Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani ministre Dačiću, ministre Selakoviću, poštovana ministarko Đedović i poštovana Slavice Đukić Dejanović, buduća ministarko, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, kolege, u prethodnim danima imali smo priliku da od ministra Vesića čujemo puno toga o Zakonu o planiranju i izgradnji.
Na današnjem dnevnom redu je tridesetak zakona koji su jako bitni za državu Srbiju, a jedan od najbitnijih zakona je svakako Zakon o planiranju i izgradnji. Kao što sam na samom početku rekao, ministar Vesić je u prethodnim danima puno pričao o ovom zakonu, ja stvarno mogu u ime poslanika SDPS da mu se zahvalim na iscrpnom obrazlaganju zakona prethodnih dana u kojima je faktički dotakao sve segmente ovog zakona, odnosno izmena i dopuna ovog zakona. Ta energija, taj način rada koji je njemu svojstven je jako pohvalan i za jednom ministra i za Vladu čiji je on deo.
Gospodin Vesić voli da kaže, to vam je tako i stvarno je tako. Moram da naglasim, ministre Vesiću da je jako pohvalno da kao predstavnik izvršne vlasti, kao ministar, kao neko ko odgovara građanima ne libite se da ulazite u brzo i efikasno rešavanje problema koji su u nadležnosti vašeg ministarstva i predlaganje zakona i zakonskih rešenja. Pa, tako pre nego što počnemo o najvažnijem zakonu želim da istaknem kao dobru, ali nužnu meru u koju ste vi došli do izmene Zakona o ozakonjenju koji ste morali.
Pohvalno je što nije još uvek doneta ni jedna presuda i nije bilo ostavljeno kao zakon, kao nametnut od strane suda, već kroz primer evropskih odluka i kroz sugestiju Poverenice. Vi ste usvojili i danas je na dnevnom redu ta odluka da građanima koji imaju bespravno izgrađene objekte, a koji stanuju, privremeno omogućite da im se uvede struja, voda, grejanje, kao jedna vrsta humanog pristupa odgovoru, te kućnim problemima koje nameće život, jer sama legalizacija, nelegalni objekti, sve to što prati i našu zemlju, ali i druge zemlje u okruženju je više decenijska stvar.
U jednom trenutku slušajući vas sam čuo da ste jednom od poslanika rekli da i kada ste čitali izveštaje sednica grada Beograda da ste i tada videli da i pre 50 godina svaka sednica, tada Gradskog veća, ili kako se već zvala, počinjala sa problemima kanalizacije u gradu Beogradu, problemima bespravne gradnje i tada se to zvalo, kako ste vi rekli kaldrmisanje, odnosno danas asfaltiranje, odnosno izgradnja saobraćajnica.
Najvažniji zakon koji danas usvajamo, odnosno izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji je sveobuhvatan slojevit zakon kojim jedan od stvari koja takođe dotiče, koja je na dnevnom redu, jeste ukidanje ovog leks specijalisa koji je donet pre par godina kako bi se omogućilo, odnosno kako bi se brže vršila izgradnja linijske infrastrukture za potrebe države Srbije.
Vi ste sad objedinili sa jedne strane sve ono što se tiče infrastrukture i izgradnje ste stavili, integrisali u postojeći zakon, a sa druge strane ste se oslonili i smatrate da je to dobro i za državu i za same investicije na Zakon o javnim nabavkama. Naravno postoje i oni delovi koji se tiču državnih sporazuma koji to omogućavaju i to je dobro, jer svi zakoni koji danas su predloženi od strane vašeg ministarstva su suštinski evropski zakon i suštinski pokazuju onaj smer Vlade koji u ekspozeu ministarka iznela, a to je opredeljenost ka evropskom putu države Srbije, a i u drugom delu zakoni koji predlažete takođe su delo modernizacije, odnosno elektronske uprave i onoga što omogućava brži, lakši i efikasniji rad.
Taj zakon je, znamo svi, bio jedan od spoljnih zakona sa stanovišta EU i vi ste time omogućili ili Vlada, bolje rečeno, i mi kao Skupština kada ga budemo usvojili, da se to Poglavlje V otvori koji se tiče javnih nabavki, koji je sastavni deo puta ka EU.
No, da se vratimo na najvažniji zakon danas na dnevnom redu, jedan od najvažnijih zakona inače, a to je Zakon o izmenama i dopunama planiranju i izgradnji.
