Poštovani predsedniče gospodine Orliću, uvaženi auditorijume, želim postaviti dva pitanja ministru nadležnom za oblast građevinarstva i saobraćaja.

Prvo je pitanje – da li bi ovo ministarstvo podržalo ideju i potrebu za obnavljanjem autobuskog saobraćaja na relaciji Subotica – Sombor – Osijek. Ova regionalna saobraćajna veza između spomenutih gradova postojala je sve do 90-ih godina prošlog stoleća, kada je ukinuta. Prošlo je već oko 25 godina otkako su otvoreni granični prelazi Bogojevo – Erdut i Bezdan – Batina i time je obnovljen drumski saobraćaj preko Dunava. Međutim, ova autobuska linija nije ponovno uspostavljena.

Imajući u vidu činjenicu da je zadnjih 30-ak godina značajan broj stanovnika preseljen iz Baranje i Slavonije u severozapadnu Bačku, i obratno, evidentna je potreba da se ova autobuska linija ponovno uspostavi, čime bi se pojednostavio i ubrzao protok putnika u ovoj mikroregiji. Za rešavanje ovog pitanja su posebno zainteresovane kategorije starijeg stanovništva, studenti, zaposleni na drugoj strani granice i drugi putnici. Sa velikom verovatnoćom se može pretpostaviti da bi ova linija bila ekonomski isplativa, čime bi u potpunosti opravdala svoju funkciju.

Drugo pitanje se odnosi na sanaciju lokalnog asfaltnog puta na području Subotice, a to je relacija Stari Žednik – Đurđin, u dužini od osam kilometara, koji je izgrađen pre 50 godina i u veoma je lošem stanju. Ovaj put je deo regionalnog transfera od Sente pa do Sombora, dakle do Dunava, a dužina je otprilike 45 kilometara ove spomenute lokacije. Zapravo, ona nema status regionalnog puta, nego lokalnog puta, čime bi zapravo to trebalo otkloniti, u cilju njegovog boljeg održavanja. Grad Subotica ne raspolaže dovoljnim sredstvima za njegovu rekonstrukciju, a tekuće održavanje se svodi na sanaciju udarnih rupa svakoga proleća.

Prema informacijama iz Gradske uprave Subotica, za ovu godinu nije planirano saniranje ove trase lokalnog puta, pa se može steći utisak kao da ovaj put nije ničiji. Zahvaljujem na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri i predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, uvođenje informacionog sistema e-Agrar u postupak registracije poljoprivrednih gazdinstava, u cilju ostvarivanja prava na podsticajna sredstva u poljoprivredi i ruralnom razvoju je proces koji bi se temeljno i u dužem vremenskom razdoblju pripremao. Ovo je značajan napredak, jer usvajanjem viših tehnoloških standarda u ovoj oblasti idemo u korak sa zemljama sa modernom i visoko produktivnom poljoprivredom. Za očekivati je da će se u konačnici postići pojednostavljenje i ubrzanje procedure registracije poljoprivrednih gazdinstava.

U početku će ovaj proces biti stresan i komplikovan, prvenstveno za stariju populaciju poljoprivrednika. Međutim, imajući u vidu činjenicu da su njega pre svega, uključene poljoprivredne stručne službe, zatim odseci za poljoprivredu u lokalnim samoupravama, organizovanija udruženja poljoprivrednika i neke poljoprivredne škole, uliva realan optimizam da će sva poljoprivredna gazdinstva biti blagovremeno uključena u softversko rešenje agrar u celini. Svakako je potrebno istaći činjenicu da su do sada postojala ograničenja visine podsticaja definisana njihovim maksimalnim iznosima u programima, a sada su utvrđeni minimalni iznosi podsticaja, koji će moći imati tendenciju povećanja u skladu sa mogućnostima republičkog budžeta.

Najzad, izmenama i dopunama Zakona o podsticajima, proširuje se lepeza podrške obavljanju prerade poljoprivrednih proizvoda, kao i poslovi u oblasti ruralnog turizma i starih zanata na poljoprivrednim gazdinstvima. Time se ostvaruje preko potrebna diversifikacija aktivnosti u ruralnom prostoru.

Na području Severno-bačkog upravnog okruga, pre svega, na Subotičko-horgoškoj peščari na blizu tri hiljade hektara podižu se od pre tridesetak godina voćnjaci sa primenom savremenih uzgojnih metoda, a na blizu 60% ovih površina uzgaja se jabuka. Izvozom jabuke, ali i drugih voćnih vrsta na inostrano tržište početkom 21. stoleća, pa sve do šest, sedam godina unazad, ostvareni su značajni ekonomski efekti, što je rezultiralo izgradnjom značajnih skladišnih kapaciteta sa rashladnim sistemima i ekonomskim snaženjem poljoprivrednih gazdinstava.

