Gospodine Arsiću, vi dobro znate da poslanička grupa DSS vrlo ozbiljno pristupa ovoj materiji i uopšte svim amandmanima. To je opšte poznato.
Znate da smo se u ovom poslu konsultovali sa ljudima stručnjacima koji se bave procesom javnih nabavki. Ovo što do sada govorimo je rezultat iskustva ljudi koji znaju kako teče taj proces. Nije ovo napamet ovde stavljeno. Kada je reč o postupku po hitnosti, podrazumeva da vi pronađete mehanizam, kako ćete u nečemu što predstavlja 20% ukupnih javnih nabavki da stavite pod kontrolu.
Vi u obrazloženju ovog zakona kažete da je nedopustivo da bude tako veliki procenat takvih javnih nabavki, zato što tu nema suspenzije i onda se provlači sve i svašta. Ako je hitan postupak, onda mora da bude hitno reagovanje Uprave. Jedan rok od 24 časa podrazumeva da u zavisnosti od urgentnosti treba i Uprava da reaguje.
Napomenuo sam, da li je za 10 minuta, ili za 24 časa, ali kada se tako stvari postave, onda ćete umnogome sprečiti sve ono što se podvodilo pod postupak o hitnosti. O tome je reč. Reč je o tome da, hajde nešto što će pomoći ovom predlogu zakona, da detaljnije definišemo, da uzmemo u obzir iskustvo ljudi koji se godinama ovim bave. Da ne govorimo šta je bilo u vašoj vladi, u našoj vladi, zemljotresi, ovo, ono. Sve je to u redu.
Ovde sad nema politike. Mi smo na početku rekli da je ovaj zakon nešto što treba da predstavlja poboljšanje, borbu protiv korupcije. Podržavamo to. Mi o ovome prijateljski postupamo jer je država u pitanju. Zbog toga smatramo da je jako bitno da prihvatite ovaj amandman.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već rečeno, u zavisnosti od toga kako će se tretirati amandmani koje je podnela DSS, od toga će i zavisiti da li ćemo glasati za ovaj predlog zakona.
Treba reći da predstavlja poboljšanje, ali smatramo da amandmanima koje smo podneli taj zakon može da bude još i bolji.
Ovde ću konkretno govoriti o tri problema koji su predmet naših amandmana i da, prihvatanjem tih amandmana, mi bi, naročito kada je u pitanju borba protiv korupcije i mehanizmi koji bi postojali u ovom predlogu zakona, samim tim pomogli da država i uopšte javna preduzeća mnogo bolje funkcionišu.
Prvo, želim da kažem da uvođenje dva nova postupka, kada je reč pre svega o okvirnom sporazumu i o konkurentskom dijalogu, je nepotrebno. Ovde je reč o postupcima koji su prepisani iz iskustva EU, a ja ću vam navesti primer Slovenije, gde se pokazalo da od trenutka uvođenja ova dva nova postupka pre šest godina nastali su grdni problemi. To pre svega govore ljudi koji se bave sprovođenjem zakona o javnim nabavkama u Sloveniji. Eto pokazatelja da nisu sva iskustva iz EU dobra i da se prosto prepisuju i ubacuju u normativni sistem naše zemlje.
Na taj način, kako ste ovde naveli, uvođenjem ova dva nova postupka, ono što je posebno važno istaći jeste to da se pre svega dovode u pitanje osnovni instituti i to, pre svega, obezbeđivanje konkurencije i zaštita jednakosti ponuđača. Na primer, ukoliko naručilac traži ponuđače za izgradnju mosta, ne može se, jer je u pitanju projekat koji je veoma složen, do kraja, neuhvatljivo je utvrditi koji je ponuđač najkonkurentniji, najkvalitetniji i kada je reč o ceni i kada je reč o njegovoj stručnosti.
Drugi gorući problem, na koji želim da ukažem, jeste pitanje kontrole postupka pregovaranja o hitnosti. Kako stoji u obrazloženju Predloga ovog zakona se kaže da udeo pregovaračkog postupka je oko 31% od celokupnih nabavki. Takođe, u tom obrazloženju stoji da je takav udeo neprihvatljiv za državu.
Kada govorimo o pregovaračkom postupku, treba reći da 20% u okviru tog pregovaračkog postupka, čini pregovaranje o hitnosti. To je ta siva zona u koju treba uneti svetlo. To je amandman koji podnosi DSS, jer kada je reč o postupku o pregovaranju po hitnosti, tu imate odstupanje od suspenzije, dejstva zahteva za zaštitu prava. Šta to znači? Naručilac pokrene postupak, ukoliko neko od ponuđača se kasnije žali, jer uvidi da je tender namešten, on zapravo ne može ništa drugo da učini, jer je reč o postupku koji ide po hitnosti i naručilac ide do kraja u sprovođenju ovog postupka. Posle ponuđač može da se žali sudovima, ali iskustvo pokazuje da se oni ne žale, jer je u pitanju postupak koji traje više godina, a njemu treba posao i mora da se bavi onim od čega živi.
Zbog toga je jako bitno da se definiše šta znači pregovaranje o hitnom postupku. Zbog toga je DSS podnela amandman gde kaže da je neophodno, kada je reč o hitnom postupku, da da pozitivno mišljenje Uprava o javnim nabavkama i to u roku od 24 sata. Naravno da ovakav postupak mora da postoji, posebno kada je reč o havarijama i kada je reč o elementarnim nepogodama.
Na kraju želim da kažem nešto o nosiocima isključivih prava, kako stoji u ovom predlogu zakona, mislim pre svega na "Telekom", on je izuzet iz odredbi ovog zakona. Da pojasnim, DSS je i pre par godina pokrenula peticiju i u javnosti podigla veliki glas za očuvanje "Telekoma" i da to treba da postane državna firma i preduzeće. Međutim, ovde u ovom predlogu zakona stoji da se "Telekom" izuzima iz odredbi ovog zakona, ukoliko postoji konkurencija. Prema izveštajima RATELA se vidi da tu postoji monopol.
