Poštovani građani Srbije.

Na ovoj sednici Narodne skupštine u jedinstvenoj raspravi, kao što ste imali priliku da čujete mi smo govorili i raspravljali o čak 30 tačaka dnevnog reda. Dakle, ova vlast je spojila nespojivo, pa bih postavila neka pitanja da malo razjasnimo.

Vlast je predložila odredbe koje finansijski pomažu decu, ali na istoj ovoj sednici predložila je i odredbe zakona koji od te dece i od svih nas oduzimaju nešto što je zajednička imovina, što je javna svojina. Na istoj sednici na kojoj se poklanja desetine milijardi evra tajkunima i multinacionalnim kompanijama, predlaže i odredbe dodatnog zaduživanja, tako da se mi sada zadužujemo, i naša deca i sve buduće generacije i svi mi za milijardu i skoro 300.000 evra.

Dakle, deca će dobiti 10.000 dinara, ali ćete ih dodatno zadužiti i sve generacije koje dolaze. Uz to ćete im oduzeti ono što pripada njima, što je pripadalo njihovim precima, što pripada nama i što treba da pripada svim budućim generacijama. Zato mi je važno da građani danas razumeju zašto se mi tačno zadužujemo, da razumeju strukturu našeg zaduživanja.

Ja sam sigurna da građani to nisu razumeli, ali se bojim da ni ministri koji su sedeli ovde, koji su slušali gospođu Brnabić i Siniću Malog dok su obrazlagali to zaduživanje, nisu to razumeli. Posmatrala sam ministarku Kisić Tepavčević, koja se ovde silno zabavljala, smejala se, čak i zevala, pa sam odlučila nju da pitam. Da li je ona razumela strukturu našeg zaduživanja?

Ja znam da će ona reći, kao i vi da pravimo puteve. Ja ću, naravno reći bravo za puteve, ali zašto kod nas putevi koštaju mnogostruko više nego u nekim zemljama u kojima tzv. ugradnja političara nije osnovno zanimanje tih političara.

Evo konkretno pitanja za gospođu Kisić Tepavčević. Da li ministarka razume da se zadužujemo i sledeće. Ja ću da citiram. „Zadužujemo se za izveštavanje o klimatskim promenama, zadužujemo se za jačanje sistema upravljanja komunalnim otpadom, zadužujemo se za podršku upravljanja javne politike za zelenu tranziciju. O tome ću tražiti posebno objašnjenje. Zadužujemo se za jačanje finansijske otpornosti i transparentnosti.

Zatim građani treba da znaju da se mi zadužujemo i za pripremu materijala i priručnika. Zamislite. Zatim, zadužujemo se, ovo je vrlo zanimljivo, za poboljšanje kapaciteta ministarstva finansija da prati izveštavanje o finansijskim rizicima. Dakle, vi ćete da zapošljavate lažne diplome, a građani i narod Srbije će da plaća vašu edukaciju. To je prosto neverovatno.

Zatim, zadužujemo se, zamislite, za konsultantske usluge, obuke i instalaciju hardvera i softvera za Beogradsku berzu i za izradu internet stranice. Zašto ovo pitanje postavljam ministarki Kisić Tepavčević? Tri su razloga. Prvo da vidim da li jedan prosečan SNS ministar razume zašto se upravo zadužujemo mi, naša deca, sve generacije koje dolaze i da li ministarka za brigu o porodici smatra da je u redu zamazati građanima oči sa po 10.000 za decu, a tu istu decu gurnuti u dužničko ropstvo i oduzeti im ono što svakako njima pripada, dakle javnu svojinu.

Posebno me zanima da li je ministarka svesna da građani već znaju i sa razlogom se bojim da će ova zaduživanja, deo tih zaduživanja kao i neka prethodna završiti upravo na računima brata Darije Kisić, brata Ane Brnabić i ostalih braća i kumova. Nije u redu dragi građani Srbije, poštovani ministri da se na nameštenim tenderima bogate vaša braća, a zadužuju naša deca.

