kod vas juče. Jel vi hoćete da kažete građanima koji nas danas gledaju da Ustav ne važi, da Rezolucija 1244 ne važi i da imate neku drugu opciju onda recite ljudima koja je to opcija, pa možemo odmah na izbore što se mene tiče, jer onda gubite legitimitet politički i vi. Ne da mi se nešto preterano ide, ali ako treba ići ćemo i na izbore. Hoću da vam kažem recite onda jasno šta vas žulja u tom proglasu koji kaže samo jednu stvar Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije, isto što piše u preambuli i članu 182. Ustava Republike Srbije i treba se i valja se boriti za to kolikog god dugo ta borba bude trajala. Ja ne znam šta vam tu smeta. Ako vam smeta onda to jasno i glasno kažite.

I, za kraj pošto će Vojislav Mihailović da govori, govorili ste juče o lakoći, pa čak i neodgovornosti naše argumentacije, čak i o licemerju, pa su se neki naši članovi malo poneli. Ja ne mislim da sam ikada bio licemer imam jednu stranku u životu, svoje stavove nisam menjao, možda je to greh u Srbiji danas biti član samo jedne stranke, nosim nasleđe te stranke i ono manje dobro i ono dobro, ali samo jedna stvar i time završavam. Rado bih uzeo svo ovo vreme, ali sam obećao da neću.

Argument 2008. godine koji dajete neretko svi vi iz vladajuće većine da u naše vreme, nek bude to i moje vreme, izvršena secesija KiM i formalizovana. Jeste, u pravu ste. Februara 2008. godine jednostrana deklaracija nezavisnosti privremenih institucija samouprave u Prištini. Da li je to moglo da se spreči? Moglo je, tako da se raketira Priština, pokrenu tenkovi, helikopteri kojih je bilo jako malo, mnogo manje nego danas, to sam uvek priznavao i da ratom to rešimo. Da ste vi tada pozivali na rat imali biste pravo da me danas kritikujete. Mi smo organizovali između ostalog i miting, ja sam bio na tom mitingu kao građanin običan, slušao sam tada i Vojislava Koštunicu, ali sam slušao i Tomislava Nikolića koji je održao sjajan govor, sećate se – dok sam živ tako mi Boga neću se smiriti dok ne vratimo Kosovo kao sastavni deo Srbije. Malo su posle dela bila različita od tih reči, ali je bio sjajan govor, ja ću se uvek sećati tog govora više nego dela. Šta je onda kritika prema nama? Da li je moglo bolje? Niko nije predlagao ništa drugo, bili smo tad svi zajedno. Tako da sa tim kritikama prosto budete malo obazriviji, ja se ovde zaustavljam.

Izvinjavam se Vojo sa ova dva minuta. Hvala vam na pažnji i srećan rad.

Druga posebna sednica , 25.10.2022.

Hvala, gospodine predsedniče Narodne skupštine.

Uvažena mandatarko za sastav nove Vlade Republike Srbije, gospođo Brnabić, poštovani kandidati za članove nove Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, mi nećemo danas da govorimo o personalnim ili kadrovskim rešenjima, kad kažem mi, mislim na poslanički klub srpske koalicije NADA, koju čini Novi DSS i POKS, ne zato što je to potpuno nevažno, ali to svakako nije suština.

Mada, kada kažem da nećemo o ličnim izborima i kadrovskim rešenjima, ne znači da nemamo ponekad i po koje očekivanje od ljudi koji će činiti Vladu Republike Srbije. Ivica Dačić je napustio salu, ali da budem sasvim otvoren, nadamo se da će ono što je bila praksa kada je bio ministar spoljnih poslova do pre dve godine i da se nastavi u novoj Vladi, mislim na rad na povlačenju priznanja secesije Kosova i Metohije od strane trećih država. Naravno, to je Ivica Dačić radio u sklopu vladajuće većine, dakle, sa većinskim koalicionim partnerom.