Vi ste ovim zakonom ubrzali procedure izdavanja građevinskih dozvola. Otvorili ste mogućnost, odnosno veća transparentnost kroz korišćenje sistema digitalizacije i otvaranje eProstora, da tako navedemo, gde će se svi planski dokumenti i sve ono što je potrebno od dokumentacije naći na jednom eProstoru i time i ubrzati i olakšati izdavanje.
Premijerka je istakla, i vi puno puta, da je ovo jedan od zakona koji se mogu svrstati u zelene zakone, jer ste puno stvari predvideli vezano za zelenu gradnju. Otvorili ste mogućnost, to ću se dotaći u jednom delu, da i stare objekte uvedemo u sistem energetskih pasoša kroz otvaranje mogućnosti tri, pet i deset godina.
Ono što je pohvalno, Srbija će za nekih 10 godina u tom poslu završiti sve što je potrebno i verujem da su rokovi vrlo optimalni, vrlo razumni. Nemamo sumnje da je to nešto što je dobro.
Verujem da ćete vi kao ministar naterati državne institucije da u onom najkraćem roku od tri godine sprovedu i izrade studije o energetskoj efikasnosti i izvade energetske pasoše. Takođe, pet godina za pravna lica, osiguranja, banke i sve one objekte koje oni koriste za poslovanje. Takođe, razuman rok za izradu tih energetskih sertifikata, odnosno energetskih pasoša.
Sa treće strane, građani imaju rok od 10 godina i treba istaći da građani neće imati nikakve dodatne rashode, odnosno dodatne troškove, već da ste to prebacili, predvideli zakonom na lokalne samouprave koje će u nekom razumnom roku od 10 godina, sasvim dovoljno, omogućiti građanima da tačno znaju o kakvoj vrsti objekta, barem kada se energetskog dela tiče, nalaze.
Ovim zakonom, meni je jako to zanimljivo, jako je bitno za zemlju, za razvoj, za investicije, predviđen je registar braunfild lokacija, odnosno mogućnost da na jednom mestu imamo uvid za sve potencijalne braunfild investicije. To je danas u Srbiji po lokalnim samoupravama vrlo teško pohvatati i vrlo teško naći u kom stanju i gde se šta nalazi. Ovim ćemo imati jedan dobar pregled tih stvari.
Takođe, pohvalno je vraćanje Agencije za planiranje i izgradnju i uvođenje državnog, republičkog urbaniste, kao i urbaniste AP Vojvodine. Treba neko brinuti i o samom planiranju i načinu razmišljanja kako će se graditi u Republici Srbiji.
Ono što izaziva na neki način kontraverze, odnosno pokušaj određenih političkih predstavnika, odnosno određenih medija, spinovanja u javnosti i pravljenju atmosfere o spornim detaljima ovog zakona kada se tiče o konverziji - prerano smo ušli, prebrzo. Ja smatram da smo mi prekasno ušli u sve to i mislim da kasnimo.
To možemo gledati sa stanovišta privrede, države i građana, jer period od preko 13 godina je period u kome je svaki zakon mogao da pokaže stvarno stanje i primenu, odnosno da da pozitivne efekte.
Ovaj zakon za više od 13 godina je dao vrlo skromne efekte, odnosno rezultate u tom delu i treba napomenuti da smo mi jedina zemlja regiona koja ima tu odredbu u svom zakonu, odnosno naplatu konverzije zemljišta i treba da znamo da u prethodnom periodu su pokušali, recimo, u BiH pa je brža odustala. Makedonci to rade za jedan denar, čisto simbolično, da ne bi bilo besplatno. Ostale zemlje nisu ni pokušavale i taj prelazak sa društvene svojine na privatnu svojinu pokušava negde da se nametne kao i nekada teza o pljačkaškoj privatizaciji, odnosno sam motiv uvođenja ovih odredbi u zakon jeste, u stvari, pokušaj pravdanje ili ispravljanja nekih nepravdi u privatizaciji koje nisu moguće u ovakvim odredbama.
Mi smo ovakvim odredbama zagušili razvoj sopstvene privrede, zatvorili mogućnost daljeg razvoja i odlukom o ukidanju naknade za konverziju. Mi te lokacije, kolokvijalno rečeno, otključavamo, odnosno otvaramo prostor za dalji razvoj Srbije i ne vidim kako možemo mnogo konceptualno da se razlikujemo, bilo da smo vlast, bilo da smo opozicija, kada je interes države i društva u pitanju, a to je razvoj, investicije i gradnja i pomalo je počelo da mi smeta u nekom prethodnom periodu neka vrsta narativa zli investitori koji će za vrlo malo novca ili bez novca doći do fenomenalnih lokacija koje nisu mogli Zakonom o konverziji da ostvare i sada će nići milioni i milioni metara kvadratnih samo stambenih objekata.
