Dame i gospodo narodni poslanici, prisutni predstavnici Ministarstva pravde, amandman je trebalo faktički da izbriše stav 2. člana 81, u kojem se kaže - pri imenovanju sudija porotnika vodi se računa o polu, starosti, zanimanju i društvenom položaju kandidata, o znanju, stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
SRS smatra da je ovaj stav 2. možda čak i suvišan što se tiče člana 81, zato što stav 1. kaže - za sudiju porotnika može biti imenovan punoletni državljanin Republike Srbije koji je dostojan funkcije sudije porotnika. Sama reč "dostojan" trebalo bi da bude zaista više nego dovoljna za obavljanje sudijske dužnosti sudije porotnika. Mi mislimo da pokatkad je zaista vrlo teško utvrditi sve ove kriterijume i doći do konkretnog podatka kada se radi o polu, starosti, zanimanju, društvenom položaju, znanju, stručnosti, sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.
Zašto to mislimo? Zato što naprosto mi smo nekoliko puta pokušavali da dođemo do određenih konkretnih podataka, a tiču se izvršilaca sudijskih dužnosti. Ne ulazeći u kvalifikaciju da li je neko osposobljen, kvalifikovan ili dostojan sudijske dužnosti, o njemu govore dela i sudiće, naravno, ono što ostavljaju kao rezultate rada. Nismo uspeli da dođemo do tog podatka, što će reći da za osam godina provođenja izvesnih reformi u pravosuđu, u smeru kretanja ka ostvarenju evropskih standarda, ono što jeste primetno, da u pravosuđu u Srbiji zapravo vlada potpuni haos.
Možda je reč "potpuni" i suviše jaka, ali mi nismo mogli da dobijemo podatak koji broj sudija, konkretno, poseduje dvojno državljanstvo. Zašto? Ne ulazeći zapravo u pojedinačne primere bilo kog sudije, zato što podaci još uvek nisu provereni, čekamo da nam Ministarstvo pravde dostavi, jer pretpostavljamo da imate kanale preko kojih najpre možete doći do tih podataka.
Naši podaci govore o tome da u srpskom pravosuđu negde više od 20% sudija ima dvojno državljanstvo. Možda to ne bi bio toliki problem, mi sada uporednom praksom nekako smo dalje istraživali, pa smo videli da ozbiljne države koje se ozbiljno bave utvrđivanjem, odnosno očuvanjem funkcionisanja pravne države, isključuju mogućnost da osobe koje poseduju još neko državljanstvo obavljaju sudijsku dužnost, pogotovo kada je reč o određenim stepenima sudske vlasti.
Zašto? Imaćete situacije predmeta koji se tiču, recimo, hrvatskih ili slovenačkih državljana, kako će onda u toj situaciji sudije koje imaju državljanstvo tih država iz neposrednog okruženja da presude. Recimo, konkretno, SRS je dalje u svom istraživanju, takođe, došla do podataka da u Specijalnom sudu za ratne zločine postoje sudije koje imaju dvojno državljanstvo.
To je osetljiva materija i mi smo zato i mislili, ali zbog brzine svega ovoga i nemogućnosti da na zakonske predloge inače ovde reagujemo u onom predviđenom vremenskom roku, tako da kvalitetnim amandmanima pokušamo da ispravimo Predlog zakona.
Mislili smo, takođe, da amandiramo ili da predložimo predlagaču da porazmisli, recimo, o članu 43. Zakona o sudijama, tiče se izbora sudija, da doda samo jednu reč koja bi bila dovoljna da zaštiti zapravo obavljanje sudijske dužnosti, a onda naravno celokupno pravosuđe, kao nacionalni državni interes u ovom slučaju, da doda samo reč: "isključivo". Dakle, sudija može biti isključivo državljanin Republike Srbije. To je naš politički stav.
Imamo opravdanih razloga za to, ali možda ne ovaj put, možda u nekim drugim situacijama. Mislimo da je tu napravljen izvestan propust, a koji opet ne bi zadirao u onaj evropski standard koji se tiče pitanja nacionalnih manjina i svih ostalih kriterijuma koje civilizovani evropski svet uvažava. Takođe, da ponovim, uporednom analizom smo zaključili da, recimo, situacija u vrlo ozbiljnim zemljama, koje se vrlo ozbiljno bave na primer pravom na pravično suđenje, pa i te kako imaju mnogo efikasnije pravosudne sisteme, ne dozvoljavaju mogućnost da dođe do ovakvih sukoba zato što državljanin jedne države ne može zapravo služiti dva gospodara, staro i osnovno pravilo.
Mislimo da to može da proizvede izvesne probleme u ostvarivanju sudijskih dužnosti, pogotovo u situaciji kada pokušavamo da razumemo na koji način će Ministarstvo pravde uspeti da sprovede reformu koju je predvidelo ovim setom zakona i da pravosuđe počne da funkcioniše po evropskom okviru 1. januara 2010. godine, kada za ovih prethodnih osam godina to nije uspelo.
Čujemo, kroz neke pokušaje raspravu u stručnoj javnosti, da bi broj sudija trebalo ozbiljno da se smanji. Evo, zaista izražavamo sumnju da se tu ipak radi o lustriranju određenih sudija, da je to direktan pritisak na sudije, da u smislu depolitizacije i ostvarivanja nezavisnosti u obavljanju sudijske dužnosti nećete uspeti, iz jednog prostog razloga što sudije već sada trpe izvesnu torturu. Zbog toga što određeni stepen korupcije zaista jeste sada već diferencijalna dijagnoza srpskog pravosuđa. Mislimo da, s obzirom na sve ovo što je predloženo i na opšte stanje i opštu atmosferu u srpskom društvu, Ministarstvo pravde i svi nadležni organi neće moći da se izbore s tim.
Evo, pre izvesnog vremena, možda pre dve noći, na jednoj od televizija imali smo priliku da slušamo nešto što bi trebalo da liči na javnu raspravu po pitanju ovako važnog seta zakona koji uvodi reformu pravosudnog sistema, kao i od predsednika Društva sudija, čuli smo jednu vrlo ozbiljnu kvalifikaciju da se sudijama koje su krenule na Skupštinu Društva sudija konkretno pretilo.
Takođe smo na vašem zvaničnom sajtu Ministarstva pravde pročitali da vi spočitavate poslanicima da zbog prozivke direktne, imenom i prezimenom, sudija koje su zaista ostvarile potpuno različitu sudsku praksu na isti tužbeni zahtev, da su zapravo poslanici na određeni način uvredili te ljude.
