Hvala vam, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici i uvažena predstavnice Visokog saveta sudstva, na dnevnom redu su danas odluke koje se odnose na sudijske i tužilačke funkcije i na izbor predsednika sudova. Ponovo imamo priliku da govorimo o stanju u pravosuđu, možda da se prisetimo kako je to bilo do 2012. godine, kada je sprovedena katastrofalno loša reforma. Imamo priliku da govorimo o tome šta je u periodu od 2012. godine urađeno, u kom pravcu se razvijao naš pravosudni sistem, ali i o stvarima koje bi trebalo popraviti i šta nas to očekuje u budućnosti u ovoj oblasti.
Ono što je jako važno jeste da mi sada pokušavamo da ukinemo bilo kakav, pa i politički uticaj na pravosuđe. Do 2012. godine sećamo se da je to bilo pravilo, zapravo DS je zato i postavljala svoje stranačke kadrove, da bi mogli da utiču na donošenje oduka.
Koliko možemo mi se trudimo da otklonimo posledice najgore reforme pravosuđa koja se desila 2009. godine, kada je otpušteno 700 sudija, jer su proglašeni nepodobnim, jer nisu bili članovi DS, što je kasnije oštetilo budžet Srbije za više od 30 miliona evra.
Istina je da se i danas provlače ti kadrovi DS koji su došli na sudijske funkcije posle reforme 2009. godine. Ja se samo nadam da je sada njihov odnos prema državi i prema građanima drugačiji, da su objektivni i da su nepristrasni i nezavisni u svom radu i da sude po pravu i pravdi.
Srpska napredna stranka nikoga nije razrešila i ostavila bez posla, niti je sudije i tužioce birala na zatvorenim stranačkim sednicama, na svojim stranačkim organima, kao što je to radila DS. Eto još jedne razlike između nas i njih.
Nažalost, ima i onih koji su ostali isti kada smo kod tih kadrova DS, koji još uvek se provlače. Imamo jednog koji je napredovao u toj reformi pravosuđa od 2009. godine, Miodrag Majić, aktuelni sudija Apelacionog suda, čovek bez dana staža u Okružnom sudu, sada bi to bilo više, neko ko ni jednu odluku nije doneo u postupku po žalbi. Bio je svedok kako njegove kolege gube posao dok je on stigao direktno do Apelacionog suda.
Njegovu karijeru obeležila je sramna presuda kojom je 11 članova zločinačke grupe OVK iz Gnjilana pušteno na slobodu. Oslobođeni su ljudi koji su počinili ratni zločin protiv srpskih civila kada je mučki ubijeno 80 ljudi, a zarobljeno 260.
Tu je pitanje i za nas i za predstavnike Visokog saveta sudstva- šta misle o tome što je sudija Apelacionog suda predsednik Upravnog odbora jedne nevladine organizacije, tačnije Centra za pravosudna istraživanja? Da li je sudijska funkcija spojiva sa članstvom u nevladinoj organizaciji? Da li to dovodi u pitanje nezavisnost i nepristrasnost prilikom donošenja presuda?
Šta se dešava ako se u predmetu u kome on sudi nađe advokat koji je zajedno sa njim u nevladinoj organizaciji, a ima takvih advokata? Da li će onda prevagnuti članstvo u toj nevladinoj organizaciji iz koje Majić uzima pare ili će suditi po savesti? Da li ima savest uopšte čovek koji je bio protiv odluke da se uvede doživotni zatvor za silovatelje i ubice dece?
Onda dolazimo do još jedne sramne odluke kojom je Majić pustio na slobodu dvadesetčetvorogodišnjeg čoveka koji je izvršio obljubu nad trinaestogodišnjom devojčicom, koja je ostala u drugom stanju, što je posledica izvršenja krivičnog dela, a još sramnije je obrazloženje - optuženi je pripadnik romske nacionalne manjine, pa nije znao da je tako nešto zakonom zabranjeno, već je čak imao pravo da misli da je tako nešto dopušteno.