Nigde tu ne vodimo računa o tome da jedan deo tih lokacija u suštini pripada lokalnim samoupravama ili preduzećima u stečaju koji se tiču ili su osnivači lokalne samouprave, gde će lokalne samouprave ovim zakonom dobiti mogućnost da planirane investicije i izgradnju onih stvari koje su im neophodne da bi se dalje razvijale iskoristiti. Tu imaju puno problema i puno otežavajućih okolnosti, jer recimo neko lokalno preduzeće u stečaju nema finansijsku mogućnost i ne može da svoj deo uključi u vid konverzije.
Konverzija je jedan predug put kojim je ova država faktički otežala razvoj sopstvene privrede, sopstvene građevinske industrije i imali smo primer na Ekonomskom kokusu da čujemo stav jedne kompanije koja je investirala u Srbiju prilikom kupovine, odnosno privatizacionog udela od preko 600 miliona dolara, a onda su investirali preko 900 miliona evra u Srbiju, govorim o „Filip Morisu“, a onda su put od preko osam godina, kako bi završili proces konverzije, kako bi dalje mogli da investiraju van okvira svoje fabrike.
Takođe, naglasili ste da većina tih konverzija tih pravnih lica, kako je novinar Miša Brkić rekao, tih poslovnih ljudi mogla da dođe isto bez naknade, samo je to bio dug put. Iscrpljuje sve te privrednike i to vreme koje je ovde sporno, da li je brzo ili se kasni, kasni se, jer za privredu, za poslovne ljude, za biznis vreme je novac, a taj novac koji oni investiraju vraća se indirektno u budžet Republike Srbije.
Podsetiću da kada budemo omogućili da se usvajanjem ovog zakona te lokacije otključaju, ponude, neće svih pet hiljada lokacija biti odjednom stavljene u funkciju i sada krenuti, ali svakako ta gradnja će pospešiti. Bojim se da iz nekog perioda kovid krize ne vodimo računa o budućnosti.
Volim da kažem da ste vi neko ko brzo i efikasno preseca gordijeve čvorove kada je u pitanju procena onoga šta može biti u budućnosti kako bi se olakšalo ili pomoglo razvoju privrede, jer negde, poslovni ljudi, privredu vidite kao partnere i država treba da bude partner na stvarima u kojima omogućavaju razvijanje naše zemlji i priliv u budžet sredstava koji ti poslovni ljudi svojim radom ostvaruju.
Te zaključane lokacije su lokacije koje pre svega treba da služe, ne samo, i to je po meni negde u obrazlaganju ovog zakona mala zamerka, mnogo se stavilo i istaklo da su to lokacije u kojima će samo isključivo da niknu stambeni objekti. Negde je pogrešno preneto u javnosti ili iskreirano da ćemo time dobiti samo jeftine stanove. Ne. Time ćemo našu građevinsku industriju, koja je posle perioda rasta, zbog situacije, kako zbog kovid krize, tako zbog situacije u svetu i uopšte recesije, došla da ta kriva rasta polako usporava i ispravlja se. Ovim otvaramo prostor za dodatnih zamah te industrije, kako bi taj točak nastavio da se okreće i kako bi taj točak dodatno omogućio razvoj privrede i razvoj Srbije.
Kada govorimo o železnici, u kojima se usklađuju zakonu i propisi sa EU, do pre par godina ta železnica znamo svi na šta je ličila, danas gradimo modernu železnicu, moderne pruge, kojima pokušavamo dodatno da razvijamo interese naše zemlje.
Takođe, danas na dnevnom redu imamo zajmove, kredite vezano za investicije u putnu infrastrukturu, završetak određenih projekata, gradnja novih projekata. To je ono što je Srbiji jako bitno, razvoj putne infrastrukture, premrežavanje, otvaranje novih brzih saobraćajnica, novih puteva, stvaranje novih industrijskih zona, povećanje prihoda za našu državu.
Pametna politika je, verujem, ona koja puno misli o razvoju sopstvene privrede, razvoju sopstvene infrastrukture, jer samo na taj način, kao robovi ekonomije i privrede u kojoj želimo da svi građani žive, žive bolje i uspešnije, postižemo aktivnim radom i proaktivnim delovanjem.
