Uvažene koleginice i kolege, volontiranje afirmiše ono najplemenitije u jednom čoveku, a to je pacifizam, zajedništvo, briga za druge, solidarnost, pomaganje itd.

Vreme kovid pandemija, pogotovo nama u Novom Pazaru pokazalo je značaj volontiranja, značaj volontera, značaj njihove uloge u našem društvu. Borba protiv ove pošasti koja je pogodila kompletan zemljin šar bila bi nezamisliva ili čak mogu i da kažem i nemoguća da volonteri u Novom Pazaru nisu dali ogroman doprinos i zaista radili najteže poslove, omogućili da zdravstvene institucije funkcionišu.

Znači, od izuzetno teških poslova, a to je nošenje preteških boca kiseonika, preko teških fizičkih radova, a to je pravljenje toplih veza u našoj bolnici, pripremanje kovid ambulanti, odvajanje crvenih i zelenih zona, to je svakodnevan, težak fizički rad i ogroman broj volontera se, kako samo ime kaže, volonterski, besplatno javio i stavio na uslugu zdravstvenim ustanovama što je bilo zaista i što jeste za svaku pohvalu.

Naravno, i nemedicinska pomoć, njihova aktivnost svaki dan, oni svakodnevno pomažu bolesnicima, pa i lekarima i medicinskom osoblju, prave na hiljade litara limunade i drugih vitaminskih napitaka, hrane i to dostavljaju obolelim, bolesnima i onima kojima je to najpotrebnije. Naravno, to ne bi bilo moguće da nemamo jednu veliku finansijsku pomoć od naših preduzetnika i pre svega naše dijaspore.

Gospodo, čini mi se da u ovom teškom vremenu globalizacije, jednog liberalizma koji ne zna za solidarnost, ono što se dešavalo u Novom Pazaru je zaista pokazalo kolika je bratska ljubav, kolika je saosećajnost, kolika je humanost dijaspore Sandžaka. I ne samo tamo, nisu pomagali Novi Pazar i Tutin i Sjenicu i Prijepolje, nego i druge gradove u Srbiji. Volonteri Novog Pazara su za svaku pohvalu volonteri, 020 volonteri Novi Pazar su pomagali i nosili pomoć i u okolne gradove, pre svega u Kragujevac koji je prvi pomogao Novom Pazaru što se tiče medicinskog osoblja i to je takođe za svaku pomoć.

Naravno, sve je to rađeno preko naših humanitarnih organizacija, preko otvorene ruke, preko sevapa, preko puta sredine i drugih organizacija koje su se zaista bravurozno snašle u ovom jako teškom trenutku.

Šta hoću da vam kažem? Hoću da vam kažem da je Novi Pazar grad dobrih ljudi, nije to centar kriminala kako neki žele da predstave. U Novom Pazaru ima isto, ako ne i manje, kriminalnih radnji nego u drugim gradovima iste veličine, to je sasvim sigurno. Dva nesrećna obračuna koja su se desila za razliku od drugih krajeva, većih delova, većih gradova u Srbiji, nisu motivisana prevlašću za narko-tržište, ovim ili onim, već ličnim nesporazumima, povređenim dostojanstvom, kafanskim svađama itd.

Hoću da kažem, da je grad Novi Pazar i njegova okolina, grad plemenitih ljudi, mirnih ljudi, dobrih domaćina koji gaje volontarizam, koji žele da pomognu i sebi, ali i drugima. Zbog toga, obzirom da je Zakon o volontiranju usvojen 2010. godine i da ne odgovara današnjem vremenu i uslovima tražim od Ministarstva za rad i socijalnu politiku da što pre uđe u proces pravljenja novog zakona koji će odgovoriti ovom teškom vremenu, jer volontiranje je ne samo plemenito, ono pomaže i onima koji volontiraju, oni stiču određena iskustva i znanja i nešto što trebamo gajiti kao društvo socijalne pravde. Hvala vam.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici i narodne poslanice, juče i danas, po prvi put od kako je naša zemlja u procesu pridruživanja EU razmatramo izveštaj Evropske komisije, i to zaista, dovoljno govori o našoj posvećenosti i krajnjem cilju, a to je učešće i pristupanje EU. To je mnogo ljudi ovde ponovilo, i predstavnici Vlade i poslanici, da je to naš strateški cilj.

Takođe, ovakvim postupkom zaista želimo da damo našim evropskim partnerima doznanja da uvažavamo njihove kritike i pohvale, i da smo spremni da njihove sugestije uvrstimo i da radimo po njima.

Našu tesnu vezu sa EU ne predstavlja samo geografija, ne predstavlja samo deljenje istih kulturoloških civilizacijskih vrednosti, već pre svega ekonomska međuzavisnost.

Ako pogledate, najveća robna razmena obavlja se EU, 65% ukune razmene Srbija obavlja sa zemljama EU. Najveći investitor u prošloj godini u Srbiji je bila EU sa 70% svih investicija. Najviši donator u Srbiji, znači, bespovratna sredstva, pomoć 300 miliona u proseku godišnje daje EU.

Moram naglasiti nešto što se desilo nedavno, a to je da je EU, formirala Ekonomski investicioni plan za pomoć svim zemljama na Zapadnom Balkanu, a tu će najveći deo kolača da uzme Srbija, jer je ona centralna zemlja. To je ogroman paket od devet milijardi evra koji se sprema da se opredeli za pomoć ekonomijama, a imaće sve zemlje problem nakon kovida sa ekonomijama u ovaj deo Evrope. To dovoljno govori o našim interesima, jer, kako rekoše, Bog visoko, a interesi su večni.

Stoga, hoću da kažem da je ovaj plan detaljan, objektivan i ja ću se osvrnuti na ono što je delokrug mog delovanja, pa i mog odbora kojim predsedavam, a to su manjinska i ljudska prava. Naravno, pokušaću da budem korektan i uravnotežen, korektan, pre svega, prema svojoj zemlji, pa nek bude i na moju štetu.

U Izveštaju se ističe da je zakonski okvir za poštovanje i zaštitu manjina i kulturnih prava široko uspostavljen i generalno ima podršku u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina.

Šta to znači? Znači da zakoni koji se tiču nacionalnih manjina, a to su Zakon o nacionalnim savetima i Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina su valjani, po njima, da su zakonodavni okvir, koji oni podržavaju i koji je u skladu i uravnotežen sa njihovim zakonodavstvom.

Raduje me, zaista, ono što sam čuo od ministarke za ljudska i manjinska prava i za dijalog, koja je zaista otvorila vrata svog ministarstva za sve savete nacionalnih manjina, za nacionalna veća, i vrlo otvoreno pozvala sva veća, a to želim i oni da čuju, da dostave sve probleme i predloge koje imaju i da ovo ministarstvo, u čijem delokrugu je njihov rad od sad, ima želju da rešava probleme koje oni imaju.

Naravno, osvrnuću se i na ono četvrto mišljenje o primeni ove Konvencije, koje je dao Savet Evrope o nacionalnim manjinama, gde postoji odstupanje, i to treba reći, ne treba kriti, u zaštiti manjinskih prava između AP Vojvodine i drugih regiona Srbije i preporučuje se poboljšanje zaštite nacionalnih manjina van Vojvodine.

Ono što mislim da je centralna tema i što možemo lako rešiti, to je ono što se navodi, da uprkos zakonodavnoj obavezi da se uzme u obzir etnički sastav stanovništva, nacionalne manjine su i dalje nedovoljno zastupljene u državnoj upravi. Naravno, navodi se da su vlasti Republike Srbije ušle u proces pravljenja, prikupljanja podataka o toj zastupljenosti i da žele da imaju jasnu sliku, što je sigurno pokazatelj da država želi da rešava ovaj problem.

Jedan od osnovnih ciljeva naše partije jeste integracija pripadnika manjinskih naroda u sve državne institucije. Stava smo da je to, pre svega, u vrhunskom interesu države i mislimo da manjinski narodi sa svojim osobenostima, svojim posebnostima, svojim kvalitetima, mogu mnogo da doprinesu ovoj državi. Ovaj problem država može vrlo jednostavno rešiti i nadam se da za to postoji ozbiljan plan.

