Zahvaljujem.

Danas raspravljamo o amandmanima na Zakon o Zaštitniku građana. Uloga Zaštitnika građana je važna za unapređenje našeg društva i zaštitu građanskih prva. Zaštitnik građana se stara o zaštiti, unapređenju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, a i sam zakon upućuje Zaštitnika da posebnu pažnju posveti pravima pripadnika nacionalnih manjina, pravima deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava lica lišenih slobode i rodnoj ravnopravnosti.

Rešenje koje je pred nama sigurno će dati dodatnu podršku da Zaštitnik svoj posao obavlja efikasno, jer on može pokrenuti postupak i pre nego što su iscrpljena sva pravna sredstva pred organima uprave, pa i po pitanju nacionalnih manjina.

Republika Srbija je od 2012. godine uložila znatno veliki napor da se romska nacionalna manjina što više integriše u našem društvu. Saradnja sa nacionalnim savetima je ključ, kao i razgovor, slušanje problema i zajednički rad na rešavanju istih. To je karakteristika politike SNS i predsednika Aleksandra Vučića. Zato sam siguran da će Zaštitnik uzeti proaktivnu ulogu, jer okruženje u kome živimo, česte i nesvesne diskriminacije, netolerancije i netrpeljivosti prema onima koji su drugačiji, po nečemu različiti, da li je to boja kože, religija, ili poreklo.

Setimo se svi one sramne presude sudije koji se više bavio samopromocijom nego svojim pozivom, pozivom sudije i to prema romskom detetu. Pitam se da li bi takva presuda bila da nije bilo romsko dete u pitanju? Po njemu je normalno da romska deca budu prisiljena na odnos, budu prisiljena na brak, jer kako kaže taj sudija, to je normalna pojava kod pripadnika romske zajednice.

Kao pripadnica romske nacionalne manjine, želim da istaknem da rani brak, dečiji brak, nije u sklopu tradicije. Doživeli smo veliku uvredu, etiketiranje čitave zajednice, a to je nezamislivo i potpuno pogrešno, pogotovo kada se radi o deci. Ako se kreće od stereotipa i predrasuda, ide se ka diskriminaciji, zatim ka nasilju, a to ne smemo dozvoliti.

Prema tome, Zaštitnik građana je dužan da proaktivno reaguje.

Zato ću u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Ovim amandmanom se dodatno potencira značaj upisa osoba sa invaliditetom i pripadnika Romske nacionalnosti na visokoškolske ustanove u Republici Srbiji.

Afirmativne mere se primenjuju od školske 2003, 2004. godine na osnovu člana 4. stava 2. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Afirmativnim merama pomažemo pripadnicima nacionalnih manjina i osobama sa invaliditetom da studiraju i steknu visoko obrazovanje. To znači da oni praktično polažu prijemni ispit kao i svi ostali studenti, ali se rangiraju na posebno afirmativnoj listi u skladu sa datim kvotama. To mnogo pomaže onima koji su težeg imovinskog statusa i imaju više potrebe u smislu nege ili finansijske podrške.

Školske 2013/2014. godine uvedene su kovite na upis ovih studenata zbog zloupotrebe afirmativnih mera koje su se dešavale. Uvedene su kvote od jednog procenta od broja odobrenih mesta na visokoškolske ustanove. Iniciran da se kvote povećaju barem na dva posto jer su dale rezultat, a sigurno da potrebni kapaciteti i postoje.

Iz tog razloga, smatram da je kvota 1 zaista mala kvota, od 2% bi rešila problem i sva romska deca, kao i deca sa invaliditetom koja žele da studiraju imala bi šansu da budu na budžetu samim tim ako bi bili upisani po tim afirmativnim merama.

Kako ne bi dolazilo do zloupotrebe kao 2003. i 2004. godine da se 400-500 studenata prijave kao Romi, tj. kao pripadnici ove nacionalne manjine, Nacionalni savet Roma bi vršio proveru i na osnovu te provere izdavao bi potvrde, kao što je radio i protekle dve godine.