Na samom kraju, želeo bih, ne kao manje važno, po malo i lično, da naglasim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati izbor Slavice Đukić Dejanović za ministarku prosvete.
Ono što mogu u svoje lično ime da kažem, da vrednost veličina svakog čoveka, pojedinca, političara, nekog ko obnaša najviše državne funkcije kreće od onoga kakav ste komšija, kakav ste sugrađanin, kakav ste profesor, kakav ste stručnjak, kakav ste partijski kolega. I ono što ja iz ličnog iskustva znam, a imam tu privilegiju da budem i vaš komšija i vaš sugrađanin, vaš politički neistomišljenik u jednom delu, ali svakako neko ko sa poštovanjem gleda na vaš doprinos i vaš rad. Vaša biografija, kako politička, tako i stručna, tako i naučna, je impozantna, zahteva svaki vid poštovanja, zahteva činjenicu da svi u ovom društvu treba da znamo da takva osoba na mestu ministra prosvete, svakako u ovim teškim trenucima u kojima se naša prosveta nalazi zbog neželjenih i skorašnjih nemilih događaja, svakako postavlja jedan novi cilj, jedan novi zadatak.
Vi kao stručnjak znate dobro da slušate. Čućete i roditelje i učenike i studente, čućete i prosvetne radnike kako u predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, čućete i zahteve razvijenog sveta i modernizacije te prosvete, koja je neophodna i koja je Socijaldemokratskoj partiji Srbije kao stranci jako bitna, da svi zajedno stvaramo društvo znanja. Samo kroz društvo znanja i kroz stub porodice možemo razviti nove generacije koje će ovu državu učiniti boljim mestom za život.
Ja vam se zahvaljujem. Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje sve zakone koji su danas na dnevnom redu, odnosno objedinjene, podržati. Hvala vam.
Poštovani predsedniče, kolege i koleginice poslanici, kao i prošli put želeo bih da počnem sa rečenicom da ovakva tema i ovakva situacija u Srbiji zahteva dijalog i neku vrstu jedinstva.
Od kad smo počeli ovu raspravu nismo došli do toga da pokušamo da pomirimo stavove i pomirimo neke uglove iz koje posmatramo sadašnju situaciju.
U jednom trenutku kada smo ovu sednicu počeli, predsedniče, ja vam se na tome zahvaljujem, vi ste od određenih kvazi patriotskih, kvazi desničarskih snaga jako dobro skrenuli pažnju i izbili argumente kada smo govorili o merama Vlade koje bih ovim putem pohvalio, a to je razoružavanje Srbije u trenutku u kome su pokušali bespredmetno, bez ikakvog osnova, imajući tendencioznu nameru, da ukažu da se razoružavanje sprovodi selektivno i da nije za cilj ono što je iskazano u nameri Vlade i samom činu i samoj nameri da se smanji broj nelegalno naoružanih stanovništva, kao i da se preispitaju određene dozvole i stanje naoružanja po dozvolama koje su dobili.
Na tome bih vam se zahvalio jer je jako dobro i jako kvalitetno što vodite računa u svakom trenutku ove sednice da neko ne pređe granicu dobrog ukusa, naročito u trenucima kada je naše društvo u nekoj vrsti straha.
Uvek ću stati na stranu i uvek razumeti svakog građanina koji iskazuje i nezadovoljstvo i zabrinutost, ali pritom ne mogu da razumem potrebu preterane politizacije jedne ovakve teme.
Dakle, REM je najnapadanija, jedna od najnapadanijih institucija. Kad god se pojavi neka krizna situacija, kad god je neki problem, uvek se kreće od REM-a i uvek jedan od zahteva je REM. Bojim se da tim činom dovodimo tačku tenzije do usijanja, ne zbog samog REM-a, već zbog pritiska koji se vrši u kriznim situacijama.
Molim vas, drage kolege, ja verujem, imam razumevanja za činjenicu da želite da iskažete neka nezadovoljstva i kao politički predstavnici građana. Nikada neću otvarati prostor za sukob sa različitim i drugačijim mišljenjem, ali sa druge strane, molim vas da negde ja sam počeo već i sa određenim kolegama iz opozicije kad razgovaram, sretnemo se na hodniku, kažem – ljudi, mora da se spusti tenzija, mora da se spusti taj odnos. Uvek u tim raspravama i u tim razgovorima dođemo ko je počeo prvi, ko, šta, kako radi. Hajde da se razumemo da prosto niko tako ne treba da radi.
