Uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove Republičkog fonda za PIO, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje.
Takođe, pred nama je i 36 zakonskih predloga iz nadležnosti Ministarstva finansija, ali i set zakonskih predloga iz nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva energetike.
Ovo je prvi budžet koji branimo kao zemlja sa investicionim rejtingom nakon što je Agencija Standard and poors u oktobru povećala kreditni rejting na nivo BDP minut, čime je Srbija po prvi put u svojoj istoriji svrstana među zemlje sa kreditnim rejtingom investicionog ranga.
Predloženi budžet za 2025. godinu je nastavak daljeg jačanja ekonomije naše zemlje, pre svega kroz podršku građanima i privredi, nastavak prevazilaženja efekata globalnih izazova sa što manjim posledicama po Srbiju.
Mi nastavljamo borbu za jaku i snažnu Srbiju, nastavljamo borbu za stabilnu ekonomiju, za nove kapitalne investicije, nove investitore, radna mesta, a sve to zbog onoga što nam je na prvom mestu – bolje i kvalitetnijeg života svih naših građana.
Naše javne finansije su u potpunosti stabilne i zdrave, imaju čvrste osnove, a naši makroekonomski pokazatelji svedoče i potvrđuju uspešnost naše ekonomske politike. Srbija je postala zemlja koja ima investicioni rejting, koja je ušla u prvu ligu, kako se to kaže, ekonomije, privrede i koja ide napred, otporna na razne potrese i izazove sa kojima smo se suočili.
Predloženi budžet za 2025. godinu je razvojan, socijalno odgovoran i predstavlja nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja naše zemlje, podrška građanima i privredi, nastavak prevazilaženja svetske krize sa što manjim posledicama po Srbiju. To znači da prioriteti ostaju poboljšanje životnog standarda građana kroz rast…

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, nisam se do sada javljao za reč upravo da bi pokazao da ne želimo da, kako vi kažete trošimo vreme, a potpredsednik Vulin je rekao s pravom učestvujemo u raspravi. Zato smo i pozvani da učestvuje u raspravi, da sedimo ovde s vama narodnim poslanicima u domu Narodne skupštine.
Ovo što ste sada rekli je klasična zloupotreba sindikalne borbe. Još jednom ste pokazali da ste spremni svaki vid zadovoljstva ili nezadovoljstva u državi opravdano ili neopravdano, objektivno i subjektivno, da monopolizujete i da smatrate da je to prilika za vaš ulazak na taj politički poligon. To smo imali i kod streljana, odnosno ubistva dece u Osnovnoj školi na Vračaru, to smo imali kod svih nesreća koje nam se dese kao društvu i državi, a sada sebi dajete za pravo da vi monopolizujete politički sindikalnu borbu prosvetnih radnika, ne ulazeći u to da li je opravdana ili neopravdana.
Vi u stvari urušavate njihovu sindikalnu borbu sa ovim što ste sada rekli, jer hoćete vi da se pojavite na tom skupu, ne prosvetni radnici, ne zadovoljni ili nezadovoljni, ne oni koji će sutra da dođu na razgovore sa Vladom da se dogovorimo ili se ne dogovorimo, a to je socijalno-ekonomskog dijaloga. Vi sada činite medveđu uslugu sindikalnim radnicima ili sindikatima u prosvetu jer pokušavate i sve vreme radite tokom rasprave o rebalansu budžeta da monopolizujete to što jeste tema razgovora sa sindikata u prosveti.
Ja mislim da ih niko ne potcenjuje kada ponudite povećanje plate od 12% na rast budžeta oko 4%, da je to vrlo korektna i fer ponuda, odnosno predlog Vlade Republike Srbije i da smo gotovo sve ispunili što je dogovoreno u onom Protokolu između Vlade Republike Srbije i sindikata u prosveti, ako se ne varam, novembra 2023. godine i spremni da nastavimo dalje da razgovaramo.
Kako možete da kažete da neko potcenjuje prosvetne radnike kada predviđamo najveće povećanje upravo za prosvetu, odnosno prosvetne radnike u 2025. godini?
Možete da kažete 220 i 320.000 dinara bi treba da bude početna plata, jer vas to ništa ne košta. Ne košta vas ništa, jer vi možete napamet da kažete. Svi bi trebalo da imaju i 400 i 500 i 600.000 i milion dinara početnu platu. Možete da kažete šta god hoćete, samo ne znate kako bi obezbedili tu platu i iz čega bi to platili. To vi treba da kažete pošto vi predlažete više nego što oni sami traže, jer to možete da izvaljujete i ispaljujete svaki dan, bez bilo kakvog odgovornog pristupa, da bi se nekome dodvorili. Nemojte da zloupotrebljavate sindikalnu borbu.
Moj predlog sindikalnim predstavnicima da se vrate i da dođu na dijalog, a ne da im političke stranke vode proteste, jer tu neće biti nikakvog uspeha ni za sindikat, ni za prosvetne radnike, nego ćete vi pokušati da podignute pola posto ili neki manji procenat učešća u političkom životu Srbije. Načinili ste medveđu uslugu prosvetnim radnicima, odnosno njihovim sindikatima sa ovim što ste radili.
Sve vreme to što radite, samo im odmažete, ničim im ne pomažete. Ničim im ne pomažete zato što udaljavate njihove zahteve od same suštine o kojima razgovaramo.
Vi morate da se opredelite da li vi želite sednicu o temi koju ste predložili. Ja gledam na sat sve vreme, gledam vas, sve vreme raspravljate koliko god možete o ovim temama koje je Vlada predložila. Mi smo tu. Očigledno da ne želite sednicu o litijumu, kako god je formalno nazvali, i vi ne želite da građani Srbije čuju ko šta ima da kaže po tom pitanju, odnosno kao što su Martinović i Vulin rekli, traje rasprava o litijumu svih ovih šest dana. Svih šest dana se priča o litijumu, više nego o svemu onome što smo predložili kao dnevni red ispred Vlade, odnosno Vlade Republike Srbije.
Verujem da ćemo imati dobar razgovor sa sindikalnim predstavnicima u prosveti. Nadam se dogovoru. Ako ne, nastavićemo svakako razgovore samo nemojte da im pomažete tako što se rekli da je i porodice ubijene dece u školama, odnosno u školi i u Malom Orašju i Duboni nemaju monopol na bol, nego valjda vi imate monopol na bol. Tako vi valjda imate monopol na sindikalna prava prosvetnih radnika.
Možete da kažete možda da neko može da ima i veću platu od 120.000, samo u vaše doba su imale drastično, drastično svi manje plate, a posebno prosvetni radnici su imali drastično manje plate. Hvala vam.

Hvala lepo, predsedavajuća.
Opet ste me ponukali da se javim po ovoj temi, da nastavimo razgovor po pitanju plata zaposlenih u prosveti. Ne možete porediti stvari koje nisu uporedive. Vi govorite o budžetima za plate i poredite ih sa kapitalnim budžetima, odnosno budžetima za kapitalne projekte.
Kapitalni projekti imaju vremensko trajanje, oni su ograničeni na godinu, dve ili tri, koliko je potrebno za realizaciju tog projekta, najčešće pričam o infrastrukturnim projektima. Oni pre svega doprinose rastu BDP i rastu ukupne ekonomije naše države s kojom mi na kraju, imamo potencijal da podržimo plate i penzije i možemo da pregovaramo sa MMF-om, i pre da sami definišemo svoje budžetske pozicije.
Evo da, u poredeći izdvajanje u EKSPO ili za nacionalni stadion sa izdvajanjem u platama, možda vam zvuči onako slatkorečivo i prilično prihvatljivo pitko za ljude koji su zainteresovani da im raste standard i rastu plate, ali te stvari su nemoguće porediti i naravno predstavlja klasično političku zloupotrebu. Vi znate da te stvari ne mogu da se porede, nadam se da znate jer se od vas očekuje da takve stvari poznajete, jer se bavite politikom i konkurišete ili kandidujete se da vodite državu, bilo bi pogubno za državu i društvo da te stvari ne razlikujete, da ne znate šta su kapitalna izdvajanja, šta su izdvajanja za plate.
Ono što isto morate da znate da se obavežete da će neka plata iznositi toliko i toliko, to nije pitanje samo za jednu godinu, to je pitanje za sve naredne godine. Pogubnost takvih odluka, kad spominje 2008. godine, kada je neko prosto iz političkog dogovora podigao penzije, bez bilo kakvog ekonomskog utemeljenja i onda smo krenuli spiralu propasti koja nas je i dovela do toga da praktično nismo imali za penzije u avgustu 2012. godine, a da ne govorim koliko iz budžeta mora da se izdvaja za penzije u odnosu na ono što je PIO fond sam prihodovao iz nadležnosti, odnosno iz doprinosa koje pripada od primanja zaposlenih, 49%, što pokazuje kolika je bila destrukcija celog penzionog sistema.
Isto je samo bila prosto dogovor, verujem u dobroj nameri, ajde da rastu penzije bez ekonomskog utemeljenja. To je isti problem, odnosno identičan problem sa ovim kad kažete da je to pitanje političke volje. Nije pitanje volje nego je pitanje ekonomske snage države, pitanje ekonomske mogućnosti države. Pa, ko od nas ne bi voleo da smo, da kažem udovoljili ili ispunili svaku želju ili svaki zahtev, pa mi bi bili najponosniji i rekli – evo, mi smo postigli dogovor, ovde smo učinili za korak više ili smo više ubrzali rast plata, penzija, šta god. Moramo da vodimo razgovore kao odgovorni ljudi. Ne možemo da izdržimo više ovo što smo predložili, a da ne ugrozimo ekonomsku fiskalnu stabilnost naše države.