Ne verujem da bi ministarka mogla da mi da odgovor odmah i sada. Za ministarku imam još pitanja, ali nemam vremena. Naime, o tome šta je uradila u slučaju inostranog usvojenja dece zbog kojih se vode postupci u inostranstvu? Šta je uradila da zaustavi tu panju i dece i hranitelja? Ona će tek da odgovara, a ja ću tek da joj postavljam pitanja. Hvala.

Imam pitanje za ministarku Dariju Kisić i za vas gospodine Orliću, lično, pošto ste predsednik Odbora za prava deteta.

Posle poslaničkog pitanja koje sam postavila ovde u vezi sa slučajem odvođenja male Zorane, došla sam do saznanja koja me vrlo zabrinjavaju i uznemiravaju, pa bih htela da vas pitam da li su ti navodi poznati i vama.

Saznala sam za niz malverzacija i zloupotreba, nehumanih postupaka prema deci i prema hraniteljima u kojima se grubo narušavaju prava dece i prava hranitelja koje su za ovu decu u njihovim očima najčešće jedini roditelji.

U Švedskoj je posle toga snimljen dokumentarni film u kome su govorili i hranitelji iz Srbije, ali i bračni par iz Švedske koji je svedočio o traumatičnom iskustvu dece koja prolaze postupak usvojenja. U Srbiji, međutim, nije snimljena ni jedna emisija, ni jedan prilog o tome, pa hoću da vas pitam, kakav je to veo tajne prekrio ovu decu i da li ćemo opet biti svi saučesnici kao u slučaju decenijskog otimanja i krađe beba kada su u jednom zločinu nad decom i zločinu nad roditeljima učestvovali svi, ceo sistem?

Zato želim, da bi smo mi to sprečili, da vas upoznam sa nekoliko slučajeva. Da li ste čuli, gospodine Orliću, za slučaj Miroslave Lazić iz Titela, koja je bila hraniteljka dečaku i devojčici, bratu i sestri? Njoj nije dozvoljeno usvojenje dečaka i on je pre pet godina odveden u Švedsku. Za slučaj je saznao i sud u Strazburu, ali su brati i sestra razdvojeni bez ikakvog međusobnog kontakta. Da li znate da je ovoj ženi, hraniteljki, ukinuto pravo garantovano zakonom, pravo na rešenje? Tu zloupotrebu sprovodi Ministarstvo kako bi omelo hranitelje i decu u njihovom pravu da izjave žalbu. Konkretno, Miroslava je dobila rešenje o prestanku hraniteljstva, čak 13,5 meseci posle odvođenja dečaka u Švedsku.

Da li znate za slučaj Kristine Janoš Deak iz Zrenjanina, koja je do osmog rođendana podigla, othranila devojčicu Julijanu, a koju je Ministarstvo nedavno dalo na inostrano usvojenje?

Kristina već šest meseci pokušava da sazna gde se dete nalazi i kako je. U očajničkom pokušaju da nešto sazna o devojčici, koju voli kao svoje dete, obratila se i meni, tako i vama, tako svim narodnim poslanicima, celoj državi.

Da li vam je poznato kako izgleda postupak inostranog usvojenja i ko su inostrani usvojitelji? Da li znate da su često to ljudi koji u svojoj državi, a i u našoj državi ne ispunjavaju uslove za usvojenje? Sam postupak odvođenja dece izgleda prema svedočanstvima savesnih zaposlenih u centru za socijalni rad, citiraću: "Jezivo".

Dok se hraniteljima iz naše zemlje i drugim građanima iz naše zemlje ne dozvoljava usvojenje, iako su hranitelji, recimo, izgradili porodične odnose sa decom, za strane agencije, prave se, zamislite, katalozi sa decom, sa fotografijama dece, sa njihovim snimcima koji se šalju strancima da mogu da biraju. Deca se iz Srbije odvoje uplakana, ostaju tek u inostranstvu potpuno svesna šta se sa njima desilo.