Sada vas konkretno pitamo, kako ćete uspeti da očuvate integritet, nezavisnost sudija i da sačuvate svakog sudiju koji će presuditi, recimo, po tužbenom zahtevu za organizovani kriminal?
Kako ćete sprečiti predsednike sudija, a koji su uglavnom vrlo usko vezani za određene političke grupacije, stranke, tajkune itd, da ne prete svojim kolegama, prema navodima predsednika Društva sudija, da se ne igraju sa karijerom tako što kritikuju predloženi, zamislite, usuđuju se da kritikuju, predloženi set pravosudnih zakona.
Ono što bih zaista volela da imate u vidu, naravno, da pokušate da nas ubedite, na koji način ćete, recimo, sprečiti podmetanje bombe sudiji koji će da odredi doživotnu robiju ili zaista visoki iznos godina zatvora onome za koga se dokaže da je deo organizovanog kriminala, da je, recimo, podrio Ustavom zagarantovani sistem?
Kako ćete uspeti da ubedite sudiju da presudi prema ličnoj savesti, profesionalnoj odgovornosti, pod celokupnim naletom pritisaka?
Mi smo, nažalost, svedoci svakodnevnog zastrašivanja, i što je najgore, čak i onih najgorih slučajeva likvidacije sudija.
Takođe smo svakodnevno svedoci, a i to je nešto čime bi trebalo da se pozabavi Ministarstvo pravde kada ste već zakoračili u ovako ozbiljnu reformu, da je prezumpcija nevinosti apsolutno stornirana i stavljena u stranu.
Zašto? Zato što imate medije u kojima se presude već izjavljuju. To je određena vrsta pritisaka na sudiju. Pri izricanju presude za ubistvo premijera imali ste situaciju da je predsednik države sedeo i svojim prisustvom direktno, moglo je da se tumači, uticao na donošenje te odluke.
Takođe imate potpuno neefikasan pravosudni sistem već sada, predmete koji traju toliko godina, a radi se konkretno ne samo o predmetima, nego i o ljudima koji pokušavaju da dosegnu pravdu i pravičnost.
Nas iz SRS zaista zanima na koji način ćete vi učiniti da ti ljudi za vreme svog životnog veka dođu do ostvarenja pravde. Mi imamo takođe slučajeve da Vrhovni sud Srbije presudi u korist čoveka poštujući zaista samo slovo zakona, a da izvršna vlast apsolutno derogira sudsku pravosnažnu odluku time što će reći - ne, mi smatramo da je to neprihvatljivo iz ovog ili onog razloga.
Znači, atmosfera u kojoj mi sada pokušavamo da govorimo o početku sprovođenja reformi, koje bi trebalo da ispoštuju standarde protiv kojih zaista niko od prisutnih poslanika ne može da bude, ukoliko se radi o pravu na pravično suđenje, koje naravno obezbeđuje ispunjenje korpusa svih onih osnovnih ljudskih prava, a na posebnom mestu efikasnost i dostižnosti pravde, mi zaista smatramo da je ono što je bitno da je ovaj set pravosudnih zakona možda trebalo da sačeka neko normalnije vreme, da se zaista povede kvalifikovana stručna rasprava u javnosti, ne samo u okviru Društva sudija, nego u okviru celokupne kvalifikovane javnosti, gde ćemo imati prilike da čujemo naravno sukobljene stavove profesora Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta, međunarodne javnosti - mislimo da je ovo prebrzo.
Mi smo napravili određene propuste kao opozicija iz prostog razloga što nismo imali dovoljno vremena da amandiramo Predlog zakona, a mislimo da to opet direktno može da utiče na svakodnevni život građana koji pokušavaju da dođu do zadovoljenja pravde. Ono što je osnovno i što ste rekli, zapravo, ovim tekstom koji smo mi kao poslanici dobili, jeste da je u ovom sklopu položaj sudija u Republici Srbiji, do sada uređen Zakonom o sudijama iz 2001. godine, koji je donet na osnovu odredbi ranijeg Ustava, već u mnogim elementima zastareo.
Stoga, kako je Narodna skupština Republike Srbije dana 10. novembra 2006. godine donela novi Ustav Republike Srbije i istovremeno proglasila Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojim su propisani rokovi za usklađivanje pravnog sistema i početak rada državnih organa u skladu sa njihovim novim ustavno-pravnim položajem, nameće se kao ustavna obaveza donošenje novog zakona o sudijama.
Ovo je naravno fantastično. To ne bi bilo uopšte ni u jednom delu sporno, da nemamo član 142. Ustava koji kaže - sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Recite mi šta je Kosovom i Metohijom?
Zahvaljujem na ovoj pažnji. Eto, ostavljam eventualno možda još minut i po, a očekujem odgovor na ova pitanja koja sam vam postavila.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu članova Poslovnika 225.  i 226. Iskreno, sada bih baš volela da čujem gospođu Nadu Kolundžiju jer pretpostavljam da ona zaista ovde ima najkvalifikovanije informacije u smislu šta to vladajuća koalicija čini u suzbijanju organizovanog kriminala, jer mi ovde sve vreme zapravo pričamo isključivo o organizovanom kriminalu.
Ono što je nedopustivo, jeste i sledeće, da zapravo poslanici opozicije pokreću pitanja zakonitosti poslovanja javnih preduzeća. Svi smo svedoci predizbornih kampanja, pogotovo sada ogromne vladajuće većine, koja je govorila da će se zalagati za iskorenjivanje kriminala i obračun sa organizovanim kriminalom. U ovom smislu, to znači da taj kriminal i kriminalne aktivnosti dosežu do najviših vrhova države, što će reći da, samim tim, i najviši funkcioneri partija koje čine koalicionu većinu treba krivično da odgovaraju.
Ono što bi trebalo sada da narod Srbije zna, jeste sledeće. U državi Srbiji ne da imamo opredmećeno i dokazano bahato ponašanje vladajuće većine i vlasti, mi zapravo u državi Srbiji više nemamo ni samilosti, apsolutno ni solidarnosti, niti osećaja za pravdu, niti osećaja za ono što bi trebalo da bude osnov funkcionisanja političkog sistema, funkcionisanje pravne države.
U državi Srbiji nema čoveka koji ne zna kakve su plate u javnim preduzećima. U državi Srbiji, takođe, nema osobe koja ne zna koliko košta funkcija u javnim preduzećima, koliko se na crno daju novci da bi se dobila funkcija u javnim preduzećima. U državi Srbiji, takođe, ne postoji osoba koja ne zna kako se organizuju poslovi preko javnih preduzeća, kako se dolazi do određenih procenata, a bogami i kako se finansiraju političke partije. Dakle, to je opštepoznata činjenica.
