Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Hvala vam, poštovani predsedniče.
Poštovani građani Srbije, drage kolege, uskoro se otvara, počinje Sajam knjiga, ali evo, kako smo mogli da čujemo danas od dela opozicije, otvorio se ovde u plenumu i sajam apsurda i licemerja.
Ljudi koji nam govore o samostalnosti su poznati po tome da su ranije kada bi pravili vlade i formirali prvo morali da šalju na odobrenje u strane ambasade da oni odobre da li je ova osoba u redu ili nije i slično. To je još dobro, ja mislim da su morali da pitaju i da bi otišli do toaleta savet ambasada.
Zatim, govore nam o uzorima. Ovde sa nama sede ugledni profesori, kulturni radnici i slično. Ko su njihovi uzori? Sergej Trifunović koji je govorio da vrši nuždu po grobljima. Da li su to uzori? Osoba koja ima nadimak Solunac, definitivno jedan od najboljih uzora među vama. Je li tako?
Setimo se samo kada je Sergej Trifunović govorio najstrašnije uvrede jednoj novinarki, generalno ženama. Verujem da ste tada bili toliko glasni kao juče kada ste našeg šefa poslaničke grupe gospodina Milenka Jovanova nazivali mrziteljem žena. Verujem da ste tako i tada njega napali. Ali, dobro, nećemo da ulazimo u to.
Mislim da je sam Predlog zakona o dopunama kada govorimo o ministarstvima adekvatan, mislim da je evidentno optimizovan situacijom u kojoj se nalazimo, zato što su ispred nas teška vremena. Takođe, smatram da ovaj amandman nema toliko smisla, zato što narušava prvobitni koncept, ali generalno moram da primetim kontinuitet tog besmisla.
Jednostavno, govore ljudi o tome da treba da se formira ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Zašto? Da bi shvatili o čemu se radi, šta je poruka? Kao mi otprilike ne volimo toliko Kosovo i Metohiju kao oni, jer mi se zalažemo za kancelariju, a oni se zalažu za ministarstvo, pa je ministarstvo veće od kancelarije, prema tome ministarstvo za Kosovo i Metohiju je veće i to je njihova veća ljubav koju oni gaje prema Kosovu i Metohiji.
Mogu da vam kažem, predsednik Vučić i aktuelna Vlada može da ima pola Kancelarije za Kosovo i Metohiju, radiće sto puta više nego vi da otvorite 30 ministarstava za Kosovo i Metohiju i svi da uđete u njih da se borite za Kosovo i Metohiju, jer rezultati govore.
Na Kosovu i Metohiji kada odete možete da čujete šta je sve urađeno, koji su manastiri obnovljeni, šta je urađeno kada govorimo o bolnicama, o školama i slično. Možete da pitate bilo koga.
Dalje, učite nas o ekologiji, kao vi ste ekolozi, a mi nismo. Pazite, mi ne volimo životnu sredinu, vi je volite više. Protestujete, koji je vaš doprinos? Pikavci, bacanje pikavaca. Mislim, u najmanju ruku, ne znam zašto ne govorimo više o tome, mislim da treba da se govori. Mi samo u proteklom periodu imamo 100 različitih projekata pošumljavanja, kroz dva konkursa u 2021. i 2022. godini imamo očišćeno 700 divljih deponija, 360 miliona dinara opreme za reciklažu i još mnogo, mnogo kapitalnih projekata. Molim vas da budemo realni, jer kada pogledamo i sagledamo rezultate, oni govore.
Zamoliću vas da kada govorimo o ministarstvima i kako bi trebala da izgleda buduća Vlada i slično, da se vodimo istinski prosrpskim interesima, jer sudeći po nekim izlaganjima juče i u toku dana zaista mogu da primetim da su neki interesi stranih država preči kada govorimo o opozicionim strankama. Ovde imamo proameričke, pronemačke i slično. Bez obzira na to, narod ih neće, jer jedino pro što ih spaja jeste što su svi zajedno proneverili milione i milione evra građana Srbije.