Mislim da rast plata od 12% nije uvreda, nije uvreda nego je stvarno dobar predlog Vlade Republike Srbije i pri tome morate da pročitate protokol koji je propisala tada Vlada 2023. godine u novembru sa sindikatima u prosveti. Gotovo sve smo ispunili, ovde smo na ivici da dođemo do toga da je početna plata u prosveti prosečna zarada u Srbiji, ali ne zaboravite da je prosečna zarada u prosveti svakako veća od prosečne zarade u Republici Srbiji. I, niko neće da stane na tome, ne mislimo da smo time rešili sve probleme nego o tome treba da pričamo da dalje, da razgovaramo, da raste standard prosvetnih radnika, ali da ne zaboravimo ni vojnike, ni policajce, ni zdravstvene radnike i sve ljude u javnom sektoru, kao naravno i naše penzionere.
Što se tiče, Generalnog sekretarijata, pošto to stalno se potenciram nisam do sada govorio, nisu to pare nekog Novaka Nedića ili generalnog sekretara, to je novac koji je na poziciji Generalnog sekretarijata i o kojem odlučuje Vlada Republike Srbije na svojim sednicama za one pozicije koje su najpotrebnije radi očuvanja državnih i nacionalnih i vitalnih interesa. Da li je to negde humanitarna pomoć, da li je to pomoć Republici Srpskoj, da li je to pomoć nekim drugim organizacijama, to je nešto što Vlada Republike Srbije donosi odluku na svojim sednicama, a ne neki čovek, bez obzira da li ga vi volite ili ga ne volite. Da li ga vi vidite u kačketima ili bez kačketa, sa kim se on sastaje ili se ne sastaje, to uopšte nije relevantno kada pričamo o poziciji koja pripada Generalnom sekretaru. Opet tu predstavljate, tu ste stavili pare, mogli ste dati prosvetnim radnicima. Samo da ne zaboravite da su i tamo pare za isto neke ljude, u istoj ovoj državi, u istom ovom društvu i pripadaju istom ovom narodu i isto se rešavaju neka društvena pitanja i problemi.
Ne zaboravite kada se dogovore plate one su trajno rešenje do novog povećanja. To nije nešto što je jednokratno kažete, evo mi smo sada povećali plate, skinite sa ove pozicije, nego to vam je obaveza za narednu 2025, 2026, 2027. i 2028. godinu. A tako smo upropastili ekonomiju sa penzijama. Pa smo došli do toga da smo 2014. godine morali da donosimo najteže mere, da svi gutamo knedle i da smanjujemo, pre svega Aleksandar Vučić, kao premijer, a da kažem i koalicioni partneri koji su bili sa nama, da svi smanjimo i plate i penzije za deset posto da bi se ekonomski oporavili i da bi danas došli danas da možemo da pričamo da rastu plate prosvetnim radnicima 12% u 2025. godini.
Mi smo došli na nivo da nam je malo 12% rasta plata. Ja sam zadovoljan, država napreduje, mi počinjemo da te stvari doživljavamo podrazumevajuće, da treba da plate rastu još više, a to je bilo nezamislivo. To je bilo nezamislivo pre deset, 15 godina, kao što je bilo nezamislivo da vojnici imaju ovolike plate ili da pričamo o kupovini najsavremenije opreme ili da ćemo optičkim internetom pokriti celu državu Srbiju. To su bile nezamislive stvari. Mi smo danas u Srbiji koja te stvari doživljava kao redovne, realne i normalne, i pričamo i takmičimo se da li bi to moglo više ili manje. Ne smeta mi da se borite za vaše političke ciljeve i da iznosite vaše političke programe, ali smatram da zaista činite medveđu uslugu sindikalnim predstavnicima u prosveti time što vi monopolizujete njihove sindikalne zahteve. Ako oni to ne razumeju, govorim o sindikatima, oni ne shvataju šta im se dešava, vi ćete da preuzmete te proteste ili skup ili organizaciju ili očekivanje ili zahteve, a onda tu od prosvete nema ništa, ni „p“ od prosvete. Nema, onda je tu samo „p“ od politike ili da ne kažem politikanstva. Hvala vam lepo.

Hvala predsedavajuća, mislim da je ministar prosvete pričala vrlo stručno i vrlo precizno i koncizno i priča zaista u jednom kratkom vremenskom intervalu na one teme koje kandidujete prilikom objašnjenja i obrazlaganja vaših amandmana.
Ja sa ponosom mogu da vam kažem da u ovom rebalansu budžeta mi smo predvideli za 12 milijardi veći budžet za prosvetu, ne mogu da razumem da neko definiše to kao uvredu za prosvetu, time što održava samo do kraja godine izdvaja 12 milijardi više baš za tu istu prosvetu od toga osam milijardi dinara više za plate zaposlenih u prosveti osam milijardi više za plate, jer imamo više od hiljadu novo zaposlenih u istoj toj prosveti plus ovo što je ministar Slavica Đukić Dejanović rekla da imamo rast plata odnosno drugačiji obračun za stručne saradnike jel tako i razredne starešine sa 4% na 7% i povećanje plata za stručne saradnike.
Mislim da su to značajna ulaganja za prosvetu i da je to apsolutno za pohvalu, a ne za ispraznu kritiku i pokušaj dodvoravanja jer neko vidi da bi to mogla biti tema na koju se dobija neki politički poen svakako jeftini politički poen, a verujem da ćemo imati dobar razgovor socioekonomski dijalog sa sindikatima u prosveti i verujem postizanju sporazuma i da će prosvetni radnici se osetiti uvaženim i videti da imaju podršku države. Hvala vam lepo.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, kratka rekapitulacija Predloga rebalansa budžeta za ovu godinu. On je plod ekonomskih i fiskalnih pokazatelja u toku 2024. godine, povećane projekcije rasta BDP za ovu godinu sa 3,5 na 3,8%. Spram toga, mi smo definisali prihode i rashode i vama, narodnim poslanicima, smo predložili povećanje prihoda u budžetu Republike Srbije za ovu godinu za 132,5 milijardi dinara. Budžetski deficit i dalje držimo ispod onog nivoa kako smo dogovorili sa MMF-om i ističem da nivo javnog duga, po našoj projekciji, neće preži 51,5% od BDP, što je više nego dobar rezultat imajući u vidu sve ekonomske trendove koje vidimo u Evrozoni, odnosno na evropskom kontinentu.
Tome bih dodao i činjenicu da smo obuzdali inflaciju. Naravno, ne želimo da se zaustavimo, verujem da možemo postići još bolje rezultate. Naša projekcija je da stopa inflacije neće preći 4,7% u 2024. godini i onda da 2025. godine spustimo ispod 4%, što će se, naravno, reflektovati na bolji život i materijalni položaj naših građana. Na to se nadovezuje i priča i činjenica da naši trendovi ili naše želje da plate i penzije rastu u onim procentima i u onom obimu o kom smo pričali, o čemu smo pričali prethodnih dana.
Istakao bih ukratko neke segmente ili delove rebalansa budžeta, kao bitne, iako je to uvek nezahvalno deliti da li je nešto više ili manje bitno, ali svakako bih istakao da kapitalni budžet je povećan za 111 milijardi dinara i na naše zadovoljstvo iznosi 7,9% BDP. To je rezultat i ekonomske stabilnosti, odnosno ekonomskog napretka države. To je rezultat fiskalno odgovorne politike u prethodnim godinama i, naravno, reflektuje se i činjenica da Srbija i dalje privlači gotovo 2/3 direktnih stranih investicija na prostor onog regiona koji definišu kao Zapadni Balkan i apsolutno je lider u tom delu.
Kapitalni projekti se nastavljaju, pre svega, u pogledu izgradnje autoputeva, pruga, brzih pruga, mostova, kliničkih centara, bolnica, domova zdravlja, povećanog nivoa ulaganja, izdvajanja za zaštitu životne sredine, odnosno ekologiju, škole i obdaništa, za sportske objekte, za kulturu, za sve ono što čini ambijent i život jednog društva i jedne države. Dovoljno je reći da samo osam novih bolnica, opštih bolnica u različitih delovima Republike Srbije gradimo, da šest klinika i drugih zdravstvenih ustanova finansiramo kroz budžet za ovu godinu i kroz rebalans, tri doma zdravlja, četiri ustanove socijalne zaštite, 22 škole, šest naučnih ustanova, pet ustanova kulture i nećemo na tome stati, ali ovo predstavlja fundamentalno ulaganje u sve one strukture društvenog života i razvoja države i koje smo dugo, dugo godina izostavili i koje zahvaljujući, ponavljam, ovim ekonomskim rezultatima prethodnih godina i rezultatima rada prethodnih vlada, danas i ova Vlada može da izađe pred vas sa Predlogom rebalansa budžeta.
