| 20.09.2023. | Predlog preporuke Vladi Republike Srbije o izgradnji 1000 stanova za nastavnike i 1000 stanova za zdravstvene radnike svake godine |
u proceduri
|
| 20.09.2023. | Predlog o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i svih okolnosti u vezi medicinskih, pravnih i finansijskih neregularnosti za vreme takozvane epidemije KOVID-19 |
u proceduri
|
| 06.07.2023. | Predlog preporuke Vladi Republike Srbije o ulaganju u seosku putnu infrastrukturu |
u proceduri
|
Hvala.
Pokušaću da se držim teme i nešto ću govoriti u prilog ovoj našoj današnjoj temi, a tema su solarne elektrane i to one mini solarne elektrane, tako da, prema novim izmenama zakona predviđeno je ograničenje snage solarnih elektrana po modelu kupac – proizvođač, tj. prozumeri su u pitanju, i to za elektrane za domaćinstva na 6,9 kilovata, i elektrane za pravna lica do 150 kilovata. Smatramo da je ovo neprihvatljivo iz sledećih razloga. Upravo ove elektrane za domaćinstva i firme vrše rasterećivanje sistema i smanjuju troškove prenosa električne energije.
Prethodno ograničenje do nivoa odobrene snage od strane Elektrodistribucije bilo je pravo rešenje. Ako treba da ograničavamo snagu solarnih elektrana zbog zaštite energetskog sistema onda treba da ograničimo izgradnju velikih elektrana na zemljišta. Svedoci ste da u okolini Smedereva se gradi jedna od 9,5 megavata ovih dana, već je puštena jedna od 10 megavata, i to je već problem za sistem, nije u koliko ostane na njih dve, ali šta ćemo sa 202. Onda će sistem da padne, ne mislim ovaj politički, nego elektro sistem.
Pre par dana je puštena u rad solarna elektrana od 10 megavata, što je sjajna vest, što bi se reklo, međutim, ova elektrana proizvodi električnu energiju kao hiljadu solarnih elektrana po 10 kilovata na domaćinstvima. Od 1000 solarnih elektrana koristi ima 1000 porodica, odnosno oko 5000 građana. Da li je pre svega, moralno, da ograničavamo snagu građanima koji plaćaju stavku obnovljivi izvori energije kroz svaki račun za struju.
Dizbalans u radu energetskog sistema neće izazvati solarne elektrane koje su u režimu rada kupac-proizvođač, tj. prozumer, pošto se ovde veći deo proizvedene energije troši za sopstvene potrebe. Dizbalans u radu sistema mogu da izazovu veće elektrane koje su u režimu rada proizvođača. Ove elektrane nemaju sopstvenu potrošnju, tako da se celokupna električna energija distribuira u elektromrežu i samim tim za operatora pravi najveće probleme.
Dakle, ako treba da vršimo ograničenje snage solarnih elektrana u cilju zaštite sistema, onda to treba da uradimo sa elektranama koje su u statusu proizvođača. Ograničenje za elektrane za domaćinstva i privredne subjekte treba da ostane kao do sada do nivoa odobrene snage od strane Elektrodistribucije.
Takođe, treba dozvoliti da domaćinstva i kompanije mogu da instaliraju solarne elektrane za sopstvene potrebe uz ograničenje isporuke energije u distributivnu mrežu. Na ovaj način neće ugrožavati energetski sistem. Kompletno proizvedena energija se troši za sopstvene potrebe.
Treba napomenuti da su u toku značajne investicije solarne energije, odnosno solarnih sistema na javnim objektima, tj. na državnim objektima. U tenderskim zahtevima se navodi da ponuđači moraju imati licencu P190E4 koja se odnosi na energetska postrojenja preko 10 megavata iako se radi npr. solarna elektrana od 100 kilovata na školi, na bolnici itd. ovu licencu poseduje samo pet firmi u Srbiji. Nerealno je tražiti uslov da kompanija ima licencu za rad sistema preko 10 megavata, ako se radi o elektranama od 100 kilovata.
Ovo je još jedan u nizu primera očigledne monopolizacije i nelojalne konkurencije. Nadam se da ćete na ovu temu razmisliti i ovo uvrstiti u nešto što je svrsishodno i svi o ovome odlučiti na najbolji način. Hvala.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, koristim priliku da u ime svih nas našoj uvaženoj koleginici Milici Đurđević Stamenkovski čestitam rađanje dva sina Vukašina i Strahinje i nadam se da ovakve stvari mogu da nas ujedine i da natalitet u Srbiji bude naš motiv, a ne mortalitet, demografija i mračne i tmurne teme.
