Evo, da dam i ja neki doprinos da uozbiljimo temu, da na pola puta krenemo na ono što smo rešili danas da govorimo.
Kada je izgradnja Železnice u pitanju, to je vidan pomak. Zaista želim da pozdravim ovu inicijativu i investiciju od dve milijarde 775 miliona, jer velika je investicija i nije tu sporno. Međutim, cena izgradnje i rekonstrukcije je upitna, kao i javne nabavke koje će opredeliti ovu investiciju.
Vlast se hvali da imamo ogroman suficiti u budžetu i da javni dug u BDP nikad nije bio povoljniji.
Na primeru moje Ivanjice ja ću vam samo dati par primera kako mi to vidimo. Imate oko 20 mesnih zajednica i u svakoj toj mesnoj zajednici je problem putna infrastruktura.
Samo da vam povučem jednu paralelu. Za ovih dve milijarde i 775 miliona. Sto opština i gradova u Srbiji može da izgradi asfaltne puteve u širini od tri metra, tako da svaka opština izgradi oko 500 kilometara. To je negde oko dve milijarde i 800 miliona.
Želim da dam svoj doprinos u tom smislu da ako se već zadužujemo, zadužimo Srbiju i poreske obveznike za još dve milijarde i 800 miliona i da izgradimo putnu infrastrukturu u 100 opština u Republici Srbiji i na taj način mlade ljude zaustavimo da nam se ne sele iz ruralnih seoskih područja.
Hvala vam.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas postaviti nekoliko suštinski važnih pitanja za građane Republike Srbije, neću se baviti ni osporavanjem, ni podrškama bilo kom političaru, a tiču se ova pitanja zdravstvene bezbednosti prehrambenog suvereniteta poljoprivrede, a na neki način i energetike. Pa, da krenem.
Petnaest milijardi se duguje poljoprivrednim proizvođačima iz 2022, 2021. i 2020. godine, pitam, kada će ovi podsticaji subvencije se isplatiti, a da to bude blagovremeno i na vreme da ljudi pre setve imaju taj novac i da im omoguće jednu relaksiranu situaciju.
Postavio sam takođe pisanim putem pitanje Ministarstvu za brigu o selu, koliko je zadruga to ministarstvo pomoglo, sa koliko novca, koje su to zadruge. Taksativno da mi daju odgovor. Uputili su me na sajte Ministarstva gde taj odgovor nisam uspeo da nađem, pa ih ovog puta molim da mi to zvanično taksativno napišu da bih ja mogao dalje da delujem.
Predlažem Ministarstvu privrede i poljoprivrede da napravimo jednu fabriku skroba kako ne bi izvozili kukuruz kao sirovinu. Predlažem da napravimo jednu fabriku za dehidrirano mleko, tako da kada imamo suficita da možemo konditorskoj industriji da ponudimo, a ne da zavisimo od uvoza i ad hok da rešavamo pitanja, ne samo mleka, mesa već i svega drugog. Tako da moramo malo ozbiljnije pristupiti toj temi. Eto, ja dajem javno taj jedan predlog.
Proizvođači mleka su ovih dana očajni, ogorčeni. Ministarstvo nudi određena rešenja koja sama po sebi mogu da nešto da znače, međutim, ono što je potrebno proizvođačima mleka i mlečnog govedarstva, a to je dugoročna strategija, da oni ljudi znaju, a ne ovako zabranite izvoz, pa onda pustite posle mesec dana, pa se zasiti tržište, pa deficit, pa suficit, pa oni ne znaju.
Oni ljudi traže da se nekontrolisanim uvoz mleka sumnjivog porekla spreči, jer mi ljudi ne znamo šta više uvozimo, to je van svakih naših opservacija i tako dalje. Oni takođe traže da se subvencije po litru podignu na 20 dinara, da se zagarantuje minimalna otkupna cena mleka, takođe da se i zabrani, odnosno ukloni uredba, mada je ona 1. februara uklonjena, ali je pitanje kada će se ponovo uspostaviti na izvoz mleka. Tako da su to suštinska pitanja koja mlekari pitaju, ali nadam se da ćemo dobiti odgovor.
