Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala.
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana premijerko, poštovani ministri, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, danas je nažalost građanima lakše ponuditi mržnju i podele nego održive i realne politike, a pogotovo širiti laži jer u Srbiji se laž uvek primala bolje nego istina.
Već duže vremena iz dana u dan, iz meseca u mesec, slušamo salve uvreda prema ministrima koji dolaze u Skupštinu, kao da bukvalno ništa nije dobro, a vrlo slično je i sa direktorima javnog preduzeća, pogotovo kada je u pitanju „Telekom“, gde se iznose gnusne laži na račun „Telekoma“, o tome bih mogao da govorim naširoko i nadugačko, ali nažalost nemam vremena.
Činjenica da „Telekom“ danas stoji bolje nego ikada i da vredi više nego ikad, da nema nikakvih problema, da nema štrajkova, a da direktora Vladimira Lučića koji nažalost i ova vlast i ona koja je bila pre nje, nisu prepoznali kao čoveka koji može da vodi na najbolji način ovakav jedan kolektiv. Taj čovek, njega traže bukvalno sve strane telekomunikacijske grupacije da bude njihov direktor, ali je čovek ostao da radi u Srbiji i beleži rezultate bez obzira na okove oko nogu koje mu postavljaju.
Danas bih rekao nešto drugo onima koji prednjače u širenju laži i obmanjivanju građana ovde i zato bih zamolio da mi odgovore na ono što ću učiniti povodom optužbi koje ću izneti, a za koje odgovaram moralno, materijalno, krivično i na svaki drugi način, spreman sam i na poligraf da idem, i zamolio bih MUP, premijerku, pošto nije Ministarstvo pravde ovde i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da mi odgovore o dva Robin Huda ovog skupštinskog saziva koji uglavnom obmanjuje ljude i skrivaju zlo i svoje prevare koje rade uvek prebacujući to na druge.
Radi se o gospodinu Aleksiću, čoveku koji je jedan od najaktivnijih poslanika ovde u parlamentu, za koje ovo što ću izneti ne znaju ni njegove kolege, a pretpostavljam da neki od ljudi koje poznajem su pošteni ljudi je učinio sledeće.
Kada pravite političku organizaciju potrebno je tri stvari koje su najvažnije da prikupite. Ovo znam samo ja, ovo ne znaju ni ljudi iz SNS, potrebno je, a znam zato što sam se uvek borio za to da se stranka mora izgraditi na pošten način, jer znam koliko je teško skupiti potpise i koliko je teško kad dajete iz svog džepa zbog toga su mi se javili ljudi koji su mi doneli ove nepobitne činjenice o kojima i sada govorim.
Znači, gospodin Aleksić kada je osnivao svoju stranku je trebao da uradi sledeće, da prikupi minimum 10.000 potpisa, zatim da za tih 10.000 potpisa plati državi između 30.000 i 40.000 evra i da onda posle toga. Jesam potrošio vreme?
Dobro, nastaviću onda kada budem imao vremena.
Objasniću posle u dve minute.
Gospodin Aleksić je na prevaru napravio stranku, a to ću objasniti u sledeće dve minute.
Hvala.
Poštovani predsedniče Skupštine, poštovana premijerko, poštovani ministri, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, danas je nažalost građanima lakše ponuditi mržnju i podele nego održive i realne politike, a pogotovo širiti laži jer u Srbiji se laž uvek primala bolje nego istina.
Već duže vremena iz dana u dan, iz meseca u mesec, slušamo salve uvreda prema ministrima koji dolaze u Skupštinu, kao da bukvalno ništa nije dobro, a vrlo slično je i sa direktorima javnog preduzeća, pogotovo kada je u pitanju „Telekom“, gde se iznose gnusne laži na račun „Telekoma“, o tome bih mogao da govorim naširoko i nadugačko, ali nažalost nemam vremena.
Činjenica da „Telekom“ danas stoji bolje nego ikada i da vredi više nego ikad, da nema nikakvih problema, da nema štrajkova, a da direktora Vladimira Lučića koji nažalost i ova vlast i ona koja je bila pre nje, nisu prepoznali kao čoveka koji može da vodi na najbolji način ovakav jedan kolektiv. Taj čovek, njega traže bukvalno sve strane telekomunikacijske grupacije da bude njihov direktor, ali je čovek ostao da radi u Srbiji i beleži rezultate bez obzira na okove oko nogu koje mu postavljaju.