Moja pitanja su naslovljena na Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo pravde. Za Ministarstvo pravde imam jedno pitanje. Da li znate da u Ivanjici radi deset sudija u Osnovnom sudu? Zadnje dve godine svega šest ljudi je angažovano na predmetima od 3.500 slučajeva. Molim vas da mi dostavite podatak, koliko je svako od tih sudija ponaosob zadužen i da li ćete nešto preduzeti u smislu da predupredite ove probleme i da građani dođu do elementarne pravde? Verovatno takav problem ima Srbija globalno, ali evo konkretno za Ivanjicu ja vas pitam, šta ćete uraditi?
Kada ćete odustati od „beogradizacije“, odnosno kada ćete uvesti decentralizaciju Srbije? Znate, Srbija postoji mimo Beograda. Postoje neka naselja u Srbiji koja žive u otežanim uslovima. Da li znate da danas je lepo čuti da postoji „Beograd na vodi“, ali danas pola Srbije je bukvalno na vodi? Godinama unazad zaskaču nas planinski potoci, nabujale, brze planinske reke i stalno nas nešto iznenadi.
Kada ćemo doći u situaciju da predupredimo ove probleme i definitivno rešimo ovo pitanje? Ljudima ne samo da stradaju usevi, stradaju atarski seoski putevi, koje je nemoguće više obnoviti, nemoguće zbog nebrige vlasti i nemoguće je zbog toga što ljudi u lokalnim samoupravama nemaju dovoljno sredstava.
Sve ono u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno finansiranju lokalnih samouprava, na šta sam ukazivao, da 1,7% ukupnog BDP mora se rasporediti jedinicama lokalne samouprave i to bi trebalo da bude 111 milijardi, a vi raspoređujete godinama unazad 33,37 milijardi, što je za 78 milijardi manje.
Alarmantno stanje je u srpskom malinarstvu. Malinari se spremaju, možda ne znate, ali da vas upoznam, sa izlaskom na ulice. Posredno ili neposredno, od srpskih malina živi negde do milion ljudi.
Mi smo na skupštinskom Odboru za poljoprivredu usvojili zaključak. Taj zaključak se odnosi na više stvari. Ja osim kritike sam bio slobodan na tom Odboru da predložim tri, po meni, konstruktivne mere i Odbor je to jednoglasno usvojio.
Ja ću vam sada reći da, po meni i po zaključku Odbora, Vlada, resorno ministarstvo, uopšte ne treba da se bavi cenom malina i ja se ne slažem sa predsednikom države u mnogo čemu, ali sam saglasan u tome da cenu malina određuje tržište. Međutim, šta je uloga države? Da stvori privredni ambijent gde neće biti malverzacija, manipulacija, zloupotreba, neće biti nekontrolisanog uvoza po damping i subvencionisanim cenama.
Mi imamo u tom famoznom SSP-u, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine mogućnost u članovima 32, 40. i 41. da predupredimo uvoz roba po damping subvencionisanim cenama i sprečimo nelojalnu konkurenciju.
Druga mera koju sam na tom Odboru prezentirao je da treba pooštriti kontrolu, uvesti standarde, sledljivost, deklarativno obeležavanje i na kraju, ono što je presudno važno, da mi srpski brend koji se zove srpska malina na jedan pametan način treba da zaštitimo geografskim poreklom, maline proizvedene u Srbiji i tu meru sprovesti na području čitave Evrope donošenjem zakona o šemama kvaliteta.
Smatram da država ne treba da se bavi cenom malina, već stvaranjem pravednog ambijenta i omogućavanjem prostora koji će biti pravedan i za vladavinu prava i u ovom sektoru naše privrede.
U to ime, ja vas pozdravljam i želim uspešan današnji rad. Hvala.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege, ja ću danas postaviti nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije, a ona neka bude slobodna po svom nahođenju da rasporedi to po resorima.
Ovih dana smo svedoci da su nezadovoljni ratari i proizvođači mleka izašli na ulice i dobili su ono što su uglavnom tražili, a jedna od tih mera je 18.000 dinara po hektaru i to je sasvim u redu.
