„Koliko da vas čekam, gospodine Mitroviću“? Zašto tako?

Morate da mi oprostite, imam 53 godine i slabiji su mi refleksi nego nekad kada sam bio mlađi. Totalno ste me izbacili iz koloseka.

Pa, pošto ste me izbacili iz koloseka, ja se zahvaljujem na ukazanom vremenu.

Hvala vam.

Danas ste baš eksploatisali mnogo jake teme, tako da ne znam kako ću da dođem do izražaja sa temom koja se tiče koja se tiče problema običnog čoveka. Ovo se obraćam direktno Ministarstvu za telekomunikacije i informacioni sistem.

Danas svaki penzioner u Srbiji ne sme da se javi na fiksni telefon. Dovodi u opasnost porodični budžet, jer postoje neke organizovane grupe iz Beograda koje maltretiraju i vaše majke i očeve i dedove i bake sa raznim nepristojnim ponudama i trgovinom.

Hoću da vas pitam – ko je dao broj telefona moje majke i ko je dao informaciju da je ona penzioner? Možda je nekome to smešno, ali ovo nije politika, ovo je život.

Na dnevnom nivou stižu pozivi, od prodaje raznih jastuka, preko posteljina, do lekova. Moju majku sam naučio, ona se sita ispriča, pošto su deca na poslu, priča sa ljudima, ali mnogi ljudi u Srbiji su isključili fiksni telefon čime su direktno ugrozili Telekom Srbije kako bi spasili budžet.

Molim ministarstvo da se pozabavi tim problemom, jer je vrlo ozbiljan problem. Možda to bude nekome neozbiljno, kao što ste i dobacivali. Stvarno nema nikakve veze sa politikom, ali je stvarna opasnost za sve penzionere u Srbiji. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Samo jedno zlo je neizlečivo, ako narod ili kada narod digne ruke od sebe. To su reči ne moje, nego velikog nemačkog pesnika i pisca Getea. Mi smo u predvorju svega toga.

Moj posao kao poslanika Demokratske stranke i kao narodnog poslanika je da kandidujem teme koje su važne za običnog čoveka, ali i da pokušam da narodu objasnim da nema potrebe i da nije prirodno da diže ruke od sebe. Kada pada kiša, otvoriš kišobran. Kada te neko napadne, ti se braniš. To su prosto prirodni zakoni.

Hteo bih ministru da kažem. Malopre je izgovorio da 10.000 radnika je zaposleno u „Ziđinu“. Nije tačno. Oni rade u „Ziđinu“, a zaposleni su kod raznih srpskih špekulanata koji im isplaćuju 60.000 dinara preko računa i 25. 000 dinara na ruke, po svakom radniku mesečno ukradu 100 evra. Deset hiljada radnika puta 100 evra, to je milion evra mesečno. Za godinu dana ti srpski špekulanti ukradu 12 miliona evra. Eto zašto je jeftin lambordžini, zašto su jeftini stanovi u „Beogradu na vodi“, zašto su jeftini apartmani u Južnoj Americi.

To je veliki problem koji imamo. Pravimo nekoliko problema. Država se uskraćuje za poreze, radnici se uskraćuju za penzije i stvaramo bogataše. Radnici ovde rade od sedam do 17 časova, 10 sati. Preko 200 sati mesečno. Direktno se krši Zakon o radu. Gde je tu primena Zakona o radu? Ti radnici nemaju mogućnost niti da se ožene, niti da stvore porodice, niti imaju pravo na svoj život. Stvorili smo robove u 21. veku. Da li je to borba za narod? Da li je to borba kada ovde svira himna, pa se mi zaklinjemo u zastavu i ježimo se, da li zbog naroda Srbije ili zbog nas ovde u poslaničkim klupama? Turci su bili pošteniji kada su vladali ovde, nego mi sada.

Hteo bih da završim opet sa Geteovom rečenicom – beskoristan život je isto što i rana smrt. Zapitajte se dobro šta radite i čime se bavite? Hvala.