SRS ovoga momenta traži utvrđivanje direktne krivične odgovornosti svih onih u nadležnim institucijama koji imaju određena saznanja, a pri tom ne čine ništa ili su pod uticajem političke mafije. Takođe, SRS sada trenutno traži, odmah, završni račun svih javnih preduzeća, a mi znamo da BIA raspolaže podacima o poslovanju i zakonitosti poslovanja Javnog preduzeća Aerodrom "Nikola Tesla".
Tražimo, istoga momenta, naravno, angažman tužioca, smenu gospodina Krišta, ali, pre toga, pokretanje postupka o utvrđivanju zakonitosti poslovanja Javnog preduzeća Aerodrom "Nikola Tesla".
Izvinjavam se zbog ovih 25 sekundi i hvala vam na razumevanju.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. U suštini, celokupna opozicija bi mogla zaista samo po tom članu da se javlja svakodnevno, zato što se svakodnevno krši dostojanstvo svih poslanika opozicije, koji već mesecima traže zapravo nadzor nad radom svih ministarstava Vlade Republike Srbije. Zašto?
Zato što u Srbiji ima 733.000 nezaposlenih lica. Preko pola miliona ljudi živi ispod donje granice siromaštva. Takođe, u državi Srbiji postoji jedan Bojan Krišto, koji deli bonuse od po dve i po hiljade evra.
Mi zaista smatramo da se ovde svakodnevno, ali flagrantno, ne samo krši stepen inteligencije, već i onaj zapravo svakodnevni pokušaj preživljavanja u državi Srbiji. Pretpostavljam da gospodin kamerman koji ovde prati zasedanja ovog parlamenta nema platu veću od 15.000 dinara mesečno.
Novinari koji pokušavaju da skrenu pažnju na rad javnih preduzeća, dakle na organizovani kriminal u državi Srbiji, takođe nemaju plate više od 20.000 mesečno, a svakodnevno rizikuju, od batina do metaka, pišući o ovakvim, potpuno nedopustivim stvarima.
Ono što je takođe nedopustivo jeste da mi, kao poslanici, kao lica izabrana da ovde uvedemo red u državu (kojeg, očigledno, nema), da poboljšamo životni standard građana koji su nam dali poverenje, ne dobijamo odgovore na pitanja koja svakodnevno postavljamo. Jedini način da se u državi Srbiji skrene pažnja na ono što jeste atmosfera, a jeste atmosfera kriminala, jer kriminalci ne odgovaraju nego avanzuju, jeste ili ulica, ili jednostavno blokada rada parlamenta.
Mi smo u prepodnevnom delu izneli konkretne podatke o zloupotrebi u poslovanju jednog od javnih preduzeća. Izneli smo šta se dešava sa parama koje svaki građanin u državi Srbiji kroz poreze svakodnevno izdvaja.
Taj isti građanin koji kalkuliše kako će opremiti decu za zimu, koje zimske jakne ili čizme će moći da mu kupi, jer je u perspektivi da ostane bez posla, izdržava reprezentacije kriminalaca, a Vlada i vladajuća većina skreću pogled u levu stranu.
Dakle, situacija u državi Srbiji je takva da bi trebalo da mi ovde prestanemo da vodimo računa o tome, i samo o tome, terajući mak na konac, po kom članu Poslovnika se koji poslanik opozicije ovde javlja skrećući pažnju na životne probleme, nego da počnemo da razmišljamo o svakodnevnom životu građana koji početkom 2009. godine neće imati perspektivu u državi Srbiji jer, jednostavno, neće imati načina da prehrani svoju porodicu.
Izvinite zbog prekoračenja od 24 sekunde, ali ću se naravno i nadalje javljati dok ne isteramo Bojana Krišta i njemu slične iz ovih mišijih rupa.

Verovatno se nismo razumeli, dakle, javljam se na osnovu člana 226. jer sam saznala da smo mi istrošili po ovom amandmanu malopre vreme, a zaista je neophodno (nadovezujem se na diskusiju gospodina Maraša) da gospođu ministra zamolim za određeno objašnjenje.
S obzirom na to da smo mi razumeli da bi ovaj reformisani, u perspektivi, sistem pravosuđa trebalo da počne da funkcioniše od 1. januara 2010. godine, što znači da je tačno, nas samo interesuje čemu hitnost u donošenju celokupnog sistema pravosudnih zakona. Možda smo mogli na drugi način, malo temeljnije i detaljnije, da pristupimo tome i ovaj amandman pokazao je tu situaciju.
Takođe, Srpska radikalna stranka je došla u posed određenih saznanja pre nekoliko dana, vezano za dvojna državljanstva sudija na teritoriji Republike Srbije, što nam je uskratilo mogućnost da amandmanom pojasnimo jedan član nekog drugog zakona o sudijama i sad imamo problem, a hteli smo samo da učinimo taj član malo jasnijim.
Ono što sam htela od vas zapravo da zatražim i ovom prilikom (zatražila sam prethodnog dana), ali sumnjam da ćemo mi ovim protokolarnim putem doći do tog objašnjenja - dakle, nama treba podatak koliko sudija zaista poseduje dvojno državljanstvo, obavlja sudijsku funkciju, posebno kada je reč o državljanstvima zemalja u neposrednom okruženju. To nam je neophodno da bismo učestvovali u raspravi o pojedinostima zakona koji reguliše tu oblast. Mislim da, to vam sad odmah najavljujem, imamo problem zato što niko do sada nije uočio jednu nejasnoću koja može na terenu, u praksi da dovede do određenih problema.
Hvala vam unapred. Pretpostavljam da vi možete da dođete do tog podatka pre nego mi sa ove strane, jer zaista su rokovi nedefinisani, nažalost, potraje mesec, dva, tri, a zakon prođe, tako da vam unapred zahvaljujem na ovom pojašnjenju.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 226. poslovnika o radu Narodne skupštine i poslanička grupa SRS ovom prilikom traži određena objašnjenja i obaveštenja. Tiče se naravno finansiranja od strane izvršne vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije, određenih udruženja.
S tim u vezi, potrebno nam je objašnjenje ministra kulture, koji je odlučio da ne nastavi ugovor o finansiranju Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom.
Dakle, ovaj centar za istraživanje zločina nad srpskim narodom u kontinuitetu više od osam godina radi na teritoriji Republike Srbije i država Srbija je zaista imala specifičan odnos prema ovom centru za istraživanje zločina nad srpskim narodom, smatrajući za shodno da se ipak dođe do konkretnog i preciznog podatka šta se to desilo sa srpskim narodom na teritorijama koje su bile zahvaćene ratovima.