Ja hoću da pitam u ime ovih ljudi koji nisu dobili određene prinadležnosti, a to su uglavnom proizvođači mesa, voća, povrća, autohtonih rasa životinja i biljaka, kao i proizvođača organske hrane, pčelari i drugi. Nije ljudi normalno i pitam - da li će šta Vlada uraditi po ovom osnovu da se ova prinadležnost od 18.000 dinara uveća ljudima koji proizvode hranu za srpsko tržište i za izvoz u ruralnim, marginalnim i u uslovima sa otežanim uslovima privređivanjima? Recimo, kao što je moja Ivanjica, gde ljudi bukvalno nekih 30 ari u nekom sajman u strani moraju da obrađuju, da proizvode recimo krompir na gotovo organski način, gde je zemljište sedme i osme klase ili ono zemljište u našoj severnoj Pokrajini, prve klase.
Da li je normalno da podsticaj ide isto ljudima koji proizvode hektar pšenice, hektar plasteničke proizvodnje ili hektar malina? Naravno da nije isto.
Sve ovo govorim u interesu ljudi koji nisu smogli snage da izađu na ove proteste i ja sam dao neki svoj doprinos svemu tome kada su u pitanju proizvođači malina i ovde su ljudi iz devet udruženja koji su me ovlastili da u njihovo ime govorim.
Ja na vreme govorim da ćemo imati problem u najavi, a ja sam ih zamolio da kroz sistem institucija pokušamo nešto da rešimo, da ne izlazimo na ulice. Ako izađemo, onda smo baš izašli.
Dalje, rok upotrebe zamrznutog mesa najduži je u Evropi do šest meseci. Ja u prilog tome imam i na nemačkom i na engleskom iz Brisela jedan dopis, pa ću vam pokazati ako to nekoga zanima. Inače, u Srbiji je to do 12 meseci. Ako smo već "evrofanatici" i hrlimo besomučno u tu EU, zašto ne izjednačimo i ovo? Zašto mi da jedemo meso do 12 meseci, a neko u Evropi do šest?
Sledeće, koji su kriterijumi za uvoz mesa i mleka? Da li je to neko u situaciji da ima pravo da odlučuje o tome mimo institucija i tražim da mi se dostave kopije rešenja za uvoz mesa i mleka od 1. januara 2023. godine do danas?
Znate li ko je Dobrivoje Petrović? E to je čovek koji je rođen 1985. godine u gradu i otišao u selo Zdravčiće da živi i tamo sa svojim dedom i ocem je formirao farmu od 40 krava. Naravno, nije konkurisao kod ovih nacionalnih mera sistema, IPARD, i on je dobio čovek 18. jula prošle godine da pravo da izgradi najmoderniju farmu na Balkanu, u ovom delu Evrope za 75 krava, gde bi se na robotizovan način muzle te krave i on je čovek dobio milion i po evra da napravi investiciju i od toga 94 miliona dinara da mu se vrati, ali je uslov da on izgradi tu farmu, a tek onda da mu se novac vrati.
Sve je uradio što je trebao, rok je 720 dana i već pola tog vremena je proteklo, a šta je njegov problem? Njegov problem je što je otišao sa ovim rešenjem Ministarstva za poljoprivredu kod pet-šest banaka. Ni jedna mu nije odobrila kredit. Njegova investicija je upitna. Ja vas sve pitam, a posebno Vladu Republike Srbije - kako mi možemo da iznađemo način da ovom mladom čoveku pomognemo da on opstane i ostane i da sa svoje četvoro dece, suprugom privređuje i da bude čovek za primer, neko ko nam je potreban u ovim predelima?
Pitao sam Ministarstvo unutrašnjih poslova i imam sve reči hvale. Odgovorili su za piralen u Ivanjici, u bivšoj fabrici "Špik" i zaista su onako hronološki poređali sve inspekcijske nalaze i konstatovali su da postoje burići sa piralenom. Ukoliko se taj piralen zapali, biće bojni otrov. Mi ćemo morati da evakuišemo Ivanjicu.
Pre dva meseca sam postavio to isto pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine i energetike i nisu mi odgovorili. Javno ih prozivam da mi odgovore. Hvala.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, koristim priliku da u ime svih nas našoj uvaženoj koleginici Milici Đurđević Stamenkovski čestitam rađanje dva sina Vukašina i Strahinje i nadam se da ovakve stvari mogu da nas ujedine i da natalitet u Srbiji bude naš motiv, a ne mortalitet, demografija i mračne i tmurne teme.
