Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani gospodine predsedniče Vlade i dame i gospodo članovi Vlade, dozvolite mi samo da se osvrnem na određene strahove koje je izrazilo nekoliko uvaženih narodnih poslanika u vezi sa autentičnošću podataka o rastu i razvoju privrede u prvih osam meseci ove godine, što je uslovilo, naravno, rebalans budžeta i plus od 132,5 milijarde.
Kada govorimo o sektoru telekomunikacija, želim da vas obavestim i da sa svima vama podelim zadovoljstvo da je sektor telekomunikacija prošle godine ostvario suficit od 3,44 milijarde evra. To je bila rekordna godina. Za prvih sedam meseci ove godine beležimo rast od 20,29%, što znači da ćemo preći bez bilo kakvih teškoća cifru od četiri milijarde evra suficita u ovoj godini, kada govorimo o sektoru informaciono-telekomunikacionih tehnologija.
S druge strane, ono što mislim da je važno i što čak naša javnost ne zna u dovoljnoj meri, 12,2% srpske privrede čini sektor informaciono-telekomunikacionih tehnologija. Taj sektor učestvuje za sada sa 6,8% BDP-a.
Takođe, zaposleno je oko 115.000 ljudi i prosečna plata u maju, neto prosečna plata iznosila je 234.000 dinara sa tendencijom daljeg rasta. To jesu egzaktni podaci Republičkog zavoda za statistiku, tako da bih želeo da se priključim i predsedniku Vlade i mojim uvaženim kolegama koji su iznosili podatke generalno i za kompletnu srpsku privredu. Ovome dodajem i sektor informaciono-komunikacionih tehnologija.
Koristim priliku, mislim da kolega Selaković nije tu, ali budući da sam četvrt veka proveo u sektoru kulture, želim da potvrdim da je rebalansom budžeta opredeljeno više sredstava za kulturu po prvi put nakon 25 godina, koliko ja radim u kulturi, i želim na tome da zahvalim i kolegi Selakoviću i vicepremijeru Malom na tome što je rebalansom budžeta po prvi put izdvojeno više sredstava i za kulturu.
Hvala vam najlepše.
Gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo članovi Vlade, vaša svetosti, dostojanstvenici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, vaše ekselencije, dame i gospodo narodni poslanici, gospođe i gospodo, jednom nas tu gde nas ima neće biti, mi smo niti koje vežu ne rođene sa mrtvima, zapisao je naš istaknuti pesnik Stevan Raičković.
Ukazana mi je izuzetna čast da se u ime odlikovanih obratim ovom visokom domu na dan nacionalnog praznika, kada Srbija obeležava spomen na početak Prvog ustanka i proglašenja Sretenjskog ustava.
Nacionalni praznik Sretenje, Dan državnosti Srbije, u sebi sadrži dvostruku simboliku. To je dan sećanja i slavljenja borbe za slobodu, ali je istovremeno i dan kada sa ponosom svedočimo našu bezmalo dvovekovnu ustavnu tradiciju.
Sretenje je onaj dan kada svako treba da se seti šta može da uradi za svoju zemlju, umesto da pita šta bi ona mogla učiniti za njega. Sretenje je zato dan kada merimo ono što su istaknuti pojedinci institucije učinili, po pravilu, u okolnostima koje u njihovom poslu i pregalaštvu nisu bile naklonjene. Tim pre su njihovi rezultati značajniji i vidljiviji.
Danas, na Sretenje, stojim pred vama u ime svih dobitnika visokih odlikovanja i medalja Republike Srbije, ali kao vršilac dužnosti upravnika Nacionalne biblioteke, istovremeno, i u ime ustanove kojoj je ovo prvo veliko priznanje dodeljeno od strane njene zemlje.
Sa Sretenjskim ordenom, koji će danas okruniti rad najveće bibliotečke institucije u ovom delu Evrope, stručnjaci Narodne biblioteke Srbije će imati motiv više da još predanije rade na prikupljanju, čuvanju, obradi i prezentaciji kulturne baštine, ali će istovremeno svi na tom pozvanju, koje nikada kraja nema, imati još više prava da zatraže da država Srbija stane iza njihovih napora. Jer, nemojmo zaboraviti, narodi i njihove države koji traju, traju dok traje njihovo sećanje.
Gospodine predsedniče Republike, dame i gospodo, moje reči su inspirisane potrebom da se u ovom visokom domu osvrne na fenomen rodoljublja, koje se iskazuje žrtvom i onog koji se manifestuje stvaralaštvom.
Istinite su reči pesnika koji kaže da je život smrtonosan, ali da odoleva. Dati život za svoju domovinu s pravom se smatra najvećom žrtvom i nesebičnim činom rodoljublja, posebno kada je život položen u odbrani slabijeg i ugroženog. Rodoljublje je i stvaralaštvo, davanje ličnog doprinosa boljitku zajednice i zemlje.
Desanka Maksimović, čiju dvadesetu godišnjicu smrti obeležavamo, odlučno je sa rečju, umesto oružjem u rukama, uzviknula je: "Otadžbino, tu sam!". Zaista su bili tu: Dositej, Vuk, knez Mihailo, Stojan Novaković, Paja Jovanović, Nikola Tesla, Bora Stanković, Nadežda Petrović, Mihajlo Pupin, Oskar Davičo, Miloš Crnjanski, Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Milutin Milanković, Anica Savić-Rebac, Meša Selimović, Vasko Popa i brojni drugi. Ljubav prema domovini iskazivali su stvaranjem i darivanjem. Svojim delima i postignućima oni su Srbiju za sva vremena ucrtali na karti Evrope i sveta. Duboko svesni da je njihovo pozvanje da dar, veštinu i znanje koje su posedovali stave u službu opšteg dobra, bili su istinski pobednici u bici bez oružja, u bici na polju kulture, prosvete, nauke i umetnosti.
Istorija nas uči kako narodi i države bez kulture i prosvete nemaju budućnost. Možda će neko reći da je vreme velikih ideala zanavek prošlo i da živimo u dobu kada virtuelno preti da nadvlada realno, kada se pred nama nalaze nova, do sada nepoznata iskušenja. Međutim, upravo pojedinci i ustanove, koji su danas odlikovani od strane svoje zemlje, svedoče o svevremenosti i potpunoj utemeljenosti ideala i sistema vrednosti, koje ni vreme ni nedaće nisu mogle da naruše. Njihovi rezultati, pojedinačni i kolektivni, čine ih izuzetnim i vrednim svakog poštovanja, a sve nas obavezuju da im odamo priznanje, podstaknemo ih na dalje delovanje na dobrobit domovine.
Našim novim razmišljanjima, čast mi je da u ime odlikovanih izrazim zahvalnost na odatom visokom priznanju, koje je istovremeno privilegija odabranih, ali i posebna odgovornost koja nam je poverena. Zahvaljujem.