Da li ste čuli, obratite pažnju molim vas na ovo, da zaposleni iz centra za socijalni rad u toku postupka odvođenja dece daju deci, citiram: "Male bele tablete za koje im zaposleni govore da su vitamini". Šta to, molim vas, treba da znači? Postoji sumnja da se ovoj deci koja odbijaju da odlaze u inostranstvo čak preti da će njihovi hranitelji, dakle u njihovim očima roditelji, biti i ubijeni ukoliko ne odu sa strancima.

Da li ste čuli da je u Beogradu bio par usvojitelja koji je tražio dete sa određenom krvnom grupom? Molim vas, možete li da zamislite šta to tek treba da znači?

Ima puno prljavih poslova u vezi sa inostranim usvojenjem. Ovo su imena lica čiji rad treba potpuno preispitati, to su Stevan Popović, Dragan Vulević i Vesna Tekić. Postoji osnovana sumnja da ova lica sprovode malverzacije i narušavaju interes dece za iznos za tri do pet hiljada evra.

Objasniću. U troškovniku koje strane agencije pominju navode se taksativno nabrojani troškovi. Dakle, postoji rubrika pored toga, postoji rubrika „ostali troškovi“. Taj novac završava kod ovih lica iz ministarstva i sa njima povezanih lica. Da li uopšte znate šta se dešava sa ovom decom nakon inostranog usvojenja?

Da li, recimo, znate da u Americi postoje sajtovi za reusvojenje? Napomenuću da iz Srbije deca takođe odlaze u Ameriku. Dakle, postoje sajtovi za reusvojenje na kojima usvojitelji koji nisu zadovoljni decom koju su dobili jednostavno oglase tu decu na sajtu i ponude ih na ponovno usvojenje. Da li znate za to, gospodine Orliću?

Još samo minut…

Imam pitanje za ministarku pravde Maju Popović. Moje pitanje je – ministarka, da li znate šta se trenutno dešava u Šapcu, tačnije u kazneno popravnom zavodu Šabac, tačnije da li ste gospođo ministarka upoznati sa tim da već više od šest meseci osuđenici za lakša krivična dela, štićenici Kazneno popravnog zavoda Šabac, mladi ljudi na pragu svojih dvadesetih godina tri puta nedeljno idu na radno angažovanje u kompaniju „Eliksir“ gde bukvalno lopatama skupljaju kancerogeni otpad?

Da li znate u kakvom se zdravstvenom stanju nalaze ovi ljudi po izlasku iz pogona ili preciznije da vas pitam, da li znate da ovi mladići po izlasku iz pogona povraćaju i imaju opekotine po rukama i ide im krv na nos?

Da li znate da su ovi ljudi prinuđeni da potpišu izjavu da ulaze u ovaj pogon „Eliksira“ na svoju odgovornost i da li ste svesni, kao pravnik i kao ministar, da li možete da shvatite sav besmisao i protivpravnost ove izjave?

Da li ste upoznati sa okolnostima kako je došlo do radnog angažovanja ovih ljudi u kompaniji „Eliksir“ ili tačnije, da li znate da pre njihovog angažovanja kompanija „Eliksir“ je angažovala specijalizovanu firmu koja je imala posebnu specijalnu opremu za rad sa opasnim materijama, ali da je rukovodstvo kompanije „Eliksir“ odlučila da radi smanjenja troškova sklopi ugovor sa Kazneno popravnim zavodom Šabac, na čijem čelu se nalazi upravnik Dušan Dukić.

Hoću da vas podsetim da je po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, upravnik Zavoda taj koji sudiji za izvršenje podnosi predlog da osuđeni obavlja poslove van Zavoda na osnovu pribavljenog mišljenja stručnog tima.

Zahtevam da mi dostavite imena članova tog stručnog tima koji je procenio da ovi mladi ljudi, takođe, nečiji sinovi, treba da rade sa opasnim otrovom i kancerogenim otpadom. Koji je pravni osnov da dozvolite ovaj robovski rad?