Moja pitanja su naslovljena na Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo pravde. Za Ministarstvo pravde imam jedno pitanje. Da li znate da u Ivanjici radi deset sudija u Osnovnom sudu? Zadnje dve godine svega šest ljudi je angažovano na predmetima od 3.500 slučajeva. Molim vas da mi dostavite podatak, koliko je svako od tih sudija ponaosob zadužen i da li ćete nešto preduzeti u smislu da predupredite ove probleme i da građani dođu do elementarne pravde? Verovatno takav problem ima Srbija globalno, ali evo konkretno za Ivanjicu ja vas pitam, šta ćete uraditi?
Kada ćete odustati od „beogradizacije“, odnosno kada ćete uvesti decentralizaciju Srbije? Znate, Srbija postoji mimo Beograda. Postoje neka naselja u Srbiji koja žive u otežanim uslovima. Da li znate da danas je lepo čuti da postoji „Beograd na vodi“, ali danas pola Srbije je bukvalno na vodi? Godinama unazad zaskaču nas planinski potoci, nabujale, brze planinske reke i stalno nas nešto iznenadi.
Kada ćemo doći u situaciju da predupredimo ove probleme i definitivno rešimo ovo pitanje? Ljudima ne samo da stradaju usevi, stradaju atarski seoski putevi, koje je nemoguće više obnoviti, nemoguće zbog nebrige vlasti i nemoguće je zbog toga što ljudi u lokalnim samoupravama nemaju dovoljno sredstava.
Sve ono u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno finansiranju lokalnih samouprava, na šta sam ukazivao, da 1,7% ukupnog BDP mora se rasporediti jedinicama lokalne samouprave i to bi trebalo da bude 111 milijardi, a vi raspoređujete godinama unazad 33,37 milijardi, što je za 78 milijardi manje.
Alarmantno stanje je u srpskom malinarstvu. Malinari se spremaju, možda ne znate, ali da vas upoznam, sa izlaskom na ulice. Posredno ili neposredno, od srpskih malina živi negde do milion ljudi.
Mi smo na skupštinskom Odboru za poljoprivredu usvojili zaključak. Taj zaključak se odnosi na više stvari. Ja osim kritike sam bio slobodan na tom Odboru da predložim tri, po meni, konstruktivne mere i Odbor je to jednoglasno usvojio.
Ja ću vam sada reći da, po meni i po zaključku Odbora, Vlada, resorno ministarstvo, uopšte ne treba da se bavi cenom malina i ja se ne slažem sa predsednikom države u mnogo čemu, ali sam saglasan u tome da cenu malina određuje tržište. Međutim, šta je uloga države? Da stvori privredni ambijent gde neće biti malverzacija, manipulacija, zloupotreba, neće biti nekontrolisanog uvoza po damping i subvencionisanim cenama.
Mi imamo u tom famoznom SSP-u, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine mogućnost u članovima 32, 40. i 41. da predupredimo uvoz roba po damping subvencionisanim cenama i sprečimo nelojalnu konkurenciju.
Druga mera koju sam na tom Odboru prezentirao je da treba pooštriti kontrolu, uvesti standarde, sledljivost, deklarativno obeležavanje i na kraju, ono što je presudno važno, da mi srpski brend koji se zove srpska malina na jedan pametan način treba da zaštitimo geografskim poreklom, maline proizvedene u Srbiji i tu meru sprovesti na području čitave Evrope donošenjem zakona o šemama kvaliteta.
Smatram da država ne treba da se bavi cenom malina, već stvaranjem pravednog ambijenta i omogućavanjem prostora koji će biti pravedan i za vladavinu prava i u ovom sektoru naše privrede.
U to ime, ja vas pozdravljam i želim uspešan današnji rad. Hvala.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege, ja ću danas postaviti nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije, a ona neka bude slobodna po svom nahođenju da rasporedi to po resorima.
Ovih dana smo svedoci da su nezadovoljni ratari i proizvođači mleka izašli na ulice i dobili su ono što su uglavnom tražili, a jedna od tih mera je 18.000 dinara po hektaru i to je sasvim u redu.