Ne možemo da karakterišemo kada mene neko napadne da je to osvajanje slobode, a kada ja nekog napadnem, da je to akt nasilja. Prosto, nemojte da menjate te teze i nemojte da ulazimo u situaciju koja nije dobra za ovo društvo. Srbiji i regionu je danas najpotrebniji mir zbog svega što se dešava u našem okruženju i u našoj samoj zemlji.
Takođe, i građanima Srbije je potrebna neka ravnoteža, neka mogućnost da razgovaramo. Ja sam siguran da u najboljoj meri možemo razgovarati o suštinski problematičnoj temi u ovom društvu, ali to je između ostalog nasilje, ali ne kroz prizmu i ne kroz traženje odgovora u žrtvovanju određenih pojedinaca u REM-u i njih optužiti, upirati prstom da su oni odgovorni na svaku moguću temu koja može da se iskoristi. Negde, oni su označeni kao krivci, negde su oni ti koji dozvoljavaju. Da li je baš tako? Nije.
Znam da znate da nije i zato apelujem. Boško Obradović je u jednom trenutku, na početku ovog zasedanja, takođe vrlo odgovorno apelovao na spuštanje tenzija, na pokušaju razgovora, a odmah zatim napao kolege.
Molim vas da imamo u vidu činjenicu da ako pričamo o REM-u pričamo suštinski, damo predlog suštinski na promenu zakona. Ako je neka mogućnost da se nešto uradi na ovu temu, onda je to suštinski promena i zakona i podzakonskih akata na ovu temu i pravilnika kako bi mogli da budemo zadovoljni samim programskim sadržajem.
Svakako je legitimna rasprava o programskim sadržajima na tim televizijama, ali taj razgovor i promena zakona i promena članova REM- i bilo kakvog rešenja je u našem dogovoru i našem razgovoru, u dijalogu, u kompromisima i shvatanjima šta je ono što je ovom društvu potrebno.
Građanima Srbije u ovom trenutku je potrebna sigurnost. Potrebno je da iz ovog najvišeg Doma se šalju poruke, između ostalog, i poruke empatije, davno zaboravljene, da kažemo da ne može sve država da uredi i uradi, već da u jednom trenutku moramo da iskoračimo i kao političari i kao lideri ovog društva, svako od nas ponaosob i da pozovemo one segmente društva koji mogu da nam daju stručne i kvalitetne odgovore na ovo, da formiramo, koliko god je potrebno, komisija.
Pođite uvek od sebe da se vama desi lično ili privatno neka takva krizna situacija, koga ćete pozvati? E te ljude predložite, te ideje iznesite i svi zajedno da ih usvojimo. Samo najbolje ideje mogu našu zemlju da guraju napred.
Ne želim nijednog trenutka da spočitavam bilo kome bilo šta, nemam na to pravo, ali mislim da preterujemo u kvalifikacijama, u tenziji koju izazivamo, o samom nezadovoljstvu građana, koje pokušavamo da dodatno politizujemo. Raspolućujemo društvo, a onda ćemo postići šta? Realno, ništa.
U raspolućivanju društva nećemo postići ništa. Kada su ovako teške krizne situacije potrebno je ujedinjenje, sabornost, a mi to nemamo. Svih ovih dana iza nas od te velike tragedije mi to nemao.
Upiremo prst, tražimo ostavke, smene, kao da je to rešenje. Vrlo mali broj kolega je ponudio neko suvislo rešenje o kome može da se razgovara. Niko neće da se protivi činjenici ili izrečenoj rečenici da medijska slika u Srbiji nije idealna, ali nije idealna ni na jednoj strani.
Nažalost, mi smo počeli po svakoj temi da se delimo samo zato što valjda verujemo da ćemo tako dobiti neki politički poen više ili naneti štetu onom drugom. Ja ne vidim u ovoj tragičnoj nesreći prostora ni za jedan jedini politički poen, niti je to normalno, niti to treba da se radi.
S druge strane, uvek ću biti spreman da razgovaram o objektivnoj odgovornosti bilo koga, ali mora da se nađe mera i granica.
