Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalazi više zakona i sporazuma koje je predložila Vlada Republike Srbije.
Reč je o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, Predlogu zakona o potvrđivanju Protokola o zaštiti od poplava, uz Okvirni sporazum o slivu reke Save i Predlogu zakona o potvrđivanju drugog amandmana na Ugovor o saradnji između Vlade Republike Srbije i Evropske organizacije za eksploataciju meteoroloških satelita.
Odmah na početku želim da naglasim da će poslanička grupa SVM podržati ove predloge zakona, kao i sporazum. Naravno, imamo i neke sugestije koje želim da iznesem o ovim predlozima zakona.
Prvenstveno bih govorio o Predlogu zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje, jer smatram da ovaj predlog zakona može da ima najveći uticaj na poslovanje naših poljoprivrednih proizvođača.
U kakvom stanju je naša poljoprivreda, svima nama je dobro poznato, svi pričamo o važnosti ove grane privrede, međutim, nažalost, naši proizvođači teško napreduju. Imaju dosta problema sa cenama žitarica, imali su ove godine, problema sa elementarnim nepogodama. Zbog svih tih stvari oni uvek računaju na pomoć države i verujte mi to nije tako samo kod nas, nego je tako i u nekim drugim zemljama u okruženju. Uvek je dobro došao svaki vid pomoći sa strane Ministarstva poljoprivrede. Treba da naglasim da država, ako želi da ova grana privrede napreduje, mora da izdvoji veća sredstva za poljoprivredu. Siguran sam da bez subvencija u poljoprivredi, naši proizvođači ne mogu biti konkurenti na tržištu EU. Vodi se ogromna bitka, imamo tržišnu utakmicu u EU. Nažalost, naši proizvođači teško mogu do terena, a ne još da se takmiče sa proizvođačima iz EU. Zbog toga je ovaj zakon izuzetno važan, pošto je namera ministra sa poljoprivrede da na neki način pomaže svoje poljoprivrednike, odnosno da im obezbedi neku šansu da dođu do sredstava kad im je najpotrebnije.
Naravno, pitanje kako će ovaj zakon da zaživi i kako će se primenjivati? Znači, ovaj Predlog zakona daje šansu našim proizvođačima, da posluju, isto tako kao i njihove kolege, kao što smo to čuli od ministarke, širom sveta.
Predlog zakona o finansiranju i obezbeđenju finansija poljoprivredne proizvodnje je jedan tzv. evropski projekat, koji je podržala i Evropska banka za obnovu i razvoj i Organizacija UN za hranu i poljoprivredu. Izuzetno je dobro da su u izradi zakona učestvovali svi relevantni predstavnici zainteresovanih strana, odnosno predstavnici primarnih proizvođača, prerađivača, osiguravajućih društava, bankarskog sektora i relevantnih institucija. Naravno, bilo je i javne rasprave, što je isto tako pozitivno.
Ono što treba da znaju svi proizvođači i ono što je i ministarka napomenula je da se kroz ovaj zakon daje mogućnost da se finansiranje obavlja na osnovu ugovora koji reguliše obaveze i prava dužnika i poverioca, kao i rok dospeća, mesto proizvodnje, obezbeđeno potraživanje itd.
Prednost zakona je da sistem finansiranja povezuje primarne proizvođače i prerađivače kroz mogućnost obezbeđivanja finansijskih sredstava inputa za poljoprivrednu proizvodnju od strane prerađivača ili banaka u periodu pre setve. Koristeći ovaj model proizvođači mogu da finansiraju svoju proizvodnju koristeći budući rok kao zalog za dobijanje sredstava.
Veći deo poljoprivrednika ima problem sa finansiranjem najčešće setve, pa kroz ovaj zakon primarnim poljoprivrednim proizvođačima se olakšava pristup izvorima finansiranja u trenutku kada imaju najveću potrebu za finansijskim sredstvima.
