MILOŠ JOVANOVIĆ

Nova Demokratska stranka Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Miloš Jovanović je do sada dva puta bio narodni poslanik, u devetom sazivu, od 2012. do 2014. godine, i u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine.

U devetom sazivu bio je član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, kao i član Delegacije u parlamentarnoj skupštini NATO-a i Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije .

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao treći na listi DR MILOŠ JOVANOVIĆ - NADA ZA SRBIJU - Srpska koalicija NADA -Nacionalno demokratska alternativa - Demokratska stranka Srbije (DSS) - Za Kraljevinu Srbiju (MONARHISTI ) - Vojislav Mihailović, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine. U 13. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe NADA - NOVI DSS - POKS, predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, i član Odbora za Kosovo i Metohiju. Takođe, bio je član Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao prvi na listi Dr Miloš Jovanović – Nada za Srbiju – Srpska koalicija NADA – Nacionalno demokratska alternativa – Nova Demokratska stranka Srbije ( Novi DSS) – Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) – Vojislav Mihailović, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu deo je poslaničke grupe NOVI DSS - POKS (NADA). Član je Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za Kosovo i Metohiju. Takođe, član je Parlamentarnog foruma Republika Srbija – Republika Srpska.


BIOGRAFIJA

Rođen je 19. avgusta 1976. godine u Beogradu. Završio je Petu beogradsku gimnaziju. Na Univerzitetu Pariz I Panteon-Sorbona je 1999. godine diplomirao na Pravnom fakultetu, a 2000. godine na Odseku političkih nauka Sorbone. Na istom univerzitetu je završio magistarske studije iz međunarodnih odnosa 2001. godine i doktorsku disertaciju odbranio 2010. godine.

Od 2006. do 2011. godine je radio na Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu u zvanju istraživača-saradnika. 2011. godine izabran je za asistenta, a 2014. za docenta na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde i dalje predaje.

Bio je član je Upravnog odbora Fonda Slobodan Jovanović.

Od jula 2007. godine je obavljao dužnost savetnika ministra za Kosovo i Metohiju za međunarodnopravna pitanja i bio je član srpske delegacije u pregovaračkom procesu o budućem statusu Kosova i Metohije vođenim pod okriljem međunarodne posredničke Trojke.

2008. godine imenovan je za jednog od dvojice koordinatora pravnog tima Vlade Republike Srbije.

Na lokalnim izborima 2020. godine izabran je za odbornika u Skupštini opštine Vračar u Beogradu, ali je podneo ostavku neposredno po potvrđivanju odborničkog mandata.

Na izborima 2022. godine izabran je za odbornika u Skupštini grada Beograda.

U Demokratskoj stranci Srbije je bio na dužnostima privremenog potpredsednika gradskog odbora u Beogradu i političkog savetnika predsednika stranke, a nakon toga i potpredsednik stranke. U oktobru 2013. godine vratio je najpre poslanički mandat Demokratskoj stranci Srbije, ali je ostao potpredsednik stranke, da bi zatim nekoliko dana kasnije podneo je ostavku na sve funkcije.

Za potpredsednika Demokratske stranke Srbije izabran je ponovo u oktobru 2016. godine, a u maju 2017. godine i za predsednika stranke. Na toj funkciji nalazi se i danas, s tim da je stranka u međuvremenu promenila ime u Nova demokratska stranka Srbije.
Poslednji put ažurirano: 12.09.2024, 13:11

Osnovne informacije

  • NADA - NOVI DSS - POKS
  • Beograd
  • 19.08.1976.
  • Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Statistika

  • 19
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2024.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća. Ja se maločas nisam javio za povredu Poslovnika, nemam taj običaj, ali zaista onaj malopređašnji incident nedopustiv je i nije na vašu adresu, nego na adresu vaše prethodnice. Ali kada bilo ko, bilo kome kaže, citiram – đubre jedno, ustaško. Taj mora biti opomenut. Ne može da se desi da ne dođe do opomene. Ja razumem i duple standarde i različite aršine, ali nemojte da preterujete u tome i srozavanju treba neki kraj, neku granicu naći.

