Hvala.

Poštovani građani Srbije, dozvolite mi da kao malom čoveku sa ove govornice čestitam Nikoli Jokiću na velikoj pobedi Denvera i njegovom ličnom uspehu, i Novaku Đokoviću na osvajanju 23 Gren Slem titule. Sombor, Beograd, čitava Srbija, a verujem i sve republike iz bivše Jugoslavije su ovih dana bile posebno srećne i posebno ponosne na ove rezultate.

Isto tako želim da kao poslanik DS stranke čestitam i Jeleni Vučković, naučnici koja je postala član Američke akademije nauka. Rođena u Paraćinu, diplomirala na Elektronskom fakultetu u Nišu, a magistrirala i doktorirala na Stanfordu u Americi, možda i najboljem univerzitetu na svetu. Ovo pričam jer hoću da kažem šta treba da budu pravi uzori našoj deci u Republici Srbiji.

Onomad na san mi je došao prvi ministar prosvete Srbije Dositej Obradović i zamolio me da pitam, kaže - poslaniče, pitaj sadašnjeg ministra prosvete šta on ima od škole, šta ga je kandidovalo da bude ministar prosvete? Pitao sam mnoge članove SPS. Niko ne zna kakvu školu ima. Znaju samo da je bio direktor Televizije „Valjevo“ sa 20 godina.

Pitam ministra prosvete - dečko šta ti imaš od škole i kako si uopšte smeo da postaneš ministar prosvete? Diplomu, ovde nama poslanicima na uvid.

Da podsetim samo da SPS od 1990. godine do 2023. godine je imao preko osam ministara prosvete, SPS i JUL.

Poštovani građani Srbije, dozvolite mi da kao mali čovek opet budem ponosan što sam na istoj strani sa Petrom Božovićem, Radetom Šerbedžijom, Sekom Sabljić, Cecom Bojković, Vesnom Trivalić, Brankom Katić, Draganom Bjelogrlićem, Nikolom Kojom, Natašom Ninković, Branislavom Tomaševićem, našim kolegom ovde, Banetom i Sergejom Trifunovićem, Goricom Popović, Viktorom Savićem, sa studentima, sa intelektualcima, piscima, pesnicima, pomalo i sa pevačima, recimo Sekom Aleksić iz narodne muzike.

Mi smo na istoj strani, ali da znate nisu oni na strani opozicije, nego mi ovde i oni smo na strani države i na strani naroda. Čak smo na strani ljudi koji glasaju za Aleksandra Vučića.

Zašto ovo pričam? Zato što nam je važan život, život koji znači ozbiljno ljudima, običnim ljudima. Te postavljam pitanje za ministarku zdravlja koja je bila udata u Surdulici. Slika, nije važno šta je u tanjiru, ovo je tanjir. Ovaj tanjir je kupljen kada je umro Josip Broz Tito. Iz tog tanjira se hrane bolesnici na Internom odeljenju u Surdulici. Ostale slike ne bih vam pokazivao jer su stvarno dramatične, gadne i ne bih uzrujavao ovaj dom, ali da znate samo da u Surdulici na Internom ne radi ni eho srca, ni eho abdomena. Ne radi ni ergobicikl na kome se rade testovi opterećenja.

Zamislite, sistematski pregled svih zaposlenih u Zdravstvenom centru u Surdulici, koji nije rađen 20 godina, rađen je pre dve, tri nedelje, radili su lekari i zaposleni u nekom privatnom domu zdravlja u Vranju. Da li je to normalno? Ovo ne bi smislila niti režirala ni italijanska skrivena kamera.

Molim vas da vašeg šefa, gospođo ministarka, obavestite da ne baca po 10.000 dinara bez veze, nego da taj novac uloži kako bi građani mogli kvalitetnije da žive i kvalitetnije da se leče. Najgora stvar je što nam umire narod zbog nečijeg rejtinga.

Hvala puno.

Pre nego što počnem sa pitanjima jedino što mogu da uradim u ovom trenutku je da izrazim iskreno saučešće zbog tragedije koja je zadesila narod u Turskoj i Siriji to je jedino u ovom trenutku što mogu. Ljudi izdržite, to nije tragedija, to je apokalipsa i priroda nam je stvarano pokazala koliko mi kao ljudska vrsta svo nebitni, slabi i koliko smo samo trenutak na ovoj planeti i da ne mislimo da smo mnogo važni, pogotovo mi ovde u parlamentu.