Citiraću sudiju Majića - on nije bio dužan i nije mogao da zna za propis koji određuje zabranu stupanja u polne odnose sa osobama mlađim od 14 godina, već je imao razloga da veruje da je njegovo ponašanje dozvoljeno i čak društveno poželjno.
Kakvu poruku nama sudija Apelacionog suda šalje ako kaže da u okviru romske zajednice je obljuba nad maloletnom devojčicom normalna pojava? Kakve vrednosti propagira sudija apelacionog suda?
Postoji još jedno pitanje, a to je - šta mislite, kako ljudi reaguju kada u novinama pročitaju naslov - tužioci sedeli sa ljudima iz kriminalnog miljea? Građane interesuje zašto se oni druže, a ja pitam da li je to dobra slika koja se šalje? Da li je to jasan dokaz da postoji sprega između tužilaštva i, u najmanju ruku, sumnjivih osoba? Da li to utiče na donošenje odluka u državnim organima u kojima rade i koje predstavljaju? Sve su to, dame i gospodo, pitanja za nas, ali i za članove Visokog saveta sudstva.
Ima i onih koji se sami mešaju u politiku, iako nisu pozvani da to čine, niti smatram da je normalno ili zdravo za društvo da se jedan sudski postupak pretvara u politički samo iz razloga što lideri Saveza za Srbiju nemaju drugi način da se bore za vlast, osim izmišljanja afera i pretvaranjem ljudi u političke osuđenike kako bi pokušali da diskredituju vlast u Srbiji, koju za to optužuju.
Tako imamo situaciju jednu ovih dana koja zaslužuje objašnjenje. Aktuelno je privođenje zaposlenog u fabrici namenske industrije "Krušik" u Valjevu, koji sebe naziva uzbunjivačem, a koji se sumnjiči zapravo da je u poslednjih pet godina nezakonito prikupljao i iznosio iz fabrike dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje te fabrike, a nosi oznaku "poverljivo", "strogo poverljivo" ili "vojna tajna". U njegovim računarima pronađena su dokumenta koja se tiču naše vojne industrije i, po pisanju medija, sada se istražuje do koga je to sve stiglo.
Prethodni advokat tog lažnog uzbunjivača je u svojoj izjavi naveo da je on priznao da je to radio, ali onda branioca zamenjuje novi, Vladimir Gajić, pogodan čovek koji će pretvoriti to sve u politički proces, koji će lažnog uzbunjivača pretvoriti u lažnu žrtvu, a potpredsednika Vlade u glavnog krivca i metu. Dakle, opozicija okupljena oko Saveza za Srbiju videla je šansu da izmišljanjem još jedne afere nastavi sa rušenjem ugleda Nebojše Stefanovića da bi preko njega zadavali udarce Aleksandru Vučiću, jer je to jedini način za političku borbu koju oni poznaju.
Da nisu rešili da bojkotuju izbore imali bi šta pametnije da rade. Ovako se drže mešetarenja i politikanstva. Gledaju da utiču na taj narod čiju zapravo podršku nemaju. Hoće da ga slažu, misleći da će tako naškoditi i Aleksandru Vučiću i SNS.
Taj Vladimir Gajić sada i politički istupa javno i u emisijama i na društvenim mrežama. Ovde imamo jedan tvit gde on kaže da ovo što on radi, misli se na Aleksandra Vučića, zove se pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela. Zašto oni optužuju Aleksandra Vučića? Zato što je rekao da Obradović zapravo nije uzbunjivač. Zato ga ja sve vreme nazivam lažnim uzbunjivačem. A zašto nije? Nije jer se nije javio poslodavcu, nije jer se nije javio ovlašćenom organu. Ako je hteo da uzbuni javnost, on to u stvari nije uradio.
