Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, imam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje je za predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, jer 14. septembra ovde je 14 potpisnika predstavnika Udruženja malinara se sastalo u Ivanjici i pozvalo me na taj sastanak i ovlastilo me da predam zahtev predsedniku Republike, kao po njihovim rečima, najvećem autoritetu koji može da posreduje kod svih relevantnih državnih institucija i ako sam ih ja upozorio da predsednik Republike nema mandat za to ni po zakonu ni po Ustavu, ali eto, oni su pokušali i ja naravno, nisam iskazao svoju isključivost i gordost i uredno sam to na pisarnici podneo. Prihvatam i to da predsednik Republike ne može ovim da se bavi, ali mogao je da prosledi nekome. Javno ga pitam šta će uraditi ako se ugasi proizvodnja malina, posebno u ovom ruralnom delu Srbije, Zlatiborskom, Kolubarskom, Mačvanskom i ostalim okruzima.
Takođe, imam pitanje do kada ćete da favorizujete Zakon o budžetu, odnosno o budžetskom sistemu u odnosu na ovaj relevantni Zakon koji se tiče finansiranja lokalnih samouprava. U Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava eksplicitno piše da 1,7% ukupnog BDP u tekućoj godini se mora rasporediti jedinicama lokalne samouprave. Pohvalno je što je sedam hiljada milijardi BDP ove zemlje, znači, 111 milijardi da se rasporedi. Vi godinama, 12 godina raspoređujete svega 33 milijarde i tako zakidate lokalne samouprave. Vršite kompletno centralizaciju države, tako da, recimo, mojoj Ivanjici umesto milijardu 83 miliona lokalna samouprava dobija 322 miliona, a onda se zahvaljuju državnim institucijama što dobiju za četiri godine svog mandata 220 miliona za glavnu recimo, ulicu u Ivanjici.
Pitam Ministarstvo poljoprivrede, da li će napokon primiti nezadovoljne proizvođače koji su evo, juče protestvovali u Kraljevu, Požarevcu, Dolovu, Guberevcima itd.
Takođe, pitam Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, da li možemo na neki način, a sve u skladu sa onim famoznim Sporazumom SSP iz 2013. godine, da li možemo da zaustavimo nekontrolisan uvoz. Da li tamo u članovima 32, 40 i 41. postoji mogućnost da u određenim slučajevima sprečimo nekontrolisani uvoz. Tri puta sam pitao resorno ministarstvo i tražio obaveštenje o tome da od Nove godine do 1. oktobra daju podatke koliko je mesa i mleka uvezeno, ko su uvoznici, da li su to samo trgovci, proizvođači ili i jedni i drugi?
Naravno, o svemu ovome bi mogli da pričamo i na Odboru za poljoprivedu, ali tamo nema ko da nas čuje, jer izvršna vlast je pobrkala lončiće i pomislili su da smo mi ti koji treba da polažemo račune Ministarstvu poljoprivrede, a ne obratno.
Imam jedan konkretan predlog i pitanje, da li ima neko da čuje u ovoj zemlji da proizvođači mleka, koji imaju priznajem, dobre podsticaje od 19 dinara, i to bi se reklo da nije loše, međutim, koliko je realno u praksi da poljoprivredni proizvođači dobiju tih 19 dinara, ili to na neki način pripadne mlekarama. Naš konkretan predlog i molim vas, da ovo Vlada čuje i razmotri da subvencije i podsticaji idu po grlu, umatičenom grlu, tako da se izjednači mogućnost i malih proizvođača mleka koji imaju jednu, dve krave. Podsetiću vas da 90% proizvođača mleka ima od jedne do devet krava, a preko 10 krava svega 10%. Da li je u interesu nekome da se ugase mali proizvođači i da se svi pretvorimo u jeftinu radnu snagu, uključujući i ratare i stočare i voćare, i ljude koji se bave organskom hranom, a posebno autohtonih vrsta životinja i biljaka.
Ja ću podsetiti i pitati resorno ministarstvo da li su isplaćeni podsticaji i subvencije za proizvođače autohtonih vrsta životinja, posebno onih u našim ruralnim predelima kao što je Raška oblast i tome slično? Hvala lepo.
Bilo bi krajnje neodgovorno i neozbiljno ne podržati izgradnju autoputeva i uopšte infrastrukture, međutim imamo problem sa cenama tih autoputeva.
I ovaj autoput na koji sam ja amandman i predložio, to je „Autoput mira“. Možda je u dobroj meri bitan za građane Merošine, Žitorađe, Prokuplja, Kuršumlije, Doljevca i okolnih mesta, ali je mnogo važniji za NATO trupe koje treba iz Drača da se prebace do Crnog mora, a usput srpsko-ruski humanitarni centar ne razvija makar paralelno tome. Ali da se ne bavimo visokom politikom ovaj autoput je trebalo u decembru 2021. godine da koša 650 miliona evra, a imamo informaciju da će preći više od milijardu i 400 miliona evra.