Danas bih rekao nešto drugo onima koji prednjače u širenju laži i obmanjivanju građana ovde i zato bih zamolio da mi odgovore na ono što ću učiniti povodom optužbi koje ću izneti, a za koje odgovaram moralno, materijalno, krivično i na svaki drugi način, spreman sam i na poligraf da idem, i zamolio bih MUP, premijerku, pošto nije Ministarstvo pravde ovde i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da mi odgovore o dva Robin Huda ovog skupštinskog saziva koji uglavnom obmanjuje ljude i skrivaju zlo i svoje prevare koje rade uvek prebacujući to na druge.
Radi se o gospodinu Aleksiću, čoveku koji je jedan od najaktivnijih poslanika ovde u parlamentu, za koje ovo što ću izneti ne znaju ni njegove kolege, a pretpostavljam da neki od ljudi koje poznajem su pošteni ljudi je učinio sledeće.
Kada pravite političku organizaciju potrebno je tri stvari koje su najvažnije da prikupite. Ovo znam samo ja, ovo ne znaju ni ljudi iz SNS, potrebno je, a znam zato što sam se uvek borio za to da se stranka mora izgraditi na pošten način, jer znam koliko je teško skupiti potpise i koliko je teško kad dajete iz svog džepa zbog toga su mi se javili ljudi koji su mi doneli ove nepobitne činjenice o kojima i sada govorim.
Znači, gospodin Aleksić kada je osnivao svoju stranku je trebao da uradi sledeće, da prikupi minimum 10.000 potpisa, zatim da za tih 10.000 potpisa plati državi između 30.000 i 40.000 evra i da onda posle toga. Jesam potrošio vreme?
Vidim da se neki ljudi tamo smeju, ali mislim da nije do smeha. Ako se borite za pošten rad onda trebate da osudite i onoga ko je pored vas. Ja nemam zbog čega da se plašim i uvek sam radio pošteno, a sad ću vam reći šta je gospodin Aleksić uradio.
Znači, gospodin Aleksić je krivotvorio potpise za osnivanje stranke, za ovo imam dokaze, i molim Poverenika za informacije od javnog značaja, da pribavi sledeće podatke o kojima govorim, a podaci su sledeći: da je minimum nekoliko hiljada glasova falsifikovano na način da su dokumenta, papiri, odnosno ono najosnovnije o građanima izvučeno, da li iz nacionalne službe za zapošljavanje ili iz nekih drugih, jer je bilo dosta ljudi iz G17 + prilikom osnivanja te stranke, ali nisu imali brojevi ličnih karata i onda su svojevoljno dopisivali brojeve ličnih karata. Radi se o nekoliko hiljada ljudi u Beogradu 90% ljudi.
Taj čovek danas govori o poštenju, taj čovek govori o osnivanju stranke godinama mi je muka jer znam koliko mi je teško bilo da osnujemo stranku i godinama pričamo o tome kako se razne stranke preuzimaju, poput gospodina Đilasa, to je u stvari jedna zakonita pljačka u današnje vreme. Dođete da pogledate registar stranaka, otmete tu stranku ili je otkupite i to je tako, ali gospodin Aleksić je otišao i korak dalje, on je falsifikovao potpise i to na jedan najbezočniji način, čak i u Trsteniku garantujem, ako proverite, naći ćete ljude, to je vrlo lako samo uzmete spisak Poverenika za informacije, pa pogledate da li ti podaci odgovaraju brojevima ličnih karata tih ljudi, nazovete te ljude i ja vam garantujem da 90%, minimum u Beogradu, su izmišljeni, jer je rekao čovek koji je u tome učestvovao. On mi je doneo podatke.
Smejte se vi! Vi se samo smejte tome.
Dalje, trebalo je da uplati preko 30 do 40 hiljada evra. Znači, oštetio je budžet za taj novac. Ni dinara nije uplaćeno u budžet.
Sledeće što je uradio, što je vrlo licemerno, trebao je da održi u mesec dana izbornu skupštinu. Plašeći se tada kadrova iz G17 plus koji su tada u to vreme bili poprilično popularni, on nije održao izbornu skupštinu, nego je tek kasnije, kada je stranku preimenovao u Narodnu stranku, antidatirao i napravio datum.
Meni je strašno, pored svega ovoga što je to uradio čovek koji se stalno poziva na poštenje, kako je to neko mogao da dozvoli u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Ovo ne može da uradi čovek koji sedi u Skupštini. Ovo može da uradi samo čovek kojem je mesto u drugoj instituciji.