Mislim, pošto ste tu, gospodine ministre, ja sam ovo pričao mnogo puta i dok ste vi bili ministar pravosuđa, jer mislim da treba početi, pre svega, od zastupljenosti manjinskih naroda u pravosudnim organima, pre svega u Tužilaštvu, jer se nekako država Srbija doživljava kao javni visoki tužilac, na primer, u Novom Pazaru.

Izuzetno je bitno da on bude iz grada u kojem živi, to bi bilo jako poželjno, da je to neka uljudna, svima poznata osoba, porodična, koja ima zaista jednu podršku, naravno, nestranačka ličnost. Uopšte nije bitno, ja bih, naravno, voleo i da ispoštujemo zakone, da bude Bošnjak, ali može da bude, zaista, i Srbin kojeg znamo, koji je vredan pažnje i toga, te pozicije da nam sudi i presuđuje. Mislim da na tom polju treba zaista mnogo toga učiniti.

Vi znate da smo mi do nedavno imali i u Ustavnom sudu jednog svog sudiju, međutim, danas ga nemamo, u visokom sudu. Mislim da u višim sudovima i u svim sudovima od značaja, u apelacionim sudovima, da nema ni jednog Bošnjaka. To je nešto što zaista treba menjati i mislim da ovu reformu pravosuđa, koja je pred nama, treba iskoristiti za to.

Naravno, ja i veliku nadu imam u novu ministarku pravde, koja svojom biografijom zaista pokazuje da je ozbiljan pravnik, da iza nje stoji ozbiljna biografija. To je meni garant da je prošla jedan mukotrpan trud do svoje pozicije i da će vrednovati ljude sličnih kvaliteta. Verujte mi, to je moj najiskreniji cilj danas, u mom predstavljanju ljudi iz mog kraja, i Srba i Bošnjaka, da pravi ljudi, časni ljudi dođu na ovako značajna mesta. Na taj način ćemo ojačati našu državu.

Naravno, imamo i onaj drugi problem, a to je nerazvijenost van Vojvodine onih delova u kojima manjine žive. Mislim da država stvara preduslove, pre svega, gradnjom auto-puta. Gospodin Vučić je najavio da će se potpisati ugovor i za nastavak od Požege do Duge poljane, što je zaista centralno pitanje.

Mnogo toga se ima i pohvaliti što je Republika Srbija učinila, a to je, pre svega, uspostavljanje, odnosno obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina. Danas 60% dece u Sandžaku uči svoj bosanski jezik. Nekada se učilo iz skripti, a danas se uči iz ozbiljnih, kvalitetnih udžbenika i to je plod rada ove Vlade. Dakle, 201 udžbenik je u katalogu Ministarstva prosvete zaveden. Mogu da kažem da već sedma generacija dece konzumira to svoje pravo i to je nešto što zaista treba pohvaliti.

Naravno, mene raduje, juče sam čuo od ministarke, što ona insistira da se međusobno uvažavaju i uče jezici. Moja deca uče bosanski jezik i pohađaju nastavu na bosanskom jeziku, ali da znate, oni imaju ravnopravan srpski jezik u okviru svog obrazovanja, u istom obimu i kvalitetu kao i bosanski jezik.

Za nas u SDP je jako bitno da se deca ne odvajaju prilikom nastave, da zajedno žive i zajedno se obrazuju i na taj način stvore najbolju vezu koja postoji i koja se treba gajiti i koja će kasnije, ta prijateljstva, mnogo toga pružiti. Ja sam najbolji primer. Za sebe mogu da kažem da sam, da kažem, najbolji, jedan od boljih izdanaka, nadam se, srpske medicine.

U svakom slučaju, pošto sam na kraju, želim da još zaključim da je i gospodin Fabrici zaista na našoj sednici odbora potvrdio da smo mi već neke od sugestija započeli da činimo, pre svega, to radi ovaj parlament i tu se zahvaljujem predsedniku Skupštine što na svaki način pokušava da ojača integritet i poštovanje ovog parlamenta, što je za mene kao predstavnika socijaldemokratije i parlamentarne demokratije jako bitno. Hvala.

Svako je pitanje lekovite, gospodine predsedavajući.

Kratko ću reći nešto u ovom prvom delu. Pre svega, da bi jedna skupština pozitivno uticala na političke procese u zemlji, ona mora da ostvari tri ključna kriterijuma. Pod jedan, mora da ima značajna ustavna ovlašćenja, ali i da bude poštovana u jednoj državi. Druga stvar jeste da ta ista skupština bude nezavisna od Vlade.

Treća stvar, jako bitna, jeste da i to, čini mi se, predsedniče Skupštine, da mi trenutno imamo, da ima organizacione kapaciteta da preduzima odlučne akcije.

Skupštine koje kreiraju dominantnu politiku u određenoj državi su retke u svetu, ali tamo gde je to slučaj to su države blagostanja, ekonomskog prosperiteta i vrhunske demokratije. Kao najbolje primere navodim nemački Bundestag ili švedski Riksdag, jer skupštine dominantno kreiraju politiku u jednoj zemlji.

Upravo mi, socijaldemokrate, zaista insistiramo na vraćanju poverenja u parlament Republike Srbije, na jačanju njegovog integriteta i jačanju aktivnosti i uticaja koji skupština u jednoj državi mora imati.

Međutim, gospodo, uz sva ova dva navedena slučaja koja sam naveo, i u Nemačkoj i u Švedskoj, rezultat toga da je skupština jako uvažena jeste, pre svega, ne proističe iz politike sukobljavanje već, pre svega, od ukorenjenih navika da se pregovara i ovako dolazi do konsenzusa, sa jedne strane, ali i sa druge strane i postojanja, reći ću, jedne razvijene kulture društvenog dijaloga.

Zato me jako raduje, i mi smo to jako podržali u ovoj Vladi, sa formiranjem ove Vlade i dobijanjem legitimiteta ove Skupštine, odnosno formiranja ove Skupštine, to da smo osnovali jedno novo ministarstvo koje će se baviti ljudskim i manjinskim pravima i, naravno, inicirati, insistirati na dijalogu, društvom dijalogu u našoj zemlji.

Vi znate da skupština ima nekoliko svojih funkcija. Moram vas podsetiti, i sebe i sve vas, na to. Pre svega, zakonodavnu funkciju. To je bazična osnova svake skupštine u svetu, ali ta funkcija sve manje ima mesta i uticaja.

Skupštine igraju važnu predstavničku ulogu, kao veza između naroda i Vlade. U 18. veku ova funkcija skupštine je izražena sloganom koji je usvojilo 13 američkih kolonija koje su se pobunile protiv britanske Vlade i rekle – nema oporezivanja bez predstavljanja. Nema oporezivanja bez predstavljanja naroda u Skupštini.

Mi smo predstavnici naših građana u ovoj Skupštini i predstavljamo interese svih onih krajeva i svih onih građana iz krajeva koji su nas delegirali. To je jako bitna funkcija Skupštine. Zbog toga se i moć skupštine u određenom političkom sistemu posmatra kao pokazatelj demokratske vladavine.

Skupština je često mesto političkog regrutovanja, gde se praktično vide sposobnosti i vide kvaliteti mladih, perspektivnih ljudi koji sebe delegiraju za buduće lidere i za buduće, da kažem, donosioce najbitnijih odluka u ovoj državi.

Funkcija skupštine pod 4. je da daje legitimitet režimu, odnosno Vladi koju bira, te da podstiče javnost da sistem vladavine doživi kao pravedan. To su četiri funkcije.

Dok je značaj zakonodavne i predstavničke uloge od osnivanja skupština do danas opadao, dotle je veća pažnja posvećivana mogućnosti skupštine da ograniči i kontroliše izvršnu vlast.

Skupštine sve više danas postaju kontrolna tela čija glavna uloga je da proizvedu odgovornu Vladu i, pre svega, razvojem institucionalnih mehanizama olakšaju ovu ulogu.

Kako bi se uspostavili mehanizmi nezavisne i samostalne kontrole sprovođenja zakona koji regulišu ljudska i manjinska prava i slobode, formirane su i institucije, između ostalog i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Ovi organi…

Evo, brzo ću završiti, imam još par rečenica.

Da, znam. Sve znam.

U ovom uvodnom delu, gospodine predsedniče, imam nešto da kažem bitno i mislim da je ovo što pričam jako bitno. Prema tome, očekujem i vašu podršku.

Možete, slobodno.