Nemam ništa protiv takvog poslovanja "Telekoma", to je u redu. Ovde načelno govorimo, ako želimo da uvedemo red u javnim nabavkama, moramo i kada je u pitanju "Telekom", jer su u pitanju nabavke koje su više miliona evra za skupu opremu kada je reč o elektronskim komunikacijama. Zbog toga je jako bitno da i jedan od naručilaca u okviru ili smislu odredba ovog zakona, bude i "Telekom", da on ne sme da bude izuzet. Zato što je u pitanju preuzeće gde je država većinski vlasnik. Ona mora da bude ta koja će kontrolisati toliki novac, kada je reč o jednom ovakvom preduzeću. Tu su u pitanju ogromna sredstva i zbog toga država ne sme nemo da posmatra šta se tu dešava, jer u takvim velikim nabavkama imamo izvor korupcije, koja je predstavljala rak ranu ovog društva.
Dakle, da zaključim, borba protiv korupcije predstavlja državno i nacionalno pitanje. Ovaj predlog zakona ide u tom pravcu da suzbije kriminal i korupciju. Jasno smo rekli da DSS podržava borbu i sve ono što je za očuvanje državnih i nacionalnih interesa. Podržaće i ovaj predlog zakona ukoliko prihvatite naše amandmane, koji su prijateljski amandmani, koji su za ostvarenje cilja ovog predloga zakona koji se nalazi pred nama. Hvala.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da ova rasprava pokazuje da problem postoji i u tom smislu ja se pridružujem argumentaciji mojih kolega poslanika, koji su govorili o tome da je ovaj predlog zakona nejasan, nedovoljno preciziran i da otvara mogućnost za zloupotrebe.
Mene ne interesuje šta će reći Evropska komisija, niti me pak interesuje šta će možda reći glumci, zanatlije u predizbornom spotu, koji klimaju u ritmu muzike, određene političke partije, mene interesuje šta će reći prave zanatlije i šta će reći, s druge strane, autor, jer očigledno, ovde postoji problem.
Zbog toga Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 6, a u vezi sa članom 171a u stavu 6, gde traži da dođe do promene termina preduzetnika. Kako je i moja koleginica Milica Radović već pročitala, ja ću navesti, registar privrednih subjekata, koji kaže da preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zaklonjene i za koje ispunjava propisane uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti, kao i da ministar nadležan za poslove privrede, bliže određuje poslove koji se smatraju umetničkim i starim zanatima.
Dakle, uz svo poštovanje nadležnog ministra, ne može pojedinac da odlučuje o tome ko će biti u jednoj grupi, a ko u drugoj grupi. Dakle, u stavu 6. pa u nastavku dalje stoji da pod zanatskim radnjama podrazumevaju se samostalne zanatske radnje i poslovni prostor u kome preduzetnik koji plaća porez itd. Ovde je problem koje su to druge radnje. Ako opet sa druge strane znamo da pod rečju – preduzetnik, koja je ovde jako široko definisana u pravnom smislu, može podvesti mnogo štošta kada su u pitanju razne grupe, vrlo lako, naknadno po usvajanju ovog predloga zakona mi možemo da dođemo u situaciju da će mnogi zatražiti taj status preduzetnika i da onda izvrše kategorizaciju, i da tako onda, tako što će biti u grupi zanatskih radnji, a vidimo da u zanatskim radnjama, ne podrazumeva se samo ono, vi pominjete koje imaju fiskalne kase, a koje nemaju.
Šta će biti sa onima koji naknadno zatraže to da budu u grupi zanatskih radnji, da ne bi plaćali tu naknadu.
Ako želite da rešite problem, trebalo je u budžetu za 2013. godinu da se odredi stavka gde bi jasno bilo rešeno pitanje autorskih prava, pogotovu kada je reč o vaninstitucionalnoj kulturi koja je dosta ugrožena, a sa druge strane da u potpunosti se oslobode zanatlije i ljudi koji zaista ustaju rano, vredno rade, a da je muzika zapravo samo nešto što je tu u uglu tih preduzeća gde ne igra glavnu ulogu.
Zbog toga smatramo da je bilo potrebno pronaći adekvatni izraz, potruditi se na pravi način da pronađemo rešenje gde posle usvajanja Predloga zakona ne bi moglo da dođe do različitih tumačenja, to do toga da nam ministar odlučuje ko može da bude zanatlija, ko preduzetnik i na kraju krajeva zbog čega donosimo zakon, ako do kraja ne preciziramo o čemu se radi, jer to su kolege poslanici ovde i spominjali, može da dođe do zloupotreba.
To je zapravo naš jedini strah, a svakako smatramo da treba imati u vidu i zanatlije i poštedeti sve one koji krvavo zarađuju svoj hleb, časno i pošteno i jednostavno pitanje korišćenja muzike jeste samo nešto što je sporedno u obavljanju njihove delatnosti.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam podneo amandman ispred poslaničke grupe DSS u kome tražimo da 40 miliona dinara bude usmereno ka Kancelariji za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, i to u okviru ekonomske klasifikacije 481 – dotacije nevladinim organizacijama, koja se odnosi na organizaciju srpske zajednice. Posebno u obrazloženju sam naveo da je jako bitno da taj novac bude usmeren za Srbe u regionu, gde je izuzetno katastrofalna situacija, kako u materijalnom tako i u političkom smislu.
Kao odgovor Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman navodi se da bi se time ugrozila distribucija digitalnog TV signala, jer novac tražim iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Pazite, u Srbiji gde se bukvalno čeka u redu za kupovinu bajatog hleba, takva je situacija danas u Srbiji, narod nema para za skupe televizore, LCD i plazme koje podržavaju ovaj digitalni signal i samim tim, potpuno je apsurdno davati jedan ovakav odgovor zašto se ne prihvata ovaj izuzetno bitan amandman. Oko 2,2 miliona ljudi živi, odnosno Srba u regionu i jako je bitno da država Srbija povede računa o svom narodu, jer se tamo, u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, krše osnovna, elementarna ljudska prava.
