Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati odlaganje popisa stanovništva iz poznatih razloga, ali mislim da ćemo posle popisa saznati koliko i koliko je broj građana u pojedinim gradovima i selima bio na poslednjem popisu, a koliko danas.
Ja sam siguran da nećemo imati manje stanovništva, možda to bude u promilima, nego što je bilo na poslednjem popisu iz razloga što građani Srbije koji rade u dijaspori zbog ove epidemije se vraćaju u Srbiju, jer ostaju bez posla u tim evropskim državama i ne samo da ostaju bez posla, tamo je samo vazduh besplatan, sve se plaća.
Mi imamo iz dana u dan svakog dana da vidimo kako stranci dolaze da se vakcinišu u Srbiji, to je za mene bilo veoma prijatno iznenađenje, pa čak i oni iz država čiji političari i funkcioneri tih država mrze Srbiju. Zašto mrze Srbiju? Zato što Srbija ima najveći ekonomski napredak poslednjih godina, veći od svih tih država koje su nekada bile mnogo razvijenije u ekonomskom smislu od Srbije. Ako Srbija ima četiri vakcine, a neke evropske države, koje su evropski moćnici, da ne govorim koje su to države, do skoro nisu imale ni jednu vakcinu. Na primer, Austrija do pre mesec dana nije imala ni jednu vakcinu. Zašto oni još mrze Srbiju? Iz razloga što Srbija želi da sarađuje sa svima.
Rekli su ti moćnici da neće da kupuju ruske i kineske vakcine, a sada čujemo kako će i oni kupovati te vakcine, što znači da su imali slabu viziju kada je u pitanju zaštita građana. Nama su zamerili zato što sarađujemo sa Kinom, sa Rusijom, zato što je predsednik bio u Americi, zato što smo mi u samom vrhu kada je u pitanju VDP, itd.
Juče sam imao dva sastanka sa ministrom turizma iz Grčke i oni kažu da čekamo da vidimo šta će Evropa da nama kaže. Pa, vi morate da imate autonomiju. Da je ova država, da su Vučić i Dačić dok je bio ministar inostranih poslova slušali sve što govori Evropa mi bi danas bili na poslednjem mestu u ekonomskom smislu. Ne bi imali ni jaku vojsku, ni jaku policiju, ni punjenje budžeta ovako kako se puni, pomoć privredi, građanima, onima koji ne rade, itd.
Tako da, Srbija, kada pogledamo to su neki kriterijumi, činjenice i da bi čovek znao kako živi treba da se uporedi sa komšijom. Mi smo poslednjih pet godina najbolja destinacija za život građana, ne samo građana Srbije već i ostalih iz EU, a pogotovo oni koji su nam komšije i često dolaze u Srbiju.
Zašto popis? Popis je veoma neophodan i to treba građani da znaju, da ako je neko imao pre četiri člana porodice, a sad ima petoro, da zna da će dobiti više sredstava od država. Ako živi na selu…
Kad sam kod sela, ministre, ja želim stvarno da vam čestitam, vi ste poslednjih 20 godina jedini ministar koji se razume u poljoprivredu. Da ne govorim šta su prethodni ministri govorili. Prethodni ministri, jedan ministar koji je iz vašeg kraja, ulazi u njivu samo kad je bio na auto-putu, pa mu se išlo u toalet, a nije bilo blizu hotela. Toliko se on tada razumeo i poznavao poljoprivredu.
Tog ministra pitam u parlamentu, u staroj zgradi, kažem – sutra ću doneti četiri tegle. U jednoj tegli će biti kukuruz, ječam, ovas i žito. Da mi kažeš gde je kukuruz u kojoj tegli? Znate šta mi je rekao u pauzi? Pusti, bre, Palma te tegle sad ćeš da nosiš tegle iz Jagodine. Takav ministar poljoprivrede je bio.
Šta je još važno? Ministru poljoprivrede je mesto na terenu, da sačuvamo selo. Sve je ovo bitno kada je u pitanju popis. Mladi ljudi odlaze iz sela, imaju i kuće, kupatila, i da žive dobro itd, iz razloga što je to bila tradicija pre sedam, osam godina da se napušta selo, da se odlazi u grad ili iz neke opštine male da se dolazi u Beograd.
Sada je sve manje. Zašto? Sada se pomaže i to selo i subvencije su velike i država vodi računa i da se otkupe poljoprivredni proizvodi, ono što se proizvodi na selu. Ali, dosta poljoprivrednika krive državu, jer ne znaju da država ne određuje cenu žita, da berza određuje cenu žita, malina, kupina itd. To možda često treba objasniti poljoprivrednicima, možda treba napraviti neku bazu gde će oni moći da se informišu, regionalne baze i da znaju gde će šta da pitaju i od koga da dobiju informaciju.