Prvo pitanje koje bih postavio, odnosno pridružujem se pitanjima gospodina poslanika Lazovića i gospođe Kalajdžić, predsedniku Skupštine u vezi interpelacije prema ministru Siniši Malom.

Gospodine predsedniče Skupštine, vrlo ste samouvereni, ja znam vaše rezultate u školi, znam vaše uspehe, briljantno školovanje, međutim, odnosno, vaši roditelji su bili jako ponosni na vas. Nemojte dozvoliti zbog ovakvog stava i zbog ovakvog pristupa arogantnog da se vaši potomci stide vaših dela, jer politička moć dođe i prođe, ostane samo ime i prezime sa kojim će se neko ponositi ili možda ga tiho izgovarati. Ja vam to ne govorim politički, ja vam to govorim iz iskustva, jer sam sve to preživeo, odnosno sve to doživeo.

Drugo pitanje koje je vrlo važno i obraćam se Vladi Republike Srbije i Ministarstvu rada. Vi ste u jednom trenutku doneli zakon da svim ljudima koji pre 65 godine izađu u penziju, a imaju 40 godina radnog staža, smanjite penzije trajno 20%.

Vi ste najvećim radnicima, koji su odmah posle 18 godine svog života, 19, mnogi koji nije interesovalo školovanje ili neki koji nisu imali novca za školovanje bili odgovorni prema formiranju svoje porodice, prema državi Srbiji, zaposlili se i sa 58 godina, 60, 59 izašli u penziju.

Umesto da takve radnike, a to su radnici rudari, metalostrugari, radnici na poljoprivrednim dobrima, putari i svi ostali bez kojih ova zemlja ne može da funkcioniše vi ste njima ukinuli trajno penziju na 20%. I onako su ti najbolji radnici bili najmanje plaćeni, najmanje doprinose su imali, primaju penzije 20.000 dinara, sada zbog tog trajnog umanjenja do kraja njihovog života oni primaju 16.000 dinara.

Tim sramotnim zakonom, tim ljudima ste onemogućili da njihovi unučići dolaze kod njih, da im oni kupe neki poklon, jer neće da dođu kod dede i babe, jer deda i baba su siromašni.

Ja ovim putem, kao narodni poslanik, naređujem ministru Nikoli Selakoviću, da gotovo danas krene sa izmenom ovog lošeg zakona i da se ovi ljudi na neki način da dobiju materijalnu satisfakciju.

Treće pitanje, koje je vrlo važno i obraćam se ministru policije, a ujedno i sa poslanikom iz Vladičinog Hana Zoranom Stojanovićem, želim da vas obavestim o problemima policijske stanice u Vladičinom Hanu.

Ovo je izgled policijske stanice u Vladičinom Hanu koje ima 70 zaposlenih ljudi. Ovo je čučavac, ima dva čučavca na 70 zaposlenih, ovde policajci čuvaju motor sa koji regulišu saobraćaj u hodniku, ovde rade ljudi i tu im je arhiva, preti opasnost da se sruši ceo zid da poginu zaposleni radnici, ovde čuvaju gume u prostorijama, čak i ljudi, tzv. izbeglice ili azilanti kad dođu da im se uzmu podaci se smeju u kakvim uslovima žive naši policajci.

Tražim od ministra policije da dođe u opštinu Vladičin Han i da konačno izdvoji novac za rekonstrukciju policijske stanice u Vladičinom Hanu.

I zadnje pitanje, za koje imam još tridesetak sekundi, Ministarstvu poljoprivrede i upravi za veterinu. Zadnjih četiri godine iz lokalnih budžeta je izdvojeno 51 milion evra za napuštene pse i mačke. Za povrede koje su nastale u zadnje četiri godine potrošeno je 40 miliona evra, gotovo 100 miliona evra smo zadnjih četiri godine potrošili na ujed pasa, koje neki ljudi zovu lutalice. Da li ste primetili…