Šta će biti sa Srbima nakon oslobađajuće presude iz Haga, kada su pustili Gotovinu i Markača? Šta dobro Srbi koji žive u Hrvatskoj mogu očekivati, s obzirom da do sada još nisu rešena njihova ni stanarska, imovinska i sva druga prava? Njima se na svaki način ugrožavaju elementarna prava, pitanja infrastrukture, povratka, itd.
Smatramo da ovim novcem mora da se poboljša stanje Srba u regionu. Evo i jednog podatka – za ovu godinu, školsku, država Srbija je opredelila samo 40 stipendija za Srbe u regionu. Imamo dva i po miliona ljudi, a samo 40 stipendija. Šta se dešava? Dešava se da naši idu i studiraju na univerzitetu u Zagrebu, Temišvaru, itd, a ne u svojoj matičnoj državi.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uznemiravajući događaji potresaju Srbiju poslednjih par dana. Zato je moje pitanje upućeno ministru policije i predsedniku Vlade.
Naime, svi znamo da je prošle noći skinuta zastava sa kancelarije "Crvenog krsta" u Novom Pazaru i zatim je spaljena. Kada će biti pronađeni vinovnici tog događaja i kažnjeni u skladu sa zakonom?
Takođe, u Preševu je podignut spomenik terorističkoj organizaciji koja sebe naziva oslobodalička vojska Bujanovca i Preševa. Kada će taj spomenik biti uklonjen?
Podsećam da još nije uklonjena tabla Aćifu Efendiji? U pitanju je veliki zločinac i saradnik nacističkog okupatora. Kada su postavljali tu tablu rečeno je kako je potrebno odužiti delo Aćifa Efendije. S obzirom da znamo da je njegovo delo bilo etničko čišćenje Srba u Raškoj oblasti, da li to znači da i sada treba nastaviti sa tim delima Aćifa Efendije? Ponavljam, tabla još uvek nije sklonjena.
Dakle, krvna slika naše zemlje danas glasi – Srbija je ugrožena. Umesto što predsednik Vlade šalje poruke i pri tom sa izvesnom dozom besa o tome kako će se sve to rešiti, kako spomenici treba da budu uklonjeni, ništa se ne čini. Imamo samo medijski nastup, a akcija izostaje. Zbog toga je važno da policija, u skladu sa zakonom, reaguje i pronađe vinovnike tih događaja.
Da podsetim još i to da su predstavnici opština Bujanovac i Preševo prošle godine prisustvovali sastanku, odnosno skupu za prirodnu veliku Albaniju.
Dame i gospodo, sve se dobro zna kada je u pitanju jug centralne Srbije i ko urušava ustavni poredak zemlje i ko narušava bezbednost države Srbije.
Umesto izjava iz policije kako uvek imamo epilog da je nepoznat počinilac učinio to i to, hajde već jednom da pronađemo odgovorne i kaznimo ih. Tako će se pokazati da je država Srbija jaka. Na žalost, kada je država Srbija slaba, separatizam buja.
Zbog toga hoću da podsetim samo na jedan događaj. Bivši predsednik Republike Boris Tadić je, umesto da prisustvuje pomenu srpskih žrtava u Bratuncu, gde inače nikad nije otišao, išao u Novi Pazar da otvara turski kulturni centar. To je jedan pokazatelj kako se urušavaju državni i nacionalni interesi.
Kada se tako ponašate prema državi, pa naravno da vam grade spomenik terorističkoj organizaciji na ulazu u opštini Bujanovac. Zbog toga je veoma važno da na pravi i na odlučan način, umesto medijskog spektakla, ministar policije, koji je i predsednik Vlade, reaguje kako bi se već jednom zaustavilo ovo rastakanje države Srbije.
Demokratska stranka Srbije to više ne može da gleda i jednostavno nikada i ranije nije mogla da gleda i sada u ovo vreme zbog toga što je Srbija ugrožena mi dižemo svoj glas u odbrani državnih i nacionalnih interesa.

Ja sam potpisnik ovog amandmana i to stoji u mišljenju Vlade, pa vas molim da to ispravite.
Naime, podneo sam amandman na član 5. gde tražim da dođe do promene naslova iznad člana 5. koji bi glasio – načelo zaštite i saradnja sa dijasporom i Srbima u regionu.
Smatramo da je mnogo primerenije da bude ovakav naslov, upravo zbog toga što će on na pravi način definisati i objasniti kakav treba da bude odnos između države Srbije i dijaspore. Ako je dijaspora najbrojniji deo migracija, odnosno spoljna migracija ili emigracija, kako stoji u Predlogu zakona, onda je vrlo bitno da na pravi način pokažemo i u ovom članu koji se tiče dijaspore kakav treba da bude odnos države Srbije prema dijaspori.
U prethodnom naslovu koji između ostalog govori o jačanju veza, moram da kažem da stvari ne stoje tako i da pitanje jačanja veza ne odgovara istim, jer ne mogu veze da jačaju tamo gde i ne postoje. Rekao bih da gotovo ne postoji veza između države Srbije i dijaspore na pravi način.
Prošlo je 100 dana Vlade, mi smo tek sada, odnosno, Vlada formirala Kancelariju za dijasporu. Još nije izvršen popis, ne zna se koliko Srba živi van Srbije. Svi dobro znamo kakva je loša situacija, posebno kada je u pitanju srpski narod u regionu. Primer Hrvatske najbolje pokazuje potpunu diskriminaciju države Hrvatske prema Srbima koji tamo žive. Slično je i u Mađarskoj. Prošli put u raspravi u načelu sam pomenuo da je 2012. godine Mađarska donela ustav u kome su u osnovnom zakonu izbačene nacionalne manjine, pa Srbi koji vekovima žive u Mađarskoj sada nemaju pravo da se politički organizuju, imaju svoga predstavnika u parlamentu Mađarske, već to mora da bude Mađar.