Popis stanovništva je veoma važan. Na primer, u Jagodini imamo 66 hiljada birača, skoro 67, a kažu 70 hiljada stanovnika. Ne postoji logika, 25% je minimum onih koji su maloletni i plus na poslednjem popisu imali smo 440 porodica više nego na pretposlednjem popisu. Znači, to su porodice koje su došle iz nekih drugih gradova, krajeva i samim tim povećan broj stanovnika. Nije to slučaj samo sa Jagodinom, to je slučaj i drugim gradovima, u drugim opštinama itd.
Šta je još važno? Veoma je važno da govorimo zašto su nas bombardovali. Bombardovali su nas zbog Račka. Hajde sad da ostavimo Račak po strani, koliko danas, a to je veoma važno za EU, da imamo činjenicu, materijalni dokaz, koliko danas Srba živi u Prištini, koliko u Prizrenu, koliko u Zagrebu, a koliko su živeli pre rata? Gde su ti Srbi? Koliko danas Albanaca živi u Beogradu, koliko Hrvata, a koliko pre rata? Mnogo više danas nego pre rata, kada je u pitanju i teritorija KiM, srpski deo teritorije i kada je u pitanju Hrvatska gde su Srbi nekada živeli.
Mi time treba da se ponosimo. Treba da se ponosimo, a isto tako slikovito da pokažemo ko je učinio etničko čišćenje. Nisu Srbi. Tim popisom vas molim, ministre, pošto vi predstavljate taj zakon, da tim popisom isturite taj problem i da kažete – izvolite gospodo, da vidite šta je Srbija, Srbija je majka za sve.
Ne slažem se da se mi delimo po nacionalnoj pripadnosti, veri itd. Svi mi ovde treba da budemo isti i da poštujemo jedni druge i da poštujemo Ustav ove države, a ne da poštujemo Ustav ove države kada mi daju funkciju, a kada nešto trebaš da profitiraš politički, onda to za tebe ne važi i ne priznaješ.
Tako da, Srbija je veoma korektna za sve građane koji žive u ovoj državi i da saznamo koliko stanovnika živi u Srbiji.
Gde će da dođu ti ljudi koji žive u dijaspori, a rade u Evropi i negde u nekim drugim državama, nego ovde u svoju državu. Ovde imaju skoro sve besplatno. Čak će imati i posao. Ako se dislociraju fabrike iz Nemačke u Srbiju, to vi, ministre, često da govorite, Srbija je najbolja destinacija, ekonomska sigurnost, kurs evra, politička stabilnost. Sada ti naši sugrađani, ili kako da ih nazovem, dolaze u Srbiju, tamo su radili kod nekog Nemca, a i ovde će raditi. Možda je ovde malo manja plata, ali i cena života i tekući troškovi su manji nego što su u EU.
Sve je ovo važno za popis. Mi u pojedinim gradovima sada nemamo radnike da zaposlimo i to sada postaje veliki problem kod investitora. On hoće da otvori fabriku i pošalje vam stručnu spremu budućih zaposlenih radnika, i vi sada treba da garantujete tom investitoru da li ćete obezbediti te radnike ili ne. Posebno treba da se čestita rukovodstvu ove države. Vi znate da ja nisam neko ko se šlihta, da govorim ono što mislim, onako kako je stanje na terenu, jer mi ne treba ništa, niti da se zaposlim, niti auto od države, mobilni telefon, kancelarije, ili ne znam šta.
Privrednik sam 40 godina, ali iz dana u dan, svi ti privrednici koje ja poznajem kažu da je nikada bolje u Srbiji nego danas. I vas kada sam zvao one nedelje, vi ste se javili, a ministar Mali nije, opravdano se nije javio, a vi se uvek javljate, čak i kad ste bili sa predsednikom, mislim da je to bio Katar ili negde drugde, ministar Nedimović mi se javio za vreme sastanka, kaže – na sastanku sam sa predsednikom, javljam se, jer zna da ga zovem u ime nekih poljoprivrednika, u ime nekih proizvođača, da ga pitam kako bi ljudi saznali iz prve ruke. To je retkost.
Onog zalizanog, na V mu počinje prezime, kako beše se zove, ministre, onaj iz vašeg kraja? E da, Veselinov. Dabome. Hvala. Evo, ministar zna kako mu se kolega zove. Ako sam ja zaboravio kako se zove, onda znajte da ništa nije uradio. Izvinjavam se što sam vas uporedio sa njim.