U redu. Bitno je da se koncentrišemo na sadržaj, a to je da skupština ima nadzornu ulogu, da je to jako bitna uloga i da je to uloga koju treba gajiti.

Ovi poverenici o kojima govorimo danas u savremenom svetu se uzimaju za četvrtu granu vlasti, gospodo. Znači, pored zakonodavne, pored sudske i pored izvršne vlasti danas se sve više govori i o četvrtoj grani vlasti, odnosno četvrtoj grani vladavine, a to su nezavisna regulatorna tela.

Zbog toga mi je jako drago što danas u plenumu, po prvi put, raspravljamo o njihovim izveštajima, prateći trendove u razvijenim demokratijama i praktično želeći da pokažemo svima da smo zainteresovani za javnost rada naše Vlade.

Želim na kraju samo da podsetim da smo mi, poslanici SDP-a, od formiranja ovih odbora, a pre svega Odbora za ljudska i manjinska prava 2012. godine, uzeli učešće u njegovom formiranju i rukovodimo radom ovog Odbora i za nas je zaista krucijalno pitanje ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i ravnopravnosti polova. Na kraju, i predsednik, naš predsednik gospodin Rasim Ljajić, je bio prvi ministar za ljudska i manjinska prava u zajedničkoj državi Srbija i Crna Gora. Sve to ukazuje na pažnju koju mi dajemo ovome.

Želim da kažem i da završim sa jednom mudrom izjavom koju je rekao Vudro Vilson da vladavina parlamenta je vladavina odbora. Parlament u ovom plenarnom zasedanju je parlament na javnoj izložbi, a parlament u kabinetima svojih odbora je parlament na delu.

Grubo rečeno, jake skupštine imaju jake odbore, dok slabe skupštine imaju slabe odbore. Potrudićemo se da Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova bude jak odbor i da u koordinaciji sa resornim ministarstvom, koje je osnovano, da se poravnamo sa najrazvijenijim demokratijama Evrope na polju ljudskih i manjinskih prava i ravnopravnosti polova.

Ja vam zahvaljujem, a konkretno o izveštajima ću u ovom drugom delu govoriti.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi predsedavajući, uvaženi gosti, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova je razmatrao izveštaj Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Postupajući u skladu sa Poslovnikom, predložili smo zaključke povodom ova dva izveštaja koji sadrže i određene preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

Iako se postupci pred ovim organima okončavaju preporukom ili mišljenjem, činjenica je, i to pre svega pokazuju podaci samih izveštaja, da organi uprave kojima su preporuke izrečene u najvećem procentu postupaju po njima. Ovo je izuzetno bitno.

Iz Izveštaja Zaštitnika građana proizilazi da je procenat ukupno prihvaćenih preporuka 97,14%. U Izveštaju Poverenika takođe se navodi da je evidentno povećanje postupanje po preporukama i da na prošlu, odnosno u prošloj i na sve prethodne godine.

Taj procenat kada je reč o preporukama upućenim organima javne vlasti je takođe preko 90%.

Iako su savetodavno telo, iako daju samo preporuke, iako nemaju mehanizam kojim će ono što vide da nije u redu ispraviti, ovi organi su pokazali visoku efikasnost i to je nešto što želim da naglasim i to je nešto što ukazuje da se u ovoj državi puno radi i pokušava na svaki način da se podupru prava svih ljudi, ali i manjinskih pripadnika koji žive ovde.

Kao društvo koje teži daljem unapređenju ljudskih prava, tolerancije i poštovanju različitosti, važno je da smo uspostavili ove nezavisne državne organe.

Ja sam danas pričao malo o ovoj nadzornoj ulozi i značaju kompletne javnosti u savremenim demokratijama. Međutim, postoji potreba i daljeg jačanja njihovih kapaciteta i nadležnosti.

Tu obavezu smo preuzeli Akcionim planom za Poglavlje 23 – Pravosuđe i prava i osnovna prava u procesu pristupanja EU.

Šta to konkretno znači možemo videti iz samih izveštaja, jer su i Zaštitnik građana i Poverenica ukazali na potrebu izmena i dopuna postojećih zakonodavnih okvira koji reguliše njihov rad.

Od ministarke Čomić smo na sednici Odbora imali priliku da čujemo da će jedan od prioriteta ovog Ministarstva biti izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije. Takođe, ona je kao prioritetnu aktivnost navela i rad na strategijama.

Izveštaj nezavisnih državnih organa treba da nam daju uvid u stanje u ostvarivanje ljudskih prava u različitim oblastima. Takođe, oni treba da nam ponude smernice kako da unapredimo zakonodavni okvir.

Veoma često govorimo da u pojedinim oblastima ljudskih prava moramo raditi na unapređenju svesti, na borbi protiv stereotipa i predrasuda.

Na primer, kada je reč o zabrani diskriminacije, ponekad nismo ni svesni da neko ponašanje ili nečinjenje predstavlja diskriminaciju, jer ono može da bude prikriveno ili posredno. Zato su veoma važne aktivnosti od Poverenika usmerene na obuku o primeni Zakona o zabrani diskriminacije.

U izveštaju možemo videti da se u obukama u prethodnoj godini bili obuhvaćeni policijski službenici, predstavnici lokalnih samouprava, poslodavci, savetnici Nacionalne službe za zapošljavanje, turistički radnici, zaposleni u socijalnoj zaštiti na lokalnom nivou itd.

Obuka i edukacija o ljudskim pravima je takođe jedan od važnijih uloga nezavisnih državnih organa.

Nažalost, diskriminacija je ponekad veoma otvorena i izlazi iz okvira diskriminacije i prelazi u ono što nazivamo govorom mržnje, pa čak i nasiljem.

Zato je veoma važno da ove institucije budu što jače, da dopru do svakog građanina.

U tom smislu, posebno podržavam osnivanje lokalnih kancelarija nezavisnih tela, kao što je Kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, npr. u Novom Pazaru.

Isto tako, značajna je inicijativa Zaštitnika građana da održava kvartalne sastanke sa nacionalnim savetima nacionalnih manjina u njihovim sedištima i to je nešto što ću ja pohvaliti. Zaista jedna kvalitetna aktivnost, direktan kontakt sa nacionalnim većima, razgovor i pokušaji da se reše problemi koje oni imaju u tom svakodnevnom hodu ostvarivanjem svojih prirodnih prava koja imaju u ovoj državi.

Jako je dobar, gospodine Pašaliću, vaš predlog i slažem se s vama, nije bitan naziv, ali promovisanje onog što su nacionalne kulture dale ovom podneblju i sve ono što je pozitivno, a toga ima mnogo, što su pripadnici ovih nacionalnih manjina učinili za ovu državu je nešto što trebamo is… na najbolji mogući način.

Ja sam mnogo puta i to je praktično i politika socijaldemokrata Rasima Ljajića isticanje onih tačaka koji vezuju dva naroda, mislim na Bošnjake i Srbe, ali sve narode na ovoj teritoriji naše države, to je naš politički cilj, ali mislimo da ima mnogo toga da se pozitivno kaže.

Pa sam ovde mnogo pričao i pominjao nekakva imena o značaju Bošnjaka u odbrani Beograda i Srbije od Austrougarske najezde u Prvom svetskom ratu, pa pominjao ovde čuveno ime Šemsa Mijadovića, kapetana i drugih velikana koji su ostavili živote. Vi znate da se vrlo često govori da je ovaj spomenik „Neznanom junaku“ posvećen jednom od predstavnika Bošnjačkog naroda koji je branio ovaj grad i ovu zemlju.

Mnogo toga ima u kulturi, u književnosti u kompletnoj istoriji ljudi koji su zaista bili plemeniti i spajali sve narode na Balkanu i to je jedna dobra i kvalitetna inicijativa.

Želim da kažem da oba nezavisna državna organa konstatuju napredak u određenim oblastima, ali i ukazuju na probleme i izazove. Ako pogledamo Izveštaj Zaštitnika građana videćemo da se u njemu nalaze preporuke u odnosu na ranjive grupe, kao što su žene žrtve nasilja u porodici, u partnerskim odnosima, dece, osobe sa invaliditetom, starije osobe, pripadnici nacionalnih manjina, pre svega Romi, pripadnici LGBT, izbeglice i migranti.

Zaštitnik građana konstatuje da su im se građani najčešće obraćali zbog povreda ekonomsko-imovinskih prava, povreda načela i principa dobre uprave, socijalno-kulturna prava itd.