To su vrlo ozbiljna i značajna pitanja. Država Srbija mora da se na pravi način posveti rešavanju tih pitanja i zato u naslovu pitanje, zaštita i saradnja je nešto što je jako bitno. Na prvi pogled, delovalo bi kao da je u pitanju neka kozmetička izmena, a ona je suštinska zbog toga što mi veze prvo, gotovo da nemamo kada je u pitanju dijaspora, a drugo, ono što je potrebno Srbima jeste da iza njih stane država, da ih podrži, da u bilateralnim razgovorima ministara na agendi budu postavljena pitanja, naročito kada se sreću sa ministrima i zvaničnicima onih država gde Srbi imaju problem da ta pitanja dođu na dnevni red, a ne tek nakon svih tih sastanaka da eventualno se ministri sreću i sa srpskom dijasporom u toj državi koju posećuju.
Zato smatramo da je bilo bitno da u ovom članu, odnosno naslovu, dođe do ove izmene. Nažalost, Vlada nije prihvatila ovaj amandman i zbog toga nam je zaista žao.

Gospođo ministarka, mislim da me niste razumeli. Ne radi se o rečima u ovom članu, već se radi o tome da između ostalog i rečima poboljšamo odnos države Srbije prema dijaspori. Znate da već postoji Zakon o dijaspori, znate da postoji strategija Vlade kada je u pitanju dijaspora i Srbija u regionu. Znate da je Vlada usvojila neku deklaraciju sa nekim zvučnim imenom o proglašavanju specijalnih odnosa od najvažnijeg državnog značaja između Srbije i dijaspore i Srba u regionu. Sve to postoji, a situacija je jako loša. Mislite da će ovim članom što ste pročitali, stvari da budu promenjene? Ne. Ovde je ideja upravo bila ta da probamo da za početak terminologijom pokažemo da postoji i spremnost Vlade da na ozbiljniji način uđe u suštinu problema, jer prethodne četiri godine niko se time nije bavio.
Znamo da je formirana skupština dijaspore. Prošli put sam opet rekao, usvojen je samo plan rada, dakle, pravilnik o radu i ništa više. Čemu služi onda ta dijaspora, ta skupština, taj zakon? Organizovani deo dijaspore gotovo da se uopšte ne informiše, ili opet, s druge strane, ne poziva da da svoje mišljenje i stav o ključnim pitanjima, između ostalog, i o ovom zakonu. O tome se radi.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, evo još jednog jako dobrog amandmana poslaničke grupe DSS – Vojislav Koštunica, gde predlažemo da nakon člana 5. dođe član 6. sa naslovom: "načelo sigurnosti državne granice i bezbednosti građana". Član 6: "upravljanje migracijama sprovodi se tako da se obezbeđuje sigurnost i nepovredivost državne granice Republike Srbije kao i sigurnost i bezbednost građana, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i potvrđenim međunarodnim ugovorima".
Možda baš na današnji dan je značaj ovog našeg amandmana i od posebne važnosti, s obzirom da govori o očuvanju i zaštiti državne granice Republike Srbije, pogotovo, jer, predsednik Vlade danas u Briselu razgovara sa Hašimom Tačijem o, između ostalog, integrisanom upravljanju granicom.
Da podsetim, prethodna vlada je u Briselu prihvatila, dogovorila se o integrisanom upravljanjem granicom, odnosno stvaranju državne granice između Srbije i Srbije, odnosno Kosova i ostatka Srbije, jer to upravo znači integrisano upravljanjem granicom. Da podsetim još i na to, da pitanje migracione politike je povezano sa "IMB", zato što je jedan od osnovnih elemenata migracione politike, kako to stoji i u Strategiji o upravljanju migracijama Vlade Republike Srbije, jeste i režim integrisanog upravljanja granicom.
Vrlo je bitno da u ovom predlogu zakona takođe bude i ovaj član, jer je to mehanizam zaštite naše granice, pogotovo kada govorimo i o migracionim tokovima, populacionoj politici, kada govorimo o slobodi kretanja itd.
Ministar unutrašnjih poslova je 2009. godine potpisao sa evropskom Agencijom za upravljanje operativne saradnje na spoljnim granicama, to je jedna agencija koja se zove "Fronteks", koja se posebno bavi pitanjima integrisanog upravljanja granicom kao državnim granicama na kojima se nalaze granični policajci. U Sporazumu, odnosno Strategiji o upravljanju migracijom iz 2009. godine se pominje upravo i taj potpisani Sporazum između ministra unutrašnjih poslova i direktora te agencije, gde jasno stoji da je reč o spoljnoj granici, odnosno državnoj granici.
U Lisabonskom ugovoru se pominje integrisano upravljanjem granicom kao najviši oblik međususedskih, odnosno dobrosusedske saradnje između dve države. To upravo znači "IMB" i ono što je u pregovorima danas u Briselu, ali i onim što je premijer najavio, da će sve ono što je dogovoreno u Briselu i sprovoditi. To znači uspostavljanje granice između Kosova i Srbije.
U obrazloženju zbog čega se odbija ovaj amandman stoji da se podrazumeva Ustavom zaštita državne granice. Gospođo ministarka da se Ustav podrazumeva, mnoge stvari ne bi bile rađene a rađene su. Prvo, Ustav se krši na sve strane u prethodne četiri godine. kada je u pitanju bivši predsednik Republike, kada je u pitanju činjenica da je donet antiustavni Statut Vojvodine, takođe, Zakon o informisanju itd. Na kraju krajeva, sve ove uredbe koje je Vlada donela, a na predlog DSS, pokrenuli smo postupak ocene ustavnosti pred Ustavnim sudom.