Što se teme tiče, pre nego što gospođo ministarko pređemo na temu, gospođo predsednice Narodne skupštine, ja očekujem i svi mi očekujemo od vas, da kao što ste ovaj predlog zakona stavili kao jedinu tačku dnevnog reda sednice redovnog zasedanja Narodne Skupštine, da to isto učinite i sa našim predlogom koji se tiče Kosova i Metohije, odnosno Zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa države Srbije na KiM, mislim da je ta rasprava podjednako važna, a zapravo verujem i mnogo važnija, jer je pitanje eksploatacije jadarita, ili zabrane eksploatacije jadarita izuzetno značajno, ali za svaku državu je kud i kamo značajnije, kada se suočava sa delom teritorije koji je proglasio, odnosno formalizovao secesiju, i koja se bori sa secesijom.

Sramota je što mi od trenutka od kada je obelodanjen zvanični tekst, tzv. Francusko-Nemačkog sporazuma, i zvaničan tekst Ohridskog sporazuma, nismo u ovom najviše predstavničkom domu raspravljali pitanje i problem KiM i verujem da će to da se promeni i to na način o kome smo razgovarali na Kolegijumu, da se ne jurimo i ne igramo mačke i miša, nego nekoliko dana unapred kao jedina tačka dnevnog reda, da se taj zakon stavi u okviru redovnog zasedanja Narodne skupštine.

E sada, što se tiče litijuma, odnosno jadarita, ja ću pokušati relativno kratko da dam nekoliko napomena s obzirom na činjenicu da će naš kolega i zamenik predsednika POKS, Dušan Radosavljević u ime poslaničke grupe podrobnije izneti naše stavove, ali ste mi i vi gospođo Brnabić dali šlagvort kada ste pričali o lažima, obmanama. Meni se čini i sva je prilika da je tako, da su sve vaše reči, celokupna vaša priča, bogami i vaše delovanje vezano za ovu problematiku najobičnija obmana, da ne kažem prevara.

I krenula je gospodo naprednjaci sa prevarom januara 2022. godine, kada ste i vi obustavili taj projekat. Gospođo Brnabić, citiram, 20. januar 2022. godine – na upravo završenoj sednici Vlade, ukinuta je uredba o prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta, eksploatacije i prerade minerala jadarita od 13. februara 2020. godine.

I više ne postoji, samim tim, poštovani građani, poništeni su svi upravni akti vezani za Rio Tinto, sve dozvole, rešenja, ugovore, nismo imali.

Kraj priče kada je u pitanju jadarit i ne znam kako smo se ovde našli. Našli smo se sa ovom sednicom ovde, zato što ste u međuvremenu, ali ne odmah sačekali da prođu decembarski izbori 2023. godine i aprilski 2022. godine, pa ste onda vi reaktivirali priču o jadaritu i eksploataciju litijuma, niko drugi nego vi i porekli ste ono što ste uradili i ono što ste rekli i nije vam to prvi put, gospodo, kada pričamo o lažima i obmanama.

Ista je priča bila i nakon nesagledive tragedije, nepojmljive tragedije, tu ćemo se svi složiti, koja se desila oglednoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i kada je jasno rečeno od strane ove vlasti da će rijaliti programi biti ukinuti, pa su bili ukinuti nekoliko dana. Čim ste ocenili da možete da nastavite sa trovanjem, to ste nastavili. Dakle, to vam dođe kao druga priroda ponekad, obmana i prevara građana.

Ima primera toga još puno i zato vam ljudi ne veruju i ne veruju institucijama, jer ste ih privatizovali. Obmane su i priče o automatskoj vezi između istražnih radnji i rešenja o odobrenju za eksploataciju neke rude.