Što se tiče izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti navodi se da je protekle godine najviše pritužbi bilo zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, na osnovu pola itd.

Odbor za ljudska i manjinska prava je prilikom razmatranja ovih izveštaja i nakon što smo čuli najvažnije nalaze i preporuke koji su nam izneli gospođa Janković i gospodin Pašalić, utvrdio zaključke kojima smo predložili Narodnoj skupštini na usvajanje. U tim zaključcima koji su danas pred vama smo želeli da ukažemo na najvažnija pitanja na kategorije naših građana koji imaju najviše problema u ostvarivanju prava na jednakost i drugih ljudskih prava iz najvažnije oblasti društvenih odnosa u kojima se ti problemi javljaju.

U predlogu zaključka Odbora povodom izveštaja Zaštitnika građana pošli smo od najosetljivije kategorije i siguran sam da se u tome svi slažemo, a to su deca. Ukazali smo na probleme sa kojima se, pre svega, susreću deca pripadnici Romske manjine, a to su dečiji rani brakovi, unapređenje položaja dece sa smetnjama u razvoju i obolele dece. Takođe, naše preporuke odnose se i na unapređenje sistema usluga i servisa podrške osoba sa invaliditetom i starijim osobama, zatim unapređenje položaja nacionalnih manjina, posebno Roma. Ukazali smo na potrebu veće efikasnosti mehanizama za rodnu ravnopravnost u lokalnim samoupravama itd.

Kada je reč o izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti takođe smo pošli od onoga što i danas jeste veliki problem, a koji je usled pandemije Kovida 19 očigledno još dodatno povećan, a to je nasilje nad ženama u porodici, partnerskim odnosima. Poslednjih nedelja smo na žalost bili svedoci učestalijeg nasilja koje je imalo za posledicu smrtne ishode.

Ovom prilikom poziva Zaštitnika građana i Poverenicu i sve naš zajedno da u narednom periodu posebnu pažnju posvetimo ovom pitanju. Tu potrebu je konstatovao i sam Zaštitnik građana u posebnom izveštaju o aktivnostima Zaštitnika građana tokom vanrednog stanja.

Dalje, naše preporuke se odnose na jačanje položaja osoba sa invaliditetom. Skrenuli smo pažnju i na problem odlaska mladih iz zemlje i sa tim u vezi potrebu uvođenja novih mera aktivne politike zapošljavanja. Važno je raditi i na poboljšanju položaja starijih osoba, naročito u nepristupačnim područjima.

Verujem da će današnja rasprava u Narodnoj skupštini pokazati potrebu i spremnost da svi državni organi, uključujući i Narodnu skupštinu i njega radna tela rade što više, temeljnije, odgovornije na unapređenju ljudskih prava i sloboda. Usled raznih kriza koje pogađaju svet ljudska prava su pod sve većim izazovima koji imaju za posledicu kršenje ljudskih prava, netoleranciju i diskriminaciju. Upravo zbog toga moramo da budemo što spremniji u našem odgovoru na pojavu diskriminacije i na kršenju ljudskih prava.

Naši važni saveznici u toj borbi jesu nezavisni državni organi. Stoga se nadam da će Narodna skupština u danu za glasanje usvojiti predloge zaključka Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova povodom razmatranja izveštaja Zaštitnika i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

To je ono što sam ja i kao predlagač hteo da kažem obzirom da smo mi kao dva odbora predlagača ovih preporuka, a u prvom delu sam rekao šta mi socijaldemokrate mislimo i da na svaki način pokušavamo da podupremo ove institucije jer mislimo da su od ogromnog značaja za naš put ka EU, ali i za jedan bolji život koji želimo svim građanima Srbije, a bogami i samima nama. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministri, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama su jako bitni zakoni i krenuću redom da o svakom po nešto kažem.

Pre svega, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije. Devetog novembra u Beogradu je potpisan jedan bilateralni sporazum između Republike Srbije i Republike Albanije o tome da se građani slobodno kreću preko granica, između granica naših zemalja samo sa ličnim kartama. Takav jedan sličan ugovor, odnosno Sporazum Srbija je potpisala i sa Republikom Makedonijom.

Sporazum je zaključen jer je postojala obostrana volja dve države da se omogući lakši i jednostavniji prelazak i ljudi i roba, čime će se unaprediti i olakšati kretanje građana, ali i ekonomije u obe države. Istovremeno je održan i mini samit na kome su učestvovali premijeri. Bila je naša premijerka, gospođa Brnabić, kao i ministri zdravlja triju zemalja.

Ono što je najbitnije Srbija, Albanija i Severna Makedonija potpisale su Memorandum o razumevanju o stanju Kovida i borbi protiv Kovida 19, čim je uspostavljen osnov za zajedničku saradnju protiv korone, koja bi se pre svega odnosila na oblast medicinske saradnje, odnosno na dobavljanje, zajednička saradnja u oblasti dobijanja vakcina, kao i do formiranja tzv. „zelenih transfernih linija“ kojima bi mogli da građani Republike Albanije ili Severne Makedonije se leče u našim bolnicama i obrnuto, što je zaista ne samo plemenito već izuzetno važno, funkcionalno i istovremeno jedna poruka da i u teškim vremenima, sigurno i u lakim vremenima ove zemlje mogu i moraju sarađivati na najbolji način.

Za nas u SDP-u je veoma važno da smo se dogovorili da jedni drugima, naravno, nikako ne zatvaramo granice, već da se zajednički borimo protiv pandemije i da nastavimo da unapređujemo našu trgovinsku razmenu dodatnim uprošćavanjem procedura, olakšanjem protoka robe i kapitala možemo da učinimo mnogo za rast naših ekonomija.

Srbija će podržati i Tiranu i Skoplje u njihovim nastojanjima na evropskom putu i tražiti od EU da krene u pregovore za članstvo i sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom. Time mi pokazujemo našu ozbiljnost, time mi pokazujemo iskrene želje da ne samo mi, nego kompletan region i svi naši susedi budu deo EU, onoga čemu i kulturološki i civilizacijski pripadamo.

Mini šengen. Naravno, reč je o odličnim inicijativama, ali smatram da za njihov potpuni uspeh je neophodno učešće i uključivanje svih država zapadnog Balkana. Mini šengen bi u praksi trebalo da ostvari one četiri velike evropske slobode -kretanje ljudi, kapitala, roba i usluga. To bi bila velika korist za sve građane, ne samo za privrednike, ne samo za ekonomiju, jer kada se govori o benefitu uglavnom se govori samo o ekonomskoj koristi.

Povezivanje sa Republikom BiH, Republikom Crnom Gorom za mene zaista ima poseban značaj jer je od izuzetne važnosti i olakšava komunikaciju i jača povezanost sandžačkih Bošnjaka koji žive sa jedne i sa druge strane ovih granica.

Želim da kažem da su Bošnjaci bili i da će Bošnjaci biti faktor povezivanja i zbližavanja naroda na Balkanu. Lakšim protokom ljudi i roba ostvariće se i ekonomska dobit za ovaj kraj, a podsetiću da je glavna privredna grana u Sandžaku trgovina, transport i u novije vreme turizam, tako da ovo olakšano prelaženje granica od izuzetnog je značaja za kraj iz kojeg ja dolazim.

Naravno, mislim da je to jako dobro i za Republiku Bosnu i Hercegovinu, tu nema dileme, kao i za Crnu Goru. Nadam se da će oni što skorije ući i potpisati ovakve ugovore i biti integralni deo ovog mini šengena, obzirom da se otvara mogućnost da i Bosna pokaže svoju konkurentnost, dobiće sigurnije tržište na jednom prostoru koje bi bilo teže osvojiti ako ne bi bilo olakšanog prelaza i olakšanog transporta.

Takođe, Crna Gora, kojoj je verujem to neophodno iz razloga što veliki deo svog nacionalnog dohotka baštini na turizmu, a tradicionalno olakšavanje tradicionalni turisti su iz ovih zemalja. Najčešći turisti u Crnoj Gori i olakšavanje prelaza, roba i usluga su od velikog interesa i za Republiku Crnu Goru i mislim da je ovo trenutak da se ujedinimo oko zajedničkih interesa i dobrobiti svojih građana i mislim da je to zaista jedna dobra inicijativa. Bitno je da je to jedna autohtona, regionalna inicijativa i da nije nametnuta spolja. Na taj način bi sve ove zemlje pokazale se kao izuzetno dobar partner EU, kojoj sve ove zemlje zajednički teže.

