Poštovani predsedniče sa saradnicima, članovi Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, danas je pred nama izbor sudija koji po prvi put zauzimaju te vrlo važne funkcije u državi.
Ja bih se pridružio svim mojim kolegama koji su danas govorili u tom pravcu, ali bih hteo da iznesem i nekoliko kritičkih stvari kako se suđenje odvija u zemlji Srbiji u sadašnjem vremenu, pa bih preneo i raspoloženje građana.
Nadam se da su to pojedinačni slučajevi i da velika većina ljudi koji se bave tom složenom i odgovornom funkcijom u zemlji radi svoj posao kvalitetno i profesionalno. Nažalost, ima pojedinaca koji tu funkciju zloupotrebljavaju i koriste za lične svrhe, tj. sve više građana iznosi primedbe da presude mogu da se naručuju kod pojedinih sudija, što je vrlo opasno i vrlo lošu poruku šaljemo.
Iz tog razloga bih mladim sudijama koji preuzimaju, koji će, svakako se nadamo da će naša poslanička grupa podržati Predlog članova Visokog saveta sudstva da bi ti ljudi preuzeli odgovornost i vršenje te vrlo odgovorne funkcije u društvu, da poručim da rukovode svojim poslom, onom, kako reče prethodni narodni poslanik, da sude ne po babu i po stričevima, već po pravdi Boga istinitoga, i da se samo time rukovode i tako zadobiju veliku podršku i opravdaju svoju odgovornost i svoju funkciju koju vrše u ovoj zemlji.
Često puta ovde čujemo da tri grane vlasti koje postoje u državi Srbiji, a i u svim državama sveta, između ostalog i sudijska grana koja je takođe nezavisna u radu i u funkcionisanju, i tu nema potrebe da podsećamo da li treba neko da se meša u donošenje odluka i u rad samih sudija, to se podrazumeva, samostalnost u vršenju te funkcije.
Nikako mi nije jasno da se Narodna skupština kao jedan najveći organ, zakonodavni organ vlasti koji ima i kontrolnu funkciju, da se od tog dela protive oni koji su radili sasvim drugačije, koji su sudije birali po jednom sasvim drugačijem principu i načinu. Znamo da su određeni opštinski odbori davali liste sa prioritetima za izbor sudija, a ovde bi da se ospori pravo Narodnoj skupštini da može da odlučuje i da može da kontroliše rad, jer prepustiti samo sudijama da sami odlučuju o svemu i o svom radu mislim da to nije dobro. Na kraju krajeva, ne znam koliko zemalja u Evropi ima takav sistem gde Narodna skupština nema prava uvida i nema prava kontrole nad radom.
Uostalom, ova Skupština bira i izvršnu vlast, pa zašto bi se razlikovala sudska vlast od izvršne vlasti, ako Narodna skupština bira izvršnu vlast, a bira je, i ima mogućnost same kontrole rada izvršne vlasti ne razumem otkud toliko zalaganje i tolika bojaznost da bi Skupština se mešala u rad sudova.
Očekujem da će nove mlade sudije opravdati poverenje koje im je Savet dao i opravdati svakako i u svakom smislu tu vrlo važnu i odgovornu funkciju.
Ovde bih se zadržao, ne mogu da preskočim, da ne pomenem vakcinaciju u zemlji Srbiji, kako tu stvari stoje, iako imamo često kritike sa strane onih koji ne žele i ne vole što Srbija napreduje i što Srbija svakim danom beleži sve bolje i bolje rezultate.
Moram da podsetim da se Srbija u ovom trenutku nalazi na petom mestu u svetu, a na drugom mestu u Evropi i od danas je na prvom mestu po revakcinaciji u Evropi. To je samo zahvaljujući mudroj politici naše države na čelu sa predsednikom države, gospodinom Aleksandrom Vučićem i našom Vladom.
Podsetio bih još da i pored toliko napora koliko se čini za naše stanovništvo i naše građane Republike Srbije predsednik države čini i za susedne narode nama susednim i najbližim u okruženju, kao što je Makedonija, kao što je Crna Gora i kao što je juče Bosna i Hercegovina. I za to se nađu sredstva i nađe snage, a to samo mogu veliki ljudi poput Aleksandra Vučića da pomažu i susednim narodima, jer, jednostavno, od te velike evropske demokratije ostalo je prazno, narodi te države nisu dobili ništa od tolikih obećanja.