Školske 2019/2020 Nacionalni savet Roma je izdao 141 potvrdu, od toga je 87 romskih učenika upisano na budžet, 20 na samofinansiranje, dok 33 nije položilo prijemni ispit.

Za školsku 2020/2021 izdato je 238 potvrda, od toga je 157 studenata upisano u okviru kvote, 30 je na samofinansiranju dok 51 nije položilo prijemni i nije upisano na fakultet.

Ovo sam vam navela kao primer kako bi taj broj od 20-30 učenika koji su na samofinansiranju mogli da ostvare budžet ukoliko bi kvota bila 2%.

Time bismo dobili veći broj visokoobrazovanih Roma, što i jeste potreba, kako bi se smanjila stopa siromaštva ovih marginalizovanih grupa, a to je i politika SNS – jednake šanse za život i rad svih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je set zakona koji su važni za Srbiju i njene građane. U svom današnjem izlaganju posebnu pažnju posvetiću pripadnicima snaga bezbednosti.

Na dnevnom redu je Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Svedoci smo ulaganja u vojsku koja je bila devastirana i skoro uništena neodgovornom politikom prethodne vlasti.

Strukture zaposlenih u ovim službama vrlo su značajne za našu državu jer su važne za očuvanje mira i stabilnosti. Država radi i pomaže snagama bezbednosti, kako bi oni kao profesionalci mogli svoj posao efikasno da obavljaju, da se na isti fokusiraju i ne razmišljaju o rešavanjima životnih problema poput stambenog pitanja.

Zato država sprovodi projekat izgradnje stanova za pripadnike službe snaga bezbednosti. Nisu samo stanovi, već čitava naselja koja se prave gde će njihova deca moći da idu u vrtić, školu, sa zdravstvenim ambulantama, kao i urađenom infrastrukturom. Takvi stanovi se grade u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu, Nišu, Vranju, Kraljevu, gradu iz koga ja dolazim, na lokaciji naselja Ribnica biće izgrađeno 947 stanova za pripadnike snaga bezbednosti, raspoređeni u tri stambena bloka sa ukupno 10 stambenih jedinica. U okviru prve A faze projekta izgrađena su dva stambena objekta, sa ukupno 200 stanova. Prva useljenja očekuju se kroz mesec dana.

Kao što sam već pomenula, to su čitava naselja. U Kraljevu se očekuje izgradnja dečijeg vrtića. Ovo neće značiti samo pripadnicima snaga bezbednosti i njihovoj deci, već deci koja se nalaze na lisi čekanja, jer znamo da je potražnja za državnim vrtićima velika zbog manje ekonomske cene u odnosu na pojedine vrtiće privatne.

Prioritet za kupovinu stana, u skladu sa odredbama ovog zakona, imaju lica koja nemaju trajno rešenje stambene potrebe. Stanovi su namenjeni Vojsci Srbije, Policijskoj upravi, žandarmeriji, BIA, Okružnom zatvoru, ratnim i vojnim invalidima i Ministarstvu pravde. Kvadrat stana koštaće 400 evra, pa sa otplatom na 30 godina za stan od 56 metara kvadratnih mesečna rata bi bila 82 evra. Broj za kupovinu stanova u Kraljevu raste. Za stan od 60 metara kvadratnih potrebno je izdvojiti 24 hiljade evra, što je dvostruko manji iznos od cene sličnih nekretnina na slobodnom tržištu. Omogućen je i povoljan kredit kod domaće banke uz kamatnu stopu od samo 2% na godišnjem nivou.

Realizacija projekta predstavlja opšti interes od značaja za jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije, a za grad Kraljevo ovo je od izuzetnog značaja, za mlade ljude i parove da ostanu i žive u svom gradu, a rešeno stambeno pitanje podstaćiće i rađanje većeg broja dece, što i jeste prioritet, veća stopa nataliteta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovana ministarka sa saradnicima, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je danas set zakona koji su važni za sve građane Srbije, pogotovo za romsku populaciju.