Mi tražimo konkretna objašnjenje šta je to navelo ministra kulture da u drugoj polovini ove godine prekine ugovor o finansiranju sa Centrom za istraživanje zločina nad srpskim narodom.
Naravno, ono što jeste vrlo važno, a u poslednje vreme se takođe pominje u medijima, sada ću iskoristiti priliku, nadam se da niko neće zameriti, jer druge prilike SRS nema, a to jeste da ono što zaista smeta i skoro je već i neizdržljivo i mislim da ćemo sve više koristiti ono što nam pruža Poslovnik, a jeste širenje laži da se Narodna skupština bavi isključivo donošenjem zakona.
Naravno da to nije tačno i upućuje na potpuno nepoznavanje onoga što jeste mandat izabranih predstavnika naroda, a samim tim i Narodne skupštine, tako da u okviru svojih izbornih prava, član 99. najvišeg zakonodavnog akta tj. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština, pored toga što bira Vladu, nadzire njen rad.
Ono što ovom prilikom želimo da saznamo takođe tražimo i obaveštenje i objašnjenje od ministra pravde. Vi ste već navikli da SRS ima dobre informacije i pravovremeno skreće pažnju na probleme koji mogu da utiču na svakodnevni život građana, odnosno naroda Srbije.
Ovom prilikom želimo tačan i precizan podatak od ministra pravde: koje sudije na teritoriji Republike Srbije imaju dvojno državljanstvo? Ono što SRS posebno interesuje, to su dvojna državljanstva iz država iz neposrednog okruženja.
Predsedavajuću bih molila, izvinjavam se zbog prekoračenja vremena, da u što najskorijem vremenu upute i ovaj zahtev naše grupe nadležnom ministarstvu, kako bi smo mi mogli kvalifikovano u raspravi u pojedinostima da učestvujemo.
Još jedno pitanje, nećete mi zameriti, ministar je tu. Ono što SRS interesuje, možda nije direktna vaša nadležnost, ali pretpostavljam da ćete dati sve od sebe da mi dođemo do tog podatka: koji broj nevladinih organizacija, odnosno udruženja građana na teritoriji Srbije je finansiran iz inostranstva, i da nam, ukoliko možete da dođete do informacije, transparentno prikažete u kom iznosu, za koje inostrane organizacije i koja udruženja građana su ovde finansirana od 2000. godine do sada?
Pretpostavljamo da to država ima. Ukoliko nema, to je vrlo neozbiljno i predstavlja svojevrstan neodgovoran odnos države prema nevladinom sektoru, na kraju i bezbednosti koja je garantovana Ustavom. Hvala i oprostite na prekoračenju, ali su vrlo bitne stvari koje su nam neophodne za dalji rad.

Dakle, radi se o etničkom čišćenju sa teritorije Republike Srpske Krajine. Prema proceni, negde oko 400.000 Srba je tokom dve akcije, Bljesak i Oluja, etnički očišćeno sa teritorije Republike Srpske Krajine. Ali, tu nije kraj.
Dakle, ono što je vrlo značajno, javljam se na osnovu člana 226, mislim da je situacija vrlo urgentna i trebalo bi da nam daju kvalifikovan odgovor nadležna ministarstava u srpskoj Vladi, s obzirom da se zalažu za dvosmernu saradnju sa Haškim tribunalom i inače sa međunarodnim pravnim institucijama, evo prilike.
Mi u Hagu imamo priliku da vidimo na licu mesta kako funkcionišu timovi odbrane i kakav je odnos države Srbije prema odbranama koje se, kroz razne procese, odvijaju pred Haškim tribunalom.
Tako smo, recimo, saznali između ostalog da je u predmetu BiH protiv Srbije, tužba protiv genocida, recimo samo tokom jedne noći se tim spremao za kvalifikovan odgovor, prema vrlo opremljenom nazovistručnjaku Andrašu Ridlmajeru, čuvenom islamisti, koji se pojavljuje po projektnim zadacima tužilaštva, čak i Haškog tribunala, i pokušava da dokaže zapravo kulturni i verski genocid nesrpske populacije. Dakle, naša ekipa, naš tim, pouzdano znamo, pripremao se samo jednu noć. To je sramota za državu Srbiju.
Da, baratamo činjenicama, kao što predsedavajuća gospođa Čomić kaže, potpuno podržavamo upravo taj pristup i očekujemo da će činjenice da da srpska Vlada, u smislu objašnjenja koja mi zaista i tražimo, i to u najskorijem vremenu.
Onoliko koliko znamo, postoje dva plana, kao i u slučaju BiH. Plan A, koji potpisuje gospodin Tibor Varadi, i plan B, gospodina Stojanovića. Plan A tiče se nadležnosti suda i nismo očekivali da se Međunarodni sud pravde proglasi nenadležnim u slučaju tužbe Hrvatske u odnosu na Srbiju.
Međutim, ono što jeste veći problem u odnosu na sve to jeste sam meritum i odnos države Srbije prema tome. Dozvolićete, nadam se i možda nekoliko sekundi, ono što je vrlo važno, što je promaklo, a tiče se odluke Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi BiH za genocid, naš tim se uopšte nije bavio tužbenim zahtevom koji se odnosio na genocid. To je najteža stvar u perspektivi za srpski narod.
Reći ću vam samo u ovom delu, ono što je vrlo značajno jeste da je tada Sakib Softić, zastupnik BiH u tužbi protiv SCG, izjavio je da je delimično zadovoljan presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, jer je proglasio odgovornom Srbiju zbog nesprečavanja genocida u BiH, neizručenja Haškom tribunalu Ratka Mladića, nekažnjavanja odgovornih za činjenje opet genocida i zbog nepostupanja po privremenim merama od 8. aprila i 13. septembra 1993. godine.
Ovo je strašno nasleđe za pokolenja koja dolaze, za državu Srbiju i za čitav nacionalni korpus.
(Predsedavajuća: Vreme: tri minuta i 30 sekundi.)
Znam, oprostite, samo da završim misao, jer sam ostala dužna. Dakle, tražimo vrlo precizan odgovor od Ministarstva pravde i Ministarstva spoljnih poslova, s obzirom da smo juče čuli gospodina Jeremića da se ide na kontratužbu, i to je odlično, i to je trebalo odmah uraditi. Hrvatska mora da odgovara za etničko čišćenje. Mora da se odredi granica ispod koje Srbija ne sme da ide.