Da li uopšte ima smisla da predsednik Vlade danas u Briselu pregovara sa Hašimom Tačijem, a da se pri tom Ustavni sud nije izjasnio o predlogu DSS, koji se tiče ustavnosti i donetih uredbi, između ostalog i o kontroli prelaska granice, a da prethodno zahtevamo da Ustavni sud do donošenja konačne odluke, uvede privremene mere.
Ustavni sud Srbije je prava adresa za rešavanje pitanja integrisanog upravljanja granicom. Skupština Srbije nije ovlastila predsednika Vlade da ide i pregovara sa Hašimom Tačijem o tom pitanju, kao i o drugim pitanjima. Platforma o KiM nije doneta, a treba da bude doneta u ovom parlamentu, pa da tako sa jasnom platformom, sa jasnim stavovima, poštujući Ustav Republike Srbije nastupimo u pregovorima, ali pod okriljem Saveta bezbednosti, UN, a ne EU, koja traži od Srbije da prizna teritorijalni integritet Kosova i da sve prethodne četiri godine čini sve na stvaranje nezavisnog Kosova, tražeći od Srbije da učestvuje u onome što je krajnji cilj EU.
Zato je jako bitno, ponavljam, da se u ovom zakonu još jednom uspostavi mehanizam zaštite očuvanja državne granice, onako kako je predvideo Ustav Srbije, jer postoji opasnost, kao što je ranije postojala opasnost zbog toga, iako se podrazumeva u Ustavu Srbije je stavljena preambula da se naglasi ono što je opasnost.
Bitno je i ovim zakonom da se naglasi ono što je opasnost, a opasnost je jer je Vlada jasno rekla da će sprovoditi integrisano upravljanje granicom, jer se time na najozbiljniji način krše i urušavaju državni i nacionalni interesi Srbije i urušava se naš ustavni poredak.

Ako je predviđeno, sa druge strane sam pominjao šta znači režim integrisanog upravljanja granicom, da to više nije administrativna linija, nego prava granica između Kosova i ostatka Srbije. Zbog toga je jako bitno, poštujući Ustav, da se ovaj član nađe u ovom predlogu zakona. Verujte, ako smatrate da je višak, neka je, od viška glava ne boli. Neko bi rekao da je preambula Ustava višak, ali se ispostavilo da se upravo taj Ustav, sa takvom preambulom, pokazao kao brana dezintegracije države Srbije. Da nije bilo te preambule Vojislava Koštunice i DSS, čijim zalaganjem je jednoglasno usvojen Ustav Srbije 2006. godine, mnogima bi bile odvezane ruke da uspostave dobrosusedske odnose sa Kosovom. Zbog toga je vrlo bitno da se u ovom predlogu zakona nađe ovaj član, jer verujte vredi, pogotovo danas.

Dakle, ovde bi mnogi želeli da se ne otvara pitanje KiM, kao što i nije činjeno u prethodne četiri godine u ovom parlamentu. Svuda se o tome razgovaralo, samo ne u ovom parlamentu. Bogami, DSS će otvarati to pitanje, pogotovo kada se govori o integrisanom upravljanju granicom. Zbog toga mnogi ne vole DSS, ali smo zato državotvorna stranka koja će uvek biti na strani istine i očuvanja državnih i nacionalnih interesa.
Gospodo, Hašim Tači je taj koji se zalaže za integrisano upravljanje granicom. To je najbolji pokazatelj da je to spoljna granica, odnosno državna granica.
Drugo, navešću samo jedan mali primer o tome kako su neki branili državne ili nacionalne interese, a zapravo iza toga je bila skrivena namera za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom. Evo primera. Dogovoreno je u Briselu da postoje vozačke tablice, tako što su one KS ili RKS, da Srbi uzmu tablice koje su KS i da na taj način pokažu da ne priznaju nezavisno Kosovo. Šta je bila skrivena namera? Skrivena namera je bila ta da prihvatanjem jedne ili druge registarske tablice, vi morate da imate jedino vozačku dozvolu iz Prištine. To je vozačka dozvola nezavisne države Kosovo. Samim tim, sve ono što je pregovarano nema nikakvog smisla, jer je krajnji ishod da vi imate vozačku dozvolu nezavisne republike Kosovo, lažne države.
Za to vam je potrebno da izvadite ličnu kartu lažne države Kosovo. Za to vam je potrebno da izvadite izvod iz državljanstva lažne države Kosovo. Tako da je krajnja instanca uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom. Upravo o tome se radi.
Režim integrisanog upravljanja granicom postoji na primer između Crne Gore i Albanije, ili Crne Gore i Hrvatske, pa nije u pitanju administrativna linija, nego pravi granični prelaz. A ako se u sve to i doda da EU koja i traži uspostavljanje integrisanog upravljanja granicom, da Srbija prihvati teritorijalni integritet Kosova, jasno je o čemu se radi.
Zbog toga ćemo otvoreno i sada govoriti i uvek govoriti, a uz to čekamo odluku Ustavnog suda gde će se jasno videti da zapravo uredbe koje su donete na osnovu dijaloga Beograda i Prištine su protivustavne. Do donošenja te odluke bilo bi dobro da se sačeka, da se ne srlja u Briselu sa razgovorima. Da jednostavno država Srbija prvo ovde uspostavi svoju platformu i odredi ciljeve kada je u pitanju razgovor sa predstavnicima Prištine.

Bilo bi dobro da poslanici koji razgovaraju o ovoj temi se i upoznaju sa tematikom, problematikom migracija, a ne da prave greške kao što su ranije pravili greške.
Suština je u sledećem, da u samoj strategiji o upravljanju migracijom, uopšte u definiciji migracione politike stoji da jedan od osnovnih elemenata migracione politike jeste režim integrisanog upravljanja granicom. Zbog opasnosti da na administrativnim linijama bude granični prelaz ja sam otvorio ovo pitanje, mi smo napisali amandman i predložili Vladi. To su dakle činjenice. To je ono što mora da se kao takvo uvaži.