Prva tačka dnevnog reda je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti. Nezaposleni, u smislu ovog zakona, jesu lica od 15 godina života do ispunjavanja uslova za penziju najkasnije do 65 godine. Lica koja nisu zasnovala radni odnos, a vode se na evidenciji nezaposlenih i aktivno traže posao.

Primena zakona počela je od 1. marta 2020. godine. Cilj ovog propisa je da radno angažovani preko agencije imaju jednaka prava i uslove iz radnog odnosa isto kao i zaposleni kod poslodavaca.

Korisnici jednakih uslova rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, odmor u toku rada, dnevni i godišnji odmor. Prijavljivanje zaposlenih kod Nacionalne službe za zapošljavanje i podnošenje prijave u zakonskom propisanom roku od 30 dana od dana prestanka osiguranja radi ostvarivanja punog obima rada. Pravo na novčanu naknadu imaju nezaposleni koji su pre gubitka posla bili osigurani u periodu od godinu dana bez prestanka ili sa prekidima u trajanju do 18 meseci. Tri meseca novčane naknade imaju lica koja su radila od jedne od pet godina, šest meseci sa radnim stažom od pet do 15 godina, devet meseci sa radnim stažom od 15 do 25 godina i 12 meseci staža dužim od 25 godina, novčana naknada nezaposlenima na period od 24 meseca ako nezaposlenom nedostaje dve godine do penzije.

Veliki broj Roma zaposlio se u novootvorenim firmama, takođe u javnim komunalnim preduzećima, kao što su vodovod, čistoća, veliki broj Roma radi preko agencije na privremenim poslovima, javnim radovima i zato je važno da u slučaju nezaposlenosti znaju kakva prava mogu ostvariti.

Nacionalna služba za zapošljavanje je i ove godine objavila javni poziv za sledeće vrste pomoći pri zapošljavanju: Javni poziv nezaposlenima romske nacionalnosti za dodelu subvencija pri zapošljavanju u 2021. godini, Javni poziv za realizaciju mera stručne prakse u 2021. godini, Javni poziv poslodavcima za dodelu subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica iz kategorije teže zapošljivih, od kojih su i Romi.

Ovo je dobar primer brige države, imajući u vidu statistički podatak da 50% romske dece upiše osnovnu školu, 10% srednju, a do fakulteta stigne 1%, što je poražavajuće, ali zahvaljujući afirmativnim merama i stipendiranju romskih učenika ovaj procenat će da se poveća, a samim tim i stopa radno angažovanih.

Kako sada država pomaže romskoj populaciji u svim segmentima, tako su i Romi uvek bili uz svoju državu. U Drugom svetskom ratu, rame uz rame sa Srbima i Jevrejima stradali su i Romi, bili su žrtve Holokausta i Jasenovca. Ukupan broj žrtava je preko 1.706.000, od toga je 392.775 Srba, Jevreja 52.511 i Roma 10.924. Ovi podaci su prikupljeni zahvaljujući Muzeju genocida od 1941. do 1945. godine, a taj broj je daleko veći. Radi trajnijeg sećanja na žrtve genocida, muzej se bavi prikupljanjem i obradom podataka o genocidu, država i drugi organi su dužni da muzeju dostavljaju građu o zločinu kojom raspolažu, a koji su u skladu sa ovim zakonom. Cilj je poimenično utvrđivanje žrtava Drugog svetskog rata sa punom identifikacijom, bez obzira na versku, etničku i nacionalnu pripadnost.

Ono što želim da napomenem je da su Romi bili žrtve genocida, a nakon Drugog svetskog rata često su bili i meta asimilacije, što znači prinudna sterilizacija kako bi se stopa nataliteta smanjila. Ali takođe želim da kažem da pod romskom zastavom nije vođen nijedan rat.