Nažalost, nemam vremena, ali biće prilike da govorim o još nekim poštenjačinama, pošto me je gospodin Đilas prozvao u „Utisku nedelje“. Nemam prilike da mu odgovorim, ali ću zato govoriti o Mariniki Tepić, još kako i o čemu je radila.
Imaću priliku još malo.
Gospođo premijerka, hvala vam na odgovoru, ali ja nisam zadovoljan vašim odgovorom.
Ja mislim da ja nisam ni policajac, a ni sudija, da ovo treba da dokazujem.
Ja sam ove podatke dobio i rekao sam koji je način. Samo treba Poverenik, a i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da se provere ko su ti ljudi koji su navodno potpisali za stranku i vrlo lako ćete videti.
Kada govorim o Ministarstvu pravde, ja se nadam da ćemo tu konačno ubrzati reforme, jer i na svom ličnom slučaju prilikom raznih ucena i pokušaja diskreditacije, milicija je uradila odlično svoj posao, ali uvek je izostajala pravda i Ministarstvo pravde.
Nažalost, kroz to prolaze mnogi drugi ljudi, kao i ministarka Irena Vujović, koja je imala priliku pre neki dan da bude u Skupštini, gde jednostavno bila osuđivana za neke stvari za koje uopšte nemaju veze sa onim što ona radi.
Ponavljam, spreman sam da odgovaram na svaki mogući način za svaku reč koju sam izgovorio, a i biće prilike, jer sam bio predsednik Sportskog saveza i već u sledećoj godini izabran za najbolji Sportski savez i osvojio Majsku nagradu kada je u pitanju sport u Srbiji, da pričam o tome šta je gospođa Marinika radila kada vladala sportom u Vojvodini. Mogu samo da kažem da su se pare delile, a ja to jako dobro znam i pogledajte samo kako Liga socijaldemorkata Vojvodine, nikada je niko nije optužio, zato što ja znam zašto je otišla. Zašto? Zato što zna kako su pare išle, a za Sportski savez kojim sam ja predsedavao, koji sam ličnim primerom i plivao za Časni krst i radio mnoge druge stvari i zato dobio Majsku nagradu, bez ikakve zaleđine.
Nisam dobio od Marinike ni 330.000 dinara za decu ometenu u razvoju, ali zato se novac delio. Nažalost, neki od vas se ovde smeju, ali ja bih voleo i žalosno je da je neko od vaše dece ili deca vaših prijatelja bili u takvoj poziciji.
O tome ćemo imati prilike da pričamo i nadam se, gospođo premijerka, da će neko drugi preuzeti ovaj posao o kojem sam ja danas govorio.
Hvala.
Hvala, poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je za premijerku Vlade Anu Brnabić. Ima li Vlada nameru da predloži Narodnoj skupštini stavljanje van snage odluke AVNOJ-a, kao i deklaraciju o osudi ovih odluka, čije štetne posledice trpimo i danas?
Svima nam je poznato da je jedna partija, a radi se o Komunističkoj partiji, posle Drugog svetskog rata uzela vlast oružanom pobunom, a ne demokratski na izborima, da je zatim nelegalno, nelegitimno donela odluku da se ukidaju i zabranjuje rad svim drugim partijama, odnosno da se zavodi diktatura. Takođe, bez ikakvog pravnog osnova takva vlast, na potpuno nezakonit i protivustavan način, ukida Kraljevinu, proglašava Republiku i donosi čitav niz nezakonitih odluka u suprotnosti sa interesima srpskog naroda. Razbijaju Jugoslaviju na šest republika odvajajući od Srbije Makedoniju, a Srbiju dodatno na još dve pokrajine, stvarajući sve preduslove za odvajanje Vojvodine i Kosmeta. Kosovo i Metohiju predaju Albancima na upravu i prave današnje granice između Srbije i lažne države Kosovo, koje nikada u istoriji pre toga nisu postojale. Naknadno smo videli da je to u stvari bio prvi korak, tačnije uvod u ratove koje smo imali devedesetih godina.
Mi u Pokretu obnove Kraljevine Srbije smatramo da skupštinskom deklaracijom o osudi komunističkih odluka AVNOJ-a i njihovom simboličnom stavljanju van snage skrećemo pažnju svetske javnosti, naročito onih država zapadnog bloka koje sebe nazivaju demokratskim, a groze se komunizma, i koje su priznale lažnu državu Kosovo, na to da su upravo komunisti započeli proces odvajanja Kosova od Srbije i stvorili preduslove za otcepljenje od naše zemlje i da mi takve odluke ne priznajemo i poništavamo ih jer su nedemokratske, neustavne i necivilizovane.