Poštovani građani Srbije, imam potrebu da se vama prvo obratim, kao čovek koji se po malo razume u medicini i u zdravstvenu zaštitu. U 2022. godini, građani Srbije su popili 7,5 miliona kutija lekova za smirenje i antidepresive. Znači, preko 200 miliona tableta za smirenje i antidepresivne tabletice. Stvarno molim lekare da prestanu da leče narod na ovakav način.

Poštovani građani Srbije, molim i vas da prestanete sa ovakvim lekovima, da ulepšavate stvarnost, da se probudite, da počnete da se borite, jer postoji mogućnost da onog trenutka kada se budete probudili da države neće biti.

Sada da vam pričam malo, i obraćam se pre svega vladajućim poslanicima, za kakve kandidate vi morate da glasate. Primer, ono što ste pomenuli Državna revizorska institucija, Duško Pejović, novi stari kandidat, birate ga ne pet godina, za godinu i po odlazi u penziju. Jel to ta vaša politika za mladost da podržimo mlade stručnjake? Za vreme njegovog mandata država se smanjila, prodalo se 17 hiljada hektara najplodnije vojvođanske zemlje PKB-a, za cenu od 50 dinara po kvadratnom metru, jeftinije nego rolna toalet papira. Ta zemlja je u Prvom svetskom ratu dobijena i građani Srbije su izgubili preko milion i 200 hiljada života da bi dobili vojvođansku zemlju.

Druga stvar je da je početkom njegovog mandata EPS je vredeo 13, 14 milijardi, sada vredi tri milijarde, da smo imali da Telekom je kupio jednu malu firmicu Kopernikus za 190 miliona, a bila je jeftinija 10 puta. Po Dušku nema niko odgovoran.

Njegov sledeći kandidat za potpredsednicu, završila Megatrend, prosečna ocena sedam. Drugi kandidat upisao 1995. godine u Subotici, završio 2004, studirao devet godina. Jedna završila Megatrend sa prosečnom ocenom 6,97 2003. godine, a master na Singidunumu tek 2018. godine. Takve kandidati treba da kontrolišu državu Srbiju i državna preduzeća. Vi za ovo morate da glasate, Demokratska stranka ne, neću glasati ni ja. Dok sam živ boriću se da znanje bude ispred mediokriteta, a ja se nadam da znate šta su mediokriteti, mediokritet pored ostalog su ljudi koji imaju samo jednu rečenicu u svojoj glavi, a to je – tako je gospodaru. Takvi ljudi nikad dobro neće doneti ovoj zemlji.

Poštovane i poštovani narodne poslanice i narodni poslanici, znanje je moć. Kada su neznanje i pohlepa moć, posledice su stvarno velike, reči su Zorana Đinđića.

Kod ovog Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, očito je da nije u pitanju neznanje. Siguran sam da je u pitanju pohlepa, jer izrada novog softvera posle samo par godina, u zemlji, recimo, gde u selima Ivanjice kada u jednoj štali uključite dve muzilice nestane struja, ne u štali, nego ispadne sklopka u selu.

Na Odboru za poljoprivredu jedan poslanik vladajuće većine je rekao da ove i sledeće godine se ulaže preko 500 miliona evra u širokopojasni internet u svim selima u Srbiji. Pazite, nestaju nam sela, stari ljudi umiru, mladi se sele. Doći ćemo vrlo brzo u situaciju kada će, kako mladi kažu, u lajvu poslednjeg seljaka kada napadne medved, da gledamo napad uživo. Mi ovde stvarno ne znamo šta su prioriteti.

Ne mogu da kažem, zakon je lep, ali u ovom trenutku nije koristan. Pričamo o metrou, o brzim prugama, ali otpuštamo javne tužiteljke koje se bore za ovaj narod, bore se protiv lopovluka i takvo je danas stanje.

Želim da završim sa ovim amandmanom rečima Zorana Lutovca – nema danas većeg patriotizma nego boriti se protiv korupcije. Hvala lepo.

Hvala.

U jednoj crkvi u selu Suvojnica, opština Surdulica stoje reči svetog proroka Ageja, gde piše na zidu – uzmite na um puteve svoje. Mene ta rečenica kroz moj život non-stop prati. Nekad, i kada hoću da skrenem sa tog puta, pošto sam samo čovek put mana, ta rečenica mi prosto ne da.