Zajednički nastup bi svakako bio bolji od pojedinačnih nastupa, mala tržišta nemaju šta da traže na velikom jedinstvenom evropskom tržištu. Benefiti ovog vida saradnje svakako postoje, međutim često nailazimo i na neka osporavanja i zamerke, jer se mini šengen neretko doživljava, doživljava i kritike. Na kosovskoj političkoj sceni, na primer, ta buduća zona slobodne trgovine i prometa podrugljivo se naziva „mini Jugoslavijom“, i veruje se da bi omogućila srpsku ekonomsku dominaciju u regionu.

Smatram da ovakve kritike nisu osnovane, da dolaze, pre svega, zbog nedostatka poverenja i zbog predrasuda.

Ekonomski niko nema šta da ospori ovoj inicijativi, a predrasude i nepoverenje najbolje se otklanjaju ako se korak po korak ide u ostvarivanju onoga što je dogovoreno. Mini šengen bi trebalo da bude nešto što CEFTA nije uspela da ostvari, jer se videlo da CEFTA kada se pojave nekakvi bilateralni nesporazumi, ne može da ih reši, već se traži neko ko mora da rešava ove sporove.

Socijaldemokratija svakako podržava otvaranje država, kao i pospešivanje bolje saradnje, pre svega sa susedima u regionu. Konkretan primer dobre saradnje, kvalitetne saradnje i praktično ovih dogovora u mini šengenu je ukidanje naknade za roming koje bi među Zapadnobalkanskim zemljama trebalo da se postepeno ukine do kraja 2021. godine. Eto, jednostavne, jasne ali konkretnog boljitka i za sve građane koji žive u ovim zemljama.

S toga ćemo podržati ovaj sporazum. Mislimo da je jako kvalitetan i dobar. Mini šengen podržavamo i prihvatamo ne kao neku stanicu na koju ćemo čekati, već kao poseban kolosek koji će dati dodatno ubrzanje svim zemljama regiona ka punopravnom članstvu u EU.

Imamo takođe i Zakon o utvrđivanju garantne šeme, kao mera podrške privredi ublažavanjem posledica pandemije protiv Kovida 19. O tome je već govoreno, prethodnici pre mene su rekli nekoliko značajnih stvari. Povećanje, zaista, likvidnosti privrednih subjekata je nešto što je ovoj Vladi bio fokus i očuvanje radnih mesta, tako da je jedan od koraka, prvih koraka koje je Vlada započela u ovom teškom vremenu pandemije bilo i to praktično garantovanje za kredite koje će obezbediti firmama likvidnost i to je nešto što je jako dobro.

Ove mere su aktivirane sa samim početkom pandemije. Imali smo u junu, kao što sam video, negde 24. juna izveštaj gde su zaista, odziv privrede je bio jako velik na ovakve kredite i da je već u tom trenutku, samo do kraja juna u bankama je stigao zahtev za oko milijardu evra kredita u okviru garantne šeme kojom država obezbeđuje pomoć i likvidnost i obrtna sredstva preduzetnicima, mikro i malim preduzećima usled pandemije korona virusa.

6/3 DJ/CG

Prema ovim zahtevima, jasno se videlo da je najviše izazova sa kojim se suočavaju preduzetnici, mala i mikro pravna lica i da je ovo vid pomoći koji je njima najpotrebniji i koji i najbolje stabilizuje biznis. Cilj Vlade je bilo da osigura njihovo poslovanje.

Usvajanje ovog zakona treba da inicira sve druge preduzetnike, koji se još uvek razmišljaju o ovoj vrsti pomoći, da se prijave i iskoriste ovu šansu, jer je zaista reč o jako dobrim kreditima, povoljni su, jeftin novac koji je već u opticaju, period otplate je 36 meseci, a grejs period od 12 meseci, dok država garantuje do 80% iznosa zaduženja.

Mi socijaldemokrate imamo zaista senzibilitet za probleme zaposlenih kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, te jasno prepoznajemo i podržavamo značaj podrške privredi, posebno u ovim teškim vremenima. Pre svega, ono što je za nas socijaldemokrate najbitnije, očuvanje radnih mesta, to je imperativ, jedan težak zadatak u ovom teškom vremenu, ali zaista ovakvim potezima Vlade možemo da na tom polju učinimo boljitak.

Najvažnije da mi kao ozbiljna i stabilna država, koja je u prvom kvartalu pokazala izuzetno visoku stopu rasta, bili smo među najboljima u Evropi, pomognemo našoj privredi na pravi način. Jačanjem privrednog sektora jačamo i finansije države, kreiramo bolje uslove za poslovanje, ali i život naših građana. Stvaramo povoljno tlo za uvećanje plata i penzija.

Mi želimo da gledamo unapred, u bolje sutra i to možemo samo ako smo stabilni na svim poljima, pre svega na poljima ekonomije. Naravno, sa onim velikim imperativom i onim što je obećano i onim na čemu ćemo mi insistirati da prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija 430 evra u jednom kratkom periodu. Stoga ćemo mi ovakvu podršku Vlade privatnom preduzetništvu zaista podržati.

Mislim da je za nas jako značajno nešto više reći o ovom zakonu o projektu, odnosno potvrđivanju kredita, usvajanju zakona o kreditu za projekat „Povezane škole“.

Mi smo kao država 2018. godine započeli ovaj projekat „Povezane škole“ kako bi sve škole u Srbiji dobile brzi internet. Postojanje bežičnog interneta je zaista preduslov u školama za uvođenje digitalnih nastavnih sadržaja i primenu potpuno nove metodike u svim nastavnim predmetima, koji će dovesti do razvoja digitalne pismenosti učenika i nastavnika, boljem pripremanju mladih za zanimanja budućnosti.

Projekat „Povezane škole“ započet je, pre svega, sredstvima Vlade Republike Srbije i prošao je kroz dve faze do sad. Praktično, u 400 matičnih školskih objekata je već uspostavljen brzi internet, tako da su ove faze prepoznate od Evropske banke koja je to i prihvatila kao nacionalno kofinansiranje projekta i odobrila nam jedan zaista povoljan kredit od 65 miliona evra koji će omogućiti da bude izgrađena lokalna računarska mreža u još 930 školskih objekata. To znači da u Srbiji neće biti škole bez lokalnog interneta, odnosno bez dobre lokalne vajles mreže.

Mi u SDPS podržavamo snažno reformu obrazovnog sistema kako bismo pripremili mlade za digitalne veštine koje dolaze za 21. vek, ali i kako bi sam ekonomski sistem zemlje bio spreman da odgovori na izazove koje nam donosi ova digitalna era u kojoj se trenutno nalazimo.

Ovo je način kako mi investiramo u budućnost. Divno je rečeno da je obrazovanje najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da bi promenili svet.

Istovremeno, podržavamo i modernizaciju administrativnih postupaka u školama kako bismo uštedeli vreme ljudima koji rade sa decom, praktično profesorima i nastavnicima, dali više vremena za učenike, za nastavu, za pripremanje nastave i na taj način obezbedili kvalitetnu nastavu.

Zakon koji je pred nama omogućava nam da ovaj posao završimo, da uzmemo 65 miliona evra za realizaciju ovog projekta. Reći ću da ukupan budžet za ovaj projekat iznosi 111 miliona 290 hiljada dinara. Zaista je reč o jednoj ozbiljnoj cifri. Naravno, dobićemo je i od zajmova, ali i iz sredstava budžeta Republike Srbije, jer, svako ulaganje u znanje je investicija i investicija u znanje donosi zaista najbolje kamate.

Projekat je podeljen u nekoliko komponenata, ja ću samo navesti da obuhvata obuku nastavnika, mentorstvo, monitoring kojim se predviđa obuka 250 trenera i 50 hiljada nastavnika, digitalno opremanje koje podrazumeva obezbeđivanje oko 50 hiljada laptopova, opremanje i uvođenje velan mreže u preko 1.900 škola, nadogradnja akademske mreže u smislu stvaranja uslova za povezivanje i opsluživanje ovih mreža u ovih 1.900 škola. Znači, jedan obiman posao, ali izuzetno vredan.