Tačno tako, i vidim klimate glavom, ne morate sarkastično da klimate glavom, to kada odete u Nemačku ambasadu onda klimate glavom, to svi uveliko znamo. Doduše, oni su već na nivou predstavnika ambasada, ovde samo što konzulat ne otvore.
Takođe, govorite o ekologiji, štaviše mislim da ste zapravo napravili veliki problem životnoj sredini, da zapravo utičete negativno, jer kada govorimo o ekološkim strankama i oprostićete mi što ne definišem tačno koju imate toliko veliku i brzu deobu, brže od ameba, ja ne mogu da pratim koji je koji poslanički klub i slično, ali kada govorimo o vegetaciji i vašoj zaštiti, tu se ne držite baš dobro, jer to svi Dorćolci znaju, dragi građani Srbije, ja kao Dorćolac to dobro znam, više oni za jedno veče na jednoj žurci spale vegetacije, da se izrazim tako, neko Rio Tinto i sve korporacije što će ikada u istoriji. Eto da znate o čemu se radi, dragi građani Srbije. Zahvaljujem vam se. Živela Srbija.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Mnogopoštovani potpredsedniče, gospodine Orliću, poštovani ministre Ružiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani, smatram da će ovi amandmani doprineti boljim zakonskim rešenjima. Ali, kada govorimo o obrazovanju, mislim da treba da popričamo i o obrazovanju opozicije, posebno u poslednje vreme, mada oni, mogu reći, pokazuju neobrazovanje već godinama, ali u poslednje vreme možemo da kažemo da su zaista to pokazali na svim frontovima.
Ali, da odem korak nazad, želim istinski da sagledamo jednu situaciju.
Činjenica je da je Srbija pod velikim pritiskom, kako unutar Srbije, tako i srpski narod u regionu. U Republici Srpskoj se Srbima zabranjuje da misle, u Crnoj Gori smo već videli da je Srbima ugrožena sloboda veroispovesti, na Kosovu i Metohiji naši građani stalno bivaju napadnuti, a, naravno, tim centrima antisrpskih lidera pridružili su se i predstavnici opozicije u Beogradu, koji definitivno na sve načine pokušavaju da zaustave napredak naše Srbije tako što organizuju kojekakve akcije koje su zaista sumnjivog karaktera, a objasniću zašto.
Kada primetimo eko-proteste, možemo da kažemo da su to protesti koji su jasno finansirani iz inostranstva. Ti ljudi dobijaju otvoreno, transparentno, podršku od određenih fondacija, blokiraju auto-puteve, sve pod idejom da su oni, tobože, nekakvi ekolozi, a jedino što smo mogli da vidimo jeste ekološki vađenje građana iz kola, razbijanje prozora, zaista ekološko ponašanje, ekološko paljenje kontejnera, ekološko prebijanje ljudi.
To su sve, dragi moji građani, jedne od mnogih ekoloških akcija. Ovo paljenje kontejnera je verovatno dobro za ozon ili nešto slično. To je vazduh koji mi udišemo. Isto tako, kada su dolazili vatrogasci, i njih su ekološki blokirali, čisto da još malo udahnemo tog njihovog prelepog ekološkog dima. Takođe, možemo da primetimo sledeću stvar.
Predsednik Vučić i njegova porodica bivaju konstantno napadnuti, to već postaje tradicija. Vi ne možete danas da budete predstavnik Đilasove opozicije a da bar niste jednog člana porodice predsednika Vučića napali. To postaje već zastrašujuće, iz dana u dan. Govorim o bratu Andreju Vučiću, koji je non-stop napadnut, vidimo najstrašnije morbidne uvrede, morbidne izmišljotine o Danilu Vučiću, a o predsedniku Vučiću i da ne pričamo, kakve izmišljotine možemo da primetimo na dnevnom nivou.