Drugo, predsednik Evropskog parlamenta je otvoreno rekao da Srbija mora da prizna Kosovo ukoliko hoće da nastavi put ka EU, odnosno za dobijanje tog uslovnog datuma ili već tog patrljka od evropskih integracija. Dakle, o tome se radi. Mi i te kako jesmo u temi, a oni koji ne razumeju temu bilo bi dobro da prvo iščitaju dokumenta i vide o čemu se radi, pogotovo kada je u pitanju dnevni red Skupštine Srbije, jer treba da čuvamo i branimo i dostojanstvo ovog parlamenta.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, pred nama je Predlog zakona o upravljanju migracijama. U formi u kojoj su formi dobili ovaj predlog zakona, on se pred nama nalazi prvi put. Međutim, država Srbija je i te kako upoznata sa migracionom politikom. Dakle, pomenuću da postoji strategija Vlade o upravljanju migracijama koja je doneta 2009. godine i pomenuću i Akcioni plan za sprovođenje te strategije za 2011. i 2012. godinu. Određena definisanost pitanja iz oblasti migracija postoji, ali kao što vidimo mnogo toga se nije uradilo. Nadam se da ovim zakonom će ta oblast na mnogo bolji način biti uređena.
Želeo bih tokom ove moje diskusije, odnosno izlaganja, da dve stvari posebno istaknem a koje su suštinski vezane za sprovođenje ovog zakona, ukoliko ga Skupština usvoji. Prvi je, a to se pominje u samoj strategiji, ali takođe to je jedna od definicija kada govorimo o upravljanju migracija, odnosno migracionoj politici, da jedan od osnovnih sistema ili elemenata za upravljanje migracijama čini i režim integrisanog upravljanja granicom.
Dakle, dobro znate da i u samoj strategiji Vlade, samo to još da napomenem, se taj režim koristi kao sistem državne granice. Pomenuću i to da je sadašnji premijer, u prethodnoj Vladi 2009. godine i ministar unutrašnjih poslova, on je to i danas, potpisao sa direktorom Evropske agencije za upravljanje spoljnim granicama, to je Evropska agencija "Pronteks" koja se posebno bavi pitanjem integrisanog upravljanja granicom, ali kao sistemom koji se odnosi na spoljnje granice država članica EU. Takođe, u Lisabonskom ugovoru koji predstavlja svojevrsni surogat za ustav EU koji nije bio donet, takođe integrisano upravljanje granicom se spominje kao ostvarenje dobrosusedskih odnosa i to u smislu ostvarenja najviših oblika saradnje dve susedne države.
Sve ovo sam naveo iz jednostavnog razloga da bih pokazao da režim integrisanog upravljanja granicom označava upravo državnu granicu. To što je prethodna vlast, odnosno Borko Stefanović potpisao u Briselu, a u vezi sa IBM,
odnosno integrisanim upravljanjem granicom, je ništa drugo do uspostavljanje državne granice između Kosova i ostatka Srbije. Ovo pitanje je vrlo bitno kada govorimo o ovom zakonu zato što direktno utiče na tok upravljanja migracijama i ono na mnoge načine sada reguliše to pitanje, između ostalog i to – da li prihvatanjem tog sporazuma, preko 200.000 interno raseljenih Srba sa KiM, dobijaju status izbeglica?
Hoću da kažem da je široki dijapazon pitanja koji direktno utiče na odluku Vlade, ukoliko bude odlučila da prihvati integrisano upravljanje granicom, a znamo sa jedne strane, i u samom ekspozeu, da je to politika Vlade, postoji opredeljenje da se sprovede sve što je u Briselu dogovoreno.
Imali smo prilike i prošlog četvrtka da čujemo predstavnike Vlade kako kažu da oni moraju sve da sprovedu što je u Briselu dogovoreno, zato što to predstavlja međunarodnu obavezu, međunarodno-pravnu obavezu. Ne postoji međunarodno-pravna obaveza, pogotovo ne kada paraf stavi jedan činovnik u Briselu i na taj način obaveže državu Srbiju, pre svega prema Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu. Ovde nije u pitanju nikakav sporazum koji ima međunarodno-pravni karakter, već nešto što bi se definisalo dogovorenim zaključkom koji kao takav naš pravni sistem države Srbije ne poznaje. Zato je jako bitno da u ovom predlogu zakona pitanje integrisanog upravljanja granicom je negde bilo rešeno ili pak napravljen određeni mehanizam kada je u pitanju IBM, s jedne strane, ali pak ako postoji opredeljenost Vlade da ispuni to što je dogovoreno u Briselu, da li to znači i da između ostalog i ovaj zakon predstavlja pripremu terena, jer se ovde ništa ne govori o tom i te kako bitnom elementu, kada govorimo o migracionoj politici.
Ne možete reći – da, taj zakon je u skladu sa Ustavom, to se podrazumeva, Kosovo je sastavni deo Srbije. Gospodo, da su se neke stvari ranije podrazumevale, onda ne bi bilo potrebno u preambulu staviti da je Kosovo sastavni deo Srbije, a videlo se sada da je upravo ovakav Ustav, koji je donet pre svega zalaganjem Vojislava Koštunice i DSS, a koji je u ovom parlamentu usvojen jednoglasno, danas predstavlja branu dezintegracije države Srbije.
Druga tema kojom bih želeo da završim ovo svoje izlaganje tiče se naše srpske dijaspore. Naime, i u samoj strategiji u obrazloženju ovog predloga zakona kaže se da je najbrojnija grupa migranata upravo grupa koju čini naša dijaspora. I te kako imamo pravo i treba da govorimo kakav je odnos države Srbije prema našoj dijaspori i da ukazujemo na njihove probleme, jer u zavisnosti od rešavanja tih problema i pitanje upravljanja migracijom će takođe imati određen pozitivan efekat. Zbog toga, kada govorimo o tom odnosu države Srbije prema dijaspori, moram da napomenem da je loše što nije formirana kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu. Hoću takođe da kažem da je prethodna Vlada 2009. godine donela Zakon o dijaspori, u pitanju je zakon koji je mrtvo slovo na papiru. Samo da kažem jedan mali segment, u okviru tog zakona predviđeno je da postoji skupština dijaspora i skupština Srba u regionu.