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
I po pitanju Hrvatske, i po pitanju KiM, i po pitanju BiH.
Dakle, ono što tražimo, još jednom se izvinjavam, jeste precizan odgovor: koji tim, na koji način, koja metodologija, koji novci, koji eksperti će biti u ovome angažovani i koji će pristup da se izgradi u odnosu prema Hrvatskoj, jer mi želimo da pomognemo i učestvujemo u svemu tome.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Oprostite, neće se ponoviti.

Dame i gospodo, tačno je 25 do 10 časova i tako će otprilike izgledati, manje-više, većina skupštinskih dana u ovom prestižnom domu.
Gospodine Milivojeviću, svaka čast na ostvarenim izbornim rezultatima. Tako to radi odgovorna, državotvorna, opoziciona SRS. Ono po čemu smo mi prepoznatljivi jeste da nikada nismo falsifikovali izbornu volju građana i uvek prvi priznavali svakome osvojene izborne rezultate.
Ovo što imate prilike da čujete u parlamentu, a samo bih se nadovezala posle gospodina Krasića, jesu zaista životne teme, jer čini se da živimo u državi u kojoj deca između 18, i mlađe populacije, i tu do 25 godina, sećate se dana "Otpora", kao otpor beznađu, nose majice sa fantastičnim logom "Kosovo je Srbija", a ispod "Sve ostalo je Mišković". To je Srbija u kojoj mi živimo.
Najžalosnije je što se pokušava ispod tepiha političke scene da se sakrije prava istina. Nisu samo problem srpski radikali i SRS. Nama nisu meta ni odstojanje, ni srpski Naprednjaci. Nama je na ispitu vlast i vladajuća većina u Srbiji, njihovo ponašanje, tj. vaše ponašanje.
Mi pokušavamo ovde u institucijama sistema, koje naizgled postoje, da rešimo pitanje otetih mandata i flagrantnog prekrajanja izborne volje. Vladajuća većina nama poručuje da izbora, faktički, nije ni bilo, da nama izbori i ne trebaju. To je suština.
Ono što imamo prilike da čujemo, jer mi nemamo prilike, kao srpski radikali, kao prognani iz medijskog prostora, da odgovorimo na kvalifikovan način, jeste da mi vršimo opstrukciju i da je parlament tu samo da donosi zakone, što je osnovno školsko nepoznavanje mandata i nadležnosti parlamenta i što je neočekivano da kaže predsednik poslaničke grupe, dakle vladajuće većine, a to smo imali prilike sinoć da čujemo u okviru emisije na nacionalnoj televiziji.
Gospodine Milivojeviću, nismo imali priliku da odgovorimo kvalifikovano na to. Ovo govorim zbog javnosti koja prati, zbog kampanje koja se vodi u prorežimskim medijima. Radimo ono isto što ste i vi svojevremeno kao opoziciona stranka radili. Borimo se samo za pravo, za vladavinu prava u ovoj državi.
Konačno, do onog trećeg minuta, da razotkrijemo celu priču državnog projekta i projekta zapadnih mentora, jeste SSP, dakle priznavanje nezavisnosti Kosova tako što će se izglasati SSP i potpisati SSP sa 19 članica koje su priznale nezavisno Kosovo. Sledeća faza je Euleks, dakle priznavanje plana Martija Ahtisarija i konačno Išinger, uspostavljanje dobrosusedskih odnosa između podeljenog Kosova. To je sva istina.
(Predsednik: Vreme.)
` Završavam, hvala vam na toleranciji. Na tom državnom projektu i zapadnom projektu izvršen je udar na SRS, vrši se udar na DSS i na sve one koji su ustali i razotkrili klasičan plan okupacije nad Srbijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, da, zalažem se, gospodine Milivojeviću, za vladavinu prava, jer smo osetili šta znači bezumlje 5. oktobra. Ne daj bože da se to ikada ponovi.
Međutim, svakodnevno smo demantovani, svakim danom u ovoj državi Srbiji zapravo se demantuju oni osnovni postulati demokratije. Čini mi se da ste u potpunosti pogrešno razumeli moje reči. Vama jesam čestitala na izbornoj pobedi, ali to ne bi trebalo da shvatite kao poraz onih ljudi koji sede sa ove desne strane.
Ono što je iznad svega ovde, jeste vrlo važno, nadam se samo da ćete istrajati, celokupna vladajuća većina, u onome što ste vi rekli. Mi vas iritiramo u poslednjih mesec i po dana pozivanjem na članove 225. i 226. zato što je vladajuća većina izbacila životne, socijalne i ekonomske teme, skrenula glavu u stranu i živi u paralelnoj realnosti.
Vi pokušavate narodu u Srbiji da objasnite da živi u zemlji gde se poštuju osnovna prava, gde se garantuju osnovna prava i određene slobode. Ono što SRS, da skratim, pošto strpljenja nema, a i kasno je, obećava odsad pa nadalje, jeste da ćemo mi zaista govoriti jezikom ljudskih prava i očuvanja osnovnih ljudskih vrednosti, to je ono što vam obećavamo i to su potpuno moje reči u prethodnom javljanju.

Javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika. Potrebno je objašnjenje da bismo mi, kao poslanici, mogli uspešno, to je već u članu 225, da obavljamo svoj rad.
Kao što ste imali prilike da čujete, gospođo ministar, od prethodnih poslanika jesu sva ona pitanja koja mi već izvesno vreme pokrećemo i očekivali smo da nam odgovore na ta pitanja, recimo, da tim za prevazilaženje efekata finansijske krize u svetu u Vladi Republike Srbije, ali nažalost, mi to nismo dočekali. Zato sada pokušavamo da dobijemo odgovore na pitanja koja nama naši sugrađani koji su glasali za nas redovno postavljaju.
Izaći ću ovde pred vas sa konkretnim statističkim podacima i želela bih eventualno da date obrazloženje ili objašnjenje šta Vlada ima, u tom kontekstu, nameru da uradi.
Dakle, prema Eurostatu, Agenciji za statistiku EU, eksplozivni rast cena hrane u prošloj godini doveo je Srbiju na mesto evropskog rekordera u poskupljenjima. Prema toj istoj agenciji, po rastu cena hrane i bezalkoholnih pića od 13,4% u 2007. godini, u poređenju sa zemljama EU, bili smo na trećem mestu. Ispred Srbije su Letonija i Slovačka, koja je samo u ovoj robnoj grupi zabeležila rast cena od 13,7%.