Znate šta, ja nisam protiv, kažu svi ministri poljoprivrede su iz Vojvodine. Tamo ima najveći broj paora, kako da ih nazovemo, obrađuju ogromnu površinu poljoprivrednog zemljišta. Ali, isto tako, vi ne zapostavljate i one koji imaju 50 ari u centralnoj Srbiji, na jugu Srbije, istoku i zapadu. O svima se vodi računa. Samo mi trebamo često da imamo neku prezentaciju, ne prezentaciju kao što su bivši radili, da uče poljoprivrednog proizvođača koliko santimetara kukuruz od struka do struka se seje, ili ne znam šta. Ja kažem - imate li vi neke pare da date poljoprivrednicima? Kaže – nemamo. Onda je pametniji od tebe, iako si završio poljoprivredni fakultet, deset puta. Šta ti da pričaš poljoprivredniku? Tako da, vi to ne radite. Dajete informaciju da su to subvencije.
Šta je to što ima budućnost, a u pitanju su poljoprivredni proizvodi? Kako još da sačuvamo selo? Pričali smo, vi ste mi odgovarali sa konstatacijom koja je realna i tačna, kako da to meso zaustavimo da se uvozi u Srbiju, zamrzlo meso, staro po godinu i nešto dana. Postoji CEFTA, jeste da mi imamo obavezu, ne možemo sada da kažemo ti Holandija možeš da uvoziš, Nemačka ne može itd, ali možemo da radimo sa marketima, da se smanji uvozno meso, jabuke, krompir, luk itd, da se to kupuje iz Srbije od poljoprivrednih proizvođača. Na taj način ćemo i da sačuvamo selo, sačuvaćemo da na selu niko nema manji plac gde živi od 30-40 ari sa kućom. Znači, ako ekonomski interes postoji za njegovog sina i unuka, on napravi u dvorištu kuću za još jednu porodicu, za još dve porodice i svi žive u jednom dvorištu.
Na primer, ja bih lično voleo, imam 12 članova porodice i svi živimo u jednoj kući, voleo bih da tako bude u svim seoskim sredinama, da se dogovaraju i da na neki način to jedinstvo daje ekonomski rezultat za bolje sutra svakoj porodici.
Borba protiv bele kuge je veoma neophodna. Ali, vidite, vakcina se plaše mladi ljudi. Kažu – ako primite vakcinu, ne možete da napravite decu itd. Pa, to je najveća glupost. Mi moramo te takve, koji šire paniku i pozivaju ljude da se ne vakcinišu, a umire se svakog dana, strogo kažnjavati. Oni šire paniku gde je životno ugrožen veliki broj građana Srbije. Evo, poznajem minimum 15-20 parova, pitam što se ne vakcinišete, imate oca, majku, babu i dedu, a oni kažu hoćemo da rađamo još dece. Pa, sve te vakcine, čak i ova vakcina za koju su rekli da je loša, „AstraZeneka“, nijedna vakcina ne može da izađe ako nije imala jaka, velika ispitivanja. I sada će oni da prodaju u svojoj državi i u nekim drugim državama i da narod od toga umire i da ne može da ima porod? Pa, to je genocid. Znači, nije tačno! Takvu vrstu propagande moramo da zaustavimo i da sankcionišemo, postoji član u zakonu. Jer, nije to širenje panike da ne rade prodavnice, da ne rade kafići, ovo je širenje panike kada je u pitanju zdravstvena zaštita. Mi možemo da se pohvalimo preventivom. Preventiva je bila izgradnja kliničkih centara, novih bolnica. Da to nismo napravili, gde bi mi sada te pacijente tolike stacionirali i lečili? Gde, po domovima kulture, gde ne postoje uslovi itd?
Kada sam kod domova kulture, mi tu trebamo da apelujemo kako bi zadržali kulturu na selu, da stvorimo uslove. Ja sam, na primer, stvorio uslove u Jagodini, svako selo – nov dom kulture. Kulturno umetničko društvo mora da se finansira. Oni koji imaju rezultat putuju u inostranstvo, sve se to plaća iz budžeta. Deca od prvog do osmog razreda, ako imaju mesečno pet probi, imaju 4000 dinara svoj džeparac. To su prve pare koje je zaradilo to dete koje živi na selu, što daje motivaciju da dolazi itd. Ako je UNESKO zaštitio srpsko kolo kao kulturno nematerijalnu baštinu, onda mi to moramo da negujemo i da čuvamo. Svako selo mora da ima sportski teren za male sportove sa rasvetom. To nije skupo. Neću sada da govorim da u nekim drugim gradovima nisu to prioriteti i da se stalno žalimo kako su krivi oni drugi.