Ovi mladići, kao što znate, ne smeju da se pobune, ne smeju da se protive, ali vi kao pravnik razumete da su lica u zatvoru zbog okolnosti u kojima se nalaze najugroženija grupa u smislu opasnosti od zlostavljanja i torture.

Ovi okrutni i nečovečni postupci prema zatvorenicima strogo su zabranjeni oblici zlostavljanja. Ovakvo postupanje prema zatvorenicima protiv je Ustava, protiv je Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

Da li je moguće da ministarka ne zna da je ovakvo postupanje sa ljudima suprotno Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima, Konvenciji UN protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih i ponižavajućih postupaka i kazni. Suprotan je članu 3. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali, pre svega, gospođo ministarka, suprotno je osnovnoj ljudskosti. Zato naglašavam da ova država ima apsolutnu obavezu da zaštiti zatvorenika kao i svako drugo ljudsko biće, da zaštiti njegov život, njegovo pravo na zdravlje i njegovo dostojanstvo.

Gaženje principa, torture zatvorenika je težak protivpravni čin za koje je odgovorna država i ministarka lično. U vezi sa ovim, zahtevam da mi se dostavi, ugovor, ako postoji, između kompanije „Eliksir“ i KPZ Šabac, kao i izveštaj u kakvom se zdravstvenom stanju nalaze sledeća lica: Stojković Dalibor, Balaž Mihal, Petrović Slobodan, Radovanović Željko, Kolaković Aleksandar, Buljević Siniša, Samardžić Bogdan, Savić Dušan, Dabić Dejan, Jovanović Nenad, Radojević Zlatko, Spasenović Marko, Jakupović Sadmir, Bulajić Boško, Petrović Milorad, Milan Bogdanović, Antović Darko, Stanković Jovan i Pantelić Vladimir i zahtevam pod hitno da preduzmete neophodne mere da se ovo nečovečno postupanje prema ovim ljudima pod hitno zaustavi, da obezbedite nezavisnu lekarsku komisiju, hitan lekarski pregled i lečenje, da o svemu tome izvestite mene lično, Narodnu skupštinu i javnost Republike Srbije.

Poštovani građani Srbije, gospodine predsedniče Skupštine, pitanje postavljam ministarki Dariji Kisić Tepavčević, kao i vama lično, predsedniče Skupštine, koji ste po svojoj funkciji i predsednik Odbora za prava deteta.

Da li ste upoznati sa slučajem da je u ponedeljak 12. decembra, šestogodišnja devojčica Zorana Mihajlović odvedena u Švedsku iz svog jedinog doma, koji se nalazi u selu Brezjak, nadomak Loznice, selu za koje Rio Tinto, kao što javnost zna, ima neke svoje planove, da ovo selo nestane sa lice zemlje. To ističem zato što smatram za ovaj slučaj da to nije bez značaja i da to nije slučajno.

Šestogodišnja devojčica Zorana Mihajlović živela je u hraniteljskoj porodici od drugog meseca svog života do prošlog ponedeljka kod hraniteljke Zore Janković iz Brezjaka. Sve do tog kobnog ponedeljka ona je išla u predškolsko u školu u Nedeljicama sa svojim drugarima, ostalom decom iz sela Brezjak i Nedeljice.

Hraniteljka Zora Janković je jedina majka koju mala Zorana zna i ona je nedavno saznala da će devojčica biti u ekspresnom postupku poslata u Švedsku.

Ističem, devojčica je državljanin Srbije, rođena u Srbiji. Srpski jezik je jedini jezik koji govori i koji poznate.

Pitam vas, gospodine Orluću, da li ovaj maleni građanin Republike Srbije ima pravo da svoj život nastavi u svojoj zemlji, da govori svoj jezik, među svojim narodom, u svojoj sredini, koju kao takvu oseća i kojoj pripada? Ko joj to pravo, gospodine Orliću oduzima?