Ja hoću da pitam u ime ovih ljudi koji nisu dobili određene prinadležnosti, a to su uglavnom proizvođači mesa, voća, povrća, autohtonih rasa životinja i biljaka, kao i proizvođača organske hrane, pčelari i drugi. Nije ljudi normalno i pitam - da li će šta Vlada uraditi po ovom osnovu da se ova prinadležnost od 18.000 dinara uveća ljudima koji proizvode hranu za srpsko tržište i za izvoz u ruralnim, marginalnim i u uslovima sa otežanim uslovima privređivanjima? Recimo, kao što je moja Ivanjica, gde ljudi bukvalno nekih 30 ari u nekom sajman u strani moraju da obrađuju, da proizvode recimo krompir na gotovo organski način, gde je zemljište sedme i osme klase ili ono zemljište u našoj severnoj Pokrajini, prve klase.
Da li je normalno da podsticaj ide isto ljudima koji proizvode hektar pšenice, hektar plasteničke proizvodnje ili hektar malina? Naravno da nije isto.
Sve ovo govorim u interesu ljudi koji nisu smogli snage da izađu na ove proteste i ja sam dao neki svoj doprinos svemu tome kada su u pitanju proizvođači malina i ovde su ljudi iz devet udruženja koji su me ovlastili da u njihovo ime govorim.
Ja na vreme govorim da ćemo imati problem u najavi, a ja sam ih zamolio da kroz sistem institucija pokušamo nešto da rešimo, da ne izlazimo na ulice. Ako izađemo, onda smo baš izašli.
Dalje, rok upotrebe zamrznutog mesa najduži je u Evropi do šest meseci. Ja u prilog tome imam i na nemačkom i na engleskom iz Brisela jedan dopis, pa ću vam pokazati ako to nekoga zanima. Inače, u Srbiji je to do 12 meseci. Ako smo već "evrofanatici" i hrlimo besomučno u tu EU, zašto ne izjednačimo i ovo? Zašto mi da jedemo meso do 12 meseci, a neko u Evropi do šest?
Sledeće, koji su kriterijumi za uvoz mesa i mleka? Da li je to neko u situaciji da ima pravo da odlučuje o tome mimo institucija i tražim da mi se dostave kopije rešenja za uvoz mesa i mleka od 1. januara 2023. godine do danas?
Znate li ko je Dobrivoje Petrović? E to je čovek koji je rođen 1985. godine u gradu i otišao u selo Zdravčiće da živi i tamo sa svojim dedom i ocem je formirao farmu od 40 krava. Naravno, nije konkurisao kod ovih nacionalnih mera sistema, IPARD, i on je dobio čovek 18. jula prošle godine da pravo da izgradi najmoderniju farmu na Balkanu, u ovom delu Evrope za 75 krava, gde bi se na robotizovan način muzle te krave i on je čovek dobio milion i po evra da napravi investiciju i od toga 94 miliona dinara da mu se vrati, ali je uslov da on izgradi tu farmu, a tek onda da mu se novac vrati.
Sve je uradio što je trebao, rok je 720 dana i već pola tog vremena je proteklo, a šta je njegov problem? Njegov problem je što je otišao sa ovim rešenjem Ministarstva za poljoprivredu kod pet-šest banaka. Ni jedna mu nije odobrila kredit. Njegova investicija je upitna. Ja vas sve pitam, a posebno Vladu Republike Srbije - kako mi možemo da iznađemo način da ovom mladom čoveku pomognemo da on opstane i ostane i da sa svoje četvoro dece, suprugom privređuje i da bude čovek za primer, neko ko nam je potreban u ovim predelima?
Pitao sam Ministarstvo unutrašnjih poslova i imam sve reči hvale. Odgovorili su za piralen u Ivanjici, u bivšoj fabrici "Špik" i zaista su onako hronološki poređali sve inspekcijske nalaze i konstatovali su da postoje burići sa piralenom. Ukoliko se taj piralen zapali, biće bojni otrov. Mi ćemo morati da evakuišemo Ivanjicu.
Pre dva meseca sam postavio to isto pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine i energetike i nisu mi odgovorili. Javno ih prozivam da mi odgovore. Hvala.