Ono što je novitet koji će uticati vrlo povoljno na poslovanje poljoprivrednika pri čemu pozajmicu poljoprivrednik ne mora da obezbeđuje hipotekom nad nepokretnostima, kakav je sada slučaj. Postojeća praksa sklapanja ugovora na zeleno na kojima se bazira ugovorna proizvoda najčešće između individualnih proizvođača i otkupljivača, gde se kao pozajmice daju novčana sredstva ili inputi za poljoprivrednu proizvodnju, usvajanjem ovog zakona postaje bliže regulisano.
Siguran sam da ovaj zakon unapređuje model kratkoročnog finansiranja na sistemski način, obezbeđujući pravnu sigurnost učesnika u kreditiranju kako poverioca, tako i dužnika. U buduće poljoprivredni proizvođači će u značajno većoj meri moći da koriste buduće poljoprivredne proizvode kao sredstvo obezbeđenja za kratkoročno kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje. Dakle, krajnji efekat ovog zakona je povećanje kreditnog potencijala poljoprivrednih proizvođača, odnosno povećanje obima proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda, uz smanjivanje troškova finansiranja ove proizvodnje.
Zakon je dobar i za organizatore poljoprivredne proizvodnje i privredna društva angažovana u procesu obavljanja primarne poljoprivredne proizvodnje, s obzirom da se uvodi novo sredstvo obezbeđenja koje na institucionalan način može da zaštiti njihove interese kao finansijera poljoprivredne proizvodnje.
Zakon pozitivno utiče na bankarski sektor koji će dobiti mogućnost plaćanja kredita uz smanjen rizik i uz korišćenje fleksibilnih sredstava obezbeđenja, zalog na budućim poljoprivrednim proizvodima. Ovaj zakon moram da ima i pozitivne efekte i prema potrošačima, s obzirom da povećani obim proizvodnje primarnih poljoprivrednih proizvoda utiče i na planiranu poljoprivrednu proizvodnju u Republici Srbiji, čime se obezbeđuje prehrambena sigurnost, stabilizuje ponuda i cena na tržištu poljoprivredno prehrambenih proizvoda, te se stimuliše tržišna konkurencija u pogledu prometa poljoprivrednih proizvoda.
Kao krajnji rezultat implementacije zakona možemo da očekujemo svi mi stabilniji i povoljniji finansijski ambijent za kreditiranje poljoprivredne proizvodnje u zemlji. Naravno, treba vremena, zakon treba da zaživi i da se implementira na pravi način. Zbog svih navedenih razloga poslanička grupa SVM će sigurno glasati za ovaj predlog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, predmet ovog zakona je uređivanje upravljanja ribolovnim resursima u ribolovnim vodama kao i očuvanje, zaštita, ulov, korišćenje i promet riba. Ovo je jedan važan zakon koji treba da reguliše oblast koja je od interesa velikom broju građana naše zemlje. Oni su, pre svega, rekreativni, sportski i privredni ribolovci. Složićete se sa mnom, radi se o ogromnom broju građana naše zemlje. Dobro znamo svi da riblji fond predstavlja značajan privredni resurs Republike Srbije, te kao takav zaslužuje da se maksimalno čuva i štiti i da u odnosima koji nastaju prilikom korišćenja ribolovnih voda, taj interes bude prioritetan.
Siguran sam da u tom smislu ovaj Predlog zakona predstavlja izvestan napredak. Pre svega jer na celovit način uređuje sistem upravljanja ribljim fondom u skladu sa principom održivog korišćenja. Za nas je od posebnog značaja da se time ispunjavaju i zahtevi EU i načela koja proizilaze iz ratifikovanih međunarodnih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta.