Posebno bih istakao da u zaštitu životne sredine ulažemo dodatnih tri milijardi dinara direktno u ministarstvo, ali u okviru ulaganja u zaštitu životne sredine imate i budžet koji se nalazi u Ministarstvu građevinarstva u iznosu od 10 milijardi za prečistače, za uređenje deponija, odnosno divljih deponija, uređenje regionalnih deponija, sve ono što treba da čuva ono o čemu ste pričali, ali bez velike konkretizacije, govorim i o rekama, vodama, jezerima, pijaćim izvorima, ali i kvalitetu vazduha i vode.
Prosveta je bila često spominjana u prethodnih šest dana. Ja ću ponoviti ono što sam govorio upravo o toj temi zajedno i sa ministrom prosvete, ali i ministrom finansija. Dvanaest milijardi je veći budžet za prosvetu kroz rebalans u odnosu na početni budžet za 2024. godinu. Od tih 12 milijardi, osam milijardi je veći budžet ili veći fond za plate zaposlenih u prosveti, jer imamo preko hiljadu više zaposlenih prosveti, plus smo povećali primanja za određen kategorije, odnosno drugačije koeficijent uredili u skladu sa dogovorima sa sindikatima iz prosvete.
Budžet za odbranu naše države je veći za 57,2 milijarde i došli smo na nivo koji je nekad bio nezamisliv, da nam je budžet za odbranu od 2,5% BDP-a. To smo mogli da sanjamo do pre neku godinu.
Ja sa zadovoljstvom ističem da krećemo u realizaciju, odnosno da je potpisan ugovor o kupovini nove eskadrile borbenih aviona, modernih aviona marke "Rafal" iz Francuske i da ćemo, pored eskadrile MIG-ova 29 imati novu eskadrilu vrhunskih aviona i da će nebo nad Srbijom svakako biti sigurnije. To je proces koji je pred nama i ja verujem da ćemo ga uspešno realizovati. Siguran sam da takva nabavka vojne opreme i naoružanja nije u sukobu sa našom proglašenom vojnom neutralnošću, jer mi i danas u naoružanju vojne opreme i vojske Srbije imamo opremu i proizvode iz različitih država, bez obzira da li su sa zapada ili istoka. Ovo nije novina da imamo naoružanje iz različitih država, odnosno da kupujemo od različitih proizvođača. Sa "Rafalima" će vojska Srbije, pre svega ratno vazduhoplovstvo, biti daleko bolja, daleko opremljenija i svakako bolje i sigurnije nebo nad našom državom.
Budžet za poljoprivredu je isto tema o kojoj se dosta diskutovalo i o kojoj smo razgovarali. Ministar poljoprivrede i ljudi iz Ministarstva finansija i moja malenkost upravo kroz kontekst ili kroz sadržaj dogovora sa različitim predstavnicima udruženja poljoprivrednika, mi smo predložili 18 milijardi dinara više izdvajanje za poljoprivredu, što je rekordan budžet za poljoprivredu od 136,7 milijardi i zaista ovakav fond, pre svega direktni podsticaji subvencija za naše poljoprivrednike nikad nije bio i verujem da će se to reflektovati i na bolje prihode, ali i na njihove veće ulaganje u njihove kapacitete, kako bi i oni bili zadovoljniji sa svojim poslovanjem, a da bi manje zavisili od nekih prirodnih okolnosti, prilika ili neprilika.
Budžet za zdravstvo - 573,6 milijarde dinara ili 7,3% budžeta, ukupnog budžeta koji predlažemo kroz rebalans budžeta je budžet za zdravstvo. Time apsolutno stavljamo prioritet u oblast zdravstva ili pitanje zaštite i unapređenje, čuvanje zdravlja naših građana, kao pitanje svih pitanja, pitanje koje nikog ne može da ostave nezainteresovanim ili imunim. Svako od nas se kad-tad, pre ili kasnije u životu sreće sa potrebom da mu se pruži zdravstvena zaštita i svako od nas bar nekog ima kod kuće koji trenutno koristi zdravstvenu zaštitu, tako da je ovo izdvajanje i ulaganje ulaganje suštinski u suštinsko zdravlje građana, ne samo u institucije, ustanove ili u neku opremu, nego u kvalitet života naših građana.
Nadovezaću se na ono o čemu je ministarka Đurđević Stamenkovski pričala a tiče se zakona koje vam je obrazlagala, podrška populacionoj politici i daleko veća izdvajanja iz budžeta Republike Srbije za naše porodice, za našu decu, da i na taj način ohrabrimo naše građane da nam se više dece rađaju. To je ono što država može da uradi. Naravno, do samih građana je koliko i kako će koristiti ta prava, to je odluka svakog pojedinca odnosno svake porodice.
Verujem da je ovaj rebalans uvod u Zakon o budžetu za 2025. godinu, koji ćemo za vrlo kratko vreme predložiti vama u Narodnoj skupštini na raspravu i usvajanje i da ćemo nastaviti pre svega da politički čuvamo mir i političku stabilnost u Srbiji, koja je preduslov daljeg ekonomskog razvoja naše države, da ćemo nastaviti sa kapitalnim projektima koji podižu našu supstancu i pre svega podižu ili direktno utiču na rast BDP. Iz toga nam rastu plate i penzije, iz toga imamo više para za našu vojsku, iz toga možemo da imamo bolje opremljenu policiju, iz toga možemo da imamo bolje zdravstvo, iz toga možemo više da ulažemo i u sport, kulturu. To je ono što građani očekuju i što je naša obaveza kao Vlade da činimo.
Da ne oduzimam više vreme, jer smo zaista imali šest dana prilike da razgovaramo o svim temama, još jednom da se zahvalim svim poslanicima koji su učestvovali u raspravi, bez obzira da li su bili kritički nastrojeni i imali kritičko izlaganje u odnosu na rebalans budžeta ili oni koji su imali konstruktivne predloge i pozitivno se ocenili. Ja sam siguran da će većina u Narodnoj skupštini narodnih poslanika usvojiti ovaj rebalans i da ćemo zajednički nastaviti dalje da radimo i da se borimo za Srbiju kao bolju i sigurniju kuću za sve njene građane, za sav naš narod bez obzira gde živi, da Srbija zaista bude dobro mesto za život, uređena kuća dobrih domaćina. Hvala vam lepo.

Predsednice, žao mi je što, ja sam strpljiv čovek, nisam nervozan kao vi i nigde ne žurim, doći ću i na temu litijum, mi smo tu i radimo, žao mi je što ne pričate o svojim amandmanima, da ste nešto rekli bar smisleno oko toga.
Ja želim da se javno izvinim građanima Srbije i da se izvinim članovima SNS, pravili smo grešku, promovisali smo neke lidere današnje opozicije u javnom političkom životu, primali olako na naše liste koje su uvek nosile naziv Aleksandar Vučić, kao nosilac Liste, ljude koji su se tada zdušno trudili da promovišu tu politiku da stoje iza tih barjaka i tih zastava, politike Aleksandra Vučića, u javni život da bi nam oni danas pričali kako to nikada nisu činili.
Samo nam je krivo što niste ranije otišli od nas, kada ste videli da nećemo moći da zadovoljimo vaše bolesne ambicije, bolesne u smislu nerealnosti u odnosu na vaše kvalitete, znanje iskustvo i obrazovanje.
Vi objavite još jedan jutjub kanal kako je neko spustio glavu dok vi govorite, jer to vam je najveći domet u najvećem političkom životu, valjda sami sebi da se divite, kako dok držite nekom pridiku, svi spuštaju glavu, jer se valjda stide, boje, drhte od vas.
Vi ste čuveni junak iz čuvene stranke. Veliku grešku smo napravili što smo vas ikada stavili na našu listu, ali veliko hvala i građanima Priboja što su vam pokazali gde vam je mesto na prethodnim izborima. Tako da se vratite u Priboj i da malo bolje i više radite, a ne da vičete i urlate na građane. Hvala lepo.

Hvala lepo.
Manje-više sve bi bilo u redu da nam ne držite stalno moralne pridike i predavanja i sebe predstavljate kao moralnog i visoko časnog čoveka, što naravno, ne odgovara sa baš vašom biografijom koju tako ističete i spominjete.
Pa, vi ste izdali Vuka Draškovića, zatim ste izdali Žiku Gojkovića, koji vas je promovisao. Da se pita šta je radio, ja bih ga svaki dan mogao napadati zbog toga. Ali, niste ni tu stali, onda ste izdali Vladimira Jelića, jer ste zaključili da ste vi to novo lice. Ali, ni tu nije kraj, jer ste nam danas najavili da ćete da izdate i veru i to je beskonačni put vašeg beščašća i nemorala. Tako da vi nama nemate prava da držite nikakva moralna predavanja. Sve ste izdali, i kralja i Vuka Draškovića i Žiku Gojkovića i Jelića, a sad ste rekli da ćete i pravoslavlje da izdate. Toliko o vama i patriotizmu i poštenju i moralu.
Tako da, nazad u Priboj, da se potrudite da vas građani nauče da pobedite jednom na izborima, pa da se vratite onda da nam pričate o tome.

Hvala lepo, predsedniče Narodne skupštine, narodni poslanici. Žao mi je što poslanik koji je diskutovao oko. Dobro, izvinjavam se, nisam znao. Nema veze. Nisam ništa negativno, rekao sam samo žao mi je što niste u sali. Nisam se kritički izjasnio u pogledu razloga zašto je napustio.
