Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Poštovani građani Srbije, narodni poslanici, gospodine Orliću, čujem da ste noćas loše spavali, pa me interesuje da li vas je žuljala pomisao na one gvozdene krevete u zatvorima ili je možda sofa bila neudobna. Ja sam zato odlučio da vam dam jedan poklon, nešto što vi iz vaše SNS mnogo volite, da vam bude udobnije jednog dana i da mislite na mene u dugim zimskim noćima kada se budete preispitivali šta ste uradili ovoj zemlji.
Gospodine Orliću, na ovom rekvizitu ste došli na vlast i evo, ja vam ga ovim putem poklanjam kao oproštajni suvenir danas kada odlazite. Pozdravite gospodina Nikolića kada ga budete izvukli iz naftalina i pohvalite mu se da nije on jedini koji ima stiropor. Izvolite poklon, gospodine Orliću.
Pre nego što krenem na amandman, moram da obrazložim nešto, a to je rečenica koju je gospođa Raguš izgovorila i moram da vam kažem da je izgovorila istinu. Zarad istine, pred građanima Srbije ja ovo moram da izgovorim. Dakle, istina je da sam ja 2012. godine za potrebe SNS dizajnirao kampanju pod kodnim nazivom „Promene“ i tako sam, nažalost, pomogao Aleksandru Vučiću da dođe na vlast.
Istina je da sam to uradio isključivo na molbu generala Božidara Delića i da iz poštovanja prema njemu za to što sam radio nikada nisam uzeo ni dinar. A, vas molim, ako imate i jedan dokaz da ja sada ne govorim istinu, da ga iznesete pred građane Srbije i ja ću se povući sa mesta narodnog poslanika.
Moram da vam kažem da ja za 30 godina poznanstva sa generalom Delićem nikada nisam odbio ni jedno njegovo naređenje, niti neku njegovu molbu. To je zapravo razlog zbog čega sam se i prihvatio da se valjam ovde po blatu u ovoj politici, da bi grešku koju smo praktično zajednički napravili probao da ispravim.
I kao što sam vam pomogao da svojevremeno dođete na vlast, tako vam sada obećavam da ću vam pomoći da sa nje odete. A, pomoći ću vam i da vas…(Isključen mikrofon)
Hvala, gospodine predsedavajući.
Ovaj član zakona bi mogao da se okarakteriše na sledeći način. Neko kupi poljski toalet za 100 evra, taj toalet se nalazi na parceli koja vredi 100 miliona evra i vi mu poklonite to.
Postavlja se još jedno pitanje. Ovde postoji retroaktivna pljačka. Dakle, kada su ljudi licitirali pod tim Vesićevim i Siniše Malog privatizacijama, oni su licitirali, dakle, preduzeća bez građevinskog zemljišta. Čak i u tim pljačkaškim privatizacijama koje Aleksandar Vučić nije ispitao a koja je obećao i na temelju toga došao na vlast, čak i na tome, ti ljudi koji su privatizovali verovatno bi platili više i verovatno bi budžet Srbije bio puniji da ste im to tada rekli.
Dakle, ukoliko se tamo našao i neki pošten investitor, on je bio dezavuisan.
Ono što je takođe jako opasno a o čemu želim da govorim ovom prilikom, to je princip koji uvodite ovde, to je princip da na osnovu toga što je neko vlasnik objekta ili preduzeća, on automatski treba da postane i vlasnik zemljišta. Ja se bojim da ćete ovaj princip uskoro primeniti i na mini hidroelektrane, pa ćete nam onda reći da s obzirom da su, jel, ti investitori vlasnici mini hidroelektrana, oni trebaju da postanu i vlasnici vode, vodotokova. Jel tako? Pa će onda vaši kumovi, vaši prijatelji, vaši rođaci, prodavati tu vodu Republike Srbije njenim građanima. (Isključen mikrofon.)