Gospođo Grujičić, nadam se da će ta vaša energija, koja je više puta pokazana i u nastupima,, koju lično poznajem, dati rezultate u sistemu zdravstva. To je važan resor i važna oblast i to ne samo zbog zdravlja svakog od nas ponaosob, naših porodica, naših voljenih i građana ove zemlje. Ljudi često priviđaju to efikasno zdravstvo i nemojte pogrešno da me shvatite, jednake šanse i pred bolešću, ili da budem precizniji, jednake šanse za ozdravljenje u efikasnom zdravstvenom sistemu su nešto što, pored zdravlja, u neverovatnoj meri legitimiše i državu. Nemate možda puno većih stvari koje mogu da pojačaju osećaj pripadnosti jednog naroda ili građana sopstvenoj državi. To je višestruko značajno.

Zaustavio bih se ovde kada Goran Vesić ne bi bio tu. Gospodine Vesiću, znam da nije vaš resor, ali imali ste nebrojeno puta priliku da razgovarate sa raznim ljudima raznih udruženja građana o nečemu što je važna tema, kulturno nasleđe, urbanističko ovog grada. Ponavljam, iako znam da to nije vaš resor, očekujem da se one stvari o kojima je razgovarano, da se konačno realizuju, o tome razgovaram i sa vama, gospođo Brnabić, na vrlo jasnim i konkretnim sastancima i moram da vam kažem, oblast kulture je jedna od strateških oblasti za naš narod i za našu državu, ali svaka priča o otvaranju muzeja, Narodnog muzeja, Muzeja savremene umetnosti pada u vodu ako se dozvoljava raznim firmama, neke su i pomenute, da neometano ruše kulturno nasleđe ne samo srpske prestonice i Beograda, nego i diljem Srbije, što se radi, to znamo svi. Kažem, ako se tome ne stane na put, sva ta priča o nekakvim iskoracima u kulturi pada u vodu. Prosto se potire ovim nečinjenjem.

Vrlo je jasno, i time završavam ovaj uvodni deo, očekujemo da sve one odluke koje su na Vladi već više od godinu i po dana o proglašenju pojedinih delova za prostorno, kulturno-istorijske celine, konačno i budu usvojene.

Kažem, nećemo puno o kadrovskim rešenjima, jer je suština upravo u ovome što ste danas ovde čitali. Niste ceo ni pročitali, zbog vremena, pretpostavljam, to je vaš ekspoze, to je program nove Vlade Republike Srbije.

Odmah da kažem da će srpska koalicija NADA, koju čine POKS i Novi DSS glasati protiv vašeg imenovanja i protiv ove nove Vlade, zato što u ovom programu fali suština. I koliko god to grubo zvučalo, on je prilično prazan. Ovo nemojte lično da shvatite, objasniću zašto. Dakle, prilično je prazan zato što mu suštinski nedostaje bilo kakva vrsta političke vizije danas.

Kažem da ne shvatite to lično, jer političke vizije nema jer smo kao narod, i to nije od juče, izgubili svaku nacionalnu ambiciju. I to traje barem dve decenije unazad. Kao Srbi smo zaboravili da imamo slavnu prošlost, da smo veliki u istorijskom smislu, stari evropski narod. Ne bi bilo zgoreg podsetiti nekad na tu činjenicu. Kažem, u poslednje dve decenije nekako bežimo od onoga što jesmo, a dok to budemo radili, uvek ćemo imati ovu vrstu politike. Nek mi oproste, niko se neće naći uvređen, ali ta politika – kud svi Turci, tu i mali Mujo. Pa, onda imamo te slogane – EU nema alternativu. Pa, kad neko kaže – ali, od tog evropskog puta nema ništa, onda kontra pitanje, pa pobogu, gde ćemo ako nećemo u EU, kao da nam stalno treba neki tutor, kao da smo maloletni.

Dakle, kad narod izgubi samopouzdanje, verujte, gubi i pravo na bolju budućnost.

Ja ću se vratiti na tu suštinu, jer bez nje više ne možemo da opstanemo, bez političke vizije kao srpski narod nećemo otići daleko, naročito ne u ovakvim geopolitičkim okolnostima.

Ovaj ekspoze bi možda i prošao kako tako pre dve, pre šest ili nešto više godina, ne bi ni tada, čini mi se bio dobar, ali bih nekako prošao. Sada, u ovim okolnostima koje traži malo ozbiljnije delovanje, činjenje i malo veću odvažnost, plašim se da nas vodi pravo u zid.