Od 2015. godine, prvo u manjoj meri, a potom u sve većoj, dolazi do globalnih poremećaja na evropskom, ali i na svetskom tržištu, te poljoprivrednici počinju postepeno krčiti voćnjake. Preti opasnost i za masovnija krčenja, jer slabije konkuretni proizvođači ne mogu podneti ovaj udar. Treba istaći ovde i nepovoljnije klimatske uslove proizvodnje u odnosu na recimo, fruškogorski reon, kao što su kasni prolećni mrazevi, te učestale pojave šteta od grada, pa je zbog toga visoki udeo plodova druge i treće klase koja se može koristiti samo za industrijsku preradu, ali su cene u tom slučaju znatno manje. I ako postoji mogućnost plasmana ove jabuke ali je bilo potrebno subvencionisati, kao npr. u Austriji gde subvencija iznosi četiri do 600 euro centi po kilogramu ili šest, sedam dinara po kilogramu.

Druga je mogućnost da se donese propis da marketni lanci koji su ugušili lokalne pijace imaju obavezu kupovati određeni procenat jabuke od lokalnih proizvođača. Takav je slučaj u Nemačkoj, gde lokalna jabuka ima status povlašćenog brenda. Postoji naravno niz drugih mogućnosti za podršku primarne voćarskoj proizvodnji kojim bi se voćarima u severnom Bačkom upravnom okrugu mogle ponuditi, s obzirom da izmene i dopune zakona daju mogućnost da se za određene upravne okruge podsticaj i mere ruralnog razvoja mogu utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu, a od čega bi posmatrano na duge staze bilo koristi kako za lokalnu zajednicu, tako i za državu. Hvala na pažnji.

(Vladimir Gajić: Poslovnik.)

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici…

(Borislav Novaković: Da li imam pravo na repliku?)

Budući da su na dnevnom redu ove sednice i dve tačke posvećene zakonskom uređivanju načina funkcionisanja…

(Borislav Novaković: Našta ovo liči? Da li imam pravo na repliku? Replika. Ne možete mi uzeti pravo na repliku.)

Hvala.

Mogu, zahvaljujem.

(Borislav Novaković: Da li ste čitali Poslovnik? Imam pravo na repliku. Ne dozvoljavate mi da repliciram.)

Mogu, mogu.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici…

(Borislav Novaković: Ne možete mi uzeti pravo na repliku.)

… budući da su na dnevnom redu ove sednice i dve tačke posvećene zakonskom uređivanju načina funkcionisanja i finansiranja javnog medijskog servisa, istakao bih dva primera koja se odnose na informiranje hrvatske manjinske zajednice u Republici Srbiji.

(Borislav Novaković: Orliću, imam pravo na repliku. Spominjao me je Jovanov i Martinović.)

Prvi je problem gašenje trosatne radio emisije na hrvatskom jeziku radio Subotice, koja je emitovana svakog dana, a pored informacija iz svakodnevnog života na lokalnom nivou, zatim obrazovnih i jezičkih tema, kulturnih i sportskih sadržaja, bile su obuhvaćene i teme iz oblasti privrede i poljoprivrede, te o narodnim običajima itd.

(Borislav Kovačević: Šta treba da se dogodi da ja dobijem repliku?)

Postupak gašenja ove emisije, pravdan je neminovnošću procesa privatizacije, premda smo verovali u načelo da se dostignuti nivo manjinskih prava ne može i neće umanjivati.

U pitanju je bila redakcija sa pet do šest zaposlenika, što realno i nije veliki izdatak, čak i za budžet na lokalnom nivou.

Drugi primer je da se već nekoliko godina na RTV svakoga dana emituje petnaestominutna informativna tv emisija na hrvatskom jeziku i to je bio pravi primer dobre prakse, imajući u vidu pre svega činjenicu da je hrvatska manjinska manjina disperzirana na prostoru Bačke, Srema i Banata, te u znatno manjem broju južno od Save i Dunava, te tako može biti informisana na maternjem jeziku.

Verujem da bi po principu pozitivne diskriminacije bilo moguće imati sluha, te podržati ovako male i suptilne projekte u oblasti ostvarivanja manjinskih prava, pa da se u nekom pogodnom trenutku obnovi spomenuta emisija, makar i jednosatno na dnevnom nivou, sa minimalnim brojem izvršilaca. Zahvaljujem na pažnji.

(Miroslav Aleksić: Poslovnik.)

(Borislav Novaković: Replika.)