Poštovani, poštovane poslanice i poslanici, nažalost lično meni danas Srbija liči na jednog bolesnika koji ima šugu, a mi ovim zakonima prosto tom bolesniku sečemo nokte i ne damo mu da se češe, a šugu ne rešavamo. Pravi problem ne rešavamo.

U, recimo, Švajcarskoj 90% malih i srednjih preduzeća čine učešće u BDP-u Švajcarske. Možete li da zamislite? U Srbiji nisam siguran da je to tako.

U Srbiji po zadnjem popisu, nažalost, za šta smo svi koji smo u politici krivi, ima 850.000 ljudi koji su do osam razreda osnovne škole. Ovim softverima u APR-u mi te ljude trajno udaljavamo od mogućnosti da razvijaju preduzetnički duh.

Siguran sam isto da ovi softveri nisu toliko ni zaštićeni – sajber kriminal. Onog trenutka kada postanu meta, kao što je bio meta Katastar, pa je nekoliko nedelja ili meseci bio blokiran, isto tako će i ovde da se desi, napravićemo opšti haos.

Znači, opet smo preskočili faze.

U svetu danas postoji milion i 800 hiljada ljudi zaposlenih na poslovima sajber kriminala, odnosno na poslovima sprečavanja sajber kriminala. U Srbiji ima hvala Bogu, ali vrlo, vrlo malo i možemo doći u ozbiljan problem. Ovde zato što smo preskočili faze evolucije imaćemo u narednom periodu probleme. Primer, kao što smo imali probleme u famoznom Zakonu o dobrobiti životinja, jedan vrlo strog zakon koji postoji u Srbiji i nikada se nije toliko poštovao zakon, a nikad toliko pasa tzv. lutalica na ulici. Mi smo samo u zadnje četiri godine dali sto miliona evra na tzv. azile i na tzv. ujede pasa u Srbiji. Znači, problem nismo rešili.

Ova Skupština je nažalost pretvorena u mesto gde se koriste vešto reči kako bi se narod što više otupeo i kako bi se na tom otupljenju dobila podrška na izborima, a narod pretvorio u grčku reč – idiote.

Idioti, to su oni ljudi koji nisu u stanju vladati sobom, nego im je potreban vladar da vlada njima. Ja bih voleo da nikad ne budem vladar idiotima, a voleo bih i trudim se da ne budem ni idiot. Moj posao ovde u Skupštini je da ljude ubedim da nisu idioti i da su ljudi mnogo vredniji ovde od bilo kog od nas političara. Hvala puno.

Hvala puno.

Slušajući ovih dana poslanike opozicije, a za koje verujem da pričaju istinu, da sam poslanik vladajuće većine, ja bih ladno otišao na Grenland i pustio bih da me proguta kit, jer istina je sveta stvar i planiram da dođem na vlast pričajući samo istinu. Moja DS i ja kada budemo došli na vlast zabranićemo da se govore laži i za laži će se odgovarati.

Ovaj amandman je vezan za izbor članova, pa bih hteo da pitam ministarku – da li je gospođa Zagorka Dolovac u vezi izbora 2012. godine ikad procesuirala ljude koji su sa lažnim glasačkim listićima i sa lažnim vrećama uticali na ishod izbora.

To je amandman.

Vi me slobodno prekinite, pa ću se javiti po drugom amandmanu, jer to je amandman. Amandman je poštovanje zakona.

Godine 2012. niko nije odgovarao za krađu izbora.

Kako nema?

Kod mene uvek ima veze. Da li je neko odgovarao za krađu izbora 2012. godine… (Isključen mikrofon.)

Pre nego što počnem sa pitanjima jedino što mogu da uradim u ovom trenutku je da izrazim iskreno saučešće zbog tragedije koja je zadesila narod u Turskoj i Siriji to je jedino u ovom trenutku što mogu. Ljudi izdržite, to nije tragedija, to je apokalipsa i priroda nam je stvarano pokazala koliko mi kao ljudska vrsta svo nebitni, slabi i koliko smo samo trenutak na ovoj planeti i da ne mislimo da smo mnogo važni, pogotovo mi ovde u parlamentu.