Podsetio bi i na epohalnu stvar, barem za mene, onako kako ja gledam na stvari kada su u pitanju štampanje udžbenika, koliko Vlada i koliko državnika je prošlo u ovoj zemlji, pa se niko nikada nije dosetio da trebamo, barem ono što je najvažnije, a to je srpski jezik, književnost, geografija, istorija, da pišu sami narodi kome to pripada. Niko se do sada nije setio i niko nije imao hrabrosti da uđe u tu priču. Nadam se da će vrlo brzo zaživeti da te najvažnije predmete štampa naša država.
Otuda nije čudo što nema pomena o stradanju našeg stanovništva i srpskog naroda u Jasenovcu, čudim se i ovoliko malo, a proteklo je više od 75 godina kako se to toliko malo u našim udžbenicima, i kako naša mlada pokolenja imaju mogućnosti da saznaju koliko Srba je i kako su stradali, eto, od tih naših nekada bratskih naroda.
Kada je reč o spomeniku Nemanji, 800 godina je trebalo da prođe da se neki državnik doseti i da neki državnik skupi hrabrosti da napravimo jedan takav pomen čoveku koji je stvorio, koji je napravio državu Srbiju i od koga nam koreni potiču. Zato, koristim priliku da se zahvalim javno predsedniku države i da čestitam na takvoj hrabrosti.
Šta reći o filmu „Dara iz Jasenovca“, koji je trebalo da prođe 75 godina? Zar niko nije imao smelosti i hrabrosti? Očigledno da nije. Da se snimi ovakvo jedno stradanje i da pokolenja koja su iza nas, a svakako i mi koji smo u poznim godinama nismo imali baš predstavu i nismo imali vidike sve kako su se stvari odvijale.
Nadamo se da će ovo da se nastavi i da će to i u buduće da ide i sve ono što se dešavalo srpskom rodu, počevši od Kosova, preko Kosova i Metohije, preko BiH. Tu mnoge stvari treba da se razjasne i da građani imaju potpuna saznanja o tome.
Kada je u pitanju borba protiv kriminala i korupcije, moj poziv je predsedniku države da, pre svega, krenemo u borbu u svojim redovima. Odgovorno mogu da kažem, imam i dosta godina i dosta dugo sam u političkoj organizaciji SNS, to jest od osnivanja i tražim da se prvo krene u našim redovima, jer mnogo mešetara i mnogo ljudi koji su se infiltrirali u ovoj stranci su se toliko osilili i toliko se bahato ponašaju da, jednostavno, mora pod hitno da se reši pitanje, pre svega, ličnog.
Mnogi su ušli u ovu stranku iz ličnog interesa i gledaju samo lični interes ispred svega. Pogledajte, neki su se čak osmelili da čak razmišljaju, ne daj Bože, i o ubistvu predsednika države, da dođu i na političku vlast. Tome mora da se stane na put. Jednostavno, cela država i celo društvo očekuje, pre svega u našim redovima, da krenemo u borbu sa tim, da se tačno zna ko se za šta bori i da lični interes bude potisnut u ime opšteg interesa i borbe za bolje sutra.
Ovde bih podsetio na stečaj koji traje u Nišu skoro preko 20 godina. Radi se o Poljoprivrednom industrijskom kombinatu PIK Niš i čudna je stvar da je do sada iz budžeta grada Niša skinuto preko 320 miliona dinara, jer, po zakonu, su te stvari sagledane da, jednostavno, budžet grada Niša pokriva stečajne troškove i ono što sleduje u stečaju. Međutim, nepotrebno dugo traje ova akcija stečaja i, ono što je najvažnije, objekti koji postoje u stečajnoj masi propadaju rapidno, raznose se na svaki mogući način i tu bih, jednostavno, podsetio da u opštini Pantelej, gde sam do sada bio predsednik gradske opštine, postoji osam objekata, tj. zadružnih domova ili domova kulture, kako god hoćete, to je Gornji Matejevac, Gornja Vrežina, Knez Selo, Kamenica, Brenica, Cerje, Jasenovik i Pasjača i svi redom propadjau samo zbog toga što toliko traje proces stečaja i niko ne preuzima nikakvu zaštitu tih objekata koji sutra mogu i te kako da budu od koristi.
Ako se zalažemo da seosko stanovništvo ostaje tamo gde je rođeno i gde živi, pa moramo nešto i da im uradimo u tom pravcu, te zadružne ili domove kultura da osposobimo kako bi imali gde da se okupljaju, počevši i od penzionera i od građana, a da ne kažemo od mladih ljudi.
Zato je moj poziv Ministarstvu za razvoj sela i Ministarstvu za nerazvijena područja, obzirom da opština Pantelej spada u nerazvijene opštine, da uzmu učešće u ovome i da vide kako ovo pitanje može da se reši, kako bi se spasili ovi objekti od potpunog propadanja i od potpune devastacije. Zahvaljujem se na pažnji.