Čitav svet treba da zna putem kakvog pravnog nasilja Komunističke partije su Albanci stekli neka prava na koja se pozivaju i danas. Smatram da je neverovatno da Srbija svih ovih godina ne koristi te argumente i da već nije donela takvu odluku. Ujedno, pozivam Vladu Srbije i Narodnu skupštinu da to učine u što skorije vreme.
Moje drugo pitanje je vezano za Ministarstvo prosvete. Dokle će naša deca u školama učiti falsifikovanu i ideološki obojenu istoriju iz komunističkog vremena? Svi znamo da su izjednačena prava ravnogoraca i partizana i da je Srbija imala dva antifašistička pokreta na koje treba da je ponosna. Kada će u udžbenicima za osnovnu i srednju školu deca početi da uče istinu da je komunistička vlast posle Drugog svetskog rata, molim vas, ovo je jako važno, pobila preko 100.000 nevinih građana samo zato što su bili za kralja, da je Draža Mihajlović bio antifašista i glavni neprijatelj okupatora tokom Drugog svetskog rada, da su komunisti dali Kosovu skoro državu Ustavom iz 1974. godine, kao i da su naselili 200.000 Albanaca u periodu od 1968. do 1972. godine, pri tome zakonom zabranjujući da se vrate proterani Srbi na Kosovo? Zašto u udžbenicima deca nigde ne mogu da pročitaju istinu da kralj Petar II nije odneo sa sobom ni gram državnog zlata, za šta postoje brojni dokazi, nego je to bila najobičnija komunistička propaganda da se Srbinu, kojem je u biću Kraljevina, da tu Kraljevinu omrzne.
Mi u Pokretu obnove Kraljevine Srbije smatramo da je jednako važno da mladi naraštaji uče istoriju zasnovanu na istoriji i činjenicama, a ne na propagandnim lažima Komunističke partije, što nažalost, važi i danas i verovatno će važiti sve dok naš pokret ne bude bio jači i pobedi na izborima.
Moje treće pitanje je u stvari sugestija Ministarstvu za rad i socijalna pitanja, a tiče se slepih i slabovidih osoba. Smatram da moramo više pažnje posvetiti tim osobama, a to su u suštini male stvari da bi im se poboljšao kvalitet života. Ovo ne govorim samo iz razgovora koje vodim sa ljudima koji tako žive, već i iz kuće imam situaciju u kojoj je otac legao uveče i ujutru se probudio sa degeneracijom makule i u potpunosti izgubio vid.
Smatram da se takvim ljudima treba više pažnje posvetiti, povećati iznos za tuđu negu, omogućiti im lakši i kvalitetniji prevoz, više zajedničkih druženja i dešavanja, jer na ličnom primeru znam koliko znači tim ljudima da bar malo komunikacije imaju, ako ništa drugo, bar sa osobama i ljudima kojima sa kojima mogu da razmene iskustva, koji su slični i ugroženi i usamljeni.
(Predsedavajući: Privodite kraju.)
Smatram da treba pogledati koje popuste imaju i da su mnogi od tih popusta ukinuti, poput taksista.
Poštovani kolege poslanici, moje prvo pitanje ide premijerki Ani Brnabić. Pokret obnove Kraljevine Srbije je pokrenuo inicijativu o sklanjanju dece sa ulica, tačnije o zaštiti dece od psihoaktivnih supstanci. Krenuli smo iz Novog Sada i Bečeja i za manje od mesec dana smo skupili oko 55 hiljada potpisa koje možete da vidite ovde pored mene.
U opštini Bečej smo skupili oko 20%, od ukupnog punoletnog stanovništva je dalo potpis za ovu peticiju. Suština je da se roditeljima pomogne da preuzmu punu odgovornost za svoju decu, da mlađi od 16 godina u periodu od oktobra do aprila meseca ne mogu da idu sami, da se kreću sami bez pratnje roditelja ili uz posebnu potvrdu kod javnog beležnika i isto tako do 22 časa i od 22 časa.
Isto tako, u periodu od aprila do oktobra od 24 časa ne mogu da se kreću bez pratnje roditelja ili uz posebnu pismenu saglasnost koja mora biti kod javnog beležnika. U Novom Sadu posle internog istraživanja, skoro 80% roditelja se izjasnilo pozitivno za jednu ovakvu inicijativu.