Ovo vreme pandemije kada je nastava na daljinu ili onlajn nastava realnost i svakodnevnica pokazalo nam je na koliko smo bili dobrom putu, ukazalo nam je da smo imali dobru viziju da na pravi način modernizujemo svoje školstvo i da u ovom jednom teškom trenutku sprovodimo onlajn nastavu na jedan kvalitetan način i naravno to nam je dokaz da treba da insistiramo i nastavimo na ovom polju jer bez digitalizacije, bez digitalnog društva, informatičkog društva, nešto u čemu Srbija lider, mi možemo ravnopravno učestvovati u ekonomiji budućnosti.

Želim na kraju da kažem da cilj ovog projekta je jasan, jeste unapređenje obrazovanja, uspostavljanje kvalitetnih uslova za nastavu i učenje, dostupnost znanja svima i potpuna primena novih tehnologija u školi.

Socijaldemokratski pogled na svet oduvek je počivao na shvatanju obrazovanja u funkciji stvaranja slobodnih, solidarnih ljudi koji u društvu uživaju jednake mogućnosti.

Na kraju ću spomenuti još jedan projekat koji sprovodi Ministarstvo za trgovinu i telekomunikacije, a obzirom da je ono jedan od nosilaca i ovog projekta „Povezivanja škola“, a to je da je u ovo pandemsko vreme ovo Ministarstvo trgovine i telekomunikacija nastavlja sa projektima izgradnje infrastrukture. Tu pre svega mislim na jedan jako dobar projekat izgradnje širokopojasnog interneta u ruralnim područjima naše zemlje. Šta to znači? Ovaj projekat će omogućiti da se u preko 600 naselja u ruralnim delovima Srbije, u seoskim delovima Srbije u kojima ne postoji komercijalni interes izgrade mreže, informatičke mreže i da ti ljudi na selima u ruralnim područjima dobiju fiksni telefon, brz i kvalitetan internet, kvalitetan televizijski signal.

Gospodo, danas je internet veza sa svetom i izvor svih potrebnih informacija. Hiljade mladih na selu u ruralnim oblastima dobiće mogućnost savremenog obrazovanja, ali i kvalitetno provođenje slobodnog vremena, dok će privrednici u tim oblastima moći da unapređuju svoj rad i uspešnije posluju. Ovaj projekata omogućava i razvoj preduzetništva u oblasti poljoprivrede, usluga, ali i domaćeg turizma i kulturne baštine.

Stalno pričamo da su nam sela prazna. Ovo je još jedan potez Vlade kojim se olakšava i povećava kvalitet života na selu, ali i daje oruđe, odnosno daje alata ljudima na selu da su stalno informisani i da su stalno uključeni u procese novih poljoprivrednih saznanja, ali i u modernizovanje i ubrzavanje onoga što je kod nas započelo, a to je seoski turizam, to je nešto što ima jako veliku perspektivu jer će naš turizam i ove godine biti okrenut seoskom turizmu, odnosno turizmu koji se obavlja u našoj državi i kvalitetan internet i u selima je imperativ za nastavak tog razvoja. Stoga ćemo mi zaista podržati sve ove zakone koji su danas pred nama.

Jako me raduje ovo što čujem, uvažena ministarko, jer mi insistiramo na tome da je ulaganje u kulturu investicija, nije potrošen novac i da kako da je mnogo vrednije za mene svako ulaganje u kulturu, duhovnost, bez toga nema jednog naroda, bilo koji da je narod u pitanju i to što će više od milijardu i dvesta dinara biti više u vašem budžetu me zaista raduje. Pomenuli ste značajan projekat, eto nisam se spremio da pričam o tome, ali me raduje i to da ćete povesti računa u kulturnom smislu o lokalnim sredinama, a vi znate da Srbija nema svoj Dubrovnik. Dubrovnik Srbije je Novi Pazar. To je mesto, odnosno mjesto gde se susreću dve centralne kulture na Balkanu i religijski i na svaki drugi način i s toga bih vas zamolio da jednom mestu kao što je Novi Pazar pridate posebnu pažnju, jer on zaista zaslužuje da bude metropola u kulturnom smislu u Republici Srbiji, a bogami i u ovom delu Evrope, to je istovremeno najmlađi evropski grad, itd.

U svakom slučaju, očekujem da ćete vi biti naš gost i da ćemo nastaviti saradnju koju smo imali, videćete koliko mi u Novom Pazaru ulažemo u kulturu, imamo mi i svoje pozorište, koje zaista baštini jednu multikulturalnost, igraju se i bosanski i srpski velikani, reprezentujemo sve ono što je zajedno zbližavalo ova dva naroda kroz istoriju, a imamo mnogo toga čime se trebamo pohvaliti.

Ne samo jedni drugima, nego mnogim narodima na Balkanu u Evropi i u tom smislu me zaista raduje ovo povećanje.

Vi znate da smo naiconalnim većima morali da smanjimo nekih 20 posto, jer to trpe svi, pa će trpeti i manjine i nije to nikakav problem, jer svi smo mi ravnopravni građani ove države, ali vidim da ćete vi u budžetu imati više novca pa vas molim da i tu, iako zaista ministar finansija ima jedan pojačan senzibilitet za sve programe koji se tiču kulture i tradicije manjinskih naroda, tu bi mogli i vi da date doprinos i da finansijski u ovom teškom vremenu pomognete sve ono što se tiče kulture nacionalnih manjina i naroda koji su, reći ću, poseban kvalitet države Srbije.

Što se tiče drugih tema, moram se vratiti na medicinu i zdravstvo, jer sam ipak i na početku i na kraju lekar. Čovečanstvo nije samo žrtva pandemije, već sam rekao, već je zaista, gospodo njegov i uzročnik, pre svega, ministre, jednom nemarnošću koju smo kao ljudi posvetili svojoj okolini, prirodi, sa jedne strane.

Meni je drago što je ovaj budžet jako okrenut ekologiji i rešavanju ekoloških problema koje naša država ima. Vi ste već nekoliko puta ponovili šta će ova država uraditi i šta je predviđeno budžetom, za moj kraj ono što je ministarka obećala jeste rešavanje gasovoda i rešavanje deponija.

Vidimo da je i Stanjevina izbudžetirana i da će biti kao što je rekla premijerka, biti ovaj problem rešen i to je zaista jedan veliki korak.

Na žalost, nije samo nebriga prirode, već jedno neadekvatno usmerenje koje smo imali u zdravstvenoj zaštiti, ne kod nas, nego u svetu, i dovelo je do nekakvog neadekvatnog reagovanja i ono što imamo danas tu, to je pandemija koja uzima dana, jer većina zapadnih zemalja, Amerika, pre svega prednjači u tome da ima, reći ću, zdravstvo koje nije okrenuto svakom čoveku, nego je posebno okrenuto bogatijem stanovništvu.

Na sreću građana Srbije i na sreću svih nas, mi imamo zaista dobro razvijeno javno zdravlje. To je jedan model kojim smo se mi mogli pohvaliti da smo 70-ih godina bili pioniri u celom svetu i da je Finska taj model preuzela od nas. Danas Finska zaista ima najbolji odgovor na kovid reakciju.

U svakom slučaju, kažem da je čovečanstvo delimično i uzročnik onog stanja koje imamo danas. Drago mi je što ovaj budžet na jedan sveukupan i temeljit način pokušava da odgovori na zahteve današnjeg vremena.

Raduje me što je budžet investicioni, infrastruktura će rasti, raduje me nastavak Koridora 11, raduje me izgradnja svakog metra puta u državi Srbiji. To je dobro i za građane Sandžaka, dobro je i za građane Vojvodine, dobro je za sve građane Republike Srbije. Ja ću lakše da dođem do mog kolege Voje u Vrnjačku banju, živim u centru Novog Pazara, očekujemo Moravski koridor, itd.

Ono što je bitno je da je u zdravstveni sistem uloženo, ili se predviđa ulaganje 32,1 milijarde dinara, za rekonstrukciju zdravstvene infrastrukture 11,9 milijardi dinara i mene jako raduje da će biti obnovljeni klinički centri u Srbiji. Gro tih investicija će otići na rekonstrukciju ovih tercijalnih ustanova, Kliničkog centra u Beogradu, koji je rastao i izrastao u jednu reprezentativnu instituciju. Jasno je da bez jakih tercijalnih ustanova mi nemamo i ne možemo imati vrhunsku medicinu. Tu se rade najkompleksnije intervencije, ali istovremeno i naučno-nastavnička baza, odakle možemo unapređivati svoje medicinsko znanje i medicinske veštine.