Postavio bih pitanje Ministarstvu poljoprivrede, vezano za podsticaje po hektaru koji su opredeljeni za ovu 2023. godinu u iznosu od 6.000 dinara, i mislim da bi ovo moglo poštenije da se rasporedi, a ne ovako linearno, već u zavisnosti od toga čime se bavimo, da li se bavimo proizvodnjom malina, stakleničkom, plasteničkom proizvodnjom, proizvodnjom pšenice itd. Nije isto da li se proizvodi na 1.800 metara nadmorske visine ili na 200 metara, da li u uslovima otežanog privrednog razvoja, da li je biljna struktura ova ili ona. Klasa zemljišta je takođe ono što treba da opredeli visinu subvencija, odnosno podsticaja po hektaru.
Takođe, imam pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, a koje se odnosi na osiguranje useva. Subvencije od 70% su smanjene na 30%, odnosno 40% u upravnim okruzima, kao što su Moravički, Kolubarski, Zlatiborski, Podunavski, Šumadijski, a ja bih dodao i Mačvanski. Da li će se nekim podzakonskim aktom ovo regulisati ili će ostati ovo kako je zakonom definisano, odnosno izmenom zakona?
Takođe, želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede – kada će se raditi na dodatnoj automatizaciji protivgradnih stanica i kada će ti protivgradni strelci imati neku pristojnu prinadležnost, a ne za četiri, 4.500 dinara ići na lansirne rampe i u toku noći se maltretirati, po kiši, nevremenu, štititi naše nebo koje je ugroženo uglavnom u ovim navedenim okruzima.
Postavljam pitanje Ministarstvu za građevinarstvo, odnosno infrastrukturu, kada će se pored izgradnje beogradskog metroa, pri čemu finansiramo svi mi građani Republike Srbije i poreski obveznici u iznosu od 4,6 milijardi taj famozni metro, kada ćemo mi iz unutrašnjosti moći da napravimo neke kapitalne investicije koje će biti rasitnjene, odnosno biće raspoređene širom Srbije?
Ja dajem jedan doprinos svemu tome, pa predlažem da u 100 opština u Republici Srbiji se izgradi u proseku po 500 kilometara asfaltnih seoskih puteva širine tri metra, debljine asfalta šest centimetara sa svim nasipima i kanalima. To naravno neće koštati više od 2,8 milijardi evra, što je ekvivalent izgradnji, odnosno rekonstrukciji železničke pruge od Beograda do Niša.
Takođe, smatram da na ovaj način bi ljudi ostajali da žive u ruralnim marginalnim seoskim područjima i da se neko u ovoj zemlji napokon seti srpskog seljaka, da se seti tih ljudi koji sele u ove velike gradove. Vi imate po zadnjem popisu situaciju da samo iz velikih gradova se ljudi nisu selili nigde, a da smo mi iz unutrašnjosti raseljeni. U proseku 20% ljudi je nestalo širom Srbije iz tih marginalnih ruralnih predela. Neki su otišli u inostranstvo, a neki u veće gradove.
Takođe, pitam Ministarstvo poljoprivrede, kada će se granica, minimalna granica za poljoprivredna gazdinstva od osam miliona dinara povećati, recimo, na 12 miliona dinara za ulazak u PDV? Kao što znate, cene i potrošačke korpe i imputi i sveopšta inflacija su povećani, tako da bi to bilo logično.
Takođe, imam da pitam Vladu Republike Srbije, kada će se to desiti da srpski seljak koji je naravno ovim zakonom koji smo doneli pre nekoliko sednica oporezovan, koji je preduzetnik, kada će on dobiti subvencije i podsticaje, kao što to dobijaju strani investitori? Ne mora da bude taj iznos, 73.600, kao što ima „Rauh“ iz Koceljeve ili 144.000 „Henkel“ ili 140.000 fabrika čokolade u Novom Sadu. Dovoljno je 10.000 evra po novootvorenom radnom mestu uz ugovornu obavezu od pet godina. Jer, jednom kad seljak ostane na svom domaćinstvu, on do groba tu ostaje. Neće da seli svoju fabriku pod vedrim nebom.
Na kraju, završavam sa ovim, gospođo predsedavajuća, ja nisam neko ko veruje u teorije zavere, ali često me građani pitaju – ko ovo šparta naše nebo, o čemu se radi? Ovi silni avioni lete svaki dan, da li je to sa razlogom ili bez razloga? Molim državu da zbog tih ljudi koji veruju u te teorije zavere izađe sa jasnim stavom i kaže o čemu se radi. Hvala.
(Ivanjica, 13.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | 0.00 | RSD | 01.08.2022 - |