Hvala predsedavajuća.

Član 107.

Mi smo sad imali priliku da čujemo čoveka koji je najodgovorniji za stanje, za pogoršanje stanja u kompaniji „Falke“ u Knjaževcu. Na krilima protesta 2017. godine, tamo je formiran politički sindikat, koji je ovaj čovek predstavlja i ja sam i tada kao šef kabineta predsednika opštine, a i na nedavnim štrajkovima prošle godine kao narodni poslanik učestvovao u pregovorima između kompanije i menadžmenta, kao posrednik u ime lokalne samouprave.

Koliko on brine o pravima radnika govori Nacrt sporazuma koji ja imam ovde na mejlu koji su mi tada poslali iz njegovog sindikata gde je druga tačka sporazuma da se pristupnice sindikata „Sloga“ do 19. maja, to je znači odmah sutradan, podnesu u obračunsku službu, kako bi taj sindikat, naravno na tuđoj muci, mogao da zarađuje i to su ljudi tamo prepoznali na kraju i ti ljudi koji spominjete, koji su vodili sindikat i jedan i drugi više ne rade u toj fabrici, već su otišli u inostranstvo, dogovorili sa menadžmentom, uzeli otpremnine, itd.

U trenutku kada ste inicirali ovaj poslednji štrajk od 1084 radnika u toj fabrici samo 114 je radilo za minimalnu zaradu. Taman kad se tamo normalizovala situacija, to je fabrika koja zapošljava 1.000 ljudi, najveći poslodavac posle Ziđina u istočnoj Srbiji i vi ste došlo sa političkim sindikatom da rušite i Knjaževac i tu fabriku i život tih građana tamo. I onda vi sad imate pravo da pričate o bilo čemu i radničkim pravima. Vi ste vašu brigu o radničkim pravima dokazali kada ste poslali taj sporazum, gde je druga tačka da se što pred pristupnice odnesu u obračunsku službu kako bi moglo radnicima da se odbije od plate, da leže vama na račun, gde su radnici, kada su videli taj sporazum pocepali. Mi smo sa njima napisali sporazum u 17 tačaka i to su potpisali i predsednik opštine i vlasnik, direktor kompanije i predstavnik ovlašćenog sindikata.

Stvarno nema smisla da se bavimo takvim stvarima, hajde bar da budemo iskreni. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovane kolege, uvaženi ministri i predstavnici Vlade Republike Srbije, ja ću na početku svog prvog izlaganja u Narodnoj skupštini napraviti kratak osvrt na najbolje rezultate rada u opštini Knjaževac u prethodnih 10 godina, na rezultate rada opštine i svih njenih građana jer dugo u ovom domu nije bilo predstavnika iz opštine Knjaževac i smatram da je jako važno da srpska javnost čuje šta je to šta radimo u maloj opštini na istoku Srbije.

U opštini Knjaževac od 2015. godine funkcioniše besplatan javni prevoz za sve kategorije stanovništva na čitavoj teritoriji opštine. Sva deca u osnovnim školama imaju besplatne užine. Organizujemo besplatnu pripremnu nastavu za upis u srednje škole i na fakultete. Stipendiramo učenike i studente po deset osnova. Godišnje, preko 350 naših mladih sugrađana dobije stipendiju od opštine.

Finansiramo lečenje dece, lečenje steriliteta i troškove vantelesne oplodnje iz Fondacije za povećanje nataliteta. Svakoj nezaposlenoj majci koja rodi treće dete opština dodeljuje 480 hiljada dinara.

Jedini u Srbiji imamo najsavremeniji, potpuno neinvazivni aparat za merenje i praćenje postrolnih poremećaja kod dece i već pet godina potpuno besplatno merimo i pratimo svu našu decu osnovno-školskog uzrasta.

Direktnim subvencijama iz budžeta opštine Knjaževac, naši voćari podigli su novih 2.000 hektara voća, uglavnom višnje. Otvorili smo tri nove fabrike i smanjili nezaposlenost na nivo republičkog proseka. Nemamo neasfaltiranu ulicu u gradu. Rekonstruisali smo glavne i magistralne delove vodovoda i obezbedili sigurno vodosnabdevanje za narednih 50 godina.

Gotovo potpuno smo rekonstruisali osnovne, srednje škole i sve objekte predškolskih ustanova u našem gradu. Renovirali smo gradski stadion, izgradili kompleks terena za sport na otvorenom i gradimo novu sportsku halu u okviru OŠ „Dubrava“. Završili smo izgradnju rehabilitacionog velnes centra na termalnom izvorištu Rgoška Banja i krećemo u razvoj savremenog banjskog turizma. Uvećali smo budžet opštine Knjaževac gotovo duplo, sa nekih 700 miliona u 2012. godini budžet opštine Knjaževac i sada je 1,3 milijarde.

Sve ovo, uvažene kolege, je bio san za male i nerazvijene opštine, pa čak i one veće do 2012. godine kada su bile prepuštene same sebi i kada smo zajedno sa kolegama se vodili pričom – ko izađe zadnji, neka ugasi svetlo.