Vezano za amandman koji traži izmenu pozicija za ulaganje u Ministarstvo odbrane, odnosno u vojsku Srbije u kontekstu vraćanja obaveze vojnog služenja odnosno služenja vojnog roka. Mislim da je to važna odluka, velika odluka da smo dugo godina čekali ovu odluku, evo to zna i potpredsednik Vulin, dok je bio u Ministarstvu odbrane, posle narodni ministar, pa ministar Gašić, naravno sa predsednikom Republike i tadašnjom Vladom, rađeno na tome i vršene su ozbiljne analize, svakako pre svega u General štabu vojske Srbije, odnosno stručne službe Vojske Srbije koje su izvršile procenu, i pozitivnih i negativnih efekata, takve potencijalne odluke.
Nakon detaljnih analiza i višegodišnjih analiza, konačno mislim da imamo i atmosferu, da ne kažem ambijent svakako političku volju, u periodu koji je pred nama da donesemo predlog zakona kojim vraćamo obavezno služenje vojnog roka u nešto kraćem trajanju od 75 dana, nešto drugačijim uslovima i svesni da ne možemo vraćati i ne treba da vraćamo vreme koje je bilo pre 10,20 godina ili 30 godina, ali isto tako svesni da mi gotovo 14 godina gubimo 14 generacija koje nisu služile vojni rok, osim malog broja njih koji su se javili na dobrovoljno služenje vojnog roka, nešto više od 1000, prosečno godišnje ide, naravno plus profesionalni sastav, a svake godine vam ogroman broj ljudi koji zbog starosnog uzrasta, životnog doba, napuštaju rezervni sastav i nisu više ono što se narodski zvalo treće pozivci, više se ne vode kao vojni obveznici i gubite 14 generacija koje više nisu vojno obavezni da se odazovu na poziv otadžbine, a istovremeno ne dobijate novih 14 generacija. To je takav deficit i takva destrukcija odbrambenog potencijala jedne države da je neodrživo održiva i sa svim ulaganjima u vojsku koje su rađene sa promocijom profesionalne vojske sa boljim standardom, većim platama, boljom opremom, uniformama, naoružanjem vozilima i vi možete u jednom delu da nadomestite to, ali ne možete u ovom socijalnom ambijentu, ne samo u Srbiji, nego u svetu, ne možete da prosto samo iz profesionalnog sastava popunite sve ono što vam je potrebno i to ne uspeva nijedna država, ni SAD, koja ima najveća moguća ulaganja za vojsku.
Imaju deficit u kopnenoj vojsci što je okosnica oružanih snaga SAD i ne mogu da popune, zato što nije pitanje para, i ljudi danas mogu da zarade lakše novac i da kažem sa manje rizika na drugim mestima i verujem da ćemo svi zajedno imati ozbiljnu analizu i ozbiljnu raspravu u parlamentu kada izađemo sa tim predlogom zakona i gde ćete videti mnogo preciznije sve ono što predviđamo.
Ratoborna retorika i veza sa vraćanjem obaveznog služenja vojnog roka, ne znam čija ratoborna retorika, rekao bih da u Srbiji idu stalno umirujući tonovi, želja za nastavak dijaloga sa Prištinom, iako to često zvuči iracionalno, Priština ne želi, Albanci na Kosovu ne žele, dijalog, nego žele da sprovedu svoju agendu etničkog čišćenja, KiM, pre svega od Srba, ali i drugih građana koji Srbiju vide kao svoju državu, da ne budemo nefer i da ne zaboravimo i druge narode, koji žive na prostoru KiM. Ratoborna retorika od onih država koje nam kažu da je Kosovo nezavisno, ratoborna retorika od onih koji nam zameraju što smo vojno neutralni, ratoborna retorika od onih kada traže da se opredelimo za koga smo, a ako nismo za njih, onda smo automatski protiv njih i to bih mogao da razumem, a da nam vi kažete da mi imamo ratobornu retoriku, mi kažemo priznajemo sve susede, BiH, u skladu sa Dejtonskim sporazumom, nemamo pretenzije ni prema jednoj državi. Rešili smo sva pitanja sa Severnom Makedonijom, sa Crnom Gorom želimo najbolje moguće odnose, sa Mađarskom imamo najbolje istorijske odnose, sa Rumunijom nikada nismo imali probleme, sa Bugarima radimo i mislim da možemo da imamo mnogo bolje odnose, sa Hrvatima i nama, trebaju bolji odnosi.
Nemamo ni prema kome pretenziju, osim što imaju pretenziju prema nama i našoj teritoriji i našoj državi, odnosno po pitanju KiM. Vi kažete, ratoborna retorika Srbije dovodi do obaveznog vojnog roka, ne, nego bezbednosna i demografska situacija u Srbiji traži odgovornu politiku a to jeste vraćanje obaveznog služenja vojnog roka.
U kontekstu savremenog vremena i onoga što su današnje društvene okolnosti, spomenuto je prisustvo vojske na KiM i da se aludira da se nešto loše dešavalo na KiM, kada je tamo bila naša vojska tamo, tada, Vojska Savezne Republike Jugoslavije i policija Srbije. Rekao bih kada su na KiM, bili naši vojnici i naši policajci, teroristi nisu bili u gradovima i kasarnama, nego su bili proterani, uhapšeni i likvidirani i to je ključna razlika.
Kada je srpska vojska bila na Kosovu, teroristi nisu predstavljali oružanu silu, nego su bili tretirani kako terorističke organizacije moraju da budu tretirane. Daće Bog da se poštuje Rezolucija 1244, Vojno tehnički Sporazum iz Kumanova i da se vrati do 1000 pripadnika bezbednosnih struktura Srbije na teritoriji KiM, što je garancija i obaveza onih koji su glasali za Rezoluciju 1244 i potpisali sa nama Vojno tehnički Sporazum i to bi bila velika stvar i svakako garancija srpskom narodu na KiM, da može da ostane, opstane i da se oseća sigurnije.
Na kraju ono što je najmučnije, jer ove teme su stvar političke rasprave i dobro je da se o njima razgovara, ali ono što mi je zaista mučno da slušam jeste korišćenje svaki puta bilo kakve tragedije u kontekstu politizacije.
Užasna je stvar ovo što se desilo sa pogibijom petoro ljudi na putu Raška Novi Pazar, ko god da je počinio to delo, bio vojnik, civil, policajac, kosmonaut, vatrogasac, političar, nije bitno, nije oslobođen i ne može da bude oslobođen odgovornosti i biće izveden pred lice pravde, samo ne treba praviti atmosferu linča nego dozvoliti da istražni organi rade svoj postupak.
Mi ne možemo da vratimo ljudske živote, što je najteže i najgore, ali to ne znači da zbog jednog pogrešnog poteza, užasno pogrešnog poteza i jedne tragedije, treba da napadnemo vojsku Srbije ili sistem odbrane i da kažemo da to dovodimo u pitanje da li nam uopšte treba vojska ili da koristimo svaki put kada se nešto loše desi da kažemo da zbog toga nam ne treba taj deo društva ili taj deo države, jer to onda postaje besmisleno.
Znate šta, na žalost, desi se užasna tragedija, nekada neki radnik na putu do posla nastrada u saobraćajnoj nezgodi, nekada još veća tragedija i đak nastrada.
Da li to znači da nam ne trebaju škole i da nam ne trebaju fabrike, nekada vatrogasac nastrada vršeći svoju dužnost časno, boreći se protiv plamena, požara, zemljotresa, poplave, pa to ne znači da nam ne trebaju vatrogasci.
I taj narativ kako je poginuli sin ili neki vojnici u mirnodopskim uslovima, ne znam ja sam bio dve godine, Vulin tri godine, u mom mandatu na žalost dva pripadnika vojske Srbije su poginuli.
Jedan je imao infarkt u toku vožnje kamionom, a drugi je prilikom izvođenja složene vežbe za specijalne jedinice i nastradao je, iako je bio iskusan podoficir, ali to ne znači sada da treba da ukinemo jedinicu i da treba da ukinemo vojsku ili da nam ne treba više vojska. Nemojte ako je neko kriv za saobraćajnu nezgodu, on treba da odgovara, ne možemo baciti stigmu i mrlju na celu vojsku i da kažemo da nam zbog toga ne treba vojni rok, jer je neko učinio takav krupan saobraćajni prekršaj, odnosno krivično delo.
Nemamo pravo to da radimo, moramo da se ponašamo odgovorno i vi kao opozicija morate da se ponašate odgovorno, jer predstavljate nemali broj građana, a ne da kažete zato što se desila saobraćajna nezgoda, zato što je uništena jedna porodica u toj saobraćajnoj nezgodi, treba da ćutimo i da ne smemo da pomislimo da zloupotrebimo tu tragediju. I šta sad zbog toga, ne treba nam više vojni rok, ne treba da vratimo vojsku.
Onda kažete – a treba nam treća misija Vojske Srbije, da prevedem, to je pomoć kada su poplave, požari, smetovi, kada se svi setimo gde nam je Vojska i policija, ali smanjite izdvajanja za vojsku i ne treba nam vojska i ne treba da vojska ima bolju opremu i nemojte da kupujete to i to za vojsku, ali kada dođe stani-pani, onda nam treba vojska.