Po rastu cena voća i povrća od 28,5% na prvom mestu je Srbija, sledi Bugarska sa rastom od 16%. Prednjačili smo u poskupljenju mleka i mlečnih prerađevina od 18,3%, riba je poskupela 11,4%. Rekorda u prošloj godini bio je u rastu cena još nekih prehrambenih artikala.
Tako je jestivo ulje kod nas lane bilo skuplje od proseka EU za 6,5%. Litar zejtina je u našoj zemlji bio skuplji nego u Francuskoj za 2%, ulje je u Nemačkoj prošle godine bilo jeftinije za 10,5%, a u Holandiji za čak 57,5%. U poređenju sa prosekom naših zarada u Srbiji, izuzetno je skupa odeća i obuća.
S obzirom da smo mi iz medija informisani da je završen sastanak, odnosno pregovori sa delegacijom MMF, i ono koliko smo razumeli, možda grešimo, vi ćete tu da nas ispravite, jeste da se sledeće godine predviđa zamrzavanje rasta zarada i odbija predloženi prosek penzija 70% od ličnih dohodaka.
Konkretno pitanje - šta ste predvideli za rast cena široke potrošnje i kako mislite da će građani moći sa svojim redovnim mesečnim primanjima da izdrže krizu, recesiju i frapantni rast cena koji jeste i dalje u uzlaznoj putanji? Hvala i izvinjavam se na prekoračenju.

Kao i prethodni put, na osnovu čl. 225. i 226. Nažalost, vreme predviđeno po ovim članovima po Poslovniku jeste tri minuta. Složićete se da je zbog novonastale ekonomske situacije zaista vrlo malo da predstavimo vrlo brutalne i konkretne statističke podatke koji slikaju sliku Srbije s kraja 2008. godine, a koju očekuje recesija 2009. godine, za koju nemamo odgovor kako će preživeti 2010. i 2011. godinu.
Nažalost, vi ste tu kao predstavnici Vlade i verovatno da najčešće vas zamaraju, uslovno rečeno, naši predlozi ili naša javljanja. Očekivali smo ovde tim za prevazilaženje krize Vlade Republike Srbije. Nažalost, njega nema. Čini se da ste vi ipak ovde najrelevantnije figure koje ćemo mi pokušavati da mučimo konkretnim statističkim podacima, sve u cilju prevazilaženja situacije, znajući sa potpunom svešću da vi apsolutno niste ti koji ste direktno odgovorni za situaciju koja je nastala. Uverena sam da ćete dati sve od sebe, makar da nam date pravovremene i kvalifikovane odgovore na ovo što vam treba za svakodnevno obavljanje naše poslaničke funkcije.
Dakle, ono što jeste nastavak slike o kojoj sam prošli put pričala jeste zaista frapantan rast cena. Građani, odnosno narod u Srbiji ne može sa trenutnim mesečnim prihodima da isprati ovaj rast cena. Pola miliona ljudi se nalazi ispod donje granice i linije siromaštva.
Ako je zvanično utvrđeno, 8.833,00 mesečno dinara, a 733.000 građana je nezaposleno, prema zvaničnim podacima, a čini se da će biti i više. Od skoro 30 milijardi dolara ukupnog spoljnog duga Srbije naredne godine za naplatu stiže 5 milijardi, a što je manje od polovine deviznih rezervi Narodne banke Srbije. Ukupan spoljni dug Srbije narastao je na skoro 30 milijardi dolara, što će reći da u proseku na leđima svakog građanina sada je breme deviznog duga teško oko 4.000 dolara, teže je za 77% nego krajem 2000. godine, kada je po stanovniku iznosio 1.444 dolara.
Već naredne godine, uz sve neizvesnosti koje donosi talas svetske finansijske krize, država, banke i preduzeća dužni su da vrate stranim poveriocima oko pet milijardi dolara. Konkretno, kako navode iz Narodne banke Srbije, po dugoročnim kreditima sledi vraćanje osnovnog duga od 4,07 milijardi, plus 1,08 milijarde dolara na ime kamata.
Javni sektor, odnosno država će u 2009. godini morati da izdvoji 490 miliona dolara za vraćanje spoljnog duga, a od toga 205 miliona dolara za glavnicu i 285 miliona dolara za kamatu.
Izvinjavam se na ovom prekoračenju vremena.
Dakle, ono što jeste nedoumica poslanika SRS u ovoj slici Srbije koju smo mi u nekih šest i po minuta uspeli da islikamo, zaista nam nije jasno, želimo da čujemo konkretne i kvalifikovane odgovore, šta je Vlada Srbije spremila kao agendu, kao dakle program prevazilaženja krize koja je pred nama.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 226. i tražim objašnjenje, moguće i obrazloženje od predsednika Vlade, BIA, Ministarstva odbrane i svih nadležnih, s obzirom na to da se sprema pravi diplomatski skandal na sledećem zasedanju Saveta bezbednosti. Tiče se Euleksa i sve većeg pritiska da Srbija prizna nezavisno Kosovo.
Dakle, Srpska radikalna stranka od pre nekoliko minuta raspolaže vrlo preciznim podacima iz krugova bliskih visokim zvaničnicima Ujedinjenih nacija da je zapravo došlo do izvesnog zastoja u pregovorima na liniji Beograd - Brisel, Vašington - Priština. Mi smo iz tih izvora takođe, i to treba javnost da zna, dobili pojašnjenje šta znači statusno neutralna misija Euleks. To znači da bude neutralna povodom statusa nezavisnog Kosova i Metohije. Toliko, drage kolege, da znate, mi smo tražili odgovor na ovo pitanje i od ministra spoljnih poslova i od svih zvaničnika države Srbije i mi to nismo dobili.
Trenutno se vodi zaista vrlo teška diplomatska borba. Rumunski parlamentarac u evropskom parlamentu gospodin Adrijan Severin zatražio je od Saveta Evropske unije da mu odgovori direktno na pitanje da li je tačno da Evropska unija pritiska Srbiju da prizna Kosovo i Metohiju.
Dakle, nažalost, javnost u Srbiji, tačno u 16.27 časova, treba da zna da Skupština nije mesto gde su Vlada i svi oni koji učestvuju u ovim pregovorima došli da odgovore na ova pitanja, da su ovi poslednji trenuci za sve one Srbe koji su potpisali peticiju, a njih je 70.000, takođe vrlo značajni istorijski momenti za celokupan srpski narod, zapravo za srpsko nacionalno biće, srpsko nacionalno nasleđe.