Za nas poslanike SVM je od posebnog značaja što su ovim zakonom jasno utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koje se odnose na ustupanje ribarskih područja na korišćenje, davanje saglasnosti na programe upravljanja, utvrđivanje i raspodelu naknade za ustupanje i korišćenje ribarskog područja, kao i naknade za izdavanje dozvola za izdavanje dozvola za privredni i rekreativni ribolov. Dobro je što se predloženim rešenjima u ovom zakonu obezbeđuje se odgovornost svih subjekata za zaštitu održivo korišćenje ribljeg fonda kao obnovljenog privrednog resursa sa jedne strane, i nadležnih organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave sa druge strane, kao što je to ministarka napomenula.
Još jednom želim da vam ponovim da za nas koji dolazimo iz Vojvodine je od posebnog značaja, tj. da nadležnosti AP Vojvodine ostaju i da na neki način AP Vojvodina će ubuduće na još liberalniji način moći da raspolaže svojim sredstvima. Da bi smo se upoznali sa problemima koje imaju i korisnici i sportski odnosno rekreativni ribolovci, mi poslanici SVM organizovali smo sastanak sa predstavnicima nekih udruženja. Vodili smo razgovore sa predstavnicima udruženja iz Bačke Topole, iz Sente i Kanjiže i sa predstavnikom Ribolovačkog saveza Vojvodine, gospodinom Dušanom Jovanovićem. Hteli smo čuti i mišljenje predstavnika ribolovaca i predstavnika struke u ovom Predlogu zakona, pošto na njih ima najvećeg uticaja.
Dobro je što je bilo javne rasprave, međutim, čuli smo od njih da nažalost mali broj sugestija je uvršten u Predlog zakona. Dozvolite mi da iznesem samo neke primedbe koje imaju predstavnci ribolovaca na ovaj zakon kao i da kažem par rečenica o našim amandmanima koje smo predali na ovaj Predlog zakona.
Članom 4. Predloga zakona je precizirano pod kojim uslovima može ministar izuzeti pojedine ribolovne vode iz ribarskog područja, odnosno ustanoviti poseban režim i uslove ribolova iz zaštite ribljeg fonda. U predlogu stoji da se ribolovna voda može izdvojiti iz ribarsko područja ako se menja namena te vode, npr. ribolovna voda postaje ribnjak i tako dalje, kao i zbog drugih namena od važnosti za Republiku Srbiju. Ali, nije jasno definisano imaju li mogućnosti ribolovačke organizacije da dobiju vode na gazdovanje mimo ribarskog područja.
Poštovana ministarko, ono što je važno za naše ribolovce, odnosno ribolovnim organizacijama, da po mogućnosti dobiju određene manje vode na upravljanje. U Srbiji ima mnogo manjih jezera, bara, mrtvaja, površinskih kopova, kanala, koji su potpuno zapušteni iz razloga što korisnicima voda, odnosno ribarska područja iz nekog razloga nisu interesantna, ali su udaljeni od većih i za ribolovce zanimljivijih vodenih površina. Takve vode, po njihovom predlogu treba na upravljanje da dobiju ribolovačke organizacije koje su za to zainteresovane kako bi svojim radom i angažovanjem revitalizovale te vode i ponovo ih načinile zanimljivim za ribolovce.
Ima i pozitivnih primera. Na primer, u mojoj okolini u Čonoplji, gde lokalno udruženje izuzetno dobro gazduje na lokalnom jezeru. Inače ja, koji dolazim iz opštine Bačke Topole, ne smem da zaboravim ni poslednji primer Bačko-Topolskog jezera gde je zahvaljujući aktivnosti lokalnog udruženja na čelu sa gospodinom Đorđom Zvicerom zaustavljen višegodišnji bespravni izlov ribe, a gde po tome kako stvari trenutno stoje postoji šansa da lokalno udruženje ponovo može da stvori više nego zanimljivu ribolovnu destinaciju.
Poštovana ministarko, u ime poslaničke grupe SVM bih vas zamolio da u budućnosti obratite pažnju na zahteve lokalnih udruženja ribolovaca i da po mogućnosti ribolovcima omogućite da gazduju manjim ribolovnim vodama, naravno ako imaju uslove i ako za to izraze spremnost, posebno na vodama koje su vremenom zapuštene.