Prvo pitanje koje bih postavio, odnosno pridružujem se pitanjima gospodina poslanika Lazovića i gospođe Kalajdžić, predsedniku Skupštine u vezi interpelacije prema ministru Siniši Malom.

Gospodine predsedniče Skupštine, vrlo ste samouvereni, ja znam vaše rezultate u školi, znam vaše uspehe, briljantno školovanje, međutim, odnosno, vaši roditelji su bili jako ponosni na vas. Nemojte dozvoliti zbog ovakvog stava i zbog ovakvog pristupa arogantnog da se vaši potomci stide vaših dela, jer politička moć dođe i prođe, ostane samo ime i prezime sa kojim će se neko ponositi ili možda ga tiho izgovarati. Ja vam to ne govorim politički, ja vam to govorim iz iskustva, jer sam sve to preživeo, odnosno sve to doživeo.

Drugo pitanje koje je vrlo važno i obraćam se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu rada. Vi ste u jednom trenutku doneli zakon da svim ljudima koji pre 65 godine izađu u penziju, a imaju 40 godina radnog staža, smanjite penzije trajno 20%.

Vi ste najvećim radnicima, koji su odmah posle 18 godine svog života, 19, mnogi koji nije interesovalo školovanje ili neki koji nisu imali novca za školovanje bili odgovorni prema formiranju svoje porodice, prema državi Srbiji, zaposlili se i sa 58 godina, 60, 59 izašli u penziju.

Umesto da takve radnike, a to su radnici rudari, metalostrugari, radnici na poljoprivrednim dobrima, putari i svi ostali bez kojih ova zemlja ne može da funkcioniše vi ste njima ukinuli trajno penziju na 20%. I onako su ti najbolji radnici bili najmanje plaćeni, najmanje doprinose su imali, primaju penzije 20.000 dinara, sada zbog tog trajnog umanjenja do kraja njihovog života oni primaju 16.000 dinara.

Tim sramotnim zakonom, tim ljudima ste onemogućili da njihovi unučići dolaze kod njih, da im oni kupe neki poklon, jer neće da dođu kod dede i babe, jer deda i baba su siromašni.

Ja ovim putem, kao narodni poslanik, naređujem ministru Nikoli Selakoviću, da gotovo danas krene sa izmenom ovog lošeg zakona i da se ovi ljudi na neki način da dobiju materijalnu satisfakciju.

Treće pitanje, koje je vrlo važno i obraćam se ministru policije, a ujedno i sa poslanikom iz Vladičinog Hana Zoranom Stojanovićem, želim da vas obavestim o problemima policijske stanice u Vladičinom Hanu.

Ovo je izgled policijske stanice u Vladičinom Hanu koje ima 70 zaposlenih ljudi. Ovo je čučavac, ima dva čučavca na 70 zaposlenih, ovde policajci čuvaju motor sa koji regulišu saobraćaj u hodniku, ovde rade ljudi i tu im je arhiva, preti opasnost da se sruši ceo zid da poginu zaposleni radnici, ovde čuvaju gume u prostorijama, čak i ljudi, tzv. izbeglice ili azilanti kad dođu da im se uzmu podaci se smeju u kakvim uslovima žive naši policajci.

Tražim od ministra policije da dođe u opštinu Vladičin Han i da konačno izdvoji novac za rekonstrukciju policijske stanice u Vladičinom Hanu.

I zadnje pitanje, za koje imam još tridesetak sekundi, Ministarstvu poljoprivrede i upravi za veterinu. Zadnjih četiri godine iz lokalnih budžeta je izdvojeno 51 milion evra za napuštene pse i mačke. Za povrede koje su nastale u zadnje četiri godine potrošeno je 40 miliona evra, gotovo 100 miliona evra smo zadnjih četiri godine potrošili na ujed pasa, koje neki ljudi zovu lutalice. Da li ste primetili…

Jako je važna tema, isteklo je pet minuta, ali je važna tema. Da li mogu da završim?