Imate Zakon o zaštiti uzbunjivača, gde se lepo kaže u članu 20. stav 6. - ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost. Dakle, on se sada zapravo u svojoj odbrani služi zloupotrebom instituta uzbunjivača, ako uzmemo u obzir sve što njegov branilac priča na televiziji.
Druga stvar, Gajić uporno tvrdi da ministar policije hapsi, i to ne samo da hapsi, nego da hapsi kako hoće, koga hoće, kad hoće. Ovakva tvrdnja, naravno, uopšte nema nikakvo uporište u relevantnim zakonima koji regulišu postupanje policije i nadležnosti ministra.
Imate Zakon o policiji koji po ovom pitanju ne ostavlja nikakvu dilemu, imate Zakonik o krivičnom postupku, gde se kaže da za dela za koja se goni po službenoj dužnosti, ovde jeste takav slučaj u pitanju, javni tužilac je nadležan da rukovodi predistražnim postupkom, odlučuje o nepreduzimanju ili odlaganju krivičnog postupka, sprovodi istragu itd.
Takođe, u istom tom Zakoniku o krivičnom postupku kaže se da policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca.
Prema tome, nijedna njihova tvrdnja nema utemeljenje u zakonima ili u činjenicama.
Taj isti Vladimir Gajić je, znate, bio uhapšen 2007. godine, kao bivši generalni direktor firme „Internacional CG“, zajedno sa još nekoliko ljudi sa kojima je bio u poslovnim odnosima. Oni su se sumnjičili, jer su u 2004. godini nezakonito otuđili parcelu građevinskog zemljišta površine 1,2 hektara u Bloku 20 na Novom Beogradu i prodali je bez raspisanog tendera. Na tom zemljištu izgrađeni su objekti površine 25.000 kvadrata. Na taj način, a to je policija utvrdila, pribavljena je protivpravna imovinska korist u iznosu većem od 22 miliona evra za koji iznos je oštećen upravo budžet Republike Srbije.
Tako neko ko je bio osumnjičen za zloupotrebu položaja, sada se nalazi u ulozi advokata lažnog uzbunjivača, koga predstavlja zarobljenikom režima. I Rodoljub Šabić se oglasio po ovom pitanju i rekao je da Obradović formalno-pravno nije uzbunjivač, ali za njega jeste, valjda u tim krugovima više važi subjektivni osećaj nego zakoni Republike Srbije.
Nažalost, to dovodi davanja nepotrebne pažnje sudskim postupcima i od strane medija. Umesto da policiju, tužilaštvo i sud puste da rade svoj posao, sada mediji koji su naklonjeni Savezu za Srbiju govore o detaljima istrage, pa čak i pozivaju zaposlene u „Krušiku“ da podrže lažnog uzbunjivača, tako što će ustati protiv institucija, tako što će ustati protiv države i učestvovati u tom fabrikovanju laži i spinova.
Pravi se lažna slika da država želi da zastraši uzbunjivače kako ne bi prijavljivali korupciju. U stvari, Savez za Srbiju i to udruženje „Jedan od pet miliona“, kome pripada i sam Gajić, pokušavaju na sve načine da pridobiju ljude da bi ih instruirali da napadaju i Aleksandra Vučića i članove Vlade i članove SNS.
Ono što sam ja ostavila za kraj, a odnosi se na ove kandidate koji su danas pred nama, jesu dva kandidata koja ja želim da osporim. Dakle, osporavam Mirjanu Veljković, sudijskog pomoćnika u Osnovnom sudu u Trsteniku, koja je kandidat za sudiju Osnovnog suda u Trsteniku i predlažem da se Skupština posebno izjasni o osporenom kandidatu.
Takođe, osporavam Božidara Stankovića, sudiju Privrednog suda u Nišu i vršioca funkcije predsednika Privrednog suda u Nišu, kandidata za predsednika Privrednog suda u Nišu i takođe, predlažem da se Skupština posebno izjasni o osporenom kandidatu. Zahvaljujem se na pažnji.