Zajedno sa svojim kolegama poslanicima, Vladom Republike Srbije, predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, nastavićemo da se borimo za uspešniju i bolju Srbiju u kojoj će Romi imati još bolje uslove za život, rad i lični razvoj. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o izmenama zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova u 2011. godini.

U ovom Zakonu je definisano da se popisivanje sprovodi od 1. do 30. aprila 2021. godine, ali imajući u vidu činjenicu da je pandemija Kovid 19, nije moguće sprovesti kvalitetan i bezbedan popis, jer zahteva direktan kontakt popisivača i građana.

Zato se ovaj popis odlaže za šest meseci, što znači neće biti negativnih posledica po rezultat popisa, osim što će se objavljivanje konačnih rezultati započeti šest meseci kasnije nego što je prethodno bilo planirano.

Terensko prikupljanje podataka, 15.000 popisivača treba da obiću svaki stan, kuću kako bi popisali kompletno stanovništvo.

Poslednji popis je bio 2011. godine i ukupan broj stanovnika je bio 7.186.862. U gradskim naseljima je 4.271.872 stanovnika, dok je u ostalim naseljima 2.914.990 stanovnika. Bila je ovo prilika da se građani, između ostalog, i izjasne kojoj veri i naciji pripadaju i mnogo toga još što je važno za državu, a i same građane Republike Srbije.

Po popisu iz 2011. godine, 147.504 ljudi se izjasnilo kao Romi. Po nezvaničnoj proveri, taj broj je daleko veći.

Mnogi Romi žive u neformalnim naseljima, kojih ima 702 u našoj zemlji, i koja nisu bezbedna za stanovnike ovih naselja. Podsetiću vas da je samo pre dvadesetak dana u neformalnom naselju prilikom strujnog udara nastradalo sedmoro dece. Jedno je podleglo povredama i preminulo. Ostala deca se nalaze u Tiršovoj i u teškom su stanju.

Sigurna sam da će grad Beograd, opština Čukarica, kao i nadležna ministarstva naći način da stambeno zbrinu žitelje ovog naselja, a to mogu da učine kroz razne projekte koje finansira naša država zajedno sa EU.

Sveukupni položaj Roma je loš. Zato je potrebno podizanje svesti Roma koliko je važno da učestvuju u popisu u 2021. godini, da izraze nacionalnu pripadnost i ostvare svoja prava obezbeđena Ustavom, kao i druge benefite.

Što se tiče benefita, predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije su u 2018. godini uvećali roditeljski dodatak za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Jednokratna novčana pomoć za prvo dete iznosi 100.000 dinara, za drugo dete 10.000 dinara mesečno dve godine, za treće 12.000 dinara 10 godina i za četvrto dete 18.000 dinara mesečno 10 godina.

Po statistici, svaki šesti par ne može prirodnim putem dobiti dete. Pohvalno je što je država prepoznala ovaj problem i donela odluku da žene mlađe od 43 godine vantelesnu oplodnju obavljaju o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje.

Imamo dobre primere i lokalnih samouprava, kao što je grad Kraljevo, grad iz koga ja dolazim. U slučaju kada se vantelesna oplodnja obavlja u inostranstvu grad Kraljevo obezbeđuje finansijska sredstva od 300.000 dinara, a starosna granica do koje žene mogu konkurisati je 50 godina. Takođe, za prvo dete grad pomaže sa 30.000 dinara jednokratnom novčanom pomoći. Imaju i mnoge druge povlastice koje se odnose na majke sa troje i više dece. To su popusti na gradsku toplanu, čistoću, vodovod.

Mnoge žene su se odlučile da rode treće i četvrto dete. Iza ovako hrabrih majki stoji naša država koja im obezbeđuje sigurna mesečna primanja do detetove desete godine.

Sve ove podsticajne mere od strane države i lokalnih samouprava doprineće natalitetu, a te rezultate ćemo videti kada budu objavljeni konačni rezultati popisa.

U danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze jako bitne tačke dnevnog reda – Predlog zakona o socijalnoj karti.

Socijalna karta je postojanje jedinstvene i centralizovane evidencije u elektronskom obliku koja sadrži tačne i ažurne podatke svakog pojedinca, svakog građanina. Ministarstvo će imati bazu podataka osoba sa invaliditetom, borce, dečiji dodatak i sve korisnike neke novčane naknade. Sve će to biti na jednom mestu, objedinjeno u jednoj bazi. Biće proveravani, kategorizovani i na ovaj način bi se sprečile eventualne malverzacije. Time bi bili sigurni da pomoć ide u prave ruke. Znači, pravednije ostvarivanje socijalnih prava građana.

Više neće biti onih koji će morati da dođu i da podnose zahteve, da mole, na neki način, da imaju loš osećaj zbog toga. Ovo će značiti ugroženim građanima, Romima koji su najvećim delom korisnici socijalnih davanja. Većina njih nema ni privremeni posao, delom zbog obrazovanja, jer znamo da sve polazi od toga. Oni koji nemaju stalna mesečna primanja lako odustaju od školovanja i time se vrte u začaranom krugu. Radno sposobni treba biti angažovani u skladu sa obrazovanjem, fizičkom i zdravstvenom sposobnošću za određene privremene poslove, a kasnije i stalne. Time bismo smanjili korisnike socijalnih davanja. Samo radom možemo smanjiti siromaštvo.

Ljudi koji su navikli da primaju socijalnu pomoć teško je se odriču. Zato starim i bolesnima koji nemaju ko da brinu o njima, koji nemaju stalna mesečna primanja treba da im se obezbede stalna socijalna davanja. To je do sada bilo u praksi, ali nadam se da će biti i ubuduće.

Samohrane majke moraju imati stalna mesečna primanja dok deca idu u školu, dok ne stasaju, dok ne odrastu malo da mogu sami ostajati kući da te majke mogu biti radno angažovane, jer niko u državi ne zaslužuje da živi na rubu egzistencije. Zato će socijalna karta mnogo značiti svim osetljivim grupama građana. Zato ću u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i kolege iz poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi nezavisnih regulatornih tela, kolege poslanici i uvaženi građani i građanke Republike Srbije, danas se pred nama nalaze jako bitne tačke dnevnog reda za sve građane Srbije, a posebno za one koji pripadaju romskoj nacionalnoj manjini, kojoj i sama pripadam, a to sa ponosom govorim. U ovom parlamentu želim da ističem to kako bi se promenila slika koja prati Rome decenijama. Želim da pokažem da postoje obrazovani, vredni ljudi, koji su sposobni da unaprede položaj Roma u Srbiji.

Pohvalila bih zalaganje predsednika Aleksandra Vučića, koji je prepoznao probleme ove marginalizovane grupe i time omogućio da se u parlamentu nađe neko ko će zastupati stavove romske nacionalne manjine.

Neophodno je da veći broj pripadnika romske nacionalne manjine bude uključen u rad ministarstava, pogotovo onih koji imaju dodirnih tačaka sa oblastima koje su definisane strategijom za socijalno uključivanje Roma i Romkinja.

Kad kažem ministarstva, mislim na tri ključna koja su bitna za položaj ove nacionalne manjine, a to su: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Visokoobrazovani Romi koji imaju odgovarajuće kompetencije mogu obavljati i funkcije državnih sekretara, pomoćnika ministara i saradnika. Imajući u vidu činjenicu da je i predsednik Aleksandar Vučić dao predlog Vladi da ima veći broj zastupljenih pripadnika nacionalnih manjina koji će ući u držanu administraciju ne samo kako bi ispunili neku kvotu, kako bi se Romi našli na bitnim pozicijama, već zato što su obrazovani i kompetentni za unapređivanje i rešavanje niza problema sa kojima se susreću pripadnici ove nacionalne manjine.

