Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, parametri koji su izneti danas ovde su izuzetno bitni, ali, ako mi dozvolite, zaslužuju i nekakva pojašnjenja. Stopa javnog duga - znamo kolika je, znamo stopu rasta, čuli smo i da je stopa nezaposlenosti u padu. Sve je to u redu i to su sve makroekonomski pokazatelji, oni su tu.
Ono što mene ovde posebno zanima, mislim da jedan veliki broj građana Srbije takođe to interesuje, mislim pre svega na populaciju penzionera, na njih milion i 600 i nešto više hiljada, koji ovo sada slušaju, jeste da je stopa nezaposlenosti u padu što znači da broj novozaposlenih ljudi raste. Samim tim i uplate u Fond penzijsko invalidskog osiguranja rastu, rastu doprinosi, znači, u masi.
Ovde bih podsetio na jednu stvar da trenutno prema podacima država podržava Fond penzijsko invalidskog osiguranja sa nekih 22% i sada to opet ne znači mnogo ako se ne vratimo u prošlost.
Ima ljudi koji dugo pamte i dobro pamte - 1994. godine kada smo izvršili denominaciju sa Avramovićem, Penzioni fond je bio prazan. Jednostavno ukupna sredstva u Fondu penzijskog invalidskog osiguranja bila su nula. Tada je država da bi se isplaćivale penzije učestvