Zahvaljujem predsedavajući.

Postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru kulture i informisanja gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, a vezano za gašenje signala novosadske K9 televizije, jer emisiona tehnika i veze 18. maja isključila signal toj televiziji zbog navodnog duga.

Premijerka je 17. aprila ove godine na konferenciji za medije, povodom Izveštaja Evropske Komisije rekla da joj nije najjasnije i da ne razume tačno koji su to problemi u Srbiji koji se tiču slobode medija. Pitam sada, da li sada možda malo jasnije kada jedna gospođa štrajkuje glađu, gospođa Maja Pavlović sa televizije K9 iz Novog Sada? Da li joj je jasnije šta znači ekonomski pritisci na medije kojima su izloženi svi oni mediji koji nisu u službi vladajućeg režima i koji profesionalno, odgovorno i objektivno izveštavaju građane Republike Srbije?

Mi imamo duži niz godina unazad odmazdu nad medijima koji nisu u službi vlasti i režima, pa imate primere kontrola u južnim vestima, vranjskim novinama, evo sada i K9, ali ključni problem je način finansiranja i netransparento finansiranje tih medija koji su bliski režimu. Pa, tako imate primer Televizije Kraljevo koja je iz kraljevačkog budžeta dobila devet miliona dinara, a druge dve lokalne televizije su dobile po 100.000 dinara. Te druge dve nisu u službi režima. Postavljam pitanje ministru i premijerki o načinu sprovođenja konkursa i načinu trošenja para svih građana Republike Srbije za medije, koje očito ova vlast deli na podobne i nepodobne.

To o čemu ja govorim se vrlo jasno vidi, možete pročitati u izveštaju Evropske komisije, dakle, tu stoji da nije ostvaren nikakav napredak u slobodi izražavanja, da pravni okvir Srbije mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Zatim, da politički i ekonomski uticaj na medije dalje predstavlja razlog za zabrinutost. Srpske vlasti treba da osiguraju da se neformalni pritisak na uređivačku politiku ne vrši preko raspodele sredstava za oglašavanje uključujući ono iz javnih kompanija, kao i preko projektnog sufinansiranja iz lokalnih budžeta.

Dakle, cela država, ministarstva, javna preduzeća, gradovi i opštine u Srbiji finansiraju medije koji su u službi režima da šire njihovu propagandu, a ne da objektivno i profesionalno informišu građane Srbije onako kako je to predviđeno i Ustavom Republike Srbije.

Moram da pomenem i televiziju Trstenik, takođe poput Kraljeva još jedan primer, gde se prošle godine iz lokalnog budžeta od ukupno 11 miliona opredeljenih za medije jednoj televiziji dalo devet miliona, ostali ili nisu dobili ništa ili su dobili neke smešne iznose, zato što je i ta televizija u funkciji širenja propagande režima, ali ne u interesu građana koji je plaćaju. Dakle, i tu televiziju i sve ostale medije plaćaju građani Republike Srbije.

Stoga postavljam pitanje ministru kulture i informisanja i tražim pismeni odgovor i izveštaj o svim sprovedenim konkursima u 2017. godini ko je dobio i kolike iznose, po kojim kriterijumima, ko je odbijen, koji mediji su odbijeni i nisu dobili novac i zašto iz kojih razloga i po kojim kriterijumima oni nisu dobili, a ovi drugi jesu.

Takođe, postavljan pitanje premijerki Ani Brnabić, koliko je sredstava i koja su javna preduzeća, državne agencije i ministarstva platile reklamiranje u medijima u 2017. godini? U kojim medijima i na kojim televizijama su se reklamirali ministarstva, državne agencije i javna preduzeća tokom 2017. godine?

Treće pitanje postavljam takođe ministru Vukosavljeviću da mi dostavi informaciju o trošenju sredstava u Beogradu i to posebno koliko je do sada osoba sa invaliditetom obučeno u redakciji novine „24 sata“, a koliko ih je zaposleno i koliko je osnovalo svoje medije, budući da su to naveli kao osnovni kriterijum za dodelu sredstava i dobili su pet miliona dinara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije i premijeru Republike Srbije – kada će biti ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija? To sa razlogom zato što ovih dana slušamo o tome da i MMF, sa jedne strane, traži ukidanje ovog zakona, sa druge strane slušamo premijerku koja kaže da oni ne mogu da ukinu taj zakon, zato što bi se njime praktično smanjile penzije, što nema nikakve logike sa istinom i sa suštinom.

Danas čujemo iz Sofije predsednika Republike koji nam šalje poruku i kaže da je ovih dana slušao raznorazne gluposti o tome kako treba da se ukine zakon i kako je on nekome nešto uzeo, kako je penzionerima uzeo penzije. Zaista ne znam da li su gluposti, kada nekome a 40% penzionera je osetilo posledice tog zakona, njih 700.000 je od 2014. počelo da prima manje penzije nego ranije, da li je on to nekome uzeo ili nije uzeo. Dakle, radi se o tome da je uzeo penzije od 700.000 penzionera ili ... (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana smo svedoci da su poljoprivrednici širom Srbije izloženi, odnosno da su se dogodile jako velike štete na njihovim poljoprivrednim dobrima, imanjima od posledica grada.

Kao po ko zna koji put, i u prethodnim godinama i u ovoj godini se suočavamo, odnosno poljoprivrednici se suočavaju sa time da država nema efikasan sistem za odbranu od grada poljoprivrednika u Republici Srbiji, odnosno njihovih poljoprivrednih dobara, oranica, voća, povrća i bilo čega drugog.

Dakle, ja vas podsećam da od poljoprivrede u Srbiji danas živi preko milion i po ljudi i da su mala poljoprivredna porodična gazdinstva najveći poslodavac u Republici Srbiji danas, a da sa druge strane država to ne prepoznaje i najmanja davanja iz budžeta upravo se odnose na oblast poljoprivrede i ona su ispod Zakona o budžetu, dakle, ispod 5%, koliko je to predviđeno zakonom.

Zbog toga, danas naši poljoprivrednici i osećaju na svojoj koži rezultate te politike, ako je u pitanju oblast zaštite od grada, jer niti imamo dovoljno strelaca, niti imamo dovoljno raketa, niti imamo efikasnu zaštitu od grada. Dok je sistem zaštite od grada u zemljama EU efikasan i preko 60% uspešnosti, u Srbiji je ispod 20% efikasnost zaštite našeg sistema odbrane od grada.

Dakle, možemo reći da su poljoprivrednici ostavljeni da se mole Bogu da ne padne grad, jer država ne može da reaguje. Dakle, niti imamo u budžetu dovoljno opredeljenih sredstava za rakete, niti imamo dovoljno strelaca.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, ministru poljoprivrede i direktoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda – koliko imamo strelaca u ovom trenutku u Republici Srbiji koji su potpisali ugovore o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje tih poslova, koliko aktivnih protivgradnih stanica? Koliko je onih koji nisu aktivni zato što nema strelaca? Koliko je strelaca raskinulo ugovore zato što ste predvideli da oni treba da rade za 4.000 dinara mesečno, 24-časovno dežurstvo, sedam dana u nedelji i tako šest meseci?

Zakonom o radu je definisano da ugovori o privremenim i povremenim poslovima ne mogu trajati duže od 120 dana. Vi ovde kršite zakon koji ste sami usvojili i vezujete ugovore na šest meseci sa protivgradnim strelcima i dajete im zaradu 4.000 dinara mesečno, a onda terate lokalne samouprave u Srbiji da krše zakon i da oni finansiraju dodatno strelce iz budžeta jedinica lokalnih samouprava, što takođe nije u skladu sa zakonom. Dakle, nemamo apsolutno efikasan, ni blizu efikasnog sistema zaštite od grada u Republici Srbiji.

Takođe, Zakonom o odbrani od grada definisano je da naknada protivgradnim strelcima može biti maksimalno 20% od prosečne zarade u Republici Srbiji, ako je ona 400 evra, dakle, 80 evra može biti maksimum, a oni ne primaju ni taj maksimum, nego primaju 4.000 dinara ili 35 evra mesečno za taj posao koji treba da obavljaju. Zato sada treba da se pitamo mi kako je to grad ubio maline u Valjevu, u Ivanjici, u Požegi, kako ubija širom Šumadije, širom Vojvodine, voćnjake? Kažemo - kako se to dešava? Dešava se zato što ljudi neće da rade za 4.000 dinara i zato što nemamo dovoljno raketa, nego to mora da kupuju opštine u Srbiji.

Ja sam jedan od predsednika opštine koji je dobio prekršajnu prijavu od državnog revizora zato što sam iz lokalnog budžeta kupio sto protivgradnih raketa, jer su mi rekli – vi nemate pravo to da kupujete, jer je to u nadležnosti Republike Srbije.

Postavljam pitanje premijerki, takođe, dakle, do 1. aprila tekuće godine Vlada mora da dobije izveštaj o pripremljenosti odbrane od grada i da 15.04. počne nova sezona. Pitanje je – da li je Vlada usvojila izveštaje koje je Republički hidrometeorološki zavod podneo, ako je podneo do 1. aprila tekuće godine i da li je usvojen plan odbrane od grada u 2018. godini? Ako nije, ja zaista postavljam pitanje – da li su za premijerku važnije gej slikovnice nego poljoprivrednici i poljoprivreda u Republici Srbije?

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje premijerki Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, koji su razlozi za rekonstrukciju Vlade i da li će biti rekonstrukcija Vlade kao što je ona to najavila, s obzirom na činjenicu da je ona još u martu mesecu najavila rekonstrukciju sa obrazloženjem da postoji prevelika lična sujeta pojedinih ministara u Vladi koji imaju suviše samo promocije, kako je rekla i guraju svoju ličnu agendu.

Vidim ovih dana da je ministar Vujović podneo ostavku, čujemo da će njegov naslednik biti Siniša Mali, i ta sapunica i te španske serije koje traju od 2012. godine se nastavljaju.

Dakle i ta rekonstrukcija će verovatno da se razvlači tokom cele godine. time ćete zamajavati građane Srbije, skretati pažnju sa suštinskih, životnih problema, sa svih velikih problema sa kojima se građani Srbije suočavaju. Dakle ta rekonstrukcija Vlada neće rešiti ni standard građana, ni plate, ni nezaposlenost, ni to što nemamo protivgradne rakete da odbranimo naše poljoprivrednike od gradonosnih oblaka, ali eto imate temu. Naravno, to neće skrenuti, to zapravo treba da bude i razlog da se skrene tema sa onoga što želite da potpišete, a zove se sporazum sa Prištinom o neblokiranju članstvom u međunarodnim institucijama.

Dakle, postavlja se pitanje, prvo, zašto je ministar Vujović podneo ostavku, da li je iz ličnih razloga ili zato što nije želeo više da sluša naloge onih koji su protiv interesa države i koji su u interesu one države, one družine koja zapravo danas rukovodi Srbijom. Da li je razlog izveštaj Evropske komisije gde je eksplicitno navedeno da Srbija ima ozbiljne probleme sa pranjem novca, sa finansijskim kontrolama, sa sumnjivim kapitalom koji se investira u Srbiji? Da li je problem i to što se Srbija našla na crnoj listi FATF-a kao država koja je osumnjičena za pranje novca i finansiranje međunarodnog terorizma, zato što nisu usvojeni određeni zakoni iz finansijskih oblasti ili je razlog što ministar Vujović ne želi da radi u cilju i interesu onih mafijaških kriminalnih organizacija koje žele da kradu novac građana Republike Srbije, pa je onda potreban neko sposobniji da umesto njega uđe u Vladu, poput Siniše Malog, dokazanog majstora za afere, čoveka koji je najprepoznatljiviji u ovoj vlasti u korupcionaškim poslovima?

Naravno, kada njega dovedete na mesto ministra finansija, pored premijerke Ane Brnabić, sa kojom je on imao poslove van Vlade i van politike, dovešćete verovatno još i Igora Isailovića i brata od Ane Brnabić i cela ta ekipa koja je radila privatne poslove će se sada naći na čelu države da raspolaže parama naroda, da upravlja sa Srbijom i da nastavlja da se bavi korupcijom, kako se bavila i do sada.

Siniša Mali, ako bude bio ministar finansija imaće sledeće reference, Uprava za sprečavanje pranja novca je o Siniši Malom rekla da je imao najmanje 45 računa u različitim bankama, da je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj račun svoje supruge i svoje dece, iz of šor zona Britanskih devičanskih ostrva, Ligenštajna, Švajcarske i Hong Konga. Jednim fiktivnim poslom Siniša Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji. Siniša Mali je bio jedan od aktera 24 sporne privatizacije. Siniša Mali je bio jedan od aktera afera 24 stana u Bugarskoj, kada se branio da mu je falsifikovan potpis.

Takođe se istakao u akciji rušenja objekata u Sava Mali, kada se pokazao kao vrlo sposoban, jer je tokom noći uspeo da suspenduje državu. Predsednik Republike je njega kao čelnika gradske vlasti prozvao da su učestvovali u rušenju objekata u Sava Mali, nazvao ih kompletnim idiotima, e sada ti kompletni idioti verovatni više nisu idioti. Malo im je bilo što su bili gradonačelnici Beograda i obavljali druge funkcije, a sada treba da budu ministri finansija, tako da su to reference novog ministra finansija. Zapravo, tužno je za Srbiju da jedan častan čovek i profesionalac, kao što je bio ministar Vujović, jedan od retkih u ovoj i prethodnim vladama Aleksandra Vučića napušta ovu Vladu, a na njegovo mesto dolazi ovakav čovek kao što je Siniša Mali.

Zahvaljujem predsedavajući.

U svetlu ovih zakonskih predloga o kojima raspravljamo ovih dana, postaviću pitanje premijerki Ani Brnabić i ministarki građevine gospođi Zorani Mihajlović, vezano za obećanje koje krajem 2017. godine još predsednik Republike Aleksandar Vučić dao to je da će se u martu ove godine, krenuti sa izgradnjom jeftinih stanova za pripadnike Vojske, policije i BIA.

To obećanje je predsednik Republike dao u jeku predizborne kampanje pred beogradske izbore. Iza toga je to ministarka građevine potvrdila, i u februaru mesecu rekla da već kraj marta kreće izgradnja jeftinih stanova za pripadnike Vojske, policije i BIA. Da će cena biti 500 evra po kvadratu, da će se ti jeftini stanovi graditi u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Vranju i Kraljevu. Evo, danas na kraju aprila meseca ne da nisu počeli radovi, nego još uvek nije usvojen ni taj „leks specijalis“ iz koga su najavili, koji je neophodan i preduslov da bi se krenulo sa tom izgradnjom.

Ovo ne treba da čudi građane Republike Srbije, jer ovakva obećanja su bezbroj puta u poslednjih šest godina davana. Setimo se samo obećanja predsednika Republike današnjeg, koji je bio premijer 2014. godine kada je najavio izgradnju jeftinih stanova po ceni od 380 evra po kvadratu i da će oni biti sagrađeni tokom 2015. godine. Mi smo evo danas u 2018. godini nema ni stanova, ni zgrada, a nema ni jeftinih stanova. Imamo samo Beograd na vodi koji predstavlja luksuznu građevinu za one tajkune koji su bliski režimu i koji verovatno imaju novca da daju pet, šest ili deset hiljada evra po kvadratu za jedan stan.

A što se tiče pripadnika Vojske, policije, BIA i ostalih građana i mladih bračnih parova koji su takođe bili u jednom trenutku slagani, a obećano im je da će i oni morati da čekaju ili da se mole i oni odnekud da dođu do neke tetke iz Kanade poput ministra Vulina koji će im dati 200 hiljada evra da kupe sebi nekretninu.

Pitanje je dokle se stiglo i zašto još po ko zna koji put obmanjujete građane Republike Srbije dajući im lažnu nadu o nekakvim stanovima jeftinim, o nekakvim boljim uslovima za život, i tako dalje?

Drugo pitanje postavljam ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Nebojši Stefanović. Pitanje je: kada će nadležni organi u okviru MUP postupiti po prijavama koje su bivši radnici „Prve petoletke“ podneli protiv aktuelne privatne firme i rukovodioca koji su vodili „Prvu petoletku“ do uvođenja u stečaj, a zatim napravili privatnu firmu sa kojom sada crpe sve ono što je godinama stvarano i ulagano u „Prvu petoletku“?

Ta prijava je obuhvatila i Agenciju za licitiranje stečajnih upravnika, obuhvatila je i stečajne upravnike i privatnu firmu, a i stečajnog sudiju koji je privatnoj firmi dao, odnosno potvrdio potraživanje od 170 miliona dinara firmi privatnoj koja je osnovana posle nego što je firma od koje se potražuje otišla u stečaj.

Dakle, radi se o brutalnoj pljački, o brutalnom kriminalu i nadležni organi policije moraju da postupe po zahtevu preko 2.000 radnika koji su ostali bez posla u ovom procesu. Ja ga pitam kada će se to procesuirati? Podneo sam i zahtev za formiranje anketnog odbora, da se utvrde sve činjenice sa odlaskom „Prve petoletke“ u stečaj i svim onim šta se dešavalo posle toga.

Na delu je jedna velika pljačka i pozivam ministra da uradi sve što je u njegovoj nadležnosti da organi MUP ispitaju ko je odgovoran i ko će snositi odgovornost za pljačku desetina miliona evra građana Republike Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan je tačno dve godine od kada su tokom noći porušeni objekti u Hercegovačkoj ulici i do dana današnjeg nemamo odgovor niti ko je nalogodavac tog rušenja niti ko je rušio.

Postavljam pitanje predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić, ko je rušio i po čijem nalogu pre dve godine objekte u centru grada Beograda u Hercegovačkoj ulici? Ko je bespravno vezivao građane koje su se u tom trenutku našli na toj lokaciji? Ko je u policiji odbio da postupi po prijavama nekih građana koji su telefonskim pozivom uspeli da dozovu policiju i traže pomoć, jer su neki građani vezivani tokom noći, lišavani pravde bespravno? Ko je odgovoran i koje institucije će snositi odgovornost zato što je tokom te noći u Republici Srbiji srasla država sa organizovanim kriminalom, prestala da važi vladavina prava, prestali da važe zakoni, već zakon jačeg, moćnijeg i politički zakoni oni koji danas vladaju Srbijom?

Dakle, to su pitanja i to je početak i kraj svake ocene o jednoj o vlasti i o načinu na koji jedna vlast upravlja državom. Dakle, mi do dana današnjeg nismo uspeli da saznamo ko su bili ljudi u fantomkama. Nismo uspeli da saznamo koja je to firma koja je bagerima to rušila u Beogradu. Pa, zamislite da se nečije dete od vas našlo tokom noći tamo i da ga je neko vezao lisicama i stavio mu fantomku na glavu i skloni na stranu, ne daj Bože. Da li biste možda tada reagovali?

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je 8. juna prošle godine rekao da iza rušenja objekata u Savamali stoje kompletni idioti iz vrha beogradske vlasti. Međutim, do dana današnjeg, iako je rekao da će to biti vrlo brzo objavljeno, nismo saznali ko su ti kompletni idioti, niti je iko sankcionisan, niti je iko smenjen i snosio političku odgovornost, a koga je predsednik njegove partije i današnji predsednik Republike optužio da je učestvovao u rušenju tih objekata, čiju gradnju, praktično, „Beograda na vodi“ predsednik Republike i te kako podržava. Čak imamo sada informaciju da će ti neki kompletni idioti iz vrha beogradske vlasti ili nastaviti da i dalje upravljaju Beogradom, što će im biti nagrada za dobro učinjeno delo, verovatno, bespravnog rušenja tokom noći ili će neki možda biti i ministri u Vladi, pošto očigledno da nema kompetentnijeg u korupcionaškim poslovima od Siniše Malog da se bavi poslom ministra finansija i njemu treba dati tu priliku u ovoj vašoj Vladi i ovoj vašoj vlasti.

Dakle, o tome kakvo je stanje po pitanju vladavine prava, medijskih sloboda, primena zakona, institucija u Srbiji, vam govori izveštaj Evropske komisije, koju vi selektivno predstavljate građanima, zato što ne smete da kažete istinu. Ako pogledate izveštaj, iza svake rečenice da je nešto urađeno dobro stoji „ali“, pa tako i u oblasti vladavine prava, tako i u oblasti borbe protiv kriminala i korupcije, što je obeleženo kao veoma rizična situacija u Republici Srbiji, zato što korupcija i kriminal u Srbiji rastu, a ne da se smanjuju, po pitanju medijskih sloboda i po pitanju stvaranja institucija.

Ovim što ste uradili pre dve godine, rušenjem objekata u Savamali, ste urušili i stavili ste tačku na postojanje institucija u Republici Srbiji. Dakle, ukoliko institucije u jednoj pravnoj, suverenoj državi nisu u stanju da za dve godine otkriju nalogodavce i počinioce koji su rušili objekte u Hercegovačkoj ulici tokom noći, ta država nema institucije, u toj državi nema vladavine prava. To je država koja je privatizovana od strane jedne grupe ljudi koja sebi dozvoljava da se igra sa državom, da se igra sa svojim građanima i da građani budu u strahu i zaplašeni šta se može sutra očekivati od ovakve vlasti.

Zakoni ne važe podjednako za sve. Nekima se gleda kroz prste, prema nekima se zakoni primenjuju i to nije država. Postavljam pitanje i tražim odgovor na ovo, na dvogodišnjicu rušenja objekata u Savamali.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, a tiče se vodovoda i pijaće vode u Zrenjaninu.

Premijerka je 30. januara ove godine rekla da je Zrenjanin na korak do zdrave pijaće vode. Godine 2015. je pompezno najavljeno rešavanje tog problema tako što se izvesni privatni investitor doći i investirati pare iz svog džepa, a građani Zrenjanina dobiti pijaću vodu i to već 2016. godine. Sa zakašnjenjem od godinu dana, negde polovinom prošle godine tek fabrika, odnosno postrojenje za prečišćavanje vode za piće je puštena na nekoliko dana u rad, da bi posle toga bila zatvorena i do dana današnjeg građani Zrenjanina nemaju zdravu pijaću vodu. Pri tom, to stanje i to što se dešavalo u tom čitavom procesu zapravo pokazuje svu nesposobnosti današnje vlasti u Republici Srbiji, nesposobnost lokalnih vlasti i nesposobnost pokrajinske vlasti.

Naime, u kojoj normalnoj državi jedno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo građevine može dati dozvolu za izgradnju postrojenja za preradu pijaće vode privatnoj firmi koja se zove „Zilo grup“, navodno italijanski investitor, u APR se to ne vidi, mislim da je registrovana firma u Srbiji sa srpskim vlasnicima, da to preduzeće može napraviti fabriku, prečišćavati vodu i po 0,28 centi je prodavati vodovodu koji će je dalje distribuirati građanima?

Zatim, Ministarstvo zdravlja i Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo odbijaju da daju dozvolu za puštanje u rad tog postrojenja zato što je to u suprotnosti sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Pitam premijerku – ko će snositi odgovornost zato što ne poštuje zakone koje usvaja ova Skupština, ne poštuje zakone Vlade Republike Srbije. Ako je neko iz Ministarstva građevine prekršio Zakon o komunalnim delatnostima i dao je saglasnost nekakvom privatnom investitoru da napravi tu fabriku, a onda sada Ministarstva zdravlja ne da saglasnost da se to pusti u rad – ko je odgovoran? Neko mora da snosi odgovornost.

U međuvremenu došli su do jednog sjajnog rešenja, a to je – hajde da rešimo problem, kako reče premijerka, postoji jedna mala začkoljica, ali ćemo nju rešiti tako što će grad Zrenjanin kupiti sada to izgrađeno postrojenje, tu fabriku od privatnog investitora. Sada treba da se neposredno pogodbom utvrdi da li je to 6,5 miliona ili je 8 miliona evra ili koliko god i da li će to postrojenje zapravo i kada se bude pustilo u rad omogućiti građanima Zrenjanina da imaju zdravu pijaću vodu. Neke analize i studije kažu da ne i to pokazuje jedno neodgovorno ponašanje i igranje sa državom, igranje sa građanima, igranje sa parama građana, igranje sa zdravljem građana.

Najavljeno je da će taj višedecenijski problem da se reši vrlo jednostavno bez uloženih para, bez ičega i evo danas 2018. godine građani Zrenjanina su primorani da protestvuju zato što moraju svakoga dana iz svog džepa da kupuju vodu za piće za sebe, za svoju decu.

Ovde se postavlja ozbiljno pitanje odgovornosti. Postavlja se pitanje – kako je moguće da jedna država sebi dozvoli jednu takvu stvar? Danas sve dok se ne pusti postrojenje u rad taj privatni investitor koji je to uradio, kako kažu, bez državnih para s tim što je država dana garancije za 6,5 miliona evra, svakoga dana naplaćuje penale 4.500 evra dok se ne pusti postrojenje u rad. Tako da premijerka duguje odgovor građanima Zrenjanina kojima je 30. januara rekla da će problem biti rešen ili će se uvesti privremene mere gradskoj vlasti ako je ona odgovorna ili će se kazniti neko iz Ministarstva građevine ili možda neko iz Ministarstva zdravlja ili možda neko iz pokrajinske vlasti, ali na taj način biste pokazali da neko zaista brine o građanima.

Ovako će ovo biti praktično još jedan u nizu tajnih ugovora koji su praksa ove vlasti ugovora o koncesiji Aerodroma, poput „Beograda na vodi“ itd. I ovo je tajni ugovor, tako da se i ne zna ko je zapravo taj investitor koji predstavlja tu grupu, kako se zove, „Zilija grupa“, navodno iz Italije, da li su to neki naši investitori i ko sada njima iz budžeta treba da 6,5 ili 8 miliona evra, ko će se pogoditi sa njima za te pare i da li će građani Zrenjanina konačno dobiti zdravu pijaću vodu?

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažene kolege poslanici, prvo pitanje postavljam predsedniku Aleksandru Vučiću i ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću.

U svetlu ovoga što se prethodnih dana i nedelja dešava, vezano za situaciju na Kosovu, tzv. unutrašnji dijalog i sve ovo što smo mogli čuti u prethodnim danima i nedeljama, pitanje glasi – da li Aleksandar Vučić i Ivica Dačić uopšte znaju šta su potpisali u Briselu i šta su prihvatili potpisivanjem Briselskog sporazuma?

U najmanju ruku, veoma zabrinjavajuće deluje kada predsednik Republike Srbije, koji je bio jedan od ključnih ljudi tada i pregovarača, koji je govorio da je spavao na podu u Briselu dok se pregovaralo, je izjavio da nigde ne piše da se Zajednica srpskih opština formira po kosovskim zakonima.

Dakle, to je ili jako tendenciozno ili želja da se na neki način izmanipuliše javnošću, ali to predstavlja ozbiljno ugrožavanje srpskih nacionalnih interesa. Briselski sporazum u članu 4. koji je potpisan, oni su ga potpisali 19. aprila 2013. godine jasno definiše u članu 4. da će se u skladu sa nadležnostima dodeljenim Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine će imati pravo da sarađuju o kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kod Zajednice srpskih opština.

Dalje, da li znaju da su potpisivanjem Briselskog sporazuma zapravo prihvatili pravni sistem nezavisnog Kosova na severu Srbije? Da li znaju, da su od 2013. godine 19. aprila potpisivanjem Briselskog sporazuma pa nadalje, potpisali još devet sporazuma koji su uglavnom bili na štetu Srbije. Jedan jedini koji su potpisali u Zajednici srpskih opština nije realizovan, a to su sporazumi o uspostavljanju trajnih graničnih prelaza, Sporazum o energetici, sporazum o telekomunikacijama kojim smo trajno dali Kosovu pozivni broj, Sporazum o pravosuđu, Sporazum o Zajednici srpskih opština i tako dalje. Dakle, to su sve dokumenti koji su potpisani na štetu Republike Srbije i praktično njihovim potpisivanjem je prihvaćen pravni sistem nezavisnog Kosova na severu.

To trebate reći potpuno jasno građanima Srbije, a ne i dalje spinovati, govoriti, posle šest godina vašeg vladanja i potpisivanja brojnih sporazuma u Briselu da je odgovoran neko drugi za ovu današnju situaciju kada se Srbija i njeni građani i u Srbiji i na Kosovu ponižavaju, kada naše ljude tuku, kada tamo postoje jedinice koje maltretiraju naše ljude, koje su nastale upravo kao posledica potpisivanja Briselskog sporazuma.

Dakle, neka odgovore da li znaju šta su uopšte potpisali? Doduše, moram priznate da je Briselski sporazum bio na engleskom jeziku, u tom trenutku ga je potpisao Ivica Dačić, možda on nije najbolje razumeo šta tu sve stoji, ali Aleksandar Vučić ko dobro govori engleski jezik je trebao da ga upozori ukoliko ima dobre namere šta oni zapravo potpisuju.

Sledeće pitanje koje postavljam, postavljam premijerki Ani Brnabić i postavljam ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - da li su upoznati sa aktivnostima predsednika Republike da je u NJujorku pregovarao sa određenim kontraverznim lobistima kako bi pružili usluge Republici Srbiji, odnosno Aleksandru Vučiću kao predsedniku? Radi se o izvesnom Koriju Levandolskom od koga je predsednik Vučić tražio da mu zakaže, odnosno obezbedi telefonski razgovor sa predsednikom Trampom. Da li su upoznati koliko to košta? Odakle će se to platiti? Da li će građani Srbije plaćati to tako što će se iz budžeta finansirati takvi lobisti, kao što smo imali prilike da vidimo u prethodnom periodu kada su plaćani i Toni Bler i Šredere i Franko Fratini i Guzenbauer, Fondacija Klintoni kao veliki prijatelji Srba, kako je nekada govorio predsednik Republike, današnji, odnosno neprijatelji su sada postali naglo njegovi, iznenada njegovi prijatelji.

Postavljam pitanje - da li će na taj način biti ostvaren nekakav interes u Srbiji ili ćemo ponovo, ukoliko se ne plaća, biti žrtve neke praktično ekonomske štete da ponovo damo neki ekonomski resurs kao što je poklanjanje, recimo, nekog aerodroma, nekakva druga koncesija ili bilo šta što je u interesu stranaca?

Svi ovi potezi koje smo videli, i na primeru Kosova i sa ovim savetnicima koje angažuje predsednik Republike i aktuelna vlast, govore o tome da je zapravo interes nacionalne Srbije je u drugom planu u odnosu na lični i politički interes. Oni danas Srbijom vladaju.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prvo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, vezano za jučerašnje opomene i oduzimanje reči koje mi je predsedavajući izrekao.

Ovde se nalazi stenografska beleška o tome šta sam rekao. Dakle, nijednog trenutka reči koje je predsedavajući spomenuo ja nisam izgovorio. Dakle, citiram, rekao sam da kolege poslanici čitaju sastave i radove, a onda je svojevoljno brutalno slagao i rekao da sam rekao literarne radove i literarne sastave.

S toga, postavljam pitanje predsednici parlamenta da li će povući opomene koje su meni juče izrečene i da li će kazniti predsedavajućeg Arsića zato što je brutalno zloupotrebio funkciju predsedavajućeg? Onemogućava normalnu diskusiju i normalan rad i sprovodi mobing nad poslanicima opozicije, zloupotrebljavajući svoju funkicju.

Molim vas da dobijem odgovor pismeno, a kao dokaz prilažem stenografske zapisnike, a vrlo jasno se to vidi i na snimku juče šta sam ja govorio, a šta je predsedavajući posle toga rekao i potvrdio da sam ja rekao nešto što zapravo nisam ni pomenuo tu reč.

Drugo pitanje postavljam premijerki Ani Brnabić i postavljam pitanje ministarki saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, vezano za poklanjanje aerodroma u Nišu državi Srbiji. Dakle, pitanje je zašto Vlada Republike Srbije baš danas, baš sada u ovom trenutku preuzima aerodrom u Nišu?

Drugo pitanje je da li je Ugovorom o koncesiji, koji je Vlada potpisala sa francuskom kompanijom „Vansi“, Vlada Republike Srbije preuzela obaveze da se ne razvijaju drugi aerodromi u Srbiji, da se ne pravi konkurencija toj stranoj kompaniji koja će upravljati aerodromima, aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu?

Treće pitanje koje postavljam je kako je moguće da Vlada Republike Srbije nije bila u stanju da sama upravlja aerodromom „Nikola Tesla“ u Beogradu, pa ga je dala u koncesiju strancima, a sada i te kako hoće i zna i ume da upravlja sa aerodromom u Nišu?

Aerodrom u Nišu je u 2017. godini ostvario rekordan broj putnika – 331.582 prevezena putnika. Prema zvaničnim statistikama, aerodrom je bio prošle godine na drugom mestu u Evropi po broju putnika. Dakle, ima ozbiljan rast i zbog toga su lokalne vlasti u jednom trenutku odlučile da smanje takse, kako bi karte bile još povoljnije za građane Srbije koji koriste taj aerodrom.

Dalje, postavljam pitanje da li je razlog što aerodrom u Nišu treba predati Vladi Republike Srbije i to što je rekao predsednik Republike, Aleksandar Vučić, u jednoj emisiji, kada je kazao da su pustili Niš da se razvija, aerodrom u Nišu, uprkos činjenici da menadžment tog aerodroma nije shvatao da tako smanjuje brojke rasta aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu? Da li to znači da mi trebamo zbog interesa stranaca da žrtvujemo javni interes građana Republike Srbije iz svih delova Republike Srbije? Da li to znači da se neće razvijati ni aerodrom u Nišu, da se neće pustiti na aerodrom „Morava“ u Lađevcima, čije puštanje pominjete od 2012. godine u rad, da neće biti ništa ni od aerodroma „Ponikve“? Da li to znači da svi ostali delovi Srbije ne treba da se razvijaju i da ne treba da se zastupa javni interes građana Republike Srbije da bi vi udovoljili strancima i da rasprodajete strancima sve ono što je javni interes ove zemlje?

Takođe, postavljam pitanje zašto Niš treba da plaća nadoknadu za 170 hektara zemljišta, koje mu je prenela Vlada Republike Srbije, Grad Niš, a da pri tom Arapi, koji su dobili 120 hektara u Beogradu, ne plaćaju ništa? To su dobili bez nadoknade. Prema tome, zbog svega ovoga i zbog situacije u Nišu i zato što vlast lokalna u Nišu nije sposobna da se izbori za interes građana Niša, Narodna stranka predlaže da umesto aerodroma Niš, Vladi Republike Srbije Nišlije poklone gradonačelnika Niša Darka Bulatovića. Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa događajima koje smo juče videli na Kosovu, prvo postavljam pitanje predsednici Skupštine da li će u četvrtak predstavnici Vlade Republike Srbije doći da odgovaraju na pitanja poslanika, naročito u svetlu ovoga što smo juče videli na teritoriji KiM?

Dalje, postavljam pitanje predsedniku Aleksandru Vučiću, premijerki i ministru spoljnih poslova da li se Aleksandar Vučić 13. marta u Parizu sastao sa Tačijem i ako jeste šta je bila tema tih razgovora i da li ti razgovori imaju bilo kakve veze sa onim što se juče događalo na teritoriji KiM?

Sledeće pitanje koje postavljam je da li je predsednik Republike američkim zvaničnicima ponudio i dao predlog promene granica, odnosno razmene teritorija na jugu Srbije?

Postavljam pitanje šta je plan Vlade Republike Srbije i kako će da zaštiti nacionalne interese Srbije i građana Republike Srbije, naročito one koji žive na KiM ako smo svedoci onoga što se juče dogodilo prilikom hapšenja Marka Đurića i prebijanje određenog broja srpskih državljana na KiM ako smo videli da više od dva meseca, skoro tri meseca od ubistva Olivera Ivanovića nemamo nikakve rezultate? Dakle, šta je rezultat politike Vlade Republike Srbije?

Dana 19. aprila 2013. godine ova vlast je potpisala Briselski sporazum. Briselski sporazum je proizveo mnoga štetna dejstva i sporazume po nacionalne interese Republike Srbije i građana Republike Srbije. Taj Briselski sporazum je implicirao i Sporazum o ukidanju srpskih organa vlasti na severu Kosova, Sporazum o uspostavljanju trajnih graničnih prelaza, Sporazum o energetici, Sporazum o telekomunikacijama, gde ste trajno dali telefonski pozivni broj Kosovu. Takođe je implicirao i Sporazum o zvaničnim posetama. Implicirao je Sporazum o pravosuđu. Naterali ste naše, srpske sudije da pred Hašimom Tačijem polažu zakletvu. Naravno, taj sporazum implicirao je i učešće i to što ste naterali Srbe da učestvuju na izborima 2013. godine u tzv. državi Kosovo, kako vi znate da kažete. Takođe ste ih naterali da danas učestvuju u vlasti sa Ramušom Haradinajem i danas imamo situaciju da je vlast na Kosovu juče hapsila svog državljanina Marka Đurića, a u toj vlasti sede Srbi, sede predstavnici Srpske liste koje ste vi naterali da uđu u Vladu i podrže zločinca Ramuša Haradinaja.

Dakle ta, kako sinoć kaže predsednik države, banditsko-teroristička nepostojeća država Kosovo je država u kojoj mu sede njegovi predstavnici koje je on dole poslao, a onda kuka i kaže evo kako oni nas maltretiraju, mi smo dali sve, a oni neće da prihvate da formiraju zajednicu srpskih opština. To je poraz spoljne politike. To je poraz u dijalogu koji vodite pet godina u Briselu. To je razlog za šta i Vlada i predsednik Republike podnose ostavku.

Ja vas pozivam da podnesete ostavku zbog direktnog rušenja nacionalnih interesa i ugrožavanja nacionalnih interesa Republike Srbije, bezbednosti građana Republike Srbije, naročito onih koji žive na teritoriji KiM, jer posle ovoga što se juče dogodilo ne znam šta će dalje moći da se očekuje na toj teritoriji.

Dakle, ovo je potpuni poraz, potpuni debakl i ovo je nešto za šta se u ozbiljnim državama snosi odgovornost.

Pozivam vas da podnesete izveštaj Skupštini, da o dijalogu izvestite poslanike ovde u parlamentu, da o planovima šta država želi da radi dalje na Kosovu ovde obaveste poslanike u ovom domu, a ne da se to dogovara na koje kakvim tajnim večerama po Parizu, po NJujorku i drugim svetskim destinacijama sa partnerima Vučićeve vlasti, Ramušem Haradinajem i Hašimom Tačijem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, a tiče se jedne masovne pojave koja se dogodila u nedelju na lokalnim izborima u Beogradu, 4. marta, da je veliki broj lica dobio pozive za glasanje na adresama na kojima žive neka druga lica. Dakle, u pitanju su stotine hiljada poziva koje su dobijali neki građani, a da pri tome na tim adresama oni ne žive.

Postavljam pitanje ministru Stefanoviću – kako je moguće da je u gotovo svim slučajevima prema JMBG utvrđeno da ova lica koja su dobijala pozive nisu ni rođena u Beogradu i da nisu na evidenciji PIO Fonda? Drugo, ti građani nisu vlasnici nepokretnosti, niti njenih posebnih delova u zgradi, što se može utvrditi uvidom u list nepokretnosti prema evidenciji Katastra. Treće, naravno, ta lica ne poznaju one ljude koji su vlasnici tih nepokretnosti, stanova i kuća.

Pravni savet Narodne stranke, kao i pravni tim liste čiji je nosilac bio Dragan Đilas je dobila veliki broj prijava građana i, ukoliko vam treba, imamo lica koja će svedočiti da su na njihove adrese, gde oni žive, došli pozivi za glasanje za neka lica koje oni i ne poznaju.

Drugo pitanje je takođe za ministra unutrašnjih poslova. Pošto su se tog dana održavali i izbori u Boru, u Boru je postojala jedna masovna pojava velikog broja džipova, desetine džipova bez tablica, koji su kružili nekoliko dana pre izbora i na sam dan izbora u Boru. Po prijavi predsednika Odbora Narodne stranke u Boru i nosioca liste gospodina Dragana Markovića Policijskoj stanici u Boru da postoji veliki broj ne identifikovanih vozila koja kruže Borom, dobio je odgovor da policija ne može da reaguje ni na dan izbora, zato što nemaju slobodnih ljudi na raspolaganju i da će razmotriti tu prijavu u ponedeljak. Rečeno im je, nezvanično, da zapravo imaju nalog da okreću glavu na ulici ako sretnu automobil bez registarskih tablica, džip bez registarskih tablica ili neka lica sa teritorija drugih gradova i opština koja su tu vršila neke radnje.

Dakle, postavljam pitanje – ko je u komandnom lancu odgovornosti MUP dao nalog lokalnoj policiji, odnosno Policijskoj stanici u Boru da ne reaguje na prijavu građana? Da li MUP reaguje samo na prijave kada to rade predstavnici, odnosno članovi vladajućih stranaka i da li su oni drugačiji u odnosu na građane koji ne podržavaju aktuelni režim?

Govorite o tome da je vaša vlast i da je vaš predsednik predsednik svih građana, pa valjda su institucije u službi svih građana. Danas govorimo, i ovih dana, o Zakonu o policiji, o sigurnosti građana. Da li se to na ovaj način pokazuje da kad neko iz opozicionih stranaka podnese prijavu vi na to ne reagujete? Jesu li to te institucije koje gradite u ovih prethodnih šest godina?

Dalje, postavljam pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Vlada Republike Srbije neposredno pred izbore opredelila je sredstva za Centar za socijalni rad Beograd u iznosu od 208.500.000 hiljada dinara i da se podeli jednokratna pomoć 13.900 lica u iznosu od 15.000 dinara. Centar za socijalni rad Beograd je ekspresno dostavio spisak za pojedine opštine iz Beograda. Što je zanimljivo, na tim spiskovima su osobe koje uopšte nisu korisnici centra za socijalni rad. Novac je odmah prebačen iz ministarstva i doneseni su spiskovi koji su odmah overeni kako bi bila realizovana isplata neposredno pred izbore u četvrtak i petak. To se dogodilo i u Boru, gde su takođe bili izbori.

Postavljam pitanje – po kojim kriterijumima su određeni korisnici koji su dobili jednokratnu pomoć i koji su to ugroženi stanovnici…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova i premijerki Ani Brnabić vezano za nabavku 710 policijskih automobila.

Naime, pre nekoliko meseci je izvršena nabavka 710 „Škodinih“ automobila za potrebe policije. Ja nemam ništa protiv toga. Policija treba da se oprema i treba investirati u to. Međutim, ovde je sporno što predstavnici države, konkretno Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i sama premijerka, nemaju odgovor na pitanje ko je dobio tender za isporuku 710 „Škodinih“ automobila Vladi Republike Srbije.

To je proglašeno kao tajna iz bezbednosnih razloga. Pozvali su se na član 128. Zakona o javnim nabavkama, gde se apsolutno to ne može svrstati. U tom članu jasno stoji šta spada u nabavke koje se mogu podvesti pod to da trebaju da budu tajne iz bezbednosnih razloga, ali automobili svakako ne spadaju u tu kategoriju.

S druge strane, Ministarstvo unutrašnjih poslova je nekoliko godina unazad takođe imalo nabavke automobila manjih kontigenata gde su sprovedene javne nabavke i javno objavljene na sajtu. To budi dodatnu sumnju da ovde postoje određene koruptivne radnje, jer ukoliko Vlada i ministarstvo ne žele da daju odgovor građanima Republike Srbije, ne žele da daju odgovor novinarima i da sa njima komuniciraju, to budi određene sumnje da nabavka nije sprovedena u skladu sa zakonom i da je neko imao određene koruptivne interese da se 710 automobila nabavi bez tendera ili na bilo koji drugi način.

Dakle, postavlja se i pitanje da li u ovoj problematičnoj nabavci ima veze i današnji gradonačelnik Čačka, a dugogodišnji direktor „Auto Čačka“, koji je ekskluzivni dobavljač „Škode“, odnosno zastupnik Škoda automobila za Republiku Srbiju. Prema tome, pozivam vas da odgovorite na pitanje zašto se taj tender krije i ko je dobio taj tender ukoliko zaista želite da vladate transparentno, da se borite protiv korupcije. Na krilima te priče ste došli na vlast, a ne da to krijete i od građana i od medija da danas mi ne znamo ko je potrošio pare građana Republike Srbije.

S druge strane, takođe se postavlja jako opravdano pitanje ako država daje subvencije za „Fijat“, ako mi imamo vlasničke udele u Fijat automobilima Srbije, pa da li nije bilo normalno, i ukoliko već treba na neki način da se pomogne privreda Republike Srbije, da uzmemo naša domaća vozila, a ne da uzimamo strana vozila da bi verovatno neko mogao da obezbedi sebi nekakvu korist?

Premijerka je rekla da oni, odgovarajući na to pitanje oko „Fijata“, ne praktikuju protekcionizam, što nije sporno, ali, s druge strane, nije odgovorila zašto ne praktikuju i transparentnost i ne objave tender ko je i pod kojim uslovima dobio da isporuči 710 „Škodinih“ automobila MUP-u Srbije.

Drugo pitanje koje postavljam, postavljam predsednici Skupštine gospođi Maji Gojković. Pitanje je zašto i do kada će da, zloupotrebljavajući svoju funkciju, krši nacionalne interese Republike Srbije, da unižava ovaj parlament sa zakazivanjem sednica kršeći Poslovnik? Prekršila je Poslovnik član 157. vezano za objedinjavanje rasprave. Ovo je materijal koji smo mi trebali u nekoliko dana kao narodni poslanici da pročitamo. Ovo je samo Predlog zakona o budžetu i mišljenje na amandmane. Pogledajte koliko je to, 1500 sitno kucanih strana koje smo mi dobili za nekoliko dana da pročitamo.

Ovo govori o tome da vi nastavljate praksu objedinjavanjem 30 zakona zajedno sa budžetom, da sakrijete istinu. Korak dalje ste otišli time što ste kao vladajuće strukture sami sebi podneli amandmane na predloge zakona koji su pre budžeta kako se ne bi uopšte ni raspravljalo o budžetu zato što krijete istinu. To je kršenje nacionalnih interesa, jer građani Republike Srbije imaju pravo da čuju od svojih predstavnika mišljenja o svakom zakonskom aktu koji se tiče njihovih života i koji se tiče Republike Srbije. Vi to ne dozvoljavate grubo zloupotrebljavajući funkcije u ovom parlamentu.

Dakle, krajnje je vreme da se uvede red u ovaj parlament, ali vi to očigledno ne želite, želite da građani ne čuju ništa o zakonskim predlozima koji su ovih dana u proceduri. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zbog niza neistinitih podatka koje smo čuli od premijerke i ministra, prilikom postavljanja pitanja poslednjeg četvrtka, moraću ponovo da postavim pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku, gospodinu Zoranu Đorđeviću, vezano za broj nezaposlenih lica u Srbiji.

Dakle, čuli smo razne podatke o tome kako je stopa nezaposlenosti smanjena na 11,8% da kroz par godina tim tempom verovatno nećemo imati više nezaposlenih lica u Srbiji, ali oni koji danas nemaju posla u Srbiji jako dobro znaju da to zapravo nije istina.

Dakle, postavljam konkretno pitanje da mi se odgovori - koliko je tačno 2012. godine u apsolutnom iznosu bilo nezaposlenih lica na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje? Koliki je to tada bio procenat, koliko je danas, zaključano sa 1. novembrom, u Srbiji, u apsolutnom broju nezaposlenih lica i koliki je to procenat? Koliko je tačno u apsolutnom iznosu zaposlenih bilo 2012. godine, a koliko je to danas i koji je to procenat?

Sve vreme slušamo neke manipulacije, slušamo neistinite statističke podatke o tome kako smo u Srbiji došli do 11,8% nezaposlenosti. Premijerka je ovde u ovoj sali rekla, da smo 2012. godine imali 790 hiljada nezaposlenih lica, da danas imamo 620 hiljada, da je to tada bilo 26%, a danas 11,8% stopa nezaposlenosti. Prosto me zanima, da li ovde neko od nas zna bolje ili lošije matematiku, ili prosto, ona ima neke druge metodologije po kojima se procenat smanjuje, a da se ne zapošljavaju ljudi u Srbiji.

Da ne govorim o tome da je od tih 100 ili 150 hiljada koje danas nemamo na evidenciji Službe za zapošljavanje, verovatno polovina otišla iz Srbije, drugu polovinu ste skinuli sa evidencije za zapošljavanje, jer se ne javljaju redovno, jer nemaju za šta da se javljaju i kada se neko ne javi duže od tri meseca Nacionalnoj službi za zapošljavanje, on se automatski briše. Naravno, ima i onih koji danas nisu među živima, a tražili su posao preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

Drugo pitanje koje želim da postavim takođe, premijeru Vlade Republike Srbije i ministru finansija jeste raspodela sredstava iz budžetske rezerve Republike Srbije. Ovih dana vidimo da poput Deda mraza se nekim gradovima i opštinama dele sredstva, na prvom mestu je to Beograd koji je dobio 110 miliona dinara, Zaječar 380 miliona dinara, da ne govorim o 2016. godini kada je Niš dobio 260, Kragujevac 220, Novi Sad 190, Jagodina itd.

Ovde u ovom domu ste uzeli gradovima i opštinama novac novim Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, a onda taj višak sredstava raspoređujete kako vama gde odgovara, i to po pravilu onim lokalnim vlastima koje nisu u stanju i nisu sposobne da same obavljaju svoje poslove, pa onda kažete zbog manjeg priliva sredstava gradu Beogradu daćemo 110 miliona dinara.

Zašto bi to građani Pirota, Paraćina ili nekog drugog grada kojima ste uzeli novac, finansirali? Te opštine su danas primorane da uvode nove parafiskalne namete, da povećavaju takse kako bi nadomestili rupu u budžetu koju ste im vi napravili, da bi ste dodatno centralizovali državu i centralizovali prihode. Umesto da se radi na decentralizaciji i oživljavanju svih delova Srbije, vi konstantno cetralizujete Srbiju i uzimate pare na jedno mesto, a onda po političkom nahođenju i u cilju kampanje ta sredstva raspodeljujete onako kako mislite da treba. Onda ne treba ni da čudi građane kada Vlada deli milione iz tekuće rezerve, kao što se recimo Ralf Fajnsu dali 62 miliona za snimanje filma, ministru Vulinu 400 miliona iz rezerve, za Ministarstvo odbrane, od čega je značajan deo tih sredstava utrošio za kupovinu ratan garnitura, 12 televizora, 30 kristalnih pepeljara, električne roštilje, 30 bade mantila itd. za opremanje centra u Karađorđevu, da bi mogao da ode da se odmara, verovatno sa svojim političkim saborcima. To je gospodo način na koji sistematski urušavate sistem ove države, urušavate državu i posledice će snositi Srbija i njeni građani.