Ispada po vašem da su izmene i dopune zakona 2006. godine, koje odavno više nisu na snazi, a bogami do skora da svako ko dobije prava na istraživanje će sigurno bez ikakvog daljeg upliva države morati da eksploatiše, pa to jednostavno nije tačno. To jednostavno ne može biti tačno i to ste vi sami potvrdili, i vi gospođo ministarka i vi gospođo predsednice Skupštine kada ste rekli da postoji još niz dozvola koje treba da dobije određena kompanija, makar bila jedina, makar držala i monopol, da bi došlo do eksploatacije.

To je rekao i pokojni Radomir Naumov 2006. godine kada je rekao tada – da „Rio Tinto“ nije ni tražio, pa nije ni mogao da dobije dozvolu za eksploataciju, a nema je ni sada. Ako je nema sada, nije mogao ni da ima tada.

Da li je zakon tada, odnosno da li su izmene i dopune da li su dobro skrojene ili nisu možemo da sudimo, prosuđujemo u odnosu na ondašnji kontekst, ali nemojte da obmanjujete da to nužno vodi da „Rio Tinto“ gotovo, završio je posao. Nije tačno, niti biste vi mogli 2022. godine da donosite ove vaše odluke.

Dakle, i to je obmana i pritom dozvolite mi i taj vaš manir, to sam više puta govorio u ovoj sali, da nakon više od dvanaest godina vlasti, što niko u Srbiji od 1990. godine i povratka višestranačja nije imao i nije tako dugo vladao, taj vaš manir da se stalno pozivate, da kukate na nešto što je urađeno ranije da vi eto čedni, nevini, prepušteni vadite kestenje iz vatre, kukavički je. Sitno je, gospodo. Ne priliči nikome, ja verujem čak ni vama. Prekinite sa tim. Dvanaest godina vlasti nije mali period. Svašta ste mogli da napravite, temelje za ovu državu, i ekonomske i nacionalne. Plašim se da niste ništa osim temelje korupcije.

Treća stvar - obmana o ekonomskom procvatu zemlje ako budemo eksploatisali jadarit. Hajde, ovako neka bude, ostaviću po strani analize gospodina Mijatovića, profesorke Popović, pa i gospodina Drakulića, koji je ipak privrednik, neka bude da je tačna informacija o prihodima koju naša zemlja treba da dobije od cele te priče o eksploataciji, gde je jedina tačna informacija data od direktora projekata Rio Tinta, gospodina Čeda Bluita, ja se izvinjavam ako ne izgovaram pravilno njegovo ime, dotični će oprostiti. Takva je bila transkripcija u medijima.

On je rekao da ćemo mi kao država prihodovati 185 miliona evra na godišnjem nivou. Da ostavimo po strani, rekoh, onih 17 miliona evra procena naših stručnjaka, da ostavimo i po strani informaciju Fiskalnog saveta od pre nekoliko godina da mi u ovoj zemlji gubimo 1% do 1,5% zbog korupcije i nedostatka ili te slabosti institucija, što mu dođe skoro oko milijarde evra godišnje, što je šest puta više od ovih 185 miliona evra. Ostaviću po strani, gospođo ministarka, i te priče meni deluju kao floskula, neka bude da ja grešim, o vozovima koji idu, pa ako ne uletimo u voz, propustićemo, o lancima globalnih snabdevanjima itd, itd.

Dakle, uzmimo, poštovani građani, da je ta cifra Čeda Bluita tačna - 185 miliona evra godišnje za Srbiju. Gospodo, fudbalski transferi, kada jedan igrač pređe iz jednog kluba u drugi klub umeju da budu veći od te cifre, 150 miliona evra, 180 miliona evra, 220 miliona evra za neke. Kada običan fudbaler, dobar fudbaler sigurno, ali običan fudbaler pređe iz jednog kluba u drugi evropski klub veća bude cifra obeštećenje za taj klub iz kog taj fudbaler dolazi i prelazi i sada vi nama, građanima, pa čak i vašim biračima hoćete da objasnite da tih 185 miliona evra je uslov ekonomskog procvata Srbije. Gospodo, dete od pet godina neće poverovati u tu priču, a nemojte samo o eventualnim indukovanim profitima itd. To je nešto što ne postoji.