Napominjem, po Haškoj konvenciji koja je usvojena 2014. godine, za usvajanje srpske dece kada je usvojitelj stranac nadležan je lično ministar za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Dakle, šestogodišnju Zoranu iz svog sela, iz svoje hraniteljske porodice, iz svoje zemlje, iz svog vrtića otrgla je svojom odlukom Darija Kisić Tepavčević. Ko je ministarska Kisić Tepavčević da ovom detetu oduzme radost i pravo da živi u svojoj zemlji?

Da li znate da je pred nadležnim sudom biološka majka Marija Mihajlović pokrenula postupak za povratak vršenja roditeljskog prava, za koji osnovano sumnjam da ju je prevarnim radnjama radnika Centra za socijalni rad Rakovica i oduzeto?

Da li vam je poznato da je zahtev za usvojenje deteta podnela i državljanka Srbije Suzana Bojić iz Loznice i da joj Ministarstvo nije izašlo u susret?

Da li znate da se ovo usvojenje odbija po sramnom ugovoru koji je Srbija potpisala 2019. godine sa sedam stranih kompanija za usvajanje dece u vreme kada je ministar bio Zoran Đorđević, a današnji direktor Pošte Srbije?

Da li znate da je Srbija jedina zemlja Evrope sa kojom ova švedska kompanija ima ugovor? Spisak ostalih zemalja ću vam dostaviti.

Da li znate da se usvojenja odvijaju uz novčanu transakciju? Da li znate da postoji cenovnik za usvajanje dece iz Srbije? Gospodine Orliću, donela sam da vam ga pokažem. Ovo je cenovnik po kojem se usvajaju deca iz Srbije u Švedskoj, tačnije po kojoj se prodaju.

Da li ste, gospodine Orliću, videli ovaj cenovnik? Ko je ovlastio vas i ostale da prodaju decu Srbije strancima? Zašto se ovoj deci oduzima pravo da odrastu u svojoj zemlji?

Prema podacima kojima raspolažem, trenutno 71 dete čeka da bude prodato, moram slobodno da kažem, prodato strancima usvojiteljima iz inostranstva. Šta se krije iza toga, gospodine Orluću?

Zar mi kao društvo, kao zemlja ne možemo da odhranimo, ne možemo da zbrinemo, ne možemo da podgajimo 71 dete, molim vas? Da li je ovaj izvoz i prodaja dece prirodan sled u zemlji u kojoj još uvek nisu rešeni slučajevi prodaje i krađe beba?

Da li je ovo neki moderni danak u krvi, legalizovan u vreme tadašnjeg ministra Zorana Đorđevića? Da li ćete, na kraju, dopustiti da se preko ovog deteta vrši odmazda prema stanovnicima Nedeljica, aktivistima Udruženja „Ne damo Jadar“, koji su ovo dete gledali kako raste i koje vole kao svoje?

Da li kao predsednik Odbora za prava deteta mislite da je u redu da kao društvo izvršimo emotivno i pravno nasilje nad ovim detetom i nad njegovom majkom?

Da li znate da je Centar za otetu i ostavljenu decu uputio upit Ministarstvu unutrašnjih poslova i želi da zna kako je dete dobilo putnu ispravu kada usvojioci nisu upisani u matičnu knjigu rođenih umesto biološke majke?

Na kraju, gospodine Orliću, pogledajte ovo dete. Pogledajte svi ovu devojčicu. Pogledajte je!

Gospodine Orliću, molim vas, na stranu sva politika, ovoliku ćerku imam ja. Ovolike ćerke imate vi, gospodine Orliću.

Ko ste vi da se ona jutros probudi sa strancima u stranoj zemlji, u zemlji čiji jezik ne govori? Molim vas, da li znate da je ovo dete predato strancima za 156 hiljada ševedskih kruna, 14,5 hiljada evra? Da li znate kako izgledaju dani ove devojčice koja je već deset dana otrgnuta od svoje porodice?

Možemo li, gospodine Orliću, da budemo dovoljno ljudi, i ja i vi i ceo ovaj parlament, da pokrenemo postupak povrata deteta u svoju zemlju i da prekinemo… (Isključen mikrofon.)