Bojim se da danas mi kao poslanici, kao predstavnici građana nedovoljnim obraćanjem stručnoj javnosti nismo pokušali da odgovorimo na ključno pitanje - ok, kada uradimo taj medijski sadržaj, kada uredimo taj prostor za elektronske medije, šta ćemo sa prostorom koji ostaje nepokriven i ovim i ovakvim zakonima i podzakonskim aktima, a to je sam internet, sve te društvene mreže, sve te platforme?
Po meni, nije ključ u zabrani. Po meni je ključ da se vratimo onome što je najbitnije, a to je porodici i da iz porodice pokušamo našoj deci… Ja kao roditelj sedmogodišnjeg sina ulažem mnogo veće napore nego što su moji roditelji tada ulagali kako bi mom detetu objašnjavao godinama mogućnosti i alternative korišćenja tih društvenih mreža, tih savremenih tehnologija na način na koji može da ga usmere i afirmišu dobro, na progresivno, na bolje.
Svuda u svetu, pa i kod nas spornih sadržaja je bilo, ima ih i biće ih. To ne možemo zaustaviti.
Razgovarajući sa prijateljima da li su rijaliti… ne branim ih, ne gledam ih, duboko ih osporavam i ono što oni nose sa sobom, ali da li naša deca stvarno i najmlađi gledaju te rijalitije i onda sam sa prijateljima, generacija smo, došli smo do odgovora da toga nema. To je za njih prevaziđeno.
Kolega Jovanov je to više puta naglašavao. Deca se sa time na neki način sprdaju. Prave od toga neke mimove i pokušavaju da ismejavaju našu generaciju i generaciju svojih roditelja sa tim spornim sadržajima, jer nisu oni ti koji svoje vrednosti baziraju na rijaliti programima. Mi moramo da se vratimo osnovi, porodici, razgovorima sa svojom decom, pokušajima da deca budu otvorenija prema nama.
Drugi deo koji je potreban da uradimo jeste da se mi svi dodatno edukujemo da možemo da ispratimo razvoj savremene tehnike i tehnologije i da zajedno sa njima učimo i otvaramo nova znanja i nove vidike i za nas i za njih i da dajemo ključne odgovore na pitanja kao parlament.
Pozivam vas još jednom, bez želje da bilo kome držim predavanje, namećem mišljenje, da pokušamo zajedno ujedinjeni da se obratimo barem po ovim tačkama dnevnog reda i temama koje su prouzrokovale i izazvale ovu sednicu, a to su tragični događaji koji su se desili, da pokušamo da nađemo ključ koji segmenti našeg društva mogu da nam ponude kvalitetne i dobre odgovore, koji sve stručnjaci, iz kojih oblasti su nam neophodni da kreiramo zakone i podzakonske akte i u oblasti medija i sve prateće zakone koji su potrebni i vezani za ovo kako ovakve i slične stvari nam se ne bi ponovile.
Hvala vam.
(Boško Obradović: Replika! Lično sam spomenut.)
Poštovani predsedniče, koleginice i kolege poslanici, verujem da u ovom trenutku možemo da razgovaramo o ovoj temi, a da pri tome sve naše razlike, sve naše podele stavimo sa strane.
Kada kažem temi, ne mislim samo na tačku dnevnog reda i raspravu o REM-u, već mislim na opštu temu u društvu i krizi koju su izazvali nemili događaji. Neretko smo svesni i prisutni da i prethodnih godina i sada REM je jedna od tema koja se u javnosti politizuje, po našem skromnom mišljenju i više nego što bi trebalo.
Danas i danima koji su iza nas i o temi kojoj raspravljamo i temi koja je inicirala ovu raspravu verujem da nam zajednički razgovori, zajedničko razumevanje, zajedničko ujedinjenje oko krize koja je evidentna u ovom trenutku, odnosno krize u našem društvu, ne političke krize koja pokušava da se predstavi i nepolitizacije ove ovakve teme i ove tragične situacije. Neće nas taj put i taj odnos u kome političke rovove i bedeme podižemo, nigde odvesti poštovane kolege. U današnjem trenutku moramo da imamo više razumevanja jedni za druge i više pozitivnih odnosa jednih prema drugima, zbog samog društva i trenutka u kome se nalazimo.
Kao tema REM i suštinski izveštaj REM-a nam govori puno toga i o slici u medijima i u samom odnosu prema REM-u. Ja sam član Odbora za kulturu i informisanje i prisutan sam na sednicama Odbora i neretko se dešava da te sednice traju i satima, neretko se dešava da rasprava na tim sednicama bude neprilagođena situaciji, ali po ovoj tački dnevnog reda koja je sada u pitanju, Izveštaj REM-a čini mi se da smo imali kakvu takvu situaciju koja je mogla da se kontroliše i imali smo neki odnos razumevanja.