Dame i gospodo, ukoliko se desi da naša delegacija poklekne pred tim uslovom, dakle, sada vrlo definisanim uslovom, Evropske unije da se prizna sa srpske strane nezavisnost Kosova i Metohije, mi ovde u ovom parlamentu više nemamo šta da tražimo. To je bio razlog zašto je odložena sednica Saveta bezbednosti i ništa drugo.
Dakle, nadam se da ćemo u danima koji slede saznati odgovore na ove naše dileme i ove informacije koje je Srpska radikalna stranka saznala pre nekoliko minuta i da ćemo uspeti da nađemo zajedničko rešenje da očuvamo ono što zaista jeste srce Srbije, a to su Kosovo i Metohija. Hvala.

Javljam se opet na osnovu člana 226. i tražim objašnjenje i obrazloženje od svih nadležnih iz srpske vlade. Tiče se, naravno, ovoga što smo mi saznali pre nekoliko minuta. Čini mi se da je to suština celokupnog problema i vezano je za diskusiju i implementaciju Euleksa koja de fakto već znači priznavanje plana Martija Ahtisarija, koji nam je pre neki dan pojasnila gospođa Doris Pak, pre nego naši zvaničnici iz srpske vlade.
Dakle, kako prenosi radio Slobodna Evropa, Sonja Liht, citiram, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, na ovu temu je takođe rekla da je gospodin Jeremić zaoštrio stav u pregovorima u smislu da nema više uslovljavanja, a to je priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, zbog toga da neko ko igra određenu značajnu ulogu sa ove ili one strane okeana vrši pritisak za koji se ranije mislilo da ga neće biti.
Ovo samo potvrđuje informacije koje smo mi dobili, a koje želimo od zvaničnika srpske vlade, da se provere. Takođe, ministra spoljnih poslova, kojeg nikako da dočekamo na Odboru za inostrane poslove jer ima preča posla (verovatno pregovara u svoje ime, s obzirom na to da nema platformu od strane srpskog parlamenta), pitam kako je moguće da u tezama novoimenovanog ambasadora srpske države u Velikoj Britaniji čujemo da se Ujedinjeno Kraljevstvo snažno zalaže za takvu rekonfiguraciju UNMIK-a koja bi se svela na njegovu zamenu Euleksom, a ako je, zbog eventualnog ruskog veta, neophodno, i bez saglasnosti Saveta bezbednosti.
Dakle, srpskim radikalima i opoziciji koja je želela da stavi ovo na dnevni red Narodne skupštine situacija je potpuno jasna. Zašto ne dolazi ministar spoljnih poslova i svi oni koji su odgovorni za ovu situaciju takođe je vrlo jasno. Prosto je neprihvatljiva činjenica da se mi svi o ovako važnom pitanju informišemo, recimo, iz albanskih dnevnika. Tako saznajemo kakva je to formula smišljena, kako će se zapravo Euleks implementirati na celokupnoj teritoriji Kosova i Metohije – tako što će predsedavajući Saveta bezbednosti, izbegavajući veto Rusije, da izda saopštenje da će Euleks da zameni UNMIK, da bude neutralan prema statusu nezavisnosti Kosova i Metohije.
Najžalosnije je što tek jedan običan poslanik Srpske radikalne stranke vama obrazlaže ono što smo dobili opet iz stranih ali, bogu hvala, prijateljskih izvora bliskih zvaničnicima UN o tome kakva se strašna sudbina sprema za celokupan srpski narod.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine Srbije.
Ovde je svaka priča o proceduri potpuno izlišna, zato što svedočimo svi o totalnoj derogaciji svih demokratskih načela u državi Srbiji. To javnost treba da zna. Gospodar je gospodin Boris Tadić. U državi Srbiji, pokušano je da opozicija bude razbijena zbog razmeštanja Euleksa, u državi Srbiji, dame i gospodo, a na prvom mestu, ovom prilikom se obraćam javnosti i svima onima koji dalje razmišljaju o tome šta su nacionalni interesi, svako se pravo stornira. Ovde je, dakle, direktno, na potezu američka okupacija.
Sinoć smo imali prilike da slušamo o fantastičnoj pobedi Baraka Obame, o još fantastičnijem predlogu – gospodina Bajdena za potpredsednika buduće Američke vlade.
Braćo i sestre i svi koji nas slušaju, treba da znate da u Srbiju Amerika dolazi otvoreno, s obe noge. Jedan od najvažnijih delova američke spoljne politike jeste njihovo učešće u Euleksu na celoj teritoriji KiM-a. To se znalo još u maju 2008. godine, ali se od svih vas i od svih nas, apsolutno, krilo. Svaka ozbiljna rasprava izmeštala se iz legitimnih institucija i prebacivala iza zatvorenih vrata.
Gospodin Rupel je rekao – da, Euleks će biti u maju 2008. godine razmešten na celoj teritoriji KiM-a, samo se sada raspravlja o pravnoj prirodi ove misije. Šef Euleksa je rekao za albansku redakciju BBC: "Gospodo, meni ne treba saglasnost Saveta bezbednosti, ovo je tehnička misija za celu teritoriju KiM-a". Gospodin Vuk Jeremić, koji je u maju 2008. godine govorio – nema prenošenja nadležnosti sa UN-a na Euleks, šta sada govori?
Dakle, ovde treba otvoreno reći javnosti, koja nas sluša - narednih dana bićete svedoci potpune okupacije Borisa Tadića, potpune okupacije nove američke administracije, ono što smo upozoravali poslednjih desetak dana, da Euleks s Amerikancima nama znači jednu veliku nedoumicu, jer kakva je to misija ukoliko 80 Amerikanaca učestvuje u njoj.
Dakle, ono o čemu bi trebalo ovde da se priča i o čemu će se pričati, nisu prekršena ustavna načela i članovi Poslovnika. U Srbiji je demokratija ubijena i ubija se svakim danom.
Mene neće iznenaditi, izvinjavam se što prekoračujem vreme, samo da završim misao, za sve poslanike opozicije koji su tražili hitni postupak danas – da sutra budu zatvoreni u nekim tamnim ćelijama u Srbiji, samo zato što su prepoznali umišljaj Amerike, Borisa Tadića i svih onih koji sarađuju na potpunom otimanju KiM-a. I, to je prava istina, dame i gospodo.

Verovatno bi trebalo sada da se pozovem na član 104, ali isto tako i na čl. 225. i 226.
