Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, nikada do sada, ni za vreme bombardovanja, ratova, sankcija, izolacije, pandemije, nikada se nismo suočili sa ovakvom tragedijom.
Srbija je preživela mnoge izazove i nedaće, ali se danas kada pretnja ne dolazi spolja nalazimo možda pred najtežim zadatkom.
Mnogo je nagađanja i polemike povodom tragedije koja se dogodila na Vračaru, a potom i u Mladenovcu. Gomila pitanja mogu se podvesti uglavnom pod jedno – ko je kriv i ko je odgovoran? Da li su krivi roditelji, školstvo, učenici, nastavnici? Da li je odgovorna cela Vlada ili pojedini ministri? Da li je ovo posledica nakaradne reforme školstva, javne promocije nasilja ili poražavajućeg stanja u medijima?
Dan posle tragedije na Vračaru, gospođo Brnabić, saopštili ste građanima da sistem nije zakazao. Niste sačekali ni bezbednosni izveštaj, ni stav struke, niti bilo kakvu analizu, požurili ste da operete ruke od političke odgovornosti i da u situaciji kada nam se na jedan zločin na Vračaru nadovezivao drugi u Mladenovcu saopštite da ovaj sistem radi kao sat. Vi ne znate ko je odgovoran, ali znate da vi sigurno niste.
Kažete da zločin na Vračaru treba posmatrati kao pojedinačni incident tragičnih razmera čiji ishod verovatno niko nije mogao da predvidi, ali ne možete da osporite činjenicu da je ovaj događaj bacio svetlo na stanje u našoj zemlji i pokazao u kakvom mraku mi živimo.
Jutro nakon tragedije u „Ribnikaru“ usledio je serijal horora u čitavoj zemlji, a vi evo i danas ovde tvrdite da sistem nema nikakvu odgovornost.
Hoću da vas podsetim da je ovaj sistem razoružao sve autoritete u našem društvu, domaćina, učitelja, lekara, vojnika. Prepisivali ste evropske zakone bez bilo kakve analize, da li se oni uklapaju u model srpskog društva i srpske porodice. Dok smo imali porodicu, vojsku i vrednosti, imali smo i stabilno i uređeno društvo. Retki pojedinci bi tada bili sankcionisani i odmah privedeni pravdi, ali danas su nam takvi na funkcijama, na položajima, među javnim ličnostima. Sistem ih promoviše kao uspešne i poznate.
Doveli ste nas do toga da danas mi roditelji moramo da objašnjavamo deci šta rade razni „Kristijani“ po osnovnim školama i kako je moguće da sa TV ekrana uživo u programu daju uputstvo kako brzo i efikasno izvršiti ubistvo, na nacionalnim televizijama u sred dana. U ovom vašem sistemu za koji vi kažete da nije zakazao, ko god izađe iz zatvora ide pravo da potpiše ugovor za boravak u nekom rijalitiju i postane zvezda u Srbiji, postane uzor za mlade, prvi na trending listi.
Sada vas ja pitam - kako u takvom sistemu roditelj da izgradi autoritet? Nikada se toliko nije pričalo o nasilju, a nikada ga više nije bilo na ulici, u kući, u školi, zato što je borba protiv nasilja deklarativna, licemerna i lažna.
Za Novu godinu finansirali ste koncert, ovde ispred Skupštine, finansirali ste koncert, zabavljao je omladinu izvođač sa sledećim stihovima, molim vas obratite pažnju: „I nije mi problem pola grada da se pobije, pisaće novine, ne bojim se robije“.
To ste vi platili novcem građana Srbije. Omladina je ovde bila za Novu godinu ispred Narodne Skupštine, vi ste rekli da je u redu, da je ova poruka u redu.
(Milimir Vujadinović: A vešala na Terazijama su u redu?)
Molim vas.
Ono što ste vi i ovi pre vas uradili sa prosvetom, to je zločin. Deca nam izlaze funkcionalno nepismena iz osnovnih i srednjih škola. Nikada više knjiga, udžbenika, svezaka, metalofona, osam kilograma na leđima, nikad manje znanja.