To je sve deo, nemojte da mislite drugačije, to je već postala činjenica, sveukupne kampanje protiv Srbije. Na taj način pokušavaju da destabilizuju predsednika, da destabilizuju Vladu koja zaista sjajno radi, koja ima vrhunske rezultate, koji do sada nisu viđeni u srpskoj istoriji.
Zašto sam odlučio da se javim? S obzirom, a imajući u vidu da je moja struka, film, televizija, produkcija, to je nešto što sam studirao, moram da primetim jednu interesntnu pojavu, koja sve više izlazi na videlo.
Naime, reditelj Goran Marković, govori najstrašnije uvrede, preti predsedniku Vučiću, govori o koje kakvom streljanju, i slično i tu su mu se naravno pridružili Srđan Dragojević, i mnogi drugi reditelji.
O čemu se tu radi, dragi građani? Napokon se vidi da je u pitanju tzv. filmska mafija koja sarađuje sa svim režimima, a pošto se ovaj režim bori sa mafijom, i nije poznat po koje kakvim prljavim kompromisima, i nije poznat kao režim koji može da se ucenjuje, oni upravo su skloni takvom ponašanju, ucenjivanju.
Pošto eto, tobože se nije desilo da šesti put zaredom Goran Marković nije dobio neki projekat, zafalio mu je još jedan milion, pošto mi nismo prepoznali njegovu veličinu i jednostavno kada se neko usudi tobože nešto da mu kaže, onda Vuk Jeremić, sa svojih 10 članova govori, eto, napali su jednog Gorana Markovića, pazite, jednog, to je kao otprilike naše nacionalno blago, tog čoveka mi moramo da negujemo svake godine, po svaku cenu.
Naravno, takva je stvar i sa Srđanom Dragojevićem, non stop se finansiraju njegovi filmovi i non stop dobijaju podršku, a kada iz objektivnih razloga ne dobiju, kada komisija koja se bavi time, a ja se najbolje ne razumem u to, ustanovi i da šansu nekom novom reditelju, nekom mladom reditelju, odmah najstrašnije uvrede protiv predsednika Vučića možemo da primetimo, kao da je on odgovoran za to.
Zamislite molim vas, on će se naljutiti što ja njega pominjem, ali ja moram da pomenem recimo mog oca. On 20 godina nije dobio nikakva sredstva da radi film. Šta ja sada treba da pretim streljanjem ili on? Treba da izađemo i da kažemo - mrzi nas čitava vlast. Ne radi se o tome, nego jednostavno postoje stvari koje su jasne, kada neko treba da dobije projekat, kada ne. Tako da, imate jednostavno objektivne razloge zašto neka komisija neki projekat podrži, a neki ne. To je potpuno neverovatno. Tako da, šta da vam kažem, možda se ja sada pridružim napadima tom njihovom logikom, to je potpuno neverovatno.
Naravno, šta smo mogli dalje da primetimo? Posle tih bolesnih uvreda, i pretnji predsedniku Vučiću, neki ljudi su odlučili da vide to i da odgovore i da kažu, to nije normalno ponašanje za jednog kvazi intelektualca.
Ministarka Kisić je odgovorila, recimo Goranu Markoviću, i odmah šta smo mogli da primetimo, isto je dobila tu seriju najstrašnijih napada, svi su se udružili protiv nje, protiv jedne žene, najstrašnije uvrede su izrečene na njen račun, po principu uvreda koje je dobijala i gospođa Vladanka Malović, kada su joj pretili šišanjem, to su jednostavno, postale utemeljene tradicionalne vrednosti opozicije. Vređanje žena, vređanje neistomišljenika, pretnja smrću, to je nešto što je postalo zaista klasika.
Prema tome, nama ostaje samo jedno, zaista moramo da se udružimo i da osudimo ovakve napade, da kažemo, stop ucenjivanju, da jednostavno predočimo toj filmskoj mafiji, da ne možete da ucenjujete aktuelnu vlast, kao što ste inače radili, da ne možete da ucenjujete sve ljude koji ne podržavaju non stop vaše filmove, i vaše bezbrojne projekte, koje vama upadnu odjednom da radite, jednostavno dajemo šansu svima ravnopravno.