Pre nego što se vratim, ponavljam na tu suštinu, dozvolite mi da se osvrnem na nekoliko konkretnih stvari, koji ste vi u ovom vašom ekspozeu napomenuli. Pominjali ste vladavinu prava sa dva iliti dve ilustracije o nekakvom boljitku u toj oblasti. Jedne su bile ove ustavne promene i promene u VSS, Veću tužilaca itd. Ja sam učestvovao u toj raspravi svaki put kada je ona bila organizovana i bio sam protiv i ne samo zato što je to traženo od strane EU, nego zato što zapravo tu nije bila poenta, kakvo god da smo normativno rešenje u Ustav tada stavili. Prihvatili ili ne, tu ustavnu reformu, nije tu ležište i težište, nego u postojanju ili nepostojanju političke volje da imamo nezavisno pravosuđe.

Pomenuli ste aferu Belivuk. Verujte, i kada smo glasali i raspravljali o Zakonu o ministarstvima i kada je to bila glavna tema celog prepodneva, niste nikoga od nas čuli da je rečju pomenuo bilo koga iz te grupe, pa i tog vođu, gospodina ili imenovanog Belivuka i ne bih to ni danas učinio da vi sami niste u svom ekspozeu to dali kao primer borbe protiv organizovanog kriminala. Delimično jeste upravu. Kada se privede pravdi takva jedna kriminalna grupa, to se delimično može tumačiti kao neka vrsta uspeha u toj istoj borbi.

Problem je drugde, ne što je postojala ta kriminalna grupa, biće ih i u budućnosti, svaka država se suočava sa kriminalnim grupama. Problem je što je ta kriminalna grupa bila, barem delom i vidite vrlo sam pažljiv, ali barem delom, jer je to dokumentovano, vezana za državne strukture ili deo državnih struktura. Problem je u tome što bi takva jedna afera, a bila je krupna afera, sada pričam potpuno objektivno, takva jedna afera bi u bilo kojoj normalnoj državi izazvala pad Vlade, po definiciji stvari. Kada se dovedu u pitanje državni sekretar ili sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova i da je u vezi sa takvom grupom, to po definiciji stvari izaziva pad Vlade, što ovde nije bio slučaj. Zato mislim da to nije najbolji primer, pogotovo dok se sve to ne raščivija.

Neke stvari niste pomenuli, a mislim da su primarne i možda najvažnije za boljitak naše zemlje i uslov za svaku reformu ako želimo da ona uspe, pa i za ovu reformu pravosuđa ili ove ustavne promene. To je partijska država iliti partitokratija ili da budem jasniji – to je taj prekomerni uticaj političkih stranaka u ovoj zemlji na celokupni javni život jedne zemlje, finansijske tokove, medije, pravosuđe i da ne nabrajam dalje, citiram vam definiciju partitokratije. Možete da mi odgovorite i bićete donekle upravu da je partijsko zapošljavanje, nameštenje po raznim javnim preduzećima postojalo je i ranije. Jeste, postojalo je i ranije, ali nikada nije to bilo u ovakvoj meri, što je takođe logično. Nikada ni jedna stranka nije imala ovakvu moć, nikada ni jedna stranka nije imala ovakve postotke i to je sistemska greška. U ovakvoj institucionalnoj postavci skoro svaka stranka koja dostigne tu vrstu moći, nezaobilazno i neumitno će ući u taj problem koji generiše i korupciju i sve ono protiv čega se deklarativno borite ili bi trebalo barem svi da se borimo, naravno ne deklarativno.

Pominjali ste ekonomiju, puno puta, i u vašim odgovorima se najviše i najčešće to čulo: BDP, zaposlenost, stopa itd. Prva stvar koju ste pomenuli u ekspozeu, kada ste govorili o ekonomiji, su strane investicije. Da budem potpuno jasan, niko nema u načelu ništa protiv stranih investicija. Naravno da smo protiv toga da skoro 93% svih sredstava ode stranim investitorima, i to jeste podatak koji je potpuno validan, ali i tu je problem malo ozbiljniji. Ni jedna država, gospodo iz vladajuće većine, se nikada nije razvila na stranim investicijama. Razlog je jednostavan, strani investitor dođe i bude u nekoj zemlji dok može da ostvaruje profit, da li su to povoljne cene energenata, da li su to darežljive subvencije, da li je to relativno, reći ću, kompetetivna radna snaga, da ne kažem jeftina radna snaga, i dok može profit da ostvaruje biće tu. Kad ne bude više mogao, otići će.