Iznenađen sam da nakon toga u prethodnoj nedelji kada smo raspravljali o ovome, nismo imali taj odnos u tu svest koju smo imali na toj sednici Odbora. Radovao sam se da ćemo po ovim tačkama dnevnog reda izaći iz onih partijskih rovova. Neretko sam čuo i sa strane i od kolega opozicije i od kolega vlasti da su svi spremni da negde ovu temu prevaziđemo na način na koji razumemo krizu i situaciju koja se dešava u društvu zbog nemilih događaja.
Niko od nas, i siguran sam da i vi u to verujete i siguran sam da građani tako misle, niko od nas ne može, ne treba, nije normalno da ovakvoj temi stiče političke poene.
Verujem negde da nezadovoljstvo koje u poslednje vreme iskazuju građani na ulicama zbog bezbednosti situacije koja se desila, svako nezadovoljstvo građana je opravdano, ali ne trebamo politizovati temu.
Regulatorno telo za elektronske medije sam po sebi svoj posao pokušava da obavlja od samog konstituisanja pod nekom vrstom pritiska. Na sednica Odbora su članovi REM-a nama istakli i nama skrenuli pažnju na svoj doživljaj, pojedini članovi REM-a na svoj doživljaj i situaciju, odnosno na ono kako oni doživljavaju sve ove pritiske i ono sa čime se nosi. Oni smatraju, i na su Odboru upoznali sa tim, da su oni pojedini članovi Odbora totalno dehumanizovani, da se na njih vrši stravičan pritisak i da oni pod tim uslovima ne mogu da rade.
Sa druge strane, čuju se optužbe da oni svoj posao ne rade dobro. Ja u jednom trenutku želim da kažem da kroz ovaj kontrolni izveštaj, tj. ova dva izveštaja kontrolna, koja su nam dostavljena jasno može da se vidi priroda i sadržaj onoga šta imamo danas na televizijama. Naravno da nije idealno i naravno da ne postoji ni u jednom trenutku idealna situacija u koju će svi slojevi društva i segmenti društva biti zadovoljni, ali ne mogu da prihvatim i da se složim sa činjenicom da u REM-u tražimo žrtveno jagnje za stravičnu situaciju u kojoj smo se našli.
Molim vas poštovane kolege, da svi zajedno učinimo taj dodatni napor da situaciju smirimo, jer ne verujem da ćemo u bilo kom trenutku, ukoliko ta situacija eskalira, moći da sastavimo, jer ovim i ovakvim ponašanjem i ovim i ovakvim pojačavanjem tenzija delimo društvo, a u kriznim situacijama društva moraju da se ujedine. Moraju jasno da definišu neki plan.
Kada govorimo o REM-u, govorimo isključivo o personalnom sastavu tog REM-a i o tome uvek može da se razgovara. Znam da svi ovde znate da REM na način na koji je definisan kod nas u državi, jedno od najdemokratskijih institucija, predložen od strane sedam predlagača sa devet članova, od toga dva predlaže naš parlament, dva resorni odbor našeg parlamenta, onda jedan resorni odbor pokrajine, crkve, verskih zajednica, predstavnici nacionalnih manjina, strukovnih udruženja, filmskih, scenskih radnika. Znamo da sa tim segmentima društva treba i moramo da razgovaramo u ovoj situaciji kako bi tu situaciju rešili.
Smenjivanjem ili zahtevima za smenu pojedinih članova REM-a, ne vidim da ćemo rešiti situaciju. Negde sam očekivao za sve vreme ove rasprave i za sav period koji smo bili, da ne upiremo prst jedni u druge, jer je kriza i situacija takva da ne smemo da upiremo prst jedni u druge, već da tražimo neko rešenje, neki izlaz za ovu situaciju u kojoj se nalazimo. U svom radu REM se oslanja na devet zakona, osnovni je Zakon o elektronskim medijima, ali tu postoje i drugi zakoni, Zakon o oglašavanju, Javnom medijskom servisu.