Uvozno mleko se prodaje po domaćim etiketama, domaćim brendovima. Da li je to normalno? Da li inspekcije rade svoj posao? Takođe za Ministarstvo poljoprivrede. Aflatkosin je problem koji omogućava mlekarima da manipulišu sa koncentracijom aflatkostina. Ono što ja predlažem da laboratorije u Srbiji krenu u jednu drugu aktivnost, a to je da u fabrikama stočne hrane pronalaze aflatoksin, a ne tamo gde je posledica, gde u mesu i mleku je aflatoksin. Znači, tražim da se ispituje prisustvo aflatoksina u fabrikama stočne hrane, jer tamo ljudi otkupljuju sumnjiv, odnosno lošeg kvaliteta kukuruz koji je zaražen u dobroj meri aflatoksinom.
Da li bilo koja laboratorija u Srbiji ispituje prisustvo GMO organizama u mesu, mleku, jajima, voću, povrću? Naravno, da ne, a nema jasnog, deklarativnog obeležavanja, nema sledljivosti. Znači, to je problem, mi ne znamo šta iz inostranstva uvozimo. Dođe roba, stavimo u raf i onda kupuje ko kako hoće, a nemamo pojma o čemu se radi. Porez na dohodak, poljoprivrednik, preduzetnik smo uveli na jednoj od pre nekoliko sednica i ti ljudi plaćaju porez, vode knjige, plaćaju porez. Pa, kada će oni imati subvenciju od deset do 144 hiljade evra kao što imaju strani investitori. To je jedan od bitnih takođe problema.
Kada će ambasade i Privredna komora Srbije raditi nešto da unaprede prodaju naših domaćim proizvoda na stranim tržištima ili ćemo čekati samo da neko dođe i kupi, ionako već ugroženu privredu.
Poljoprivredna gazdinstva koja su imala osam miliona dinara limit pa da uđu u PDV ja predlažem da se podigne na 12 miliona, iz prostog razloga što troškovi života i inflacija su učinili svoje.
Ono što još hoću da kažem, neproverena informacija, ali pozivam resorno ministarstvo da u Ivanjici postoji jedna fabrika, bivša fabrika „Špik“ i građani su mi sugerisali da postoji opasnost, a ona se zove piralensko ulje koje se koristi za hlađenje trafostanica i u slučaju požara piralensko ulje prelazi u bojni otrov. Nećemo stići da evakuišemo Ivanjicu, ukoliko su ovi navodi tačni. Pozivam Ministarstvo unutrašnjih poslova da reaguje hitno po ovome.
Završavam sa ovim, kada će elektrosnabdevanje u seoskim i planinskim područjima da se reguliše? Kada će te bukve i šljive i ostale biljke da nam manje prave probleme? Tako da, u tom smislu, nadam se da će elektrosistem funkcionisati ne samo ovde u Beogradu, već i u seoskim područjima. Hvala.
Ako možete samo vreme da vratite, molim vas.
Dame i gospodo, poštovane kolege poslanici, građani Republike Srbije, poštovani studenti, u ime Srpskog pokreta Dveri hoću da kažem da mi živimo u polarizovanoj Srbiji podeljenoj i po ovom osnovu kada su u pitanju mediji. Ne možemo oko bilo čega da se saglasimo, pa ni oko medija. Na jednoj strani imate ove prorežimske medije gde dnevni analitičari bukvalno spavaju na tim medijima, imate ove prozapadne medije koji bilo kakav predznak srpskog ako ima u konotaciji oni to jednostavno sankcionišu i mi smo osuđeni na RTS i bilo bi logično da mi podržavamo RTS kao takvu.