Dakle, razumem da u fazi velike nezaposlenosti strani investitor odradi jednu etapu koja se zove zaposlenost i povećanje stope zaposlenosti, ali mora brzo nakon toga da se pređe na jačanje domaće privrede, domaćeg kapitala i ozbiljnu strategiju reindustrijalizacije zemlje koju ja ovde ne vidim. Ozbiljna politika reindustrijalizacije zemlje. To država mora da radi. Mnoge države, doduše u nešto drugačijim okolnostima, posle Drugog svetskog rata su uspele da naprave velike ekonomske iskorake – Japan, Francuska i mnoge druge, i to je nešto što zahteva sa strane Vlade, i prethodnih, i u ovom slučaju vas, buduće, jedno ozbiljno promišljanje.

Vi ste pomenuli u tom kontekstu IT ili IKT sektor. S pravom, on generiše prilično veliki rast, njegov veći udeo u BDP. Sve je to su redu. Na nešto problematičniji ili škakljiviji način pominjete i biotehnologije, da ne otvaram tu temu. Treba razvijati biotehnologije, ali treba biti oprezan, da ne otvaram previše, nije ni vreme ni mesto. To je verovatno u nekoj bliskoj budućnosti za čovečanstvo možda najvažnija tema i otvara niz bioetičkih, da ne kažem, etičkih i filozofskih pitanja koje mi čak i ne pominjemo. Oprezno s tim, ali o tom potom.

Ne pominjete neke stvari ili samo ovlaš, a za koje mi iz srpske koalicije NADA mislimo da treba da budu oslonac te nove politike reindustrijalizacije. Na prvom mestu namenska industrija zato što je izvozno orijentisana, zato što je uvek bila kroz istoriju čovečanstva zamajac tehnološkog razvoja i zato što doprinosi odbrani zemlje, a to je u našem slučaju preko potrebno. Ima tu iskoraka. Ima tu pomaka.

Pratimo mi to detaljno, ali to mora da bude i dalje, neću da kažem, u fokusu, ne volim tu reč, pažnja mora biti usredsređena i dalje na namensku industriju i jedna stvar, domen gde imamo komparativnu prednost je prerađivačka industrija, prehrambena industrija. To svakako treba forsirati, naravno, uz jačanje poljoprivrede, ali ne zato što to donosi nekakvu dodatu vrednost ne znam kakvu i zato što donosi nekakav tehnološki razvoj. Ne donosi u suštini, ali poljoprivreda je strateški važna zbog osiguranja nezavisnosti zemlje u tom prehrambenom domenu. Zato bi bilo, zbog te politike reindustrijalizacije, više nego poželjno napraviti konačno ozbiljnu razvojnu banku. Modela ima više. Da li ćete spojiti Srpsku banku, Fond za razvoj, Agenciju za osiguranje izvoza? Različiti modeli postoje – od kapitalizacije, pa nadalje, ali jednu ozbiljnu razvojnu banku koja će srpski kapital i srpsku politiku jačati bez uticaja partija, vladajućih, ili nekih budućih vladajućih stranaka. Opet se vraćamo na partitokratiju. Dok imamo tu pošast, ni jedna od tih ideja, i ako se realizuje u normativnom smislu, neće dati željene rezultate.

Jednu stvar niste pomenuli, a nama se čini veoma važnom. To je pitanje decentralizacije. Srbija ima neko čudno teritorijalno uređenje zemlje, jednu čudnu asimetriju. Jedan deo zemlje, mislim na sever Srbije koji je teritorijalno organizovan, a da ni dan danas ne znam zašto je to dalje tako. Neću otvarati tu temu. Ono što je važnije, ostatak zemlje je prilično centralizovan. Mi iz niza razloga demografije, politike itd. moramo da jačamo gradove do 100 hiljada stanovnika, i to vam je najbolja briga o selu, da vam kažem odmah. Radio je UNDP i moj kolega Danilo Vukoviće je predstavljao ta istraživanja vrlo kvalitetno urađena.

