Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik nam priča kako smo mi generacija koja treba da ostavi utisak na građane Srbije i Crne Gore. Jeste, to je generacija, većina u DOS-u, čije je prvo radno mesto Republička skupština i prvo radno mesto neke ministarske funkcije. Neću da nabrajam pojedince, ali oni se prepoznaju u mom govoru.
Gospodin Batić pita - gde je on? On je generacija malo starija, i gospodine Batiću, ja ću vas podsetiti da ste se vi "bili u grudi", na čelu sa Zoranom Đinđićem, 1999. godine, 2000. godine: "Kada mi dođemo na vlast, biće zajedničke države Srbije i Crne Gore". Milo Đukanović i Zoran Đinđić, pošto su za vreme rata pili na jahti, dogovorili su se da će sve biti u redu. Ali gospodo, kao neki privrednik, vajni, dvadeset i nešto godina, smatram da, kad se napravi neki dogovor, sporazum, ugovor itd, valjda treba da se poštuje.
Ovde postoji jedan sporazum, gde su petorica potpisnika. Od petorice potpisnika, trojica u iz Srbije. Od trojice, dvojica kažu da ne valja ova ustavna povelja i ustavni zakon. O čemu mi diskutujemo danas? Kako vi to iz DOS-a želite nas da ubedite? Je li ovo "Beogradski sporazum"? Ovde je potpisao Vojislav Koštunica, koji kaže da je loš ustavni zakon i ustavna povelja. Miroljub Labus, potpredsednik Vlade, visoka funkcija u državi, iz novoformirane G-17, Milo Đukanović iz Crne Gore, Filip Vujanović iz Crne Gore.
Ova predložena ustavna povelja odgovara samo ljudima koji će činiti tu zajedničku državu, odnosno funkcionerima, jer veliki broj funkcionera sada ostaje bez posla, oni iz DOS-a, jer su bili na nekim čelnim funkcijama; i sada, radi mira u kući, evo, počelo je da se dešava i otimanje mandata, poslaničkih mandata u ovoj skupštini, formiraju se neke nove famozne partije itd.
Jer, Zoran Đinđić želi da bude vlasnik 250 mandata u Narodnoj skupštini. Evo, predlažem da mi to stavimo na glasanje, da mu damo sve te mandate. Donesite odluku, izglasajte ovu nakaradnu, štetnu zajedničku državu, i da mi pročitamo u štampi, kao što smo to i do sada radili, šta se dešava u ovoj državi.
Današnja skupštinska rasprava o ustavnoj povelji zajedničke države Srbije i Crne Gore ponuđena je po principu "uzmi ili ostavi". Mi danas ne možemo da predložimo neke amandmane, a veliki broj članova ovog predloženog zakona i ustavne povelje su štetni za Srbiju i srpski narod, dame i gospodo. Konkretno, kad je u pitanju finansiranje zajedničke države, 95% će finansirati Srbija i narod koji živi u Srbiji.
Zato je gospodin Đelić, zvani "Boža derikoža", uveo neke nove poreze i neke nove obaveze, kad su u pitanju privatni preduzetnici, fiskalne kase itd. U Crnoj Gori nema fiskalnih kasa, ali ima u Srbiji, samo da bi DOS, ovakav kakav jeste, rasturen, ostao na vlasti.
Takođe, ko to finansira, još i to ko će finansirati - pa, finansiraće seljaci. Neko malopre govori, "pobegulja", jedan izdajnik, govori kako Seljačka stranka podržava tobože zajedničku državu. Pa, seljaci, poljoprivredni proizvođači, dame i gospodo, njima su smanjene cene njihovog poljoprivrednog proizvoda poslednjih šest meseci, pa je cena mesa opala za 40% na pijaci, pa druge obaveze.
I onaj, lepo udešeni ministar za poljoprivredu (bio je pre podne, a sada je pobegao) nisam stigao na red pre podne da ga pitam ponovo - zašto je on danas došao u ovu salu; kada dođe u salu treba da izađe i da kaže: poljoprivredni proizvođači neće plaćati, nikakvu obavezu neće imati za tu zajedničku državu, kao što je izašao gospodin Vladan Batić i brani svoje ministarstvo. Mi se ne slažemo s njim, ali pazite, to je jedino ministarstvo koje je uspelo da ljudi koji su zaposleni u tom ministarstvu imaju po 500 evra platu.
Kamo sreće da poljoprivrednici imaju takvog ministra za poljoprivredu i da se takav ministar za poljoprivredu bori; a nažalost, ovaj se bori samo kako će da otme neku partiju, odnosno da mu otmu partiju.
Ko još finansira ovu zajedničku državu? Finansiraju je radnici, oni koji su ostali bez posla, dame i gospodo, jer je njihova fabrika prodata, oni ih finansiraju. Finansiraju studenti preko školarine, da te pare idu za plate prosvetnih radnika, to je u redu, ali se plate prosvetnih radnika nisu povećale zato što je povećana školarina na fakultetima.
To vrlo dobro znaju, Milka, vi možda nemate studenta, ako imate, vaše plate su visoke, funkcija je vaša visoka, vi ne plaćate ništa, vama je lako, ali je teško onim roditeljima koji su ostali bez posla, a imaju decu na fakultetu, teško je poljoprivrednicima i teško je, Milka, penzionerima, i to onim penzionerima gde ste vi smanjili plate. A istog dana vama ste povećali poslaničke plate. Tim ljudima je teško.
Ko još finansira, šta je još najveći problem? Najveći problem u ovoj ponuđenoj ustavnoj povelji je da ne može nijedna odluka da prođe u toj zajedničkoj nakaradnoj državi ukoliko ne glasa više od polovine poslanika iz Crne Gore, odnosno iz Srbije. Desiće se da ne može nijedna odluka da prođe ukoliko 18 poslanika od 35, koliko ima Crna Gora, ne glasaju; tih 18 poslanika, ako u proseku 12.000 glasova jedan poslanik u Crnoj Gori uzima, to znači 216.000 birača, staviće veto na odluku za preko 6 miliona građana Srbije.
Da li je to dobra ustavna povelja? Nema sada onoga ko je pre podne objašnjavao, gospodin Zoran Đinđić, kako je to tobože mnogo dobro i kako je to korisno za Srbe i srpski narod.
Stranka srpskog jedinstva neće glasati za povelju, niti za ovaj ustavni zakon, jer ovo nije zajednička država.
Čuo sam od jednog gospodina kako se zove ta država, nisam autor te reči, ova zajednička država se zove "Đuka-đini". Hvala vam.