Mi ne izmišljamo toplu vodu, predlažemo nešto što je primenjeno u mnogim razvijenim zemljama, a uzor nam je Island koji je smanjio za 20 godina broj korisnika alkohola i psihoaktivnih supstanci sa 44 na 5%. To je stvarno impozantan podatak.
Naš predlog predstavlja jednu široku inicijativnu u koju bi bili uključeni i deca i roditelji i škole i društvo, gde bi bilo niz edukativnih, da kažem učionica, radionica, bilo bi raznih sportskih, kulturnih i drugih dešavanja u koje bi bili uključeni svi članovi porodice u cilju jačanja porodice kao stuba društva.
Moje pitanje je premijerki, da li će ovaj zakon u ovom sazivu bar uzeti u razmatranje?
Moje drugo pitanje ide takođe premijerki Ani Brnabić i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja. Po podacima do kojih smo došli, trenutno u Srbiji ima između 20 i 30 hiljada boraca sa boračkim penzijama, a pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, tačnije regularne tadašnje vojske, tek oko stotinak, koji ni do dan-danas nisu uspeli da ostvare pravo na svoju penziju.
Mi smatramo da je više nego neophodno da se uradi jedna revizija penzionog i invalidskog sistema, gde bi se videlo da su boračke penzije, uz, da kažem, poštovanje prema partizanima borcima, dodeljivalo i članovima njihovih porodica, pa čak i maloletnoj deci, što uglavnom i pokazuje taj podatak da danas imamo oko 30 hiljada onih koji još uvek primaju penzije.
Imajući u vidu takvu reviziju, videli bi smo da je tu u stvari onaj trošak koji je svih ovih 80 godina ostvario, u stvari razvalio budžet Republike Srbije i zašto dan danas još uvek plaćamo te dugove.
Kada govorimo o penzijama, tu treba spomenuti i drugu pljačku kada su u pitanju penzije, a to su lažne invalidske penzije. Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da pojedinci ne smeju da zloupotrebljavaju ovaj važan resurs finansiranja najstarijih građana, jer se rizikuje da finansijska pomoć stigne onima kojima je zaista najpotrebnija.
Mi danas imamo, pronađeno je oko 360, ja mislim, penzija koje su, ali ne znam kakav je epilog dobijen. Gotovo da sam siguran da i postoji mnogo više onih koji su zloupotrebljavali invalidske penzije, čak imamo i neke sumnjive biznismene koji primaju invalidske penzije, a ogromna finansijska sredstva na svojim računima.
Moram reći da današnji fond funkcioniše primerno i dobro i da je to po evropskim standardima, ali da je neophodna revizija, gde bi se videlo da je Fond za penzijsko osiguranje, zdravstvene ustanove i pravni sektor desetinama godina unazad pljačkan na neprimeren način. Zato postavljam pitanje - kada će biti revizija?
Molim vas, samo još jedno pitanje, a to je treće. Takođe, premijerki Ane Brnabić. Rečeno je da će se raditi revizija nacionalnih penzija. Smatramo da je ovo idealna prilika da ratni vojni invalidi i veterani postanu korisnici nacionalnih penzija. Ljudi koji su ratovima branili svoju zemlju i narod zaslužuju da ih država priznaje i pomaže. Isti status treba da imaju i deca palih boraca.
Mi danas imamo nacionalne penzije u koje nesumnjivo pripadaju ljudi iz sfere sporta i kulture koji su to zaslužili, ali većina njih je finansijski obezbedila svoje porodice i njima ne znači ništa tih 40.000 i 50.000. Zato je izuzetno važno da prilikom ove revizije shvatimo da postoje oni koji su na drugi način zadužili ovu državu, ali kojima bi ta finansijska sredstva mnogo više značila. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da pročitam moje pitanje da bih uspeo što više pitanja da postavim.
Moje prvo pitanje, tačnije predlog, ide premijeru Vlade. Obraćam se u ime Pokreta obnove Kraljevine Srbije, sa inicijativom da u okviru svojih nadležnosti razmotrite mogućnost za podizanje spomenika Knezu Pavlu i viteškom kralju, ujedinitelju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, i da na godišnjicu atentata na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, koji je na današnji dan ubijen u Marselju?
Pokret obnove Kraljevine Srbije poziva gradsku vlast, a i premijera da donese odluku o dugo čekanom postavljanju spomenika jednom od najvećih srpskih vladara. Nema boljeg načina da obeležimo stogodišnjicu velikog rata, nego da spomenikom odamo počast onome koji je ujedinio sve Srbe u jednu državu.