Danas zahvaljujući pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je obišao čitavu našu Srbiju i koji ima sluha i za istok Srbije i za sva ostala područja koja nisu dovoljno razvijena kao neki delovi naše države, realizacija velikih infrastrukturnih i razvojnih projekata postala je realnost za male opštine.

Danas i male opštine takođe razvijaju i stvaraju uslove za ostanak, ali i za povratak pre svega mladih ljudi. Zato što smo konačno vidljivi i što konačno država vodi računa i o nama, malim opštinama, upravo zato predsednik Aleksandar Vučić i SNS imaju ubedljivo najveću podršku u tim mestima.

Kada je u pitanju dnevni red, ja ću se kao neko ko dolazi iz sistema lokalne samouprave osvrnuti na dva predloga zakona koji se tiču projekta razvoja lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava, kao i Predloga zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora u okvirnom zajmu za infrastrukturu u obrazovanju između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Kada su u pitanju prva dva zakona koja se odnose na razvoj lokalne infrastrukture i institucionalnog jačanja lokalnih samouprava, u obrazloženju projekta imamo Komponentu jedan – klimatske i pametne mobilnosti, gde se u njenom opisu kaže „obezbeđivanje grantova jedinicama lokalne samouprave za finansiranje projekata rehabilitacije i rekonstrukcije lokalne saobraćajne infrastrukture“.

Lokalna saobraćajna infrastruktura i putevi koji spadaju u nadležnosti opština i gradova, lokalni putevi, ulice u gradu, ulice u selima su veliki izazov za svaku lokalnu samoupravu i najveći deo investicionog dela budžeta svake lokalne samouprave upravo ide za unapređenje i održavanje lokalne saobraćajne infrastrukture.

Naročito je teško nerazvijenim opštinama sa velikom površinom i sa velikim brojem sela i samim tim sa velikom kilometražom lokalnih puteva da to sprovedu u delo, kao što je na primer moja opština Knjaževac, koja se prostire na 1.202 kilometra kvadratna imamo 85 sela i 280 kilometara lokalnih puteva.

Zato smatram jako važnim ovaj Predlog zakona i sve slične konkurse koji omogućavaju lokalnim samouprava da obezbede dodatna sredstva za ulaganje u lokalnu saobraćajnu infrastrukturu.

Siguran sam da ćemo realizacijom ovog projekta kroz nadležno Ministarstvo poboljšati značajno situaciju kada je u pitanju lokalna saobraćajna infrastruktura u svih 145 lokalnih samouprava, u kojima je predviđeno sprovođenje i realizacija ovog projekta.

Jako bitna stvar koja se takođe navodi u zakonu što će prilikom realizacije konkretno ove komponente koja iznosi 250 miliona evra posebna pažnja biti posvećena nedovoljno razvijenim opštinama.

Izgradnjom novih auto-puteva i rehabilitacijom regionalnih saobraćajnica stvorili smo uslove da uz dobru povezanost, mladih pre svega, ostaju da žive u svojim mestima. Sledeći korak je lokalna saobraćajna infrastruktura i dobra povezanost na lokalu, jer kada budu dobro povezani sela i grad na lokalu, sela će ostati da nam žive i da se razvijaju.

Kada je u pitanju Predlog zakona koji se odnosi na infrastrukturu u obrazovanju, a odnosi se na formiranje regionalnih centara za obuku, pre svega želim da pohvalim tu regionalnu zastupljenost svih delova naše zemlje, jer smatram da je stvaranje jednakih uslova iz svih oblasti presudno i jedini garant opstanka i razvoja čitave naše zemlje.

Regionalni centri za obuku, koji će uz zakonsku regulativu, kada je u pitanju dualno obrazovanje čiji su rezultati više nego vidljivi, omogućiće da se na regionalnom nivou prati dinamičnost tržišta rada i stvoriti bolju povezanost obrazovanja tržišta rada i privrede, jer i pored formalnog obrazovanja u tim regionalnim centrima mogu se realizovati razne sertifikovane obuke, dokvalifikacije, prekvalifikacije i u okviru neformalnog obrazovanja sa različitim partnerima iz te oblasti možemo znatno poboljšati uposlenost radnih ljudi i mimo formalnog sistema obrazovanja.

Sagledavajući baš te probleme, neusklađenost tržišta rada i potrebe privrede, kao i obrazovanih smerova u srednjoj stručnoj školi, mi smo u opštini Knjaževac oformili trening centar, gde organizujemo obuke za rad u tekstilnoj, metalskoj, obućarskoj i drvnoj industriji.

Ovom prilikom želim da se zahvalim ministru Nikoli Selakoviću, čije ministarstvo, koje on vodi, je prepoznalo ovaj vid inovativnih modela lokalnih politika zapošljavanja i podržalo rad i dalje obuke u tom trening centru sa gotovo sedam miliona dinara. Zahvaljujem.