Znate da se od 2009. godine, kada je donet taj zakon, ta skupština dva puta sastala i jedva da su doneli pravilnik o radu. Znate kako bi bilo sada važno da npr. po pitanju migracija možemo da zapitamo Skupštinu dijaspore šta ona o tome misli, jer i te kako se nje tiče ova problematika. Ne, jednostavno smo imali ministre koji dođu, održe govor da otvore Skupštinu, raziđu i delegati ostanu sami sa sobom. Opet, ne zna se ni koliko ta skupština ima delegata. U zakonu stoji 45, a posle kada je usvojen izveštaj stoji 51 delegat. Eto kako se država Srbija odnosila prema dijaspori. Član sam Odbora za dijasporu Skupštine Srbije i, verujte, diže mi se kosa na glavi kada čujem priče ljudi koji dolaze i mi ih primamo u Skupštinu Srbije da nam kažu svoje probleme.
Ne znam da li znate da je 2012. godine u Mađarskoj usvojen novi ustav? Prema tom novom ustavu iz osnovnog zakona izbrisane su nacionalne manjine, između ostalog i srpska nacionalna manjina koja tamo vekovima postoji. Da li je neko postavio to pitanje, s obzirom da ti predstavnici srpskog naroda koji žive u Mađarskoj nemaju svoje zastupništvo u parlamentu, niti imaju pravo političkog organizovanja itd, da li je neko u bilateralnim odnosima tokom prethodne Vlade, a to je pitanje i za sadašnju Vladu, u razgovorima potegnuo to pitanje? Naravno da nije.
Drugo, šta se dešava sa Hrvatskom? Kada je u pitanju odnos Srbije i Hrvatske, jedino što imamo jeste sviranje gitare Borisa Tadića zajedno sa predsednikom Josipovićem, grljenje, ljubljenje i ništa više od toga. Danas u Hrvatskoj živi oko 200 hiljada Srba, a pre rata ih je živelo 600 hiljada. Raspada nam se dijaspora, sve je manje srpskog življa, kako u regionu, tako i u dijaspori, ne samo zbog toga što kao narod izumiremo, već i zbog toga što je izuzetno prisutna asimilacija.
Da li je neko postavio pitanje šta je sa stanarskim pravima Srba u Hrvatskoj i zašto se ne rešavaju infrastrukturni objekti u naseljima gde pokušavaju da se vrate? Znate li da postoji jedno privredno društvo, koje se zove "Privrednik", koje ne može da povrati svoju imovinu od 2000 kvadratnih metara u centru Zagreba, iako postoji više od 100 godina, a obrazloženje je - zbog toga što nije postojao kontinuitet od 1945. godine kada je konfiskovana imovina do danas? Pri tome, postoje i druga takva udruženja kojima je vraćena imovina sa jednom zapetom - oni su dok nije postojao taj kontinuitet radili u ostvarenju interesa hrvatske države. Dakle, diskriminacija na svakom koraku.
Isto je i u Nemačkoj. Skoro smo primili jednu delegaciju srpskih pisaca iz Frankfurta, kažu da bukvalno ne mogu jedno slovo da ištampaju, a da finansira nemačka vlada, neke knjige koja je na srpskom jeziku. To su vrlo važna i ozbiljna pitanja, posebno kada govorimo o tim državama koje govore kako su velike demokratije, kako poštuju ljudska i manjinska prava, a sve u svemu vidimo da je naš narod tamo ostao sam da se bori, da nema iza sebe državu koja će stati i čuvati mu leđa i još mu pomoći.
(Predsednik: Gospodine Petkoviću, nažalost, vreme vaše poslaničke grupe je isteklo. Možete da završite rečenicu.)
Samo da završim.
U članu 5. ovog predloga zakona stoji da se upravljanje migracijama ostvaruje poboljšanjem položaja i zaštitom prava interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, očuvanjem, jačanjem i ostvarenjem veza pripadnika dijaspore i Srba u regionu sa Republikom Srbijom.
Ako se Zakonom o dijaspori ništa nije učinilo, mislite da će se ovim predlogom zakona nešto poboljšati? Vreme je pred nama da učinimo nešto kada je u pitanju naš narod u svetu. Hvala.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o ovom amandmanu, želeo bih s vama da podelim moju impresiju potpune posvećenosti i efikasnosti rada poslaničke grupe DSS tokom celodnevne današnje rasprave kada su u pitanju amandmani po raznim zakonima.
Podneo sam amandman u kome DSS zahteva da Republička agencija za elektronske komunikacija bude izuzeta odredbi iz ovog Predloga zakona o utvrđivanju maksimalne zarade, baš kao što su izuzete i određene kategorije organa u javnom sektoru, kao što je Narodna banka, Agencija za kontrolu letenja, Agencija za borbu protiv korupcije, DRI i Fiskalni savet zbog toga što smatramo da je u pitanju vrlo značajna agencija, koja je osnovana Zakonom o telekomunikacijama, koja je samostalna organizacija, koja je finansijski nezavisna od državnih organa, organizacija i lica koja obavljaju delatnost elektronskih komunikacija.
Takođe, vredno je pomenuti i to da sredstva iz prihoda koje Ratel ostvaruje, saglasno Zakonu, jeste nešto što ne ide iz budžeta, već sredstva koja predstavljaju razliku prihoda i rashoda, koji se utvrđuju godišnjem izveštaju, uplaćuju se zapravo na račun budžeta, tako da ispada da zapravo Ratel uplaćuje u budžet i to do sada 35 miliona evra, a pri tom ne dobija novac iz budžeta.