Na sve to, svi znamo da postoje rizici. Svi znamo da postoje rizici. Profesor Stevanović je pričao kada je u pitanju voda. Sam Rio Tinto u svojoj neću reći studiji, jer su oni to sami nazvali Nacrtom studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Na 2.200 strana bavili su se i pitanjem iskopavanja i postrojenja za preradu i odlaganja otpada, ali na početku kažu – nijedna izjava, niti garancija se ovde ne daje niti eksplicitno, niti implicitno u vezi sa sadržajem i da ne nabrajam, odnosno ne navodim dalje.

U krajnjem slučaju, ajde da ne pričamo ko je korumpiran, ko nije, ja to zaista ne znam i voleo bih da verujem i želim da verujem da niko nije, ali kada bi hipotetički, i ovo stvarno nije moj verbalni trik, verujte mi da sam iskren kada kažem da ne verujem i da ne želim da verujem da je bilo ko. Pritom, ne mislim na vas, pričam o stručnjacima.

Zarad analize kada bi hipotetički neko bio korumpiran, onda bi mogao da bude korumpiran isključivo od kompanije privatne koja se zalaže za eksploataciju, ni od koga drugog. Kada cenimo koji su stručnjaci možda više u pravu, argumentovanije i objektivnije govore o tome, pre će biti da su ovi koji smatraju da je to opasno i štetno. Drugim rečima, da je veća šteta potencijalna, nego potencijalna korist, ali neka bude i želim da verujem da su svi pošteni u svojim analizama.

Sama činjenica da nemamo ni „k“ od konsenzusa u stručnoj naučnoj zajednici povodom Rio Tinta, odnosno ne ni Rio Tinta, nije pitanje Rio Tinta, povodom eksploatacije jadarita, dovoljno govori i treba shodno principu opreza, ako ništa drugo, da nas sve navede da se to ne radi i da se to zabrani. Ništa više, ništa manje.

Za kraj, a zašto onda toliko insistirate na tome? Zašto tolika, ajde, neću reći histerija, ali takav pritisak, takav novac uložen u tu javnu komunikaciju ubeđivanja ljudi da to treba da se uradi? Ljudi, pa vi ste to skoro pa eksplicitno rekli u mišljenju Vlade, gospođo ministarko. Kažem, skoro pa eksplicitno. Piše ovde, nisam ja napisao, Vlada Republike Srbije: „Republika Srbija bi kroz ovaj projekat mogla ubrzati svoje približavanje EU“, ne čak ni članstvo, pridruživanje. Pa, verovatno bi mogla.

Traže nam Kosovo, vi dajete Kosovo. Traže nam litijum, vi dajete i litijum zarad ne čak ni članstva, nego približavanja. Dakle, daće nam sve što nam traže i u nekom trenutku 2035-2040, možda i 2045. godine postanemo punopravna članica EU, a to što se međunarodni odnosi menjaju, to što ko živ, ko mrtav do tada, ne od nas, nego od te organizacije i kako će izgledati uopšte svet u tom trenutku, nikom ništa.

Ajde sada da ogluvimo. Nije tu ni EU, gospodo, tu je nemačka automobilska industrija. Ne treba ovo toliko EU koliko treba Nemcima i to nije nikakva javna tajna. Pa, nije došao ne znam ko u Srbiju da promoviše to, neko, eto, preharizmatični nemački kancelar Olaf Šolc. Niko drugi nije došao. Uostalom, njihova ambasadorka Anke Kondrad je jasno rekla – ljudi, nama treba litijum, treba da iskopavamo litijum. Njihova automobilska industrija to traži, ne naša. Mi je, nažalost, nemamo i nebitno, u krajnjem slučaju, da li će doći neka strana firma i zaposliti neke ljude u smislu ekonomskog procvata, da li je „Fijat“, da li će doći „Mercedes“ da proizvodi električna vozila. Super ako dođe, ali nije to zamajac koji može da dovede do procvata ekonomskog Srbije. Zamajac koji može je ozbiljna industrijska politika, zamajac koji može je borba sa korupcijom, zamajac koji može je ulaganje u znanje, a ne u privatne fakultete, zamajac je ulaganje u pravnu državu i pravni okvir, a ne sveopštu korupciju. To je ono što može u budućnosti da preporodi Srbiju, ništa drugo.