Međutim, ono što RTS, recimo, u javnom prostoru ovih dana ne emituje, a to je jedna dobra akcija koju grad Beograd na čelu sa Aleksandrom Šapićem sve vreme promoviše, a to je tih 6.000 dinara deci Beograda. Pitam vas - šta je sa decom iz unutrašnjosti Srbije, kad će ona dobiti 6.000 dinara, kada će biti besplatni vrtići, jer će deca biti osuđena da po lošim putevima na traktorima i drugim sredstvima prevoza idu u škole, a u školama je sve manje đaka, a o tome ne postoje neke edukativne informativne emisije da se upoznaje javnost?
Ono što je simptomatično, kada će da se prestane sa naplatom TV pretplate uz poljoprivredne objekte poput: bunara, farmi, štala, ribnjaka, staklenika, strugara, hladnjača, sušara itd? Ko tamo gleda televiziju? Zašto se tu naplaćuje? Koji su razlozi
za sve to? Srpski pokret Dveri naravno da hoće da podrži, ali pravi informativni program RTS i da budemo ravnopravno zastupljeni, a ne na ovaj način. Hvala.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, ja ću danas postaviti nekoliko suštinski važnih pitanja za građane Republike Srbije, neću se baviti ni osporavanjem, ni podrškama bilo kom političaru, a tiču se ova pitanja zdravstvene bezbednosti prehrambenog suvereniteta poljoprivrede, a na neki način i energetike. Pa, da krenem.
Petnaest milijardi se duguje poljoprivrednim proizvođačima iz 2022, 2021. i 2020. godine, pitam, kada će ovi podsticaji subvencije se isplatiti, a da to bude blagovremeno i na vreme da ljudi pre setve imaju taj novac i da im omoguće jednu relaksiranu situaciju.
Postavio sam takođe pisanim putem pitanje Ministarstvu za brigu o selu, koliko je zadruga to ministarstvo pomoglo, sa koliko novca, koje su to zadruge. Taksativno da mi daju odgovor. Uputili su me na sajte Ministarstva gde taj odgovor nisam uspeo da nađem, pa ih ovog puta molim da mi to zvanično taksativno napišu da bih ja mogao dalje da delujem.
Predlažem Ministarstvu privrede i poljoprivrede da napravimo jednu fabriku skroba kako ne bi izvozili kukuruz kao sirovinu. Predlažem da napravimo jednu fabriku za dehidrirano mleko, tako da kada imamo suficita da možemo konditorskoj industriji da ponudimo, a ne da zavisimo od uvoza i ad hok da rešavamo pitanja, ne samo mleka, mesa već i svega drugog. Tako da moramo malo ozbiljnije pristupiti toj temi. Eto, ja dajem javno taj jedan predlog.
Proizvođači mleka su ovih dana očajni, ogorčeni. Ministarstvo nudi određena rešenja koja sama po sebi mogu da nešto da znače, međutim, ono što je potrebno proizvođačima mleka i mlečnog govedarstva, a to je dugoročna strategija, da oni ljudi znaju, a ne ovako zabranite izvoz, pa onda pustite posle mesec dana, pa se zasiti tržište, pa deficit, pa suficit, pa oni ne znaju.
Oni ljudi traže da se nekontrolisanim uvoz mleka sumnjivog porekla spreči, jer mi ljudi ne znamo šta više uvozimo, to je van svakih naših opservacija i tako dalje. Oni takođe traže da se subvencije po litru podignu na 20 dinara, da se zagarantuje minimalna otkupna cena mleka, takođe da se i zabrani, odnosno ukloni uredba, mada je ona 1. februara uklonjena, ali je pitanje kada će se ponovo uspostaviti na izvoz mleka. Tako da su to suštinska pitanja koja mlekari pitaju, ali nadam se da ćemo dobiti odgovor.