Drugi problem koji zahteva veći broj udruženja, a čak i neki korisnici tj. ograničenja privrednog ribolova u period mresta. Član 38. Predloga zakona definiše ograničenje ribolova, citiram, radi zaštite ribljeg fonda korisnik ribarskog područja može uz saglasnost ministra, odnosno nadležnog pokrajinskog organa privremeno, a najduže na period od godinu dana zabraniti privredni ribolov na određenom delu ribarskog područja.
Poštovana ministarko, apelujemo na vas da po mogućnosti treba zabraniti svaki vid privrednog ribolova u periodu mresta, a koji je određen programom upravljanja korisnika. Ne postoji veći problem po pitanju pritiska na riblji fonda od izlovljavanja matičnih primeraka riba u vreme mresta. Ribama treba omogućiti da u vreme mresta nesmetano produže svoju vrstu i na taj način ostave brojno i zdravo potomstvo. Ovo je uglavnom period u proleće od početka marta do kraja maja meseca. Ribe se pri tom mreste u rukavcima, plavnim zonama rečnih tokova, prirodnim i veštačkim zalivima koje treba korisnik da kategoriše kao mrestilišta i to omogući ribama mir i nesmetan mrest tokom proleća.
Ovakva mesta su od strateške važnosti za opstanak i važnost, odnosno povećanje brojnosti ribne populacije su sasvim dobro poznati i nije neka velika nauka jasno ih definisati i obeležiti, a zatim i kao prioritet čuvati i sačuvati. Siguran sam da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine može po ovom pitanju da uradi nešto, ako ne drugačije, preko nekog pravilnika. U ovom smislu, poslanička grupa SVM je predala amandman na ovaj član Predloga zakona.
Treći problem o kojem želim da govorim, a vezano za ovaj problem, isto smo predali amandman na član 41. Predloga zakona, je problem tzv. jedinstvene dozvole za rekreativni ribolov odavno nije pogodnost za veći broj ribolovaca u Srbiji jedinstvena dozvola. Zvuči odlično da se sa samo jednom dozvolom može pecati na svim vodama, ali u praksi to je pogodnost za možda 5 ili 10% ribolovaca. Većina rekreativnih ribolovaca peca, što bi rekli, ispred svoje kuće jer nisu u mogućnosti da plaćaju visoku cenu troškova putovanja i višednevnog boravka na nekom za prosečnog ribolovca udaljenom delu Republike.
Po našem predlogu korisnik pre jedinstvene dozvole bi mogao da izda i jednu korisničku dozvolu koja važi za sve vode koje su dotičnom korisniku dodeljene na upravljanje ali samo za vode tog korisnika. Korisnici između sebe mogu da zaključe ugovore o recipročnom pravu i na taj način prošire oblast važenja dozvole, ako je to u zajedničkom interesu.
Sa ovim predlogom, inače, po našim informacijama se odavno slaže većina ribolovačke javnosti, a i sami korisnici. Ovako bi svakako cena same dozvole za rekreativne ribolovce koji uvek pecaju na istim vodama, a to je većina ribolovaca u Srbiji, bila pristupačnija dok se naravno ostavlja mogućnost izdavanja jedinstvene dozvole za teritoriju RS.
Poštovana ministarko, još jednom apelujem na vas da sugestije poslaničke grupe SVM shvatite kao zajedničke ciljeve ka ostvarivanju zaštite i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Na kraju još jednom želim da ponovim da će poslanička grupa SVM podržati Predlog zakona o finansiranju i obezbeđivanju finansiranja poljoprivredne proizvodnje i Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao i ostale tačke koje se nalaze na dnevnom redu. Naravno, nadamo se da ćete prihvatiti naše amandmane koje smo predali na predloge zakona. Hvala.