Ja se plašim da ćete insistiranjem na ovom projektu, koji deluje da nema opravdanosti, podići tenzije u društvu.

Za kraj, gospođo Brnabić, znamo se. Ne znamo se puno. Bili smo u istoj srednjoj školi. Ista smo školska generacija. Nikada niko, a kamoli ja nije pozivao na nasilje. Ako neko voli da se stvari odvijaju u institucijama, a volim argumentovanu raspravu i u medijima, gde smo zabranjeni na četiri nacionalne frekvencije, to sam ja.

Imajte u vidu, nije ovo ni pretnja, uzmite ga čak i kao prijateljski savet čoveka koji dobro želi ovoj državi. Kada se sve institucije zatvore, kada ih sve blokirate, kada sve dovedete u potčinjeni položaj vašem režimu, pa nema druge nego da se borba nastavi vaninstitucionalnim putem. Prosto, to je čista mehanika. Hajde da ne dođemo dotle. Ja vam se zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2024.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.

Drago mi je da smo se složili u tome da ne postoji nikakva pravna obaveza za davanje odobrenja ili ti davanje rešenja o odobrenju eksploatacije, niti je to učinio zakon iz 2006. godine, niti bilo kojim potonjim izmenama i dopunama zakona ili novih zakona. Dakle, takva obaveza pravno ne postoji.

Što se tiče nekakve neustavnosti, to zaista nisam hteo da komentarišem u svom izlaganju i zbog vremena. Odgovorio sam vam onog prvog dana, čak i o mišljenju Vlade. To nije, zapravo, mnogo objašnjeno. Vi ste citirali neke članove Ustava. Ja sam citirao neke druge, odnosno pročitao. Ne može ovaj Predlog zakona biti neustavan, niti je to.

Što se tiče profita, rekoste, i samo ću na tome da završim, odgovor vama, naša fabrika u Kragujevcu, pa nije naša nažalost. To su vlasništvo… Ne, ne. To nije vlasništvo države Srbije. To su jedni, drugi, treći, kao što će kompanija biti privatna, a koja će eksploatisati jadarit, pa ćemo ići na neku drugu stranu, pa će doći neki proizvođač itd, itd i plaćaće oni porez i neko će zaposlenje da se poveća, ali dividende ne idu državi Srbiji.

Neko je pomenuo juče, prekjuče, opet mislim da je gospodin Starčević, kao prošli put kada smo raspravljali, EPS. Vi me ispravite, ako to niste bili vi. Da, i EPS zagađuje. Da, EPS zagađuje, ali EPS je naš i sve ide nama, pa ako ne profitira puno, bar imamo jeftinu struju. Znamo zašto to radimo. Tako da u te lance vrednosti i snabdevanja, globalne, ne bih ulazio sada. To je sve više nego maglovito. Neka ostane na ovih 185 miliona, a i pitanje je da li su realni.

Što se tiče vas, gospođo predsednice, pa nije baš da nisu zatvorene institucije. Mi smo zemlja gde se ruši bez dozvole Savamala, gde se gradi bez dozvole objekat na Pančićevom vrhu, gde nedostaju dva minuta, ali ne nedostaju za predsednika. Predsednik može da vidi dva minuta sa naplatne rampe, niko drugi ne može, pa čak ni sud. Došli smo u situaciju, i time završavam, da BIA trpa ljude u kombi vozilo, da ih vodi na informativni razgovor.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2024.

LJudi, i vi mi pričate o institucijama koje rade. Ne rade. Rade, izvinjavam se, ali za režim, odnosno za vlast.

Imovinska karta

(Beograd, 21.10.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (samo paušal) Republika Mesečno 35000.00 RSD 01.08.2022 -
Pravni fakultet u Beogradu (Nastavnik) Republika Mesečno 174000.00 RSD 05.01.2012 -