Ovaj sistem za koji tvrdite da funkcioniše, nije čak u stanju da omogući da se našoj deci štampaju udžbenici u Srbiji, stranci nam štampaju udžbenike. Zarobili ste prosvetne radnike birokratijom i administracijom. Dok oni popunjavaju elektronske dnevnike našu decu edukuju tik-tokeri i influenseri.
Juče ste rekli da u „Ribnikaru“ sve funkcionisalo, da je tu bio perfektan sistem. U vašem sistemu po sistematizaciji na 2.000 đaka ide jedan psiholog, jedan jedini. Da li znate da od 1. marta do kraja juna taj psiholog ima obavezu da testira sve buduće đake prvake i nema vremena ni za šta drugo. Da li to znate?
U vašem sistemu osmogodišnja devojčica je četiri godine živela u kadi gladna i iznemogla. Da li i tu hoćete da kažete da centri za socijalni rad i druge nadležne institucije nisu zakazale? Kako je moguće da se niko nije zapitao zašto devojčica nije krenula u školu, kako je moguće? Ko je tu kriv gospođo Brnabić, ko? Retrogradni Merkur, mesec u škorpiji ko je kriv?
Umesto da se pogledamo u oči i da svemu pristupimo trezveno i odgovorno, odmah su počela politička prepucavanja. Umesto da nas ova tragedija ujedini, podelili smo se više nego ikad.
Srpska stranka Zavetnici nije želela da na ovoj nesreći zgrće političke poene, mislili smo na porodice stradalih. Mislili smo i na one roditelje koji se boje da pošalju decu u školu. Izašli smo sa konkretnim rešenjima sa planom i programom. Nismo tražili krivce tražili smo uzroke, ali u fokusu medija u vašem sistemu bili su isključivo politički sukobi i međusobne optužbe, nijedni mediji nas nisu preneli, nijedni mediji.
Kao odgovor na celokupnu društvenu i vrednosnu krizu, vlast je odlučila da pravi politički skup, kontramiting. Kažete - najveći koji je Srbija ikada videla. Ako ćemo o tome, podsećam vas da je najveći bio na Gazimestanu 1989. godine. Možda ste to zaboravili ili više Kosovo i Metohiju ne smatrate Srbijom.
Dok vi delite kvote mesnim i opštinskim odborima, pitam vas da li mislite da će bilo koja majka u Srbiji mirnije da spava zbog vašeg kontramitinga? Kakav kontramiting? Čemu se vi suprostavljate? Šta branite? Od koga branite? Da li vi mislite da je ovaj narod na ulice izašao zbog bilo kog političara? Zašto provocirate sopstvene građene? Zašto dolivate ulje na vatru u trenutku kada zemlja sve više tone u nestabilnost?
Juče ste govorili o zemljama u Evropi u kojima su se desile tragedije poput ovih koje su nas zadesile u Srbiji, juče ste govorili o tome. Rekli ste da ni u jednoj od tih zemalja nikome nije palo na pamet da organizuje miting, a ja vas pitam kako se zove događaj koji vi organizujete 26. maja, kako se to zove?
Najavljuje se da će 2.200 autobusa stići u Beograd iz raznih krajeva Srbije, pa, čak i iz okolnih zemalja. Poštovani građani Srbije, računajući prosečnu cenu, samo za troškove prevoza spremni su da izdvoje 1.700.000 evra da se dokažu. Gospodo, da li znate da je u tragediji koja se desila u okolini Mladenovca da je jedna mlada devojka izgubila pola ruke? Da li znate da njoj treba 50.000 evra za protezu? Zar nije bilo primerenije njoj da se uplate sredstva? Da li znate koliko dece u Srbiji čeka priliku da se leči i da živi? Da li to znate? Da li mislite da je ovo trenutak u kome treba da se bavite rejtinzima? Biće izbora, sudiće narod o svima nama.
U ovom času potreban je potpuni reset sistema, da se odstrane sve metastaze i sve gangrene, da se započne jedan proces izlečenja i obnove imuniteta celog društva, da se vratimo vrednostima koje su proverene, za koje je vreme već dokazalo. Nema obrazovanja bez obraza, politike bez poštenja, vojske bez rodoljublja, države bez reda. To je putokaz, a ostalo je na nama i mi smo spremni da počnemo koliko odmah. Hvala.