Mora da se ukine, ministre, plaćanje u gradskom veću 150.000 bruto plata članu gradskog veća koji ne dolazi na posao u 99% opština. Samo konstatuje predloženi dnevni politički red, jer ga neko delegirao. Pa, kada me pitaju ovi moji - da li možemo mi da izvučemo nekog člana gradskog veća, odmah je sebe diskvalifikovao u nekim gradovima. Pa, ne možeš ti da budeš nezaposleno lice bre, prijatelju, ti moraš da budeš stručan, iz struke u oblasti koju predstavljaš u tom gradskom veću. Da li je zdravstvo, sport, kultura itd. Da izvinete na izrazu, i Kurta i Murta, koji ništa u životu nisu uradili, su članovi gradskih veća. Proverite to. Dnevnice, plate. Pa, kakve plate za odbornike? Jednom u dva meseca on primi dnevnicu, platu, jer ima trošak. Moraš da imaš radno mesto. Mi moramo sve političke partije kad stavimo odbornike na listu, mora da radi on negde, supruga, a ne prvo moramo da zaposlimo njih.
Pre par godina, neću reći o kojoj stranci se radi, od 10 odbornika, 10 sam morao da zaposlim njih i njihove supruge. Čekajte, jel to budućnost? Strogo kada su u pitanju nerazvijene opštine itd. Na taj način se crpi budžet, troši se. Opštinski automobili, da vam kažem, ovde na parkingu sada imate najmanje deset opštinskih automobila koji dovoze funkcionere opštinske, a uzimaju dnevnice kao da su došli svojim automobilom. Nije to opasno jedan dan, ali kada izračunate pet dana nedeljno, pa puta mesec itd.
Ako štedimo, moramo da štedimo. Ja sam u kancelariji nasledio nameštaj star 26 godina. Nije nešto ugledno, da dođe meni neki ambasador i ministar, da mi sedi u fotelji od 2.000 evra. Sedim na hoklici i stolici. Vi znate šta je hoklica – ono što poljoprivrednici koriste za mužu krava. Sve je to istina. Jedva bih čekao da mi neko replicira i da kaže da nisam u pravu.
Ovo nije kritika. Opštinske automobile mora da koriste građani. Gospodin poljoprivredni proizvođač ima uput, ide u Beograd u bolnicu, opštinski auto ga vozi, kao što ja radim. Zašto je Vučić prodao 300 i nešto automobila, zbog velikog luksuza, kada je postao premijer. Mi smo imali, državni sekretari, po tri-četiri automobila, pa gorivo, pa ne znam šta. Proverite i vidite kad je ko kupio opštinski auto. Šta će tebi opštinski auto? To koriste inspekcije. Kod mene se vozi „Punto“ star 10-12 godina, čak ima i nekoliko „Juga“, itd. Ti trebaš sad kao inspektor da sedneš, što bi rekli neki muzičari, u besne automobile i da dođeš da mi kazniš poljoprivrednika što je sipao prikolicu peska ispred dvorišta jer ga je tužio komšija.
Komunalna policija jeste da treba Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova, ali komunalna policija, ministre, košta svaku opštinu mesečno između dva i tri i po miliona. Šta radi ta komunalna policija? Kažnjava ljude, to je njihov opis posla. A imate već komunalnu inspekciju. Znači, u proseku, 25 njih imaju uniformu, imaju sprej, ukoliko vi ne pođete sa njima mogu da vas vežu, pa čekajte, sve to što radi Vučić i Vlada, kad komunalni policajci u nekom gradu neku ženu vuku zbog ne znam čega ili nekog dedu što nije stavio masku, pada u vodu.
Znači, moramo da se ponašamo sa budžetom, što bi naš narod rekao – onoliko koliko nam je ćebe.
Kad se sve to sabere, to su ogromne pare za lokalne samouprave, da pomažu lokalne samouprave i da mi ne čekamo samo Beograd da nam da. Ja sve što sam uradio, da znate, od akva parka, Muzeja voštanih figura, zoološkog vrta, ja nisam dobio ni jedan evro od države, ni od Koštunice, sami smo napravili, štednjom. Pa me onda zafrkavali – tri hiljade za gospođe, dve hiljade za gospodina. Štedim upravo na nečemu što sam imao pravo a nisam iskoristio to pravo i te pare podelim onima koji nemaju. I to mogu svi da rade.
Donacije. Vi obilazite gradove i opštine. Gde su donacije? Svaki treći izvođač hoće da pomogne nešto gradu, ali postoji nešto što se zove ugovor, da li je to putovanje studenata negde, poljoprivrednih proizvođača, itd. Kada je meni bio državni revizor, kaže – kakve su ove donacije? Jel to zabranjeno, gospodine revizoru? Kaže – nije, ali nismo videli u nekim drugim gradovima.