Uvozno mleko se prodaje po domaćim etiketama, domaćim brendovima. Da li je to normalno? Da li inspekcije rade svoj posao? Takođe za Ministarstvo poljoprivrede. Aflatkosin je problem koji omogućava mlekarima da manipulišu sa koncentracijom aflatkostina. Ono što ja predlažem da laboratorije u Srbiji krenu u jednu drugu aktivnost, a to je da u fabrikama stočne hrane pronalaze aflatoksin, a ne tamo gde je posledica, gde u mesu i mleku je aflatoksin. Znači, tražim da se ispituje prisustvo aflatoksina u fabrikama stočne hrane, jer tamo ljudi otkupljuju sumnjiv, odnosno lošeg kvaliteta kukuruz koji je zaražen u dobroj meri aflatoksinom.
Da li bilo koja laboratorija u Srbiji ispituje prisustvo GMO organizama u mesu, mleku, jajima, voću, povrću? Naravno, da ne, a nema jasnog, deklarativnog obeležavanja, nema sledljivosti. Znači, to je problem, mi ne znamo šta iz inostranstva uvozimo. Dođe roba, stavimo u raf i onda kupuje ko kako hoće, a nemamo pojma o čemu se radi. Porez na dohodak, poljoprivrednik, preduzetnik smo uveli na jednoj od pre nekoliko sednica i ti ljudi plaćaju porez, vode knjige, plaćaju porez. Pa, kada će oni imati subvenciju od deset do 144 hiljade evra kao što imaju strani investitori. To je jedan od bitnih takođe problema.
Kada će ambasade i Privredna komora Srbije raditi nešto da unaprede prodaju naših domaćim proizvoda na stranim tržištima ili ćemo čekati samo da neko dođe i kupi, ionako već ugroženu privredu.
Poljoprivredna gazdinstva koja su imala osam miliona dinara limit pa da uđu u PDV ja predlažem da se podigne na 12 miliona, iz prostog razloga što troškovi života i inflacija su učinili svoje.
Ono što još hoću da kažem, neproverena informacija, ali pozivam resorno ministarstvo da u Ivanjici postoji jedna fabrika, bivša fabrika „Špik“ i građani su mi sugerisali da postoji opasnost, a ona se zove piralensko ulje koje se koristi za hlađenje trafostanica i u slučaju požara piralensko ulje prelazi u bojni otrov. Nećemo stići da evakuišemo Ivanjicu, ukoliko su ovi navodi tačni. Pozivam Ministarstvo unutrašnjih poslova da reaguje hitno po ovome.
Završavam sa ovim, kada će elektrosnabdevanje u seoskim i planinskim područjima da se reguliše? Kada će te bukve i šljive i ostale biljke da nam manje prave probleme? Tako da, u tom smislu, nadam se da će elektrosistem funkcionisati ne samo ovde u Beogradu, već i u seoskim područjima. Hvala.
Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, evo nastavljamo ovaj Sizifov posao. Ja se danas neću baviti globalnim temama. Baviću se temama onim koji su povereni od naših građana u interesu životnih pitanja, egzistencije i esencijalnih pitanja, nasušno važnih i potrebnih da bi ljudi svoj život učinili kvalitetnijim i boljim.
Ja sam ovde po resorima odlučio da postavljam pitanja i ona će biti kratka, jasna, jer krećem se kroz Srbiju, razgovaram sa ljudima, pre svega iz reda preduzetnika i poljoprivrednika, kojima i sam pripadam, pa ću pitati gospodina Sinišu Malog - da li je normalno da zbog racionalizacije poreskih uprava regionalni centri imaju primat, a da lokalne poreske uprave nemaju, pa u tom smislu pitam - da li seljaci, poljoprivredni proizvođači, građani Ivanjice, Lučana, recimo, Gornjem Milanovca moraju po jedno rešenje ili potvrdu da odlaze u Čačak ili to mogu da izdaju lokalne jedinice poreske uprave?