Trudiću se da ono što sledi bude podnošljivo za poslanike vladajuće koalicije, ali ono što je najuvredljivije jeste da u ovakvim istorijskim momentima slušamo obrazloženja kojima pokušavate da branite neodbranjivo. Voleli bismo da govorimo o demokratskoj vladavini, o vladavini prava, o proceduri, poštovanju najvišeg zakonodavnog akta koji uređuje sve odnose u ovoj državi, ali, naprosto, vi nam to ne dozvoljavate, vi ste nam sve argumente izvukli iz ruku.
Zaista bismo voleli da nemamo argumente da narod u Srbiji upozoravamo da pred njim jeste priznanje nezavisnosti KiM-a od strane Srpske vlade, da pred njim jeste izmeštanje Vojvodine iz celovite teritorije Srbije, da pred njim jeste užasna finansijska kriza.
Gospođo Čomić, zaista smo imali najbolju, civilizovanu nameru da o tome govorimo i raspravljamo, da otvorimo politički dijalog u okviru institucije sistema. To je bila naša želja i to smo pokušali više puta da napravimo, ali bezuspešno.
Daću vam još jedan primer. Potpuno je neprihvatljivo da mi već mesec dana govorimo o užasnom derogiranju osnovnih ljudskih prava naroda u Srbiji, da čovek koji pokušava kroz institucije sistema da izbori svoje pravo i na dostojanstvo i na rad, to ne može, zato što se izvršna vlast oglušava na presudu Vrhovnog suda Srbije. To je tek jedan od primera.
Mi, kao poslanici, ne dobijamo objašnjenje iz personalnog odeljenja Ministarstva odbrane već mesec dana. Šest meseci jedan čovek u Srbiji, ali to je samo jedan eklatantan primer, ne može da se izbori za svoje pravo u okviru institucije sistema.
U situaciji smo da je nama sistem urušen, da ovde ne postoji vladavina prava, da nema političkog dijaloga, a vi pričate o vređanju poslanika vladajuće većine.
Nikome s ove strane ne pada na pamet da se na bilo koji ružan način odnosi prema kolegama koji, takođe, imaju svoje živote, svoje dostojanstvo, svoje porodice, svoje prijatelje. Ovde želimo da otvorimo dijalog – zašto se osnovno demokratsko načelo stornira? Nama to nije jasno. Nije nam jasno kako se tako ozbiljna rasprava izmešta iz Skupštine Srbije, najvišeg doma. Nije nam jasno kako to gospodin Mićunović, koji je ipak ovde bio uzor demokratije, promovisanja demokratskih načela, nije samoinicijativno pozvao ministra spoljnih poslova da odgovori na pitanje poslanika opozicije, na osnovu koje platforme, na osnove koje rezolucije je tako drastično promenjen stav? To je ono što ovde pokušavamo danima da utvrdimo. Nama se to ne dozvoljava.
Složićete se, gospođo Čomić, očekujem odgovor i od vas, takođe, ovo je jedino mesto gde mi u okviru institucije sistema želimo da raspravljamo. Mi nismo na ulici, želimo da kažemo narodu, da ponudimo konkretna rešenja. Izražavamo strah, izražavamo bojazan i to je naše opravdano i legitimno pravo.
Ono što vas molimo, to je – nemojte nam oduzimati to pravo, tako što ćete vređati naše dostojanstvo nebranjivim objašnjenjima.
Izvinjavam se, završavam misao, izvinjavam se što koristim malo više vremena, trudiću se da se to ne ponavlja, ali ovo je jasna volja, zapravo se o Euleksu i o vrlo važnim stvarima, uz prisustvo svih članova Vlade, ne priča u Skupštini. To je dovoljan odgovor. Svako obrazloženje je dovoljan odgovor za sve one ljude koji nas prate.
Hvala vam i oprostite još jednom na prekoračenju.

Dame i gospodo, pozivam se na član 226. Poslovnika i tražim i obaveštenje i objašnjenje od resornog ministarstva, dakle, Ministarstva spoljnih poslova, a i od svih nadležnih, kako to da poslanici Skupštine Srbije, na osnovu pisanja "Koha ditore", saznaju sledeće.
Tokom ove nedelje Kosovo će posetiti visoki predstavnici NATO-a, diplomatija vodećih zemalja EU, podseća list "Koha ditore" i navodi da prištinski zvaničnici ne isključuju mogućnost da je cilj tih poseta predstojeća sednica Saveta bezbednosti. Prištinski dnevnik podseća da se svi sastanci u Prištini dešavaju uoči sednice Saveta bezbednosti UN-a, na kojoj će biti predstavljen redovan izveštaj UNMIKA o stanju na Kosovu, a na kojoj bi moglo da se raspravlja i o statusu misije EU.
Takođe, u Srbiji se nalazi britanski ministar spoljnih poslova, prema pisanju medija, mi to ne znamo na drugi način, gospodin Dejvid Milibant. Dakle, on je u poseti Beogradu i Prištini. Trebalo bi da razgovara s predsednikom i ministrom inostranih poslova Srbije, Borisom Tadićem i Vukom Jeremićem. Iz Britanske ambasade u Beogradu saopšteno je da će u centru pažnje biti razgovori o evropskoj budućnosti Srbije, unapređenju bilateralnih odnosa, naravno, i o Euleksu.
Tražim objašnjenje – kako je ovo moguće, a da mi to saznajemo iz novina?
Zbog javnosti, zašto je nama pitanje Kosova i Metohije izuzetno važno? Pre, otprilike, 10 dana, takođe smo čuli da je, pod pritiskom međunarodne zajednice, gospodina Vokera, Helen Ranta potpuno falsifikovala izveštaj o onome što se desilo u Račku. Račak je bio povod najbrutalnijeg pokazivanja totalitarizma Zapada, agresije na SRJ, koja je pokušavala da se bori protiv šiptarskih terorista. Postupci pred Haškim tribunalom protiv šiptarskih terorista propali su zato što su šiptarski teroristi pobili svedoke. Mi sada slušamo o trgovini organima nesrećnog srpskog življa.
Kosovo i Metohija nam je značajno i zbog toga što jeste srce Srbije, zbog toga što su u martu popaljene najveće svetinje na teritoriji Kosova i Metohije. Zašto nam je još značajno? Zbog toga što se, izgleda, sprema da srpska strana, srpska kvislinška vlada, na jedan brutalan način, nažalost, prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Euleks to jeste.
Euleks jeste sprovođenje plana Martija Ahtisarija i to treba reći javnosti. Takođe, treba reći javnosti da u zemlji Srbiji, o Euleksu, od opozicije, raspravljaju samo poslanici SRS-a, DSS-a i NS-a, niko više. To je dovoljan odgovor.