Svi treba da imaju šansu, a ne zato što ste deo bivšeg režima, deo jedne mafije da, jednostavno non-stop dobijate sredstva. To je potpuno neverovatno.
Na nama je da to osudimo, da primetimo to. Istinski se ja nadam da će nadležni organi, napokon primeti ovo i malo ispitati šta se tu dešava. Jer, kažem vam još jednom, nemoguće je da svake godine isti ljudi dobijaju podršku, a eto kada se neko drzne da im ne da odmah biva najstrašnije vređan. Ne znam kako se to drugačije zove nego mafijaška ucena.
Hvala vam.
Živela Srbija!
Hvala vam, predsedavajući.
Uvaženi građani Srbije, drage kolege narodni poslanici, ministre Čomić, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Tim zakonskim predlogom se uređuje pravni položaj privrednih društava, naročito njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene. Uzimajući u obzir predmet ovog zakona, navedene promene će jasnije doprineti boljem poslovnom okruženju, kao i samom razvoju privrede Republike Srbije.
Međutim, postoje oni politički činioci koji danas rade sve kako bi jednoj firmi obezbedili dominantan položaj na našem tržištu. Reč je o „Multikom grupi“ čije interese brane svi predstavnici opozicije. Među njima su najglasniji Marinika Tepić, Dragan Đilas, ali u poslednje vreme se tu nalazi, prema rečima predstavnika opozicije, i budući kandidat za predsednika, što je neverovatno imajući u vidu njegov CV, gospodin Zdravko Ponoš. To je čovek koji istovremeno brani interese bivšeg tajkunskog režima, s jedne strane, a novac Patrika Hoa, sa druge strane.
U sistemu u kome je Zdravko Ponoš postao načelnik Generalštaba nije bilo potrebno imati komandno iskustvo, zasluge i slično, već su vam tu bile bitne dve stvari, eventualno da završite neki kratak kurs u NATO ili, što je mnogo bitnije od toga, hajde to može da vam to koristi, ali ne toliko, to jeste da budete prijatelj Borisa Tadića. To ako poželite da budete prilično dobro stacionirani u vojsci, ali ako želite visoke funkcije, visoke činove, e onda morate da, bogami, budete i familija Borisa Tadića i da dobijete taj čin, čin muža svastike Borisa Tadića. To je jedan jako ozbiljan čin i, na kraju krajeva, ja verujem da je taj čin njemu značajniji nego to što je bio načelnik Generalštaba. Moramo da ih razumemo, jer to je manir današnje stranke, Narodne stranke Vuka Jeremića, jer na kraju krajeva i Vuk Jeremić je tako završio vojsku kod Borisa Tadića u kabinetu, ali da se ja vratim na temu.
Ponoš je poznat po mnogim neslavnim stvarima, pa tako je išao i u NATO da lobira za pridruženje toj alijansi mimo volje građana. Sve je to trebalo verovatno da utiče da još brže napreduje, jer, kao što sam rekao, i vrapci na grani znaju da on nije napredovao vojnom linijom, nego političkom.
Takođe, kao što sam i rekao, poznat je po još negativnim stvarima, kao što je recimo činjenica da su kosovski Albanci proglasili jednostranu nezavisnost, kao i Crna Gora u njegovo vreme. Šta je on uradio u tom trenutku? Pa ono što on najbolje zna. Ništa, ništa nije uradio. To je jednostavno teklo svojim tokom.
Dalje, stvari po čemu je još poznat, po ovome je najpoznatiji, jeste razoružavanje Srbije. Dakle, topljenje preko 400 tenkova T-55, zatim raketa za laki prenosni sistem PVO Strela 2M, zatim uništavanje brojnog jurišnog naoružanja, čak preko 23.000 komada.
