Poštovani narodni poslanici, poštovani ministri, imam amandman na član 3. Predloga zakona koji bi trebalo da glasi – Republika Srbija u 2023. godini ne može odobriti nove projekte i programske zajmove bez podnošenja izveštaja Narodnoj skupštini o uslovima zajmova i njihovog detaljnog obrazloženja.
Ovaj amandman se podnosi radi uvođenja što veće transparentnosti u proces zaduživanja Republike Srbije.
Moram da izrazim i svoju zabrinutost zbog toga što se u javnosti sve više govori o tome da kompanija „Rio Tinto“ koja želi da eksploatiše litijum u našoj zemlji ima direktne zastupnike i u našoj Vladi.
Vidite, u Srbiji prosečan građanin ne može da živi od svoje plate, od penzije još i teže. Oni privilegovani koji su imali tu mogućnost da u provinciji posle rada u fabrici mogu da odu do svojih imanja i da uzgoje voće, povrće ili neku životinju da bi prehranili svoju porodicu mogu da ostanu i bez toga zbog način na koji se litijum trenutno eksploatiše.
To je jedna užasno prljava tehnologija koja uništava zone oko Rudnika na period od 1000 godina, a u krugu od 100 kilometara nije preporučljivo da se živi. S obzirom na mogućnost ako bi se takvi rudnici podigli u Srbiji, 11% teritorije bi bilo zauzeto i taj prostor ne bi bio pogodan za život.
Ja samo ne znam da li je neko izašao nekada, koliko bi Srbija mogla da prihoduje od poljoprivredne proizvodnje na tim područjima za 1000 godina ako bi se podigli takvi rudnici?
Moram da izrazim takođe i brigu zbog budućih generacija koje treba da žive u Srbiji. Pored toga, imam neverovatno veliku odgovornost prema našim precima, samo iz moje porodice pet muških glava je dalo život za slobodu ove zemlje koja je natopljena njihovom krvlju…
Tako da, kako ćemo stati pred duhove predaka? Jednostavno, deci moramo da ostavimo zemlju u mnogo boljem stanju nego što smo je zatekli, jer decu nismo nasledili od predaka, nego smo je pozajmili od potomaka. Hvala.
Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani, imam amandman na član 1. Predloga zakona koji se odnosi na ministarstvo informisanja, za koje smatram da treba da funkcioniše samostalno.
Moderno vreme u potpunosti definiše ogroman značaj informacija i informisanja. S obzirom na to da danas ljudi provode sate ispred ekrana, monitora, da su satima na socijalnim mrežama, taj sadržaj toliko utiče na njihove živote da se ljudi preko interneta leče, zatim obrazuju onlajn i da nekada ti sadržaji na njihov život utiču više od porodice i prijatelja. Samim tim imaju ogroman uticaj i na to šta ljudi rade, šta misle i kako se osećaju.
U poslednjih 20 godina, razvojem tehnologije, uticaj i obim upotrebe informacija je postao značajniji nego ikada ranije. Pravilno, tačno i blagovremeno informisanje je stub nosač demokratije i uređenih sistema, baš kao što je i mogućnost zloupotreba, put u neslobodu.
Pojavom novih modela informisanja, štampani mediji i postojeći elektronski, poput televizije i radija, dobijaju konkurenciju u novim pojavnim modelima. Telekomunikacije po svojoj suštini pripadaju tehničko-tehnološkom delu naučnog poimanja nove stvarnosti, dok je informisanje vezano za politički, intelektualni i moralni prostor. Zato smatram da Ministarstvo informisanja zaslužuje poseban resor. Kao primer ću navesti zemlje poput Belike Britanije, Indije i nekolicine drugih zemalja koje su pratile taj trend. Hvala vam.