Jačanje gradova do 100 hiljada stanovnika je uslov da srpsko selo opstane, jer će prema tim gradovima ono i da gravitira uz sve potrebne sadržaje koje tim gradovima treba dati. Zbog toga im treba dati veće nadležnosti, veća budžetska sredstva i da budem sasvim otvoren dati im odgovornost. Mi smo u toj neoliberalnoj eri koju ja mnogo ne mirišem, ali pitanje odgovornosti, davanje odgovornosti ljudi je nešto za šta ću uvek biti, pa nek se onda i Sombor i Zrenjanin i Leskovac i svi drugi srpski gradovi razvijaju, ali da im damo poluge i instrumente za tako nešto.

Ali, da se zaustavim na ovome kada su u pitanju konkretne stvari koje ste rekli i neke koje niste rekli i kako ih mi vidimo. Ono što mene, a inače nisam neko ko se lako zabrine i prilično sam po temperamentu spokojan, jer verujem i ovaj narod, mnogo je skoro hiljadu godina istorije, znate, neko pomenu 1915. godinu maločas, mogao je i 1916. i 1917, i 1912. i 1913, mi smo imali prethodnike i ta pokoljenja koja su se borila za Srbiju, znate kad oficiri i vojnici, pa ih fotografišete pored grobova sinova jedinica na Kajmakčalanu ili braća vojnici koji drže rođenog brata mrtvog i fotografišu se sa svojim odeljenjem iza sebe. Bogu hvala, ne traži se ništa slično od nas danas. Hajde da budemo na 10% te volje i te kolektivne ideje i ambicije da nešto ova zemlja i ovaj narod nešto znače i u budućnosti i neću se plašiti te reči – da nešto značimo u okvirima svetske istorije.

Sada dolazim do te suštine koju ne vidim, do te vizije koje nema i do te nacionalne ambicije koju 20 godina ne mogu da oslušnem i ne nazirem. Sve ovo što gradite, ima i dobrih stvari, može da padne preko noći u vodu zato što se u onom suštinskom smislu mi nismo ojačali, pojačali i nismo se utemeljili.

Ono što bih ja voleo da vidim u ovom vašem ekspozeu, gospođo Brnabić, to je vizija o preko potrebnom identitetskom utemeljenju našeg naroda. Ove rasprave koje vodimo u Skupštini, koje su ponekad na ivici, da li iskreno ili je to samo predstava za narod, na ivici fizičkog sukoba i ova naša neslaganja oko nekih konstitutivnih pitanja, ljudi, mi smo ovde čuli danas da je Kosovo izgubljeno, što ne može biti slučaj, pa ne znamo da li ćemo u EU, neki hoće, neki neće, pa ne znamo da li je ćirilica naše pismo, pa ne znamo da li je uloga naše crkve suštinska ili nije, SPC, retko koji narod ima takva neslaganja oko tako važnih pitanja. To je proizvod naših istorijskih diskontinuiteta, bioloških, veliki rat, balkanski ratovi pre toga, političkih identitetskih Jugoslavija 1918. godine, ideološki teških, komunizam 1945. godine i sad je posle veka i nešto godina stvarno vreme da malo poradimo na onome što je naš identitet.

Zato je bitna kultura i bitna je prosveta. Ali ne samo u vezi sa biotehnologijama i ne znam čim sve. To je strateška stvar, možda najvažnija stvar koju u obrazovanju treba da uradite. Voleo bih da je radim ja, ali nisam dobio dovoljnu podršku građana, barem u ovom trenutku, pa bih onda bio srećan da je uradite i vi. Vratite udžbenike iz kojih naša deca uče Zavodu za udžbenike, nekad se zvao Zavod za izdavanje udžbenika. Ne moramo da budemo na nivou tih oficira koji su se slikali kako su se slikali, ali pokažite da je država jača od nekog „Kleta“, „Sleta“ ili bilo koje izdavačke kuće. Naši udžbenici našoj državi, obrazovanje naše dece našoj državi. Uvek je bilo tako i tako mora biti. Ljudi, to je pitanje javnog interesa, u našem slučaju strateška stvar. Nema tog privatnog interesa koji to može da promeni.