Trebaju nam regruti, ne da bi ratovali nego da bi čuvali državu, da bi odvraćali one koji nam ne žele dobro, nažalost, ima i takvih, da bi nove generacije bile sigurnije i stabilnije, bolje pripremljenije da reaguju na svaku moguću situaciju. Daj Bože da nikada ne treba da naša vojska više interveniše, ali to niko ne može da potpiše da će se desiti, odnosno da se više nikada neće desiti. E, pa bolje da budete pripremljeni za loš trenutak, a da ga nikada ne dočekate, nego da pričate da se to neće desiti, a onda kada se nažalost to po nekada i desi, jer to istorija potvrđuje, budete potpuno nespremni, neorganizovani i doživite katastrofu.
Da ne budem advokat Aleksandra Vučića, ne znam zašto ga spominjete u odnosu na ratna dešavanja. Čovek obavlja posao koji obavlja i spram toga je ustavnopravnom i zakonopravnom položaju vlastan da priča o ovoj temi vraćanja vojnog roka. Znam da je služio vojni rok u Sarajevu, znam da je bio u ratnim godina u Republici Srpskoj ratni izveštač, ratni reporter, nije pobegao nikada iz države, nije se sklanjao iz države. Bio je ministar kada je bilo doba rata, odnosno napad, agresije na našu državu, majka mu je mogla nastradati, delile su minute prilikom bombardovanja Radio-televizija Srbije, da na našu sramotu mi utvrđujemo ko je kriv u Radio-televiziji Srbije što su nas ovi zlikovci bombardovali. Znači, nije problem onaj što je bacio bombu, nego je problem ovaj koji je u televiziji radio. I to smo prolazili, samo da se građani Srbije sete da je bila inkvizicija nad rukovodstvom RTS-a, kao da su oni bacali bombe i da je RTS legitimna meta i valjda je sve legitimno kada oni nas bombarduju. Da li su i vojnici i policajci legitimna meta?
Nemojte to da dozvolimo da nam se radi, jer to zaista izlazi iz onog okvira demokratske diskusije višestranačja, političkog pluralizama, konkurencije ideja, nadmudrivanja. Sve je to dobro, ali neke stvari moraju da ostanu van toga, a to jeste pitanje bezbednosti i odbrane države, to jeste pitanje odnosa prema i vojsci, to je iznad svega odnos prema porodicama koje su doživele veliku, užasnu tragediju, koju mi ne možemo da znamo kakva je, možemo samo da razumemo da je ogromna, a ne možemo da znamo jer mi na sreću nismo to doživeli, a oni na nesreću jesu. Nemojte da se igramo sa tim emocijama, da sada zato što se desila nesreća u kojoj nažalost učestvuje i pripadnik Vojske Srbije, treba da kažemo da nam ne treba sutra vojni rok.
Apsolutno nema nikakve veze, a posebno da podvedete da kada je Vojska Srbije bila na Kosovu, tada je bilo loše stanje. Ne, tada su teroristi bili tamo gde teroristi treba teroristi da budu, u zatvorima, pred tužiocima ili proterani iz države. Tako je bilo. A danas vam teroristi prestavljaju oružanu silu na Kosovu i Metohiji i zato imate takvu bezbednosnu situaciju kakvu imate. Hvala lepo.

Kratko ću, predsednice.
Ne treba službe, sami ste rekli da je vaša biografija javno dostupna. Kakve službe su potrebne da bi se videli svi vaši politički transferi. Pošto sam ja bio sa vama u koaliciji kada ste bili u SPO i POKS-u, ja vas znam. Kažem, sećam se vas, kako su vas promovisali i Vuk Drašković i posle, evo ga tu i ponovo ga kritikujem, Žika Gojković. Posle je Vlada Jelić video velikog talenta, onda ste shvatili da je Vlada Jelić bacio senku na Novo lice Srbije i otcepili ste se. Ja sam samo ukazao da ste vi izdali kralja i Vuka i Žiku i Vladu, a onda ste nam najavili i da ćete i veru da promenite samo nećete da promenite politiku, ali videli smo da ste sve vreme menjali politiku, tako da je prirodno da onda i veru promenite, pošto sve vreme imate transfer politike.
Bilo bi fer, kad već hoćete da budete ekspert za vojsku, da ste rekli neki broj o pripadnicima vojske, koliko je to oficira se skinulo, kako vi kažete, i vraća kredite, da vidimo koliko imamo danas oficira, koliko je juče bilo podooficira, koliko imamo vojnika, koliki je borbeni sastav Vojske Srbije i Ministarstvo odbrane.
Bilo bi fer da ste rekli da ste za vraćanje vojnog roka. Bilo bi fer da ste rekli nešto oko Kosova i Metohije, jer ćete naravno tu ući u koliziju sa ovima sa kojima potpisujete zahteve za vanredne sednice Skupštine Srbije, jer ćete vi da budete ova desna strana vaše priče, pa da podvodite tu tvrdu nacionalnu priču, narodnjačku priču. Valjda pokušavate da budete neki novi Velja Ilić, ali to ne možete to da ponovite, niti je isti ambijent, a i vi niste Velja Ilić. Ne stoji vam to što pokušavate da radite.
Bilo bi fer da ste rekli o ovim pitanjima o kojima sam ja pričao, a ne da kažete otišli su oficiri. Koji oficiri? Ne znamo, a onda bih vam ja pomogao da kažete i da pitate sada vaše koalicione partnere - što su dozvolili takvu akreditaciju Vojne akademije, da imaju danas oficir zvanja civilna, pa da može potporučnik i poručnik da se skine iz vojske, jer je dobio titulu ili funkciju, odnosno školsku spremu inženjera ili već čega?
To je taj proces demokratizacije uništavanja Vojske Srbije, demokratizacije pod znacima navoda. Ne mogu sa vama da diskutujem o tome, jer vi nikad niste ništa ni pročitali o tome, ni čuli o tome. Telefonirate, javljaju vam kako stojite u Priboju, ne baš najbolje. Malo da naučite nešto kad dosta diskutujete. Nije sporno, ja ću uvek sa vama rado da razgovaram, meni nije gubljenje vremena da razgovaram sa vama, jer sve se nadam, bili ste nekada na dobrom putu, bili ste sa nama, pa ste zalutali, neće nam se više putevi sresti, ali bar da ne lutate više i da se bavite nekim korisnim stvarima. Rekao je Aleksandar Marković oko kazana, Mirković, izvinjavam se, rekao je oko kazana - bili ste vi na to tom kazanu i te kako dugo, nego kad je nestalo čorbe i ostalih supstanci, odnosno niste bili zadovoljni koliko ima mesa, a da je više čorbe, onda ste rekli idemo mi dalje negde. Tako ste rekli kralju, tako ste rekli Vuku, tako ste rekli Žiki, tako ste rekli Vladi, a bogami najavili ste da ćete tako da uradite i veri za večeru. To je vaša politika. Hvala vam.
(Miloš Parandilović: Replika.)

Hvala predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega mislim da ste uvredili sve građane Srbije time što ste rekli da kupuju, jedu đubrad od hrane. Mislim da građani Srbije imaju dobru ponudu namirnica u radnjama i da smo izašli sa ozbiljnom kampanjom „Najbolje cene“ kojom smo obuhvatili 82 vrste proizvoda, namirnica i ne samo namirnica već svega onoga što predstavljaju životnu potrepštinu. Ne znam šta vi jedete kada nazivate ono što svi mi jedemo da je đubre. I, ne znam zašto ste napravili od parizera ili neke druge salame političku paradigmu, pa šta vi to jedete i čime se hranite, a vidim da se kao i ja dobro hranite, sličnog smo gabarita, volite da ručkate, tako da sam siguran da jedete to sve što jedu i građani Srbije. Odakle vama pravo da kažete da neko prodaje đubre građanima Srbije?
Vi ste uvredili sve građane Srbije time što ste ovo rekli. Uvredili ste sve građane Srbije, ali niste tu stali, to vam je bio uvod u ono što ćete na kraju reći što je u svakom smislu skandalozno i o čemu ću se na kraju izjasniti.
Rekli ste da ste advokat, moj kolega, neverovatno mi je onda da kažete da BIA hapsi ljude, BIA ne može da hapsi ljude. Ne može kolega da hapsi ljudi, to bi morali da znate, BIA može da pozove na razgovor, a samo policija može da hapsi ljude. Vi to znate ili bi trebalo da znate ili bi vas sad oni koji su vam dali pravosudni ispit, da ste položili, morali ponovo pozvati da polažete.
A što vam smeta to što se povećava budžet za BIA? Da li ste pogledali šta je stavka? Ja sam odgovarao jednom od kolega iz opozicionih stranaka juče baš na tu kritiku, BIA kupuje novu tehnologiju, odnosno informacione sisteme na zaštiti kontraobaveštajne i obaveštajne zaštite Republike Srbije. Šta je sporno? Pa, to valjda treba da podržite, kao što treba da podržite porodični zakon, to nešto što je normalno, treba da vas raduje. Prisluškuje ljude? Pa, BIA radi sve one zakonite mere koje treba da preduzima protiv onih za koje sudi tužilaštvo, procene se preduzimaju. A to što vi polazite od onoga što se dešavalo 2000. godine do 2012. godine, to je druga percepcija i za čega ste vi to koristili i kako ste to radili. To je pitanje na koje ja ne želim danas da odgovaram, to je pitanje za one koji su trebali ili možda jesu sproveli istragu da li je bilo nekih zloupotreba.
Bezbednosno informativna agencija mora da ima bolju opremu, najbolje uslove za rad da bi čuvala i štitila državu Srbiju, pre svega u kontraobaveštajnoj ali i u obaveštajnoj komponenti.