Za ove novce može da se izgradi ne samo u južnoj Srbiji u 50 opština po 400 kilometara seoskih asfaltnih puteva i da na taj način demografski rešimo probleme koje imamo vezano za demografiju, za ostajanje ljudi da žive u tim marginalnim područjima. Tom infrastrukturom zadržali bi mlade na selu, pospešili bi privredu, turizam i sve ono što sam i ovih dana govorio.
Kada već pominjem autoputeve, meni je žao što gospodin Vesić nije večeras ovde da ga pitam šta je sa Lazom i Munjinim brdom koji je živa ili kakva god prepreka izgradnji puta Preljina-Požega i dalje ka Boljarima? Pitam vas sve kada će se konačno znati završetak, makar do Požege, da informišemo te ljude koji žive da na osnovu toga naprave neke projekte i planove za svoj život, za infrastrukturne, privredne i ostale objekte, da znaju kad će moći da se izvrši taj eksproprijacija, da li će moći da grade svoje objekte ili neće? Hvala lepo.
Poštovani građani Republike Srbije, kolege narodni poslanici, predstavnici Vlade, u ovo doba noći ja ću vas kratko informisati o tome o čemu najčešće govorim sa mojim kolegama preduzetnicima i privrednicima. Oni nemaju bitnu zamerku budžeta, ali na način na koji se on troši svakako imaju.
Ono što želim sa ovog mesta da poručim, a najčešće sa tim ljudima razgovaram i ono što im smeta je posebno Zakon o porezu na dobit. Taj zakon u članu 50a govori da oni ljudi koji imaju ulaganja na godišnjem nivou milijardu ili osam miliona evra i 100 zaposlenih imaju u tekućoj godini biće oslobođeni na 10 godina od poreza na dobit, a ja vas pitam – ko u ovoj zemlji može tako sebi nešto da priušti? Ko ima uslove da tako nešto sebi ostvari kao benefit? Imamo apsolutni apsurd da mi koji nemamo te uslove iz našeg poreza na dobit finansiramo strane investitore i neke domaće privrednike, grosiste koji imaju veći obim poslovanja.
Takođe, hteo bih da pitam – zašto ne razmišljate u sledećem pravcu da motivišete privrednike koji isplaćuju zaposlenima više plate, pa tako da umesto 60-ak posto, koliko na minimalcu moraju da plate poreza i doprinosa, recimo, na platu od 100 hiljada plati 35% i tako ih motivišete da uđu u legalne tokove, a ne da deo isplaćuju legalno, a nešto na ruku, na crno?
Naravno, ova projekcija od 600 milijardi, koliko ste rekli, za kapitalne investicije je svakako dobra kada bi se ona pošteno rasporedila. Da li ste u jednom trenutku pomislili da osim velikih projekata, kao što je Ekspo, kao što su stadioni, kao što je metro, napravite u 100 opština po 400 kilometra seoskih običnih, asfaltnih puteva širine tri metra, debljine asfalta šest centimetara i na taj način demografski sprečite egzodus stanovništva iz seoskog i ruralnog područja. Da bezbednost države podupremo na taj način, u turističkom, privrednom, svakom drugom smislu.
Smatram da imate prostora samo treba malo da razmišljate i lepo je što se Srbija gradi i što postoje ovi ogromni infrastrukturni projekti. Međutim, ono što hoću ovde da iskoristim priliku da kažem, za razliku od kolega iz opozicije, budžet za poljoprivredu nije manji nego što je bio. On jeste nominalno manji, ali je veći iz prostog razloga zašto prošlogodišnji budžet je bio nominalno veći, ali dugovanja iz prethodnih godina su nasleđena tako da treba iskreno i pošteno govoriti. Međutim, kako se raspoređuje taj budžet. To je problem.
Evo jedan predlog, da iskoristim ovih par minuta, odnosno minut, koliko mi je ostalo. Dvanaest hiljada minimalac po hektaru je u redu tamo gde ljudi obrađuju 500 hektara, a šta da rade ljudi u marginalnim područjima gde drže vola u strani, 30 ari da obrade i šta oni imaju od toga? Znači, moj je predlog da 20 hiljada dinara bude ovo do 100 hektara, 40 hiljada dinara u marginalnim, ruralnim područjima na većim visinskim destinacijama, u zaštićenom prostoru gde se proizvode razne voćke…
Nema govora na sednicama odbora.
(Ivanjica, 13.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | 0.00 | RSD | 01.08.2022 - |