Jednom kad se utemeljimo identitetski, imao bih niz drugih primera ali to ću ostaviti za sutra, svaki odgovor će biti lakši, prvenstveno odgovor u vezi sa tim da li treba braniti KiM. I odmah da vas razočaram ili da vas obradujem? Nije to pitanje da li hoćemo ili nećemo. Gospodo, osuđeni smo da branimo teritorijalnu celovitost ove zemlje ili nas neće biti.

Ali, to utemeljenje, gospodine predsedniče Narodne skupštine, molim vas za tridesetak sekundi preko, ako imate razumevanja, i ovim završavam, pored pitanja Kosova i Metohije, kad se utemeljimo identitetski, će biti mnogo lakši odgovor na to čuveno a u suštini iluzorno pitanje tzv. evropskih integracija naše zemlje. Od njih, manje-više, ništa nema, niti će išta biti.

Kada se utemeljimo identitetski, biće lak odgovor i na pitanje ovo današnje, geopolitičko, sankcije Rusiji – ne, ne i ne. Srbija nije u potpunosti ni istok, ali nije u potpunosti ni zapad. Ona je bila ono što je uvek bila, i završavam time, gospodine Orliću, vidim polako nestrpljenje i izvinjavam se, bila je istok na zapadu, zapad na istoku. Bilo kakvo usvajanje sankcija i donošenje sankcija protiv Ruske Federacije znači da bismo se po prvi put, ali zaista po prvi put u našoj istoriji, svrstali uz zapad, što je protivno našim nacionalnim interesima, ekonomskim i geopolitičkim i bilo bi krajnje nečasno. Hvala vam na razumevanju.

Druga posebna sednica , 25.10.2022.

Hvala vam, gospodine predsedniče.

O Evropskoj uniji ću pričati malo više sutra, imaću više vremena.

Čisto istine radi, u vezi sa fakultetom, u pravu ste. Doduše, nažalost, pogrešili ste, nisam profesor, još uvek sam docent. Predmet se zove uvod u pravo evropskih integracija, potpuno rogobatan naziv, ali to je to što ste vi rekli. Dakle, uvod u evropsko pravo. Tamo, kao što nikada nisam radio, ni dan danas ne donosim vrednosne sudove.

Nije tamo rasprava nikada bila da li Srbija treba da postane članica EU ili ne, nego objašnjavam šta je Evropski savet, šta je Evropski parlament, Komisija, nadležnosti, šta je evropski pravni poredak, direktiva, uredbe i da ne nabrajam dalje. Dakle, tehnički predmet, vrlo zanimljiv pravni predmet. I sve i da nismo na evropskom putu, dobro je da naši studenti znaju šta se tamo radi, kao što izučavamo rimsko pravo koje odavno već više i nije aktuelno.

Što se tiče ovih nekoliko stvari, najkonciznije, niko nikada nije kada je u pitanju epidemija korona virusa, barem ne sa ove strane, kritikovao ono što je rađeno. Naprotiv, i situaciju sa vakcinama smo hvalili i time se pokazivalo da je naša međunarodna pozicija dobra, pozicija vojno neutralne države, pozicija države koja sarađuje i sa istokom i sa zapadom.

Sport, svako se raduje srpskoj medalji. Ja tim pre što znam da je sport možda najbolji instrument naše meke moći u regionu i s tim se treba nastaviti.

Udžbenike, vi ste olako prešli preko toga. Može se drugačije. Ako ništa drugo, poslušajte Aleksandra Vučića koji je sam rekao da barem neki predmeti moraju da se vrate pod Zavod za udžbenike i to će biti dobar početak, istorija itd. Da ima problema, ima, videli smo sa udžbenikom iz biologije, i biće ih i dalje, nezavisno od odobrenja programa koji se daje. Sve o tome poprilično znam.

Samo za sam kraj, deset sekundi, nemamo očigledno isto shvatanje nacionalne ambicije, ne može sve da se svede na BDP. Koliko god BDP bio važan u ovakvim istorijskim trenucima, ekonomija je prvenstveno sredstvo, a manje cilj. Samo da nam se to ne obije o glavu u narednom periodu, to je sve što imam da kažem. Sutra ćemo nastaviti.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.

Imovinska karta

(Beograd, 31.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (samo paušal) Republika Mesečno 35000.00 RSD 01.08.2022 -
Pravni fakultet u Beogradu (Nastavnik) Republika Mesečno 174000.00 RSD 05.01.2012 -