Pod tri, ono što je bila svakako najskandaloznije, to jeste vaša izjava da je Srbija kriva za bombardovanje, odnosno da je tadašnji režim Srbije kriv za bombardovanje naše otadžbine. To je zaista skandal nad skandalima što ste izgovorili i u pravu je i Aleksandar i Milica kada su rekli, to je nešto što je Kurti, ne mogu da kažem ni mogao da poželi, nije verovatno smeo ni da zamisli da to neko može da izgovori u Skupštini Srbije. Da ne ulazim sad u to da ste uvredili porodice svih poginulih, otetih, nestalih, unesrećenih i proteranih i raseljenih ljudi, jer su ih ubijali oni koji su nam napali državu, bez pravnog osnova, bez odluke Saveta bezbednosti UN, kršeći međunarodno javno pravo i otimajući deo naše teritorije.
Jedini razlog zašto je tadašnja SRJ, odnosno Srbija i Crna Gora, odnosno Srbija, bili tako mučki napadnuti i izvršena agresija nad nama, jeste da nam se otme Kosovo i Metohija. Isključivi razlog napada, protivpravnog napada na Srbiju, odnosno SRJ je otimanje Kosova i Metohije. I, da je to tako potvrđuje vam sve vreme od 1999. godine pa do danas. Pošto smo nakon petooktobarskih promena 2000. godine imali priču da kad se promeni režim u Srbiji neće biti više pitanje statusa Kosova i Metohije, nego će se to kroz demokratski proces u celoj Srbiji integrirati, odnosno vratiti u sastav Republike Srbije jer će tobože i albanski većinski narod na Kosovu i Metohiji prihvatiti Srbiju kao novu demokratsku državu.
Tu ste priču prodali, pod znacima navoda, svih građanima Srbije, a onda smo doživeli 2004. godinu, pa smo doživeli 2008. godinu i sve ono što do danas doživljavamo. I, da je jedni razlog agresija nad Srbijom bilo otimanje Kosova i Metohije potvrđuje i danas da taj proces nije zaokružen i da se Srbija napada politički pritiska, da se saglasi i prizna da je to nezavisna teritorija.
Nema odavno Slobodana Miloševića, nema odavno tog režim o kome vi pričate, a taj proces nije zaokružen. Taj proces nije zaokružen i promenile su se gotovo sve političke garniture u ovih 24 godine, 25 godina od agresije u Srbiji. Sve. I ni jednog trenutka oni koji su autori takozvane Kosovske nezavisnosti nisu odustali od tog plana. Ni jednog trenutka, ni jednog trenutka, bez obzira da li bila leva, desna, centralna ili koja god hoćete stranka na vlasti u Srbiji. Plavi, žuti, zeleni, crveni, crni, ljubičasti, nisu odustali od agende da Kosovo otmu od Srbije, što vam pokazuje da razlog za napad na Srbiju, odnosno Saveznu Republiku Jugoslaviju bila namera da se otme deo teritorije naše države. I taj proces i danas traje. I vi posle svega toga kažete da je neki Slobodan Milošević ili bilo ko kriv za napad na našu državu.
Da li je pravio greške ili nije pravio greške, sigurno svako od nas pravi greške, ali da nametnemo da je režim u Srbiji ili vlast u Srbiji kriva za napad i ubistvo našeg naroda i otimanje teritorije, ubistva naših vojnika i policajaca je stvarno u najmanju ruku je skandalozno.
To ko priča da je Srbija kriva za raspad Jugoslavije, a i to smo mogli da čujemo, da je Srbija u stvari rasturila Jugoslaviju. Samo nemojte da idete daleko u prošlost i videćete da su neke republike imale zahteve za samostalnost za vreme Josipa Broza Tita, da ne idem dalje. Dok je Tito bio živ, imali su pokrete koje su težili konfederaciji, odnosno samostalnosti tih republika, nije bilo Slobodana Miloševića u najavi nigde da će da vodi državu, a pri tom ja ne branim Slobodana Miloševića, evo tu je i njegov unuk i partija koja je nastala od Slobodana Miloševića, ja bih mu zamerio mnoge stvari, pre svega po pitanju Republike Srpske krajine, Republike Srpske, pa i po pitanju KiM, ali da kažemo da je on kriv ili taj režim, to je skandalozno, krivi su teroristi koji su ubijali civile, vojnike i policajce, i krive su države koje su izvršile agresiju na našu teritoriju, na našu državu članica UN, da nam otmu KiM, i taj proces i dan danas traje, a daće bog da imamo snage da se odupremo, ne ratujući, nego politički i da čuvamo pre svega Srbe na KiM, i da čuvamo KiM, a Srbi kupuju, građani Srbije dobru hranu, BIA ne hapsi, a KiM su deo Srbije. Hvala.

Mislim da je zaista problematično da vi od prvog izlaganja ne korigujete taj deo koji ste spomenuli da je režim u Srbiji kriv bio za napad na našu državu, nego kažete da je ta politika dovela do napada na Srbiju. Bilo bi fer i time bi pokazali političku zrelost da ste rekli kakvu je politiku Srbija trebalo da vodi, da ne dođe do bombardovanja i da ste nam to doveli u korelaciju sa očuvanjem KiM u sastavu Srbije i da ste rekli šta smo trebali da radimo, da izbegnemo bombardovanje i da sačuvamo KiM, i tada bi vaša politika imala smisao ili suštinu pre svega da ponudite alternativu i da kažete zašto smatrate da je ta politika kriva i da je dovela do bombardovanja.
Ja ću vam ponoviti, do bombardovanja je došlo zbog želje jednog broja držav, pre svega članica NATO, da oduzmu KiM iz sastava Srbije i taj proces i dalje traje, i to je ključni razlog zašto je došlo do napada na našu državu. Znate šta bi bio njihov cilj, da li Kosovo kao nezavisna država, velika Albanija, njihovo mesto za nove vojne baze, geopolitička drugačija karta, da ne ulazim dalje. Napad na nas je bio protivzakonit, odnosno suprotan međunarodnom javnom pravu i napadnuta članica UN, bez odluke SB, da joj se otme teritorija i danas vam je KiM, kao što je rekao predsednik Vučić u UN, upravo Pandorina kutija za sve ono što se dešava širom sveta i mislim da će to biti suština njegovog govora danas na Generalnoj skupštini UN.
Rekli ste, završavam s time, kada nama zamerate što pričamo kakvo je stanje bilo u Srbiji 2012. godine, a ja mislim da moramo da pričamo da bi znali sa čim poredimo Srbiju 2024. godine i šta su rezultati našeg rada, da je Srbija 2000. godine, posle svega toga bila urušena i kakvu ste vi Srbiju zatekli, jeste ona bila urušena jer je bila bombardovana, jer je prethodno deceniju bila izložena sankcijama i kažnjavana, jer je primila nekoliko stotina hiljada izbeglica i raseljenih ljudi.
To je sve tačno, ali ima jedan fenomen. Vi ste tu urušenu Srbiju uspeli da uništite potpuno. I ono malo što je postojalo fabrika, prirodnih resursa, ekonomskog potencijala, vi ste za tepsiju ribu prodavali, rasturali i ostavljali 500.000… Ko zna koliko stotina hiljada ljudi od 2000. godine bez posla? Pa, to je od 2008. do 2012. godine 500.000. Vi ste uspeli i to malo što je izdržalo bombardovanje, sankcije da upropastite. To je fenomen, odnosno to je najpogubnija politika koja je mogla da nam se desi, a u tom periodu su Albanci rekli da je Kosovo nezavisno i nekih gotovo 100 država se saglasilo sa njima. To su rezultati te politike o kojoj vi pričate i kažete da ste vi budućnost. Bože nas sačuvaj takve budućnosti. Daleko bilo i nikada nam se više ne ponovilo.

Samo još jednom oko prosvete, pošto vidim da je to danas često bila tema. Čak prepodne jedan od poslanika je predlagao da početna plata prosveti bude 120.000 dinara. To je više nego što su svi sindikati prosvetnih radnika tražili. Vi ste verovatno veći borac za njihova prava nego što sami žele, jer vas ništa ne košta da to kažete.
Možete da kažete da bude i 220.000. Nekom bi trebalo da se to dopadne i da vi tobože se brinete o njihovim pravima čak, kažem, više nego svi sindikati prosvetnih radnika se zajednički bore.
Ja mislim da je Vlada izašla sa dobrim predlogom za prosvetne radnike, dobrim predlogom u odnosu na sve ove okolnosti o kojima je pričao i ministar finansija, vodeći računa i o fiskalnoj stabilnosti i ekonomskom razvoju Srbije.
Ako mi projektujemo rast BDP-a u ovoj godini na negde oko 4%, mislim da činjenica da smo predložili da za vaspitačice, učiteljice i učitelje, nastavnike i profesore plate budu za 12% povećane u 2025. godini jedan odraz poštovanja i svakako ekonomskih odnosa koje država može da izdrži.
Posebnu smo pažnju kod pripreme budžeta za 2025. godinu upravo posvetili prosveti. Najveće povećanje, o tome smo pričali Siniša, ja i drugi č lanovi Vlade, za 50% veće, najveće povećanje ili veće povećanje od ostalih ljudi u javnom sektoru je upravo za prosvetne radnike. To nije pitanje da li nekog volite ili ne volite. Nije to pitanje da li ste vi dobre ili loše volje, pa hoćete nekom da učinite ili nećete. Svakako bi svima bilo lakše da smo rekli - evo, može, koliko god hoćete, mi smo ispunili sve zahteve, postigli smo dogovore i možemo to da objavimo javnosti.