Viteški kralj, ujedinitelj, bio je vrhovni komandant Srpske Vojske u velikom ratu i stvorio je državu veću od Dušanovog carstva. Srbija, Jugoslavija je u vreme njegove vladavine imala snažan industrijski zamah i reformisanu poljoprivredu. Imala je jakog seljaka i jako građansko društvo.
U Parizu već osam decenija postoji ponosno njegov spomenik, a vreme je da se ovom velikanu postavi dostojno obeležje i u našoj prestonici. Slična inicijativa je i kada je u pitanju Knez Pavle. Knez Pavle je bio jedan od najsposobnijih, najumnijih i najobrazovanijih ljudi, Srba, u našoj istoriji. Ujedno je bio i dalekovid diplomata, koji bi, da nije demokratskim nasilnim putem i neodgovornim izdajničkim vojnim pučem svrgnut sa vlasti, omogućio Jugoslaviji da zadrži vojnu neutralnost tokom Drugog svetskog rata i time bi se izbegle ogromne žrtve stradanja i razaranja. Ne bi bila stvorena nezavisna država Hrvatska, a samim tim bili bi spaseni životi preko milion Srba, bio bi izbegnut bratoubilački rat između Četnika i Partizana, a time i podele koje nažalost i dan danas postoje.
Knez Pavle je od beogradske kasabe napravio modernu metropolu. Ostavio je brojne muzeje, građevine i neprocenjiva umetnička dela svom narodu. Smatram da je ovo jedan od najlepših načina da se odužimo ovoj dvojici velikih Srba i u to vreme najpoštovanijih ljudi kako u Srbiji, tako u Evropi i svetu.
Moje drugo poslaničko pitanje postavljam Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, isto i Ministarstvu finansija. Obraćam se u ime pokreta koji predstavljam sa inicijativom da u okviru svojih nadležnosti razmotrite mogućnost da i deci koja primaju dečiji dodatak obezbedite besplatne udžbenike. Želim da kažem da sadašnji ministar kojeg je imaomo, ministar prosvete, po mom ličnom mišljenju, je najbolji ministar kojeg smo imali od početka višestranačja i verujem da će ovaj predlog ozbiljno razmotriti.
Pokret obnove Kraljevine Srbije smatra da država mora da obezbedi neophodna sredstva, kako bi roditeljima olakšala troškove obaveznog osnovnog školovanja, kao i srednjeg obrazovanja za svako dete koje prima dečiji dodatak, jer isti već ukazuje na težak materijalni položaj porodice.
Takođe, Ministarstvo treba da utiče na nastavni kadar, da se usaglasi oko dugoročnog plana i programa za školske predmete, umesto što se on menja gotovo svake školske godine i predstavlja ogromne probleme roditeljima. To zahteva i nabavku novih udžbenika, čime bi se učenicima olakšala kupovina ili nasleđivanje polovnih udžbenika od starijih generacija koje pohađaju istu školu.
Za vreme Kraljevine Srbije je ulagalo u obrazovanje. Osnovane su prestižne kulturno-obrazovne institucije, poput Matice srpske, SANU i drugih, podignute su najstarije škole i univerziteti u našoj zemlji. Neophodno je nastaviti tu tradiciju, stvarajući što bolje uslove za školovanje naše dece u našoj otadžbini.
Moje poslednje pitanje, obraćam se Ministarstvu privrede. Sadašnje subvencije su isuviše male da bi se započeo neki ozbiljan posao. LJudi koji imaju želju i viziju i vreme da stvore nova radna mesta moraju imati veću podršku zemlje čijoj privredi doprinose.
Smatramo da bi država, umesto što izdvaja prevelik novac za strane investitore, to jeste dobro, ali smatramo da je preveliko. Trebalo je više da se posveti pomoći mladim privrednicima u pokretanju sopstvenog biznisa, jer su ti ljudi najveći gubitnici u tranziciji.
U Republici Srbiji ima dosta kreativnih mladih ljudi kojima je potrebno dati neku stimulaciju da posle završenih studija pokrenu sopstveni biznis, a ne da čekaju na posao u nekoj firmi ili da traže van granica svoje zemlje. Evo, završavam, imajući sve ovo u vidu što sam rekao, nadam se da će moji predlozi, moja pitanja biti ozbiljno shvaćena. Hvala.
(Sombor, 01.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 110000.00 | RSD | 01.08.2022 - |