Ako želimo stvarno da rešimo problem, stvarno da nađemo neko rešenje, koje našem društvu nudi odgovore i vuče napred, stabilizuje tu medijsku scenu, onda hajde da se dogovorimo da razgovaramo o promeni zakona, podzakonskih akata i svih pratećih zakona koji prate, odnosno koje regulatorno telo koristi prilikom odlučivanja i rada. Između ostalog tu negde treba da tražimo ključ kao parlament Srbije, a ne činjenicom da ćemo da tražimo neke ostavke, i to je legitimno i to je u redu, ali pre svega mislim da moramo da se pozabavimo suštinom. Problem koji je zadesio Srbiju je toliko slojevit i toliko ozbiljan da ni u jednom trenutku nećemo naći odgovor u činjenici da li će podneti ostavke članovi RFEM-a, dobro, izabraćemo druge, ali šta smo postigli? Ne, nego ćemo izabrati pod pritiskom onako kako jedna ili druga strana misli. Neće se to dogoditi, neće nam to biti rešenje, ni za šta od onoga što je potrebno našem društvu.
Kada je nastala sva ova kriza, negde sam gledao koliko u suštini svako od nas u parlamentu malo zna i malo odgovora kvalitetnih i suštinskih ima na ovu temu i na ovu problematiku, određene kolege su se dotakli segmenta porodice i onoga šta po njima treba da bude osnov i ključ rešenja ovakvih situacija. Tu donekle mogu da se složim.
Imao sam priliku u nekom prethodnom periodu sa svojim prijateljem koji je vrhunski umetnik, univerzitetski profesor, Nikola Mijajlović, da razgovaram, jer se on negde susretao sa svom ovom decom koja su ili nastradala ili su neposrednom okruženju te dece. On je meni jasno i suštinski naglasio da glavni odgovor nas kao političara treba da bude, da omogućimo i alternativu svim tim televizijskim programima i medijskim sadržajima koji mogu da budu odgovor da našu decu i u porodici vaspitavamo tako, ali isto tako da ne dozvolimo da kao odgovor bude stigmatizacija bilo koje druge grupe.
Svestan sam u jednom delu da mi nemamo, kao parlament mogućnost da damo kvalitetne odgovore na ovako komplikovano i slojevito pitanje. Da negde neki zaključak, neki vid ovoga što smo mi u ovim danima iza nas i ovima ispred nas, raspravljali u ovoj suštinski važnoj temi za državu i društvo jeste da pokušamo da potražimo odgovor od stručne javnosti, od delova društva koji mogu suštinski da nam daju odgovore na pitanja i da nam pomognu da zajedno iskoračimo na nađemo rešenja.
Mi sve vreme razgovaramo po ovoj tački dnevnog reda kada je krenula rasprava o dve televizije ili o nekom segmentu televizija, pokušavajući da nađemo alternativu i pandan, da li neko i kako se bori za neku nacionalnu frekvenciju, pri tome se nismo ni dotakli prostora koju naša deca i generacije koje su iza nas koriste, a to je internet, to su ti elektronski mediji, to su ti sadržaji, platforme na koje nemamo odgovor, koje ovi ovakvi zakoni ne dotiču, a pri tom ne nudimo nikakva rešenja. Bojim se da danas pokušavamo alatima iz prošlosti da rešavamo probleme budućnosti i da ćemo se vrlo brzo susresti sa nekim novim problemom, a pri tom kao političari, neodgovorno dodajemo ulje na vatru i ne smirujemo situaciju i ne spuštamo srasti. Verujem da je najodgovornije od svih nas da pokušamo zajedno da formulišemo rešenja koja su plod razgovora sa stručnom javnosti, a najlakše ćemo doći do nekih promena i smena u REM-u, ali opet kao plod nekog dogovora nas kao predstavnika građana.
Možemo mi reći da je komplikovano smeniti REM ili zakonski, ali 250 nas ovde smo suštinski predstavnici građana i ukoliko jedinstven stav bude da budu promene u REM-u, a to mora da bude plod dogovora, verujem da će do toga doći. Nije po meni i po poslaničkoj grupe SDPS ključno i osnovno rešenje ostavke u REM-u, već jasan i politički i društveni dogovor, o spuštanju tenzija u društvu, rešavanju problema, kako oni moraju biti rešeni, kako nam se slične i ovakve situacije ne bi ponovile. Hvala vam.
(Kragujevac, 21.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 36000.00 | RSD | 18.10.2022 - |
| Odbornik | Skupština grada Kragujevca | Grad | Mesečno | 25000.00 | RSD | 15.08.2020 - |
| JKP Šumadija Belanovica (Koordinator parking servis) | Grad | Mesečno | 102000.00 | RSD | 30.12.2012 - |