Mi moramo da vodimo računa o svim aspektima života naše države. Moramo da vodimo računa i o Vojsci i o zdravstvu i o policiji i o administraciji, o svima onima koji su deo državi, jer kada bi rekli – samo prosveta, vi bi rekli – a šta je sa kulturom. Kada bismo rekli - kultura, vi biste reli – a šta je sa socijalnim službama i to je bezobalno područje. Uvek možete dodati bar još neku oblast koja bi trebala da dobije bolji tretman.
Svi zaslužuju bolji tretman, samo je pitanje šta država može da uradi u jednom trenutku, u datim okolnostima. Mi u ovom trenutku smo rekli – prosveta zaslužuje posebnu pažnju i zato je predlog Vlade da u 2025. godini najveće povećanje baš bude za vaspitače, učitelje, učiteljice, nastavnike i profesore, da bude 12% i time bi se približili onome što jeste cilj u razgovorima, u ekonomskom, socijalnom dijalogu sindikata u prosveti i Vlade, a to da početna plata u prosveti bude prosečna zarada u Republici. Ako bi postigli ovaj dogovor, a ja verujem da hoćemo, početna plata u prosveti bi bila negde oko 95% prosečne plate u januaru 2025. godine.
Izmenićemo Krivični zakonik, to sam vam rekao. Rešili smo radno-pravni status prosvetara koji dugo godina rade. Sa dovoljnim fondom časova nisu imali na neodređeno radno vreme i time gotovo najvažniji deo zahteva o kojima su sindikati pričali ili govorili, rešili i očekujem da nastavimo dalje razgovore, jer je to dijalog koji ne može da se završi i mora da nastavi sa svojim sadržajem, odnosno sa svojim trajanjem.
Ja pozivam sve sindikate u prosveti da nastavimo razgovore.
Moja poruka je da nema potrebe da se štrajkuje, jer nije pitanje da neko pritisne, unervozi Vladu, pa će Vlada da otvori neku dodatnu fioku ili, da figurativno kažem, ćup, pa da izvadi više para. Nije to pitanje dobre volje, to je pitanje mogućnosti države.
Za razliku od vas, vi kada pričate, slušam, pišem i ne dobacujem vam. Vi možete da dobacujete koliko hoćete, videli ste to od ekspozea do današnje rasprave, nikad me niste mogli dekoncentrisati. Ne znam ni što to pokušavate? Valjda vam je jasno da nećete uspeti da me dekoncentrišete.
Ja pozivam još jednom i ovim putem sindikate u prosveti da se vratimo socijalno-ekonomskom dijalogu, da ne nasedamo na jeftine parole ljudi koji nemaju nikakvu odgovornost, koji kada su vodili državu su ponižavali prosvetne radnike, jer su radili bukvalno za mizeriju od plate i unižavali ulogu prosvete, jer ste izbacili vaspitnu komponentu iz obrazovnog sistema. Škole ste izbrisali kao vaspitno-obrazovne, a definisali kao samo obrazovne ustanove i time degradirali sve ove društvene okolnosti o kojima nam danas držite propovedi i predavanja.
Mislim da je Vlada spremila dobar predlog povećanja plata za sve u javnom sektoru, realan, u odnosu na projektovan rast BDP-a, naš ekonomski potencijal, dalju šansu za razvoj i posebno apostrofirala značaj prosvete za sve građane Srbije, a ne samo za đake i ne samo za roditelje, nego, rekao bih, zdravlje i razvoj cele nacije.
Hvala vam lepo.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, vrlo je teško dati ozbiljniji odgovor na našto što nije bilo sasvim jasno izneto. Vi se pokušali u nekoliko minuta da otvorite sve teme koje pre svega vidite kao medijski atraktivne teme, da budete oštri, zajedljivi i da navodno pokažete odsustvo bilo kakvog straha, kako vi to najčešće definišete, da nam saspete to što mislite da nam saspete u lice, ali bilo bi bolje da ste se skoncentrisali i preciznije, detaljnije izlagali sve ove teme o kojima ste pričali. prosto ste preleteli od litijuma, KiM, EKSPA, „Rafala“, plata i ne znam čega bez i jedne činjenice ili momenta koji bi trebalo da potkrepi ono što ste hteli da navedete.
Što se tiče EKSPA, mislim da je potpredsednik Vlade, ministar finansija, precizno govorio. Morate da razlikujete šta je EKSPO kao manifestacija, a šta je ceo projekat „Razvoj Srbije 2027“ u okviru kojeg je i EKSPO i zato imate očigledno nerazumevanje šta podrazumeva ceo taj finansijski pakete rasta i razvoja Srbije i rasta BDP-a Srbije i svakako jednog rebrendiranja Srbije u međunarodnim okolnostima ili međunarodnoj zajednici, daleko bolje pozicioniranje Srbije i privlačenje novih investicija u Srbiju.
Pod dva – nisam razumeo da li ste vi to protiv kupovine „Rafala“ ili jeste za kupovinu „Rafala“. Ja mislim da je to dobra akvizicija za Vojsku Srbije, Ministarstvo odbrane, a da je dobra i geopolitička odluka Srbije da vodeći računa o svim stvarima koje nam se dešavaju i koje nas okružuju idemo u pravcu kupovine ovih borbenih aviona o kojima smo pričali.
Dotakli smo se KiM. To mi je posebno interesantno. Radujem se s vama da pričam o KiM samo pod jednim uslovom – da vi jednom, bar jednom kažete kakva je vaša politika o KiM a da ne kažete suprotna od naše, pošto suprotno od naše politike može da bude izdaja KiM, a može da bude poziv na rat. Samo jednom da nam kažete kako vi vidite KiM. Kako vi vidite KiM, da nam vi kažete šta bi vi uradili da pomognete Srbima na KiM. Kada budete izneli jednom vašu politiku o KiM tada ćemo moći da pričamo o toj temi, a ovako, da vi pretrčite o KiM…
Da vas podsetim, dobacivali ste mi kad sam dobar deo ekspozea imao baš o pitanju KiM i vikali da je to dosadno. Da je to dosadno, da to preskočim. To može da se nađe u stenogramima, u zapisnicima, video prenosima te skupštine, odnosno video zapisima. Tad ste vikali da je to dosadno, sad vi nama spominjete malo Kosovo, malo litijum, malo „Rafali“, malo EKSPO.
Da završim, oko vaše plate – i vi i vaše kolege iz poslaničkog kluba znate da ne živite vi od te plate, a živite od budžetskih prihoda iz Republike Srbije.
Hvala vam lepo.

Hvala.
Ja bih se nadovezao na ovo što ste govorili oko rafala i naoružanja Vojske Srbije, pošto sam i kao ministar odbrane učestvovao u tom projektu.
Rekao bih da je to ozbiljan projekat naoružanja Vojske Srbije, da posle dugo vremena dobijamo potpuno novu eskadrilu borbene avijacije.
Podsetio bih vas na ne tako daleke istorijske okolnosti, da je nekadašnja avijacija JNA, da ne idemo u doba Kraljevine, imala avijaciju i zapadno evropskih država i da to nije nešto što se po prvi put dešava.
Podsetio bih vas, a smatram vas i verujem da ste ozbiljan i odgovoran čovek da mi trenutno u ratnom vazduhoplovstvu Vojske Srbije imamo helikoptere upravo proizvedene u Francuskoj. Govorim o lakim helikopterima, protivoklopnim i protivtenkovskim helikopterima, tako da saradnja između naše Vojske i francuske odbrambene industrije ima dugu tradiciju.
Kada bi išli u tu teoriju da neko može na dugme da nam isključi odbrambene borbene sisteme, onda bi se morali zabrinuti, jer nama i radarski sistemi su proizvedeni upravo u toj Francuskoj. Naši najsnažniji i najmoćniji radari su upravo francuski GM 400.
Sada, posle dugo, dugo godina, da ne kažem decenija, dobijamo potpunu sliku od Jadranskog mora do Egejskog, odnosno Sredozemnog mora. Po prvi put sa četiri nova radara mi smo pokrili nebo ne samo Srbije, nego čitavog regiona i na to nadovezujem ono što smo kupili u smislu PVO, pre svega, iz Narodne Republike Kine.
Da, razmišljali smo mi i o avijacijama iz drugih država. Bio je ranije jedan projekat i razgovor sa konzorcijumom evropskih država ili tom koalicijom o proizvodnji, govorim o Jurofajteru, avionu koji nije dao rezultate i izjalovio se pre više od desetak godina, da vremenski ne pogrešim.
Vi znate da smo mi na zaista neobičan način ali uspešno završili modernizaciju cele eskadrile MIG-ova 29 i sve nam letelice rade, modernizovane, opremljene. Po prvi put možemo da računamo na taj kapacitet MIH-ova 29, podignuti na ovaj nivo koji je daleko, daleko moderniji i ubojitiji nego što smo bili.
Sjedinjene Američke Države ne vide trenutno našu vojsku kao mogućeg partnera za kupovinu avijacije. Mi smo čak imali razgovore oko školsko-borbenih aviona, pa je i to dosta teško ide iz raznoraznih razloga, kakva je već međunarodna i odbrambena politika SAD.