Međutim, dragi građani, kao što obično imam tradiciju, ja sam shvatio, pišući ovaj govor, da sam napravio jednu veliku grešku. Gospodin Ponoš je u stvari mislio na sve nas i sve nas zapravo veoma dobro naoružao, imajući u vidu da je on to oružje topio u gvožđe. To gvožđe se prodavalo pošto-poto raznim firmama i danas naši građani mogu da kupuju šerpe, mogu da kupuju određene stvari, recimo kancelarijske i slično. Imajući to u vidu, oružje je svuda oko nas i Ponoš nas je zapravo veoma naoružao i zato sam ja evo danas u plenum doneo je PVO sistem Strela. Evo iz kancelarije moje jedna heftalica. To je najverovatnije od firmi koje su kupovale to gvožđe, to vam je, recimo, sistem Strela. Zatim, imate kod sebe kući najverovatnije razne kvake, ključeve, ključaonice od takvog gvožđa. Ovo vam je eventualno bataljon T-55. Municija se topila. Ta municija koja je služila nekada da brani Srbiju danas je eventualno mogla da bude korišćena do tog gvožđa, koje su kupili od Ponoša, da naprave municiju za heftalice. Tako da on tu nije nešto promenio puno situaciju, samo je zamenio tip municije. Imajući u vidu sve ovo što sam rekao, građani Srbije su veoma dobro naoružani, verovatno se čitavi bataljoni T-55 nalaze u veš mašinama, frižiderima i ostalim kućnim mašinama.
Ponoš jeste počeo proces transformacije Vojske Srbije, kako voli da se hvali. Vojnici su taj njegov proces doživeli kao takav gubitak da se Vojska i dan danas od Ponoša oporavlja. Izgubili smo korpuse, ljude, oružje se uništavalo, stranci su penzionisali oficire, ulazile su inspekcije po kasarnama, ukinute su herojske 72. i 63. brigada, NATO agresija je odjednom postala NATO kampanja i slično, Košare i Paštrik nisu smeli da se spominju. To je politika koju su oni ostavili iza sebe. Vuk Jeremić, Ponoš, Tadić.
Zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića, Vojska se uspešno oporavlja od štetočinskih vremena Ponoša i njegovih saradnika. Danas svaki vojnik ima odličnu uniformu, nove čizme, sve što im je potrebno. U odnosu na 2012. godinu, po podacima iz prošle godine, plata oficira je povećana za 42%, podoficira 46%, vojnika 41%, dok je prosečna plata vojnih službenika viša za 42%.
Srbija danas ne vodi politiku Narodne stranke, da gleda kako će da zaradi od topljenja gvožđa, već modernizuje naše naoružanje. Ogromna je razlika danas i pre 10 godina.
Predsednik Vučić je obezbedio helikoptere, bespilotne letelice, PVO sisteme, oklopna borbena vozila, artiljerijske raketne sisteme, a o MIG-ovima da ne govorim.
Dakle, za kraj, dragi građani, hajde da pratimo politiku predsednika Aleksandra Vučića, a ne politiku štetočina sa činom muž od svastike Borisa Tadića, jer ako budemo pratili gubitničku politiku, politiku uništavanja naše Vojske koja, po meni, pored naše svete pravoslavne crkve, jedne od najbitnijih stubova naše države, i da bi izbegli da građani jednog dana ne peru veš ili jedu iz šerpa koje su istopljene pomoću MIG-ova i ovog naoružanja koje smo danas uspeli da steknemo neverovatnim radom predsednika Vučića, moramo svima da prenesemo poruku šta je radio Ponoš i njegova ekipa. Živela naša slavna srpska vojska. Živeo predsednik Vučić i živela Srbija.
Samo kratko, želeo bih da podsetim da su i 1945. godine neki ljudi krečili freske, ali one su uvek uspevale da izađu na videlo. Hvala.