Sa druge strane, vi ste, gospodine ministre, spomenuli da će se jedna svota novca uložiti u zdravstvene institucije u unutrašnjosti Srbije. Ja sam tražio tamo u budžetu, to je verovatno tamo uvršteno pod stavkom 4007 i 4009 – razvoj zdravstva i dodatno finansiranje, gde se opredeljuje 154 miliona 930 hiljada plus 475 miliona 800 hiljada dinara.

Već ste u svom govoru na početku današnje sednice naveli nekoliko gradova, zdravstvenih centara i bolnica u Srbiji. Međutim, među nabrojanima ja nisam čuo ni jedan grad u opštini Sandžak, odnosno u Sandžaku, ni Novi Pazar, ni Tutin, ni Sjenicu, ni Priboj, ni Prijepolje, ni Novu Varoš. Ako imate informacije da ima neki od ovih nabrojanih institucija koje će biti rekonstruisane, zamoliću vas da ih podelite sa nama.

Mi smo u 2019. godini zaista u Novom Pazaru imali jedno enormno i ulaganje u zdravstveni sistem, u pravu ste. Dobili smo i angio stalu, ja rukovodim njome, dobili smo Zavod za javno zdravlje, dobili smo moderne skenere i sve ono što ste naveli, dosta toga, ali moram da vam naglasim da je grad uložio 60 miliona dinara u prethodnoj godini i da smo uradili, 36 miliona smo dali za projektnu dokumentaciju za renoviranje izgradnje novih odeljenja Opšte bolnice itd, praktično smo uradili projekat kojim bi naša Opšta bolnica prerasla u kliničko-bolnički odnosno klinički centar.

U julu je predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, gostujući u Dnevniku RTS-a najavio investiciju za Opštu bolnicu Novi Pazar u visini od 30 miliona evra i istakao da će ovim ulaganjima Novi Pazar imati de fakto klinički centar. Vreme u kojem živimo i ovo vreme korone nam je pokazalo koliko je bitno da taj kraj odnosno da Novi Pazar dobije klinički centar. On de fakto i jeste ne samo kulturološki, industrijski i ekonomski centar, jer vidite da mi praktično u Novom Pazaru saniramo skoro pola miliona pacijenata, i to ne samo iz Novog Pazara, nego i iz Tutina, Sjenice, Raške i, naglašavam, sa severa Kosova, od Leposavića, Zubinog Potoka, pa u sezoni tu nam je i Kopaonik i Golija, kao veliki turistički centri i uglavnom sve povrede koje se dese sanira Opšta bolnica u Novom Pazaru.

Mi trenutno u Opštoj bolnici imamo 131 pacijenta kovid, od koga većina nije iz Novog Pazara. Veliki broj pacijenata je iz Raške, oni su dobrodošli, i upravo zbog toga moramo insistirati da ono što je obećao predsednik ove države što pre dobijemo. To zaslužuju svi građani i ja ću to ovde ponavljati milijardu puta ako treba, jer mislim da je to zaista imperativ i mislim da ćemo na taj način zaista napraviti veliku stvar, ne samo za građane Sandžaka već i za celu našu državu.

U svakom slučaju, decenijama se nije ulagalo u zdravstvo. Prethodne dve vlade su mnogo učinile i pomaci se zaista vide. Eto, dobili smo i veliki broj medicinskih radnika, ja sam pohvalio ministra, 182 medicinska radnika je u prethodnih par meseci primljeno, što se nikad nije desilo. To su uglavnom mladi ljudi koji će nositi zdravstveni sistem tog dela naše zemlje.

Ponoviću još jedan podatak koji ste vi, ministre, rekli, bez obzira koliko smo mi siromašna zemlja, mi smo u odnosu na sve zemlje EU imali najveći broj hospitalizacija. Vi ste rekli i ponoviću taj podatak – do 32% javljenih u jednom trenutku, što pokazuje snagu i vitalnost naših zdravastvenih radnika, njihovu gorljivost i želju za radom.

I na kraju, još jednom i završiću s time, velika je stvar to što ste povećali medicinarima 5% njihova primanja, ne samo u finansijskom smislu, nego je to jedan motiv, jedna nagrada, to je jedno priznanje za samopregor i zaista veliku borbu koju ovi naši medicinari čine i rade.

U svakom slučaju, nadam se da ćemo imati kvalitetnu saradnju u ovom mandatu i da ćemo sve probleme naših građana rešiti korak po korak, na putu ka jednom evropskom razvijenom društvu.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, gospođo Janković, na početku da rešimo jednu dilemu i jednu nejasnoću. Danas imamo pred nama izbor Poverenika za zaštitu ravnopravnosti ili Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, tačnije Poverenik za rodnu ravnopravnost, nego ravnopravnost uopšte, što vrlo često čujem da neki greše ili mešaju ili ne znaju ili ne shvataju u stvari suštinu ove institucije.

Borba protiv diskriminacije, razumevanje i poštovanje različitosti temelj su ljudskih prava i sloboda i svako demokratsko društvo teži u ostvarivanju ovih ciljeva. Međutim, činjenica je da pojava diskriminacije i netolerancije postoji u svakom društvu. Zato je naš zadatak da se protiv ovih pojava borimo i reagujemo uspostavljanjem zakonodavnog okvira i jačanjem nezavisnih institucija naše države.

U Srbiji je zabrana diskriminacije ustavna kategorija. Ustavom Republike Srbije jamče i ljudska i manjinska prava, a jedno od tih prava jeste i pravo na jednakost i zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu pola, rase, nacionalne pripadnosti, veroispovesti i drugih ličnih svojstava.

Prvi sveobuhvatni antidiskriminacijski zakon je Zakon o zabrani diskriminacije. Usvojen je 2009. godine i u ovom zakonu je predviđeno i formiranje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti kao samostalnog i nezavisnog državnog organa.

Naravno da su u našem pravnom sistemu i drugi zakoni kojima se garantuje pravo na jednakost, a pre svega Zakon o ravnopravnosti polova, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Brojni posebni zakoni sadrže odredbe o zabrani diskriminacije u određenim oblastima, kao što su Zakon o radu, Zakon o socijalnoj zaštiti, Zakon o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, Zakon o pravima pacijenata itd.

Ja sam gledao u uporednom pravu kako je stanje i u drugim evropskim zemljama i u zemljama u okruženju i nezavisni organ, odnosno tela za zaštitu ravnopravnosti video sam da ima većina razvijenih demokratskih zemalja, pri čemu njihov oblik nije uvek isti. Negde su to komisije, negde su parlamentarni poverenici, negde su posebni ombudsmani ili pak oblik posebnog parlamentarnog odbora.

Naravno, postoje brojni dokumenti, pre svega odluke Evropske komisije. Zatim, ima ona opšta preporuka broj 2 iz 1997. godine Evropske komisije za borbu protiv rasizma i netolerancije Saveta Evrope, članicama Saveta Evrope sugerisano je da ustanove specijalna tela za borbu protiv rasizma i diskriminacije na državnom nivou.

Evropska komisija u junu 2018. godine usvojila je preporuku o standardima za tela za ravnopravnost kako bi se osigurala nezavisnost i efikasnost nacionalnih tela za ravnopravnost. Hoću da kažem da postoje brojni dokumenti, evropske povelje, povelje UN i brojni su pravni osnovi za formiranje ovakvog jednog tela koji samim tim naglašava i značaj za svako demokratsko društvo, kao i nezavisne institucije kao što ove ima u razvijenim zemljama Evrope.

Oni se različito zovu, to ćemo nekom drugom prilikom, ali mislim da smo mi našli jedan najprikladniji oblik i najprikladniju formu dajući ovim zakonom iz 2009. godine zaista posebnu pažnju i pocrtavajući ovu instituciju, njen značaj i njenu ulogu u savremenom društvu.

Moram još navesti da smo jednoglasnom odlukom Skupštine evropske mreže tela za ravnopravnost EKVINET 17.11.2010. godine Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije postaje punopravni član ove jako ugledne organizacije.