Razgovarali smo i sa partnerima iz Ruske Federacije, Narodne Republike Kine, ali imate dva objektivna problema. Jedan je zajednički, a jedan je specifičan. Pre svega, Ruska Federacija je u ovom trenutku usmerena na sopstvene kapacitete zbog rata u Ukrajini i vidi snabdevanje njihove vojske kao prioritet svih prioriteta.
Pod dva, zajednički izazov i za tržišta i Ruske Federacije, koje je posebno osetljivo i zbog sankcija i zbog rata, ali i za tržište iz Narodne Republike Kine, odnosno proizvod, jeste pitanje isporuke, jeste pitanje kako kada nešto i hoćete da kupite, imate para, možete da dobijete. Pošto smo mi okruženi NATO državama, odnosno državama koje su članice NATO-a, pa čak i ove koje nisu, na svojoj teritoriji imaju NATO trupe, vrlo je izazovno, da ne kažem nemoguće, da dopremite takav vid naoružanja, posebno kada govorimo o avionima. Odlični su kineski J-10 avioni, odlična avijacija, sjajna tehnologija, ali ne postoji fizička mogućnost da mi to dopremimo do Srbije.
Moja ključna poruka jeste, što se tiče naoružavanja i kupovine Rafala, mi se ne spremamo da ratujemo protiv NATO alijanse, ili NATO-a, ne mislim da bi to bilo dobro za Srbiju, to nije svakako naše opredeljenje, jasno prateći i precizno razumejući šta se dešava u okruženju i ko šta kupuje.
Kao što vidite, Srbija u svom naoružanju ima i sisteme koji se proizvode u Namenskoj industriji Srbije, govorim ne samo o municijaškom programu, nego o složenim borbenim sistemima, ali imamo naoružanje i proizvedeno u Ruskoj Federaciji, Narodnoj Republici Kini, ali i u Francuskoj, Britaniji, Nemačkoj. Prosto, to je jedna kompilacija onoga što Srbija, odnosno naše Ministarstvo odbrane smatra da je najbolje.
Naravno, kupovinom eskadrile Rafala, vidimo i kao dalje jačanje geopolitičkih, odnosno političkih i bilateralnih odnosa sa Francuskom, sa državom koja je broj dva u EU, svakako, veoma uticajna i u NATO-u. Mi pokušavamo da na svaki način i jačamo svoje kapacitete, ali i da se politički i geopolitički štitimo, ili zaštitimo i ojačamo naše pozicije u odnosu na sve okolnosti.
Lično sam se uverio, recimo, država Egipat, Ujedinjena Arapska Republika Egipat, ima kombinaciju eskadrila Migova 29 i Rafala, i odlično im to funkcioniše, a paket kupovine Rafala, ove eskadrile Rafala od strane naše države uključuje i rezervne delove i trening centar.
Da ne uđemo u dalje teorije šta bi bilo kad bi bilo, može svašta da se onda tu doda, oduzme, da li neko ne gasi, gasi, pali ili nešto drugo radi, bićemo svakako obazrivi i voditi računa o nacionalnoj državnoj bezbednosti. Ali, moramo da širimo polje saradnje u oblasti odbrane, jer je to naš nacionalni državni interes, upravo imajući u vidu i ono što se dešava i na Kosovu i Metohiji i u regionu, imajući da neke države kupuju ozbiljne sisteme, koji mogu da predstavljaju opasnost za nas, pre svega govorim o Hajmers ili Himars sistemima, na koje ćemo mi morati da imamo adekvatan odgovor. Videćete da ćemo vrlo brzo izaći sa novim sistemima sa kojima će Vojska Srbije raspolagati, ne da bi ratovali protiv nekog, nego da bi odvratili one koji se naoružavaju, a koji bi to naoružanje mogli da upotrebe protiv nas.
Radujem se i nadam se da ćemo svi zajedno dočekati Rafale u Srbiji, moderno naoružane i da će srpsko nebo, ili nebo nad Srbijom biti još bezbednije i sa eskadrilama Migova 29, ali i sa eskadrilom novih Rafala. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, nadam se da ova opaska na nekoga ko ima problem sa vratom, a ja znam da ima i narodnih poslanika, nažalost, nije bila zlurada i mislim da nečija disfunkcionalnost nije mesto za humor. Nije vam uspela ta šala, čak je vrlo neukusno to što ste rekli, i to vam kažem gledajući vas u oči.
Što se tiče kritičkih navoda za rebalans budžeta, a tiču se, odnosili su se na poziciju Ministarstva energetike i rudarstva i pozicije od 70 miliona evra, radi se o otvorenoj kreditnoj liniji sa Svetskom bankom i u pitanju je zelena tranzicija postojećih rudnika. Nije nikakav litijum, a i da jeste mi bi sa ponosom rekli da jeste, jer mi se ponosimo sa srpskim bogatstvom, što se tiče ruda i minerala, ali nije nikakva skrivena pozicija, nego nešto što više puta ste mogli da vidite u budžetu Republike Srbije baš po toj kreditnoj liniji sa Svetskom bankom vezano za zelene tranzicije postojećih rudnika.
Što se tiče izdvajanja za BIA, ja sam siguran da vi kao patriota podržavate da Agencija koja pruža kontraobaveštajnu zaštitu i obaveštajnu zaštitu naše države treba da ima najbolju opremu, treba da ima najbolja sredstva i ovaj novac koji se dodatno izdvaja upravo se tiče nabavke dodatne računarske opreme savremenih sistema koji pojačavaju kapacitete BIA Republike Srbije i pružaju bolju, sigurniju kontraobaveštajnu zaštitu naše države i naših građana. To je nešto što bi trebali valjda svi da pohvalimo, da svi podržimo, jer smo svi svesni da je naša država izložena obaveštajnim radom obaveštajnih službi neki drugih država i BIA se bavi time da to anulira, odnosno zaustavi, odnosno da ne dozvoli da se neko bavi time na teritoriji Republike Srbije.
Odmah na to bih se nadovezao na vašu kritiku za veće izdvajanje za Kancelariju za Kosovo i Metohiju. I to bi trebali da podržite, jer je to upravo nešto što osnažuje i usmereno je na jačanje kapaciteta srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, a ne na gubljenje i utapanje, kako ste vi to rekli u prištinske institucije, nego na jačanje srpskih institucija i jačanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji ostaje bez posla, koji je izbacivan iz svojih stanova, poslovnih prostora, institucija, ustanova, gotovo iz svega i svačega. Valjda je to zaslužilo da aklamativno dobije podršku svih poslanika u Narodnoj skupštini Srbije, bar taj deo. Ako ne možete da glasate za Zakon o rebalansu, odnosno za Zakon o budžetu, da kažete - taj deo bi podržali da je moglo odvojeno da se glasa. To je dobra vest da Republika Srbija ima više novca u budžetu i da možemo, i svesni smo odgovornosti prema Srbima na Kosovu i Metohiji, više da ulažemo za njih, da čuvamo i „Trepču“ da čuvamo i sve ustanove, privredna društva koja rade ili gotovo i ne rade, jer su nemogući uslovi za njih. Neumesno je i porediti sa uslovima kakve imaju ostali privredni subjekti na teritoriji centralne Srbije.
Ja snažno podržavam tu politiku države, naše države da više izdvajamo za srpsku zajednicu, za Srbe na Kosovu i Metohiji i nadam se da ćemo vrlo brzo pred vas narodni poslanici izaći sa predlogom zakona koji će teritoriju Kosova i Metohije proglasiti za područje od posebne socijalne zaštite, a gde ćemo stvoriti novi paket podrške i pomoći ljudima koji su izloženi, rekao bih, teroru, svakodnevnim pritiscima da napuste svoje adrese, prebivališta, da napuste svoja ognjišta i da dođe do etničkog čišćenja, pre svega, severa Kosova i Metohije od srpske zajednice, što i jeste politika Aljbina Kurtija.
Vas bih isto zamolio da nam na nekoj od narednih rasprava podcrtate u tri rečenice šta je vaša politika oko Kosova i Metohije, pošto ste svi… Samo nam kažite za šta se vi zalažete po pitanju Kosova i Metohije, a samo da nam ne pričate standardi pre statusa, pošto ste nam to prodavali početkom 2000-ih godina, pa smo dobili status, a ne standarde i da nam ne pričate da je to stvar demokratskog dogovora Srba i Albanaca, pošto albansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji nije zainteresovano za taj demokratski dogovor, nego ima agendu da zaokruži tzv. kosovsku nezavisnost ili verovatno, rekao bih, veliku Albaniju.
Ne znam da li je tačno, negde sam pročitao ili čuo, da vama uskoro u vašoj stranci ide kongres ili glavni odbor i da vi imate nameru da se opet kandidujete za predsednika stranke. Ja ću vam dati pro bono savet – najbolje da vi mnogo ne diskutujete do tog odbora ili skupštine, jer mnogo su vam veće šanse da budete reizabrani. Pošto volite Alana Forda i humor, vaša politika i vi lično me mnogo podsećate na obraćanje, a to posebno u izbornoj kampanji ili kako nam se približavaju izbori, Boba Roka Alanu Fordu – bežimo, Alane, njih je dvoje, a mi smo sami. To vam je vaša politika.