Nedavno sam pročitala knjigu „Grad bola“, koju je napisao Meti Kamberi. Knjiga je bol dečaka koji je doživeo ono što nijedno dete ne bi trebalo doživeti, a to je da prosi, da zavisi od tuđe milostinje. Iz tog razloga preporučujem ovu knjigu jer jedino na taj način ćemo uspeti da pomerimo sopstvene granice i lakše ćemo razumeti jedni druge.

Neophodno je nastaviti kontinuirano na suzbijanju nasilja zasnovanog na nacionalnoj osnovi, kontinuirano preduzimanje mera za ekonomsko osnaživanje i podsticanje Roma i Romkinja, takođe i u pogledu pristupa adekvatnog stanovanja, zdravstvenim i obrazovnim uslugama, kao i eliminisanju diskriminacije.

Diskriminacija je jedan oblik nasilja. Ne možemo ga potpuno iskoreniti, ali možemo u velikoj meri promeniti kroz donete zakone. Dosta toga je urađeno po pitanju Zakona o diskriminaciji. Takođe, i rešavanje problema o ostvarivanju građanskih prava, kako bi bili pravno vidljivi, omogućen je naknadni upis u Matične knjige rođenih, državljanstva, lična dokumenta i isprave.

Vlada Republike Srbije u proteklom periodu veliki posao je obavila po pitanju ljudskih i manjinskih prava, naročito formiranjem Ministarstva koje u svom domenu nadležnosti nosi naziv obuhvaćen ljudskim pravima.

Moje današnje izlaganje želim da bude samo podstrek kako Vladi, tako i svim građanima Srbije da nastavimo svi zajedno da radimo na poboljšanju života i uslova romske zajednice. Uverena sam da ukoliko nastavimo ovim tempom da donosimo zakone, unapređujemo ih i sprovodimo, položaj ove zajednice biće unapređen.

Optimizam mi uliva do sada preduzeti koraci od strane Vlade, ali pre svega predsednika Aleksandra Vučića, koji se trudi da temeljno poboljša standarde života, kako ove nacionalne manjine, tako i svih građana Republike Srbije. Hvala.

Poštovani predsedavajući, javljam se po amandmanu za ljudska i manjinska prava.

Poštovani predsedavajući, kolege i koleginice poslanici, obraćam vam se prvi put i to ovog puta u ime ljudi koje predstavljam. To su ljudi romske nacionalnosti. Sa ponosom ističem da sam ja jedna od njih. Znamo da Rome prati loša slika, ali nadam se da će se ta loša slika ukloniti.

Zahvaljujući predsedniku Srbije, i predsedniku Srpske napredne stranke, Aleksandru Vučiću, koji ima sluha za narod ove nacionalne manjine, samim tim da je omogućio da se na listi za narodne poslanike nađe neko ko je ove nacionalnosti, svedoci smo da je dosta toga urađeno po pitanju donošenja Zakona o diskriminaciji, da se svaki čovek koji je različite boje kože, vere, oseća kao ravnopravni član ovog društva.

Samim tim što je predsednik, Aleksandar Vučić dao na predlog tri nova ministarstva, od kojih je jedno ministarstvo za ljudska i manjinska prava, isto tako bih volela da pohvalim izbor za nove ministre, zastupljenost žena u Vladi, nova stručna lica.

Takođe, koristim priliku i da pohvalim izbor novih mladih ljudi u parlamentu koji će predstavljati svoj grad, opštinu, izneti probleme i efikasno doći do rešenja istih uz pomoć nove Vlade.

Svi zajedno moramo da se borimo kako bi se rasizam iskorenio. Naša divna zemlja Srbija je zemlja ljubavi, mira, tolerancije i u njoj nema mesta mržnji, rasizmu, nasilju i fašističkoj ideologiji. Sigurni smo da je naša zemlja u stanju da obezbedi da se svaki građanin Srbije oseća sigurno i spokojno, bez straha za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice. Ne bih više oduzimala vremena svojim kolegama. Zahvaljujem.