Zato postavljam pitanje, da mi se dostavi tačan odgovor – kome su sve dodeljena sredstva od opština i u kolikom iznosu, u prethodnih devet meseci 2017. godine?

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Ružiću, a pitanje je zašto već nisu uvedene ili kada će biti uvedene privremene mere u opštini Vladimirci, zbog uslova koji su se tamo stekli i zbog nemogućnosti da tamo vlast funkcioniše normalno.

Naime, DRI je sprovela kontrolu finansijskog poslovanja i izveštaja opštine Vladimirci i zbog toga je naložila SO Vladimirci da postupi po nalozima DRI i smeni Miodraga Milinkovića, predsednika opštine Vladimirci, zbog grubih povreda propisa, kriminalnih radnji, korupcije i nepostupanja u skladu sa zakonom. Neke od tih stvari su nevalidne računovodstvene dokumentacije, nabavke bez sprovođenja javnih nabavki, nepravilno iskazivanje stanja na tekućim računima i mnogo drugih grubih nepravilnosti.

S obzirom da skupština opštine nije postupila po nalogu DRI, Narodna skupština, ovaj Dom gde mi sedimo, je 15. avgusta takođe dobila obaveštenje o utvrđivanju zahteva za preduzimanje mera i razrešenje odgovornog lica u opštini Vladimirci, predsednika opštine Miodraga Milinkovića.

Dakle, DRI je naložila smenu predsednika opštine Vladimirci i kaže – podnet je zahtev za razrešenje odgovornog lica, predsednika opštine Vladimirci Miodraga Milinkovića kao neophodan u datoj situaciji, a radi zaštite interesa građana lokalne samouprave.

S obzirom da to još uvek nije sprovedeno, pitam nadležne institucije kada će taj problem biti rešen i kada će posle prinudne uprave biti raspisani izbori u Vladimircima?

Da stvar bude još gora, mi tamo imamo i paralelne institucije. U trenutku kada je Skupština htela da odlučuje po zahtevu državnog revizora, jedan broj poslanika je napustio salu, a jedan je nastavio da radi, pa je izabran i novi predsednik SO Vladimirci, tako da danas imamo dva. Taj novi saziv je uputio zahtev tadašnjoj ministarki državne uprave, današnjoj premijerki Ani Brnabić da odgovori koji su organi tamo sada validni. Dana, 7. septembra 2016. godine, Ministarstvo državne uprave, a tada ministarka Ana Brnabić je potpisala da novi saziv, odnosno nova odluka za izbor novog predsednika skupštine apsolutno validna i oni imaju pravo i mogu da nastave da rade. Međutim, to se u praksi nije desilo. I dalje stari predsednik SO upravlja SO Vladimirci. Dakle, imamo jednu konfuziju i jedno stanje koje je neodrživo. Zanima me da li danas neko u državi je svestan šta se dešava po lokalnim sredinama i u kakvoj situaciji se nalaze lokalne samouprave?

Pored toga što su potpuno devastirane smanjivanjem sredstava i sve većim nadležnostima, mi imamo bezbroj ovakvih primera kao što su Vladimirci. Imate, recimo, u Kragujevcu gradonačelnika koji uvodi stečaj u Kragujevac. Imate Labana koji preti vađenjem grkljana. Imate gradonačelnika Niša koji je zadužio grad verovatno za 10 godina unapred. Imate predsednika opštine u Trsteniku koji kupuje novi službeni auto, a nije platio gas ni za prethodnu grejnu sezonu i blokirani su računi javnog preduzeća. Naravno, ovo sa Vladimircima je kao poseban problem. Da li su oni geto u kome ne važe zakoni Republike Srbije, ne važi mišljenje državnog revizora, ne važi mišljenje ministarke tada Ane Brnabić, a današnje premijerke. Da li oni treba da poštuju institucije Republike Srbije ili za njih važe neka posebna pravila?

Molim nadležne da mi odgovore na ovo pitanje i da preduzmu sve mere koje su neophodne da se razreši situacija u opštini Vladimirci. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući. Kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, postavljam pitanje premijeru Ani Brnabić i ministru Vukosavljeviću, vezano za stanje u medijima u Republici Srbiji posle sprovođenja seta zakona o privatizaciji medija, da li je izvršena evaluacija kakvo je stanje u medijima posle privatizacije i da li su postignuti traženi ciljevi, odnosno, željeni ciljevi koji su postavljeni prilikom usvajanja zakona?

Drugo pitanje je da li u Srbiji ima cenzure? To pitam zato što u Ustavu Republike Srbije u članu 50. jasno stoji da u Republici Srbiji nema cenzure, u članu 51. da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to poštuju.

Dakle, ja sam pokušao da dobijem odgovor od ministra Vukosavljevića pre nekog vremena. Na žalost na ovo pitanje odgovor koji sam dobio je sveden na to da su navedena zakonska ovlašćenja ministarstva gde kaže da je ministarstvo u zakonu predviđenim rokovima donelo podzakonska akta, pomagalo u izradi podzakonskih akata itd.

Želim kao poslanik odgovor na konkretno pitanje koje sam postavio, a sve u skladu sa dešavanjima u medijima, ne samo ovih dana po pitanju Vranjskih novina koje su jedne u nizu medija koji su pod udarom vlasti i režima zato što su profesionalno obavljali svoj posao već to traje i duže vreme. Da ne govorim o tome u kakvim uslovima danas rade novinari. Nije bitno da li rade u ovim ili onim medijima, svi oni obavljaju svoj posao i rade u katastrofalnim uslovima.

Danas u Srbiji posle seta medijskih zakona, novinari se tuku, upada se u stanove novinara, novinari se razvlače po pojedinim medijima nazivajući ih svakojakim imenima, a sve u cilju apsolutne kontrole, onoga što vlast želi da predstavi javnosti.

Ono što smo mogli da vidimo u prethodnim godinama je da vlast kontinuirano, propagandom kroz pojedine medije koje kontroliše, manipuliše građanima Srbije sa time kako je stanje u Srbiji stalno, kako je vlast odlična, kako će bolji život krenuti, evo, samo što nije.

Moram reći da veliku odgovornost za jedno takvo stanje u Republici snose i mediji, zato što oni imaju veliku ulogu u kreiranju stanja u društvu i upravo zbog velikog opšteg siromaštva u državi, kao i zbog finansijske kontrole od strane vlasti. Nažalost, mediji moraju da igraju po pravilima režima, da bi postojali i da bi obezbedili egzistenciju za svoje radnike.

Setom zakona o medijima je cilj bio da država izađe iz finansiranja medija, odnosno iz vlasničke strukture medija. Samo je promenjeno to da država više nema vlasništvo, ali kroz finansijsku kontrolu i dalje apsolutno upravlja medijima.

Vi nemate danas nijedan lokalni mediji na koga može bilo ko ko nije iz vladajućih struktura da se pojavi…