Registar pružalaca računovodstvenih usluga je definisan tako da do 1. januara ove godine ko se registrovao, registrovao se, a od 7.322 pravna lica svega 2.064 njih je uspelo da se registruje. Šta ćemo sa ovih 5.000? Da li ovaj rok može da se produži?
Gospodinu Gašiću jedno kratko pitanje vezano za pirotehniku, za Zakon o eksplozivnim sredstvima. On postoji već pet godina, ali nismo još uspeli da ga vidimo na svetlosti dana, a znamo da i životinje se plaše, naši mladi se ozleđuju, itd. - da li će se nešto uraditi po tom pitanju?
Gospodinu Martinoviću imam da uputim jedno pitanje - da li transferna sredstva su raspoređena po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava po članu 37. a tamo je opredeljeno svega 33 milijarde, a znamo da 106,5 milijardi je ono što zakon definiše, šta ćemo sa tom razlikom i kako to treba nadomestiti?
Gospođi Kisić imam da uputim jedno pitanje. Ono se odnosi na ljude koji imaju decu, a i neki komad zemlje, pa su onda u hendikepu zbog te zemlje, poljoprivrednog zemljišta, i ne mogu da imaju dečiji dodatak. Da li tu možemo nešto da menjamo?
Gospođi Ireni Vujović upućujem pitanje jednostavno vrlo – kada će se iz upotrebe izbaciti plastične kese?
Gospodinu Nikoli Selakoviću jedno prosto i jednostavno pitanje. Ljudi koji su radili 40 godina, a nemaju 65 godina života trajno su obespravljeni za onaj deo koji im je umanjen. Da li ćete tu nešto preduzeti?
Gospodinu Branku Ružiću – kako rešiti problem u školama, a posebno u školama u seoskom području u ruralnim predelima gde je manje od 10 učenika ili recimo šta ćete preduzeti sa Umetničkom školom u Kragujevcu gde je izvesna gospođa Petrović imala fantastičan projekat za to?
Gospodinu Radetu Basti upućujem pitanje – da li Fond za razvoj ima dovoljan budžet za sve zahteve koji treba da se obrađuju?
Gospodinu Milanu Krkobabiću – da li je normalno da daje 500 miliona dinara za seoske kuće umesto za poljoprivredno zemljište, jer tako bi mladi bračni parovi imali mogućnost da stvaraju novostvorenu vrednost, a ne da im kuće služe za vikendice?
Gospođi Danici Grujičić – da li će Ivanjičani, Gornjomilanovčani, Lučanci, da li će oni ići sve vreme u užičku bolnicu da se žene porađaju ili ćete opremiti čačansku kako dolikuje i jednom rešiti taj problem?
Gospodinu Momiroviću – da li će poštovati SSP i u onom smislu kada treba da se zaštiti naše tržište u smislu člana 41. i 42. zakona?
Gospođi Đedović, solarni paneli, drvene bandere i trafostanice su problem i mi imamo konkretna rešenja, ali zbog vremena neću dužiti, da bi stigao sve ovo da ispričam.
Gospođi Jeleni Tanasković, štete od divljih životinja, medveda, vukova, divljih svinja, prave ogromne štete u planinskim područjima, da li imamo rešenje za to? Kada će se rešiti status zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima u Ministarstvu poljoprivrede? Kada će se izjednačiti regulativa da i mi u prometu imamo samo meso do šest meseci starosti, a ne do 12 kao što je to u EU?
Na kraju, gospođi guvernerki Tabaković, oprostite, još jednu rečenicu, mi smo podneli u skladu sa Odborom za poljoprivredu i resornim ministarstvom Narodnoj banci zahtev da se dodeli, odnosno odobri moratorijum, reprogram ili neka garantna šema za otkupljivače malina, a samim tim proizvođači malina bi imali priliku da budu isplaćeni.
Hvala vam na razumevanju. Prijatno.
(Ivanjica, 13.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | 0.00 | RSD | 01.08.2022 - |