Koliko je još važna ova agencija govori i činjenica da ona reguliše sektor čija vrednost na godišnjem nivou iznosi 1.600.000.000 evra, odnosno 5,7% BDP.
Sada dolazimo na suštinu ovog amandmana, u ovoj agenciji je preko 80% visoko obrazovanih ljudi sa specifičnim, stručnim znanjima, naročito u oblasti analize tržišta, elektronskih komunikacija, interkonekcija, elektronskih komunikacionih mreža, kontrola radiofrekvencijskog spektra.
Dakle, to su ljudi koji su izuzetno traženi na tržištu koje jednostavno u Srbiji možete prebrojati na prstima jedne ruke. Zbog toga, ako se Ratel izuzme iz ove odredbe zakona, ispaće da će se i njima smanjiti plata, a pritom ti ljudi i te kako su traženi, otići će ili u inostranstvo ili će biti zaposleni kod nekih drugih operatera, a dobro se zna kako se takvi stručnjaci plaćaju, pogotovo što takvim odlivom ljudi iz Ratela, nažalost, država će biti u problemu. Samo da pomenem da je za važnu opremu koju Ratel koristi, uloženo preko četiri miliona evra, kao i da su ogromne pare uložene za edukaciju samog kadra. Dakle, u pitanju je nezavisno regulatorno telo i zbog toga smatram da ovaj amandman Vlada treba da podrži zato što, između ostalog, njega podržavaju i svi zaposleni u Ratel.
Ja sam kao obrazloženje na ovaj amandman koji nije prihvaćen, dobio sledeće. Da se obezbedi, kaže, veća pravičnost u sistemu zarada u javnom sektoru, kako na one koji su rukovodioci, tako i na pomoćno i tehničko osoblje. O čemu se ovde radi? Mi ne govorimo uopšte o tome, već da je potrebno sačuvati te ljude koji su visoko obrazovani, koji imaju specifična znanja i ako država ne stane iza njih, oni će otići, jer vrede na tržištu. To je jednostavno vrlo jasno i zbog toga, još jednom pozivamo Vladu da dobro razmisli i prihvati ovaj naš amandman. Hvala.

Gospodine predsedniče, članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici. Postavio bih pitanje Vladi, s obzirom da odgovor koji očekujemo zahteva koordinaciju više ministarstava. Ja sam juče na konferenciji za štampu obavestio javnost da će poslanička grupa DSS tražiti da se u Skupštini do kraja ispita šta se desilo sa lažiranjem podataka o javnom dugu Srbije. Da li se to desilo ili se nije desilo? Jako je bitno da utvrdimo pravu istinu, jer se pominje cifra od milijardu i 200 miliona evra. U ovoj ojađenoj Srbiji, gde preko 700 hiljada ljudi živi na rubu egzistencije, svakako ovolika cifra mora da bude i predmet kojim će se pozabaviti i Skupština Srbije. Da li se to desilo ili ne, treba da utvrdi Skupština Srbije, ali ono što svakako znamo, a što je vezano za prethodnu vlast predvođena DS, jeste da je politika, da EU nema alternativu je ojadila Srbiju i da je njen rezultat to da se Srbija samozadužuje i s druge strane obmana. Upravo ova priča, odnosno informacija o lažiranju javnog duga predstavlja jednu vrstu obmane. Podsetiću da 2010. godine se desila još jedna obmana, za vreme prethodne vlasti, kada se pokušalo da se takođe lažira pad bruto društvenog proizvoda, tako što je on predstavljen na nivou 3,1%, a ispostavilo se, i to ja tada bio pravi statistički šok, da je zapravo pravi pad 6,2% što govori o tome koliko se bile prave implikacije te pogubne i pogrešne politike da EU nema alternativu.
Ona je dovela dotle da je danas Srbija zadužena preko 15 milijardi evra, da je svakog dana Srbija 7,5 miliona evra više zadužena u odnosu na prethodni dan. Zbog toga je važno da se pozabavimo ovim pitanjem. Da se novoj vlasti ne bi desilo ono što se dešavalo prethodnoj vlasti, a boga mi, vidimo da na početku ovog mandata imamo prilike da čujemo šokantne stvari šta se dešavalo u prethodno vladi i pitanje je šta će sve još izaći. Da ministar finansija ne bi doživeo ono što se dešavalo u prethodnom periodu, otvoreno, jasno i glasno kaže, da li je rebalansom budžeta predviđeno da se izdvoje plaćanja za one nadležnosti koje su odlukom Ustavnog suda Srbije ukinute.
Da podsetim, odluka Ustavnog suda kada je neki zakon ili odredba takva da nije u skladu sa Ustavom Srbije, samim tim se briše, ona je nevažeća.
Dok ovo govorim, na zvaničnom sajtu Vlade Vojvodine i dalje se nalazi Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, i to sa onim odredbama koje su ukinute od strane Ustavnog suda Srbije. Takođe, 10. jula Ustavni sud je doneo tu odluku, 11. jula Bojan Pajtić formira Vladu Vojvodine i deo te vlade je i Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, koji je takođe po odluci Ustavnog suda, dakle, neustavan. Samim tim, vidimo da vlast AP Vojvodine apsolutno se ne obazire na Ustav Srbije i zbog toga je jako važno da Ministarstvo finansija vodi računa gde odlazi svaki dinar građana Srbije.
Da li, otkad je doneta odluka Ustavnog suda Srbije, se plaćaju ili finansiraju Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, taj Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, da li se finansira Kancelarija u Briselu, jer svako plaćanje mora da ima zakonsku osnovu? Tako, ako bi odgovorili na to pitanje, mi bi vrlo jasno videli gde su zapravo otišli ti novci Vojvodine.
Jako je važno da Vlada Srbije, koja po Ustavu ima pravo da prati i nadzire izvršenje zakona, vidi šta se zapravo dešava sa izvršenjem i odlukom Ustavnog suda kada je u pitanju Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.