Vršeći kontrolnu ulogu funkcija Narodne skupštine i njena radna tela ostvaruju značajnu saradnju sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti. Redovni godišnji izveštaji Poverenika, kao i posebni izveštaji koji sadrže određene nalaze i preporuke ukazuju nam u kojim oblastima treba da radimo na daljem unapređenju zakona i primene usvojenih zakona.

Zbog toga razmena iskustava i saznanja o pojavama kršenja ljudskih prava je bila tema brojnih aktivnosti kako Narodne skupštine, tako i njenih radnih tela, posebno Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Pitanja koja su se razmatrala odnosila su se na različite osetljive grupe, kao što su unapređenje položaja Roma i Romkinja, zaštita osoba sa invaliditetom, unapređenje rodne ravnopravnosti, unapređenje položaja starijih osoba, itd.

Jedna od najtežih posledica diskriminacije po osnovu pola jeste nasilje nad ženama. Zato bih podsetio da je upravo juče počela i započela svetska kampanja 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama koja se širom sveta obeležava svake godine, a 25. novembar je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Značajne korake u sprečavanju nasilja nad ženama smo učinili usvajanjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici i izmenama našeg Krivičnog zakonika. Nadležna ministarstva ovom pitanju posvećuju posebnu pažnju, pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, ali i organi kao što su tužilaštva, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove, itd.

Međutim, dosta toga nas čeka u narednom periodu, pre svega u cilju daljeg usaglašavanja sa međunarodnim aktima u ovoj oblasti, posebno Istambulskom konvencijom. To je konvencija Saveta Evrope za sprečavanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Nažalost, u Srbiji i u Srbiji kao i u drugim zemljama širom svega, nismo postigli ono što je naša težnja, a to je nulta tolerancija na nasilje nad ženama i stoga ovo i dalje treba da bude naš prioritet.

Verujem da će i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ali i novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ovom pitanju posvetiti još veću pažnju i da ćemo zajedničkim aktivnostima doći do najboljih zakonskih rešenja.

Nas očekuju izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. To je zaista jako važan posao, jako važan zakon koji nas očekuje u predstojećem periodu. Mi smo tu obavezu preuzeli u procesu pristupanja EU, a u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava. Vi znate da su poglavlja 23 i 24 pod posebnim skriningom, da se prva otvaraju i zadnja zatvaraju. Reći ću da su ona ugaoni kamen naših evropskih integracija i nešto što će biti pod posebnom lupom.

Njihov cilj je i dalje jačanje institucije Poverenika, to naglašavam još jednom. Znači, jačanje institucije Poverenika, njegovih kapaciteta i nadležnosti. Takođe, očekuje nas i usvajanje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Verujem da će gospođa Janković na mestu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti svojim angažovanjem u okviru delokruga rada Poverenika doprineti tome da se svi propisi efikasno primenjuju i da naši građani osete efekte njegove, odnosno njihove primene.

Verujem da će gospođa Janković na mestu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti svojim angažovanjem u okviru delokruga rada Poverenika doprineti tome da se svi propisi efikasno primenjuju i da naši građani osete efekte njegove, odnosno njihove primene.

Gospođa Brankica Jovanović, Janković, izvinjavam se, se i za vreme svog prethodnog mandata na čelu institucije Poverenika veoma trudila da ova institucija bude vidljiva i aktivnosti poverenika su doprinele napretku u jačanju svesti o tome da su svi ljudi jednaki i da je diskriminacija zabranjena.

Siguran sam da će u narednom mandatu ova praksa biti nastavljena i najavljujem da će moja poslanička grupa, odnosno SDPS Rasima Ljajića sa zadovoljstvom glasati za vaš izbor, naravno i ja kao predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora kojem vi podnosite godišnje izveštaje, ću podržati vaš izbor za Poverenika za ravnopravnost. Hvala.

Mi u SDPS Rasima Ljajića veliku pažnju pridajemo energetskoj efikasnosti i zdravom i čistom vazduhu.

S druge strane, mi smo zemlja koja, nažalost, najveći deo svoje energije dobija sagorevanjem uglja i drugih fosilnih goriva.

Vlada je u januaru usvojila Predlog pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene u kojoj je definisana promena kursa energetske politike sa oslanjanjem, pre svega, na obnovljive izvore energije.

Naravno, ne možemo kao neke zapadne evropske zemlje, na primer kao Nemačka, da potpuno ukinemo ugalj kao osnovni resurs za dobijanje električne energije, ali svakako naš fokus mora da bude na odsumporavanju, odnosno na pročišćavanju dima iz naših termoelektrana i toplana.

Moram da pohvalim to što je u martu ove godine u Ministarstvu energetike potpisan jedan ugovor o izgradnji nove toplane u Novom Pazaru na biomasu. To je ugovor vredan 5,8 miliona evra, čime će Novi Pazar dobiti jednu modernu toplanu.

Podsećam da danas u Novom Pazaru toplana je u samom centru grada i da koristi mazut, koji zaista mnogo zagađuje vazduh građana Novog Pazara.

Ova toplana će imati ekološku proizvodnju i cena grejanja će biti znatno niža, a obezbeđivaće duplo veću količinu energije.

Ono što je jako bitno za građane mog kraja jeste da se trenutno razvija projekat razvodnog gasovoda od Aleksandrovca koji će povezivati Kopaonik, Novi Pazar i Tutin. Gasifikacijom se otvara mogućnost da se toplani doda još jedan toplotni kotao sa četiri megavata, što će Novom Pazaru omogućiti potpunu energetsku sigurnost.

U Tutinu i Novom Pazaru je započeto sa procesom eksproprijacije zemljišta na trasi gasovoda koji prolazi kroz ove opštine. U Novom Pazaru je predviđeno da oko 810 parcela bude eksproprisano, odnosno neki njeni delovi. U gradskoj upravi su već za više od 300 uradili projektnu dokumentaciju.

Obzirom da ovde nije ministarka rudarstva i energetike, želim da, pre svega, apelujem na predsednicu Vlade, koja je ipak glava ove kuće, da što pre započne sa izgradnjom ovog gasovoda. On je nužan i neophodan i omogućiće da se smanji zagađenje gradova, kao što je Novi Pazar.

Vi znate da je Novi Pazar u jednoj kotlini, da je zagađenje izuzetno veliko obzirom da se apsolutno svi greju na fosilna goriva, na drvo, na ugalj, na mazut. Lokalna samouprava je učinila puno, čini i na tome da i toplana dobije novi izvor energije, ali…

Ali, naglašavam, izuzetno je bitno da se ovaj gasovod završi i za Kopaonik, koji je turistički centar, kome je to preko potrebno, a, Boga mi, i za Novi Pazar, koji je centar kompletnog regiona tog dela naše zemlje.

Meni je jako drago što ona politika koju ja zastupam, a to je rešavanje osnovnih problema građana u ovoj državi, bez obzira koje su nacionalnosti, iako sam ja Bošnjak, daje rezultate i rešavamo svakodnevne probleme ljudima.

Uopšte nije upitno da je identitet važan, ali gradimo ga sami. U crti mog identiteta možda je najvažnije što sam lekar, u crti nečijeg drugo identiteta je možda najvažnije to što je verski pripadnik određene organizacije ili određenog verovanja, ali politika koju SDP jeste najteži put, politički put, borba za građane, borba za gasifikaciju, borba za uklanjanje deponije. Hvala vam.

Verujte mi da Novi Pazar i Valjevo i Bor biju istu bitku i da su jako zagađeni u određenim trenucima u zimskom periodu. Gasifikacija je jedino rešenje, apsolutno jedino rešenje. To pričam za Novi Pazar, ali se borim i za Kopaonik. Boriću se i za Goliju. To je sve ono na čemu insistira ova politika.

Naravno da raduje zaista Stanjevine. Nekako sa imenovanjem nove ministarke došla je i nekakva nova energija, ali i sa imenovanjem novog rukovodstva u samoj opštini Prijepolje. To su časni ljudi, novi ljudi puni nove energije koju čine, slobodno ću reći, SDP i SNS, isto preslikana koalicija, kao i na državnom nivou, dala je jednu novu energiju sa novom ministarkom i, evo, ja sam zaista prezadovoljan što će se rešiti ovaj višedecenijski problem. Jedna ekološka bomba će biti praktično sanirana, a taj kraj će zasijati u svom punom kapacitetu i turistički i ekonomski i u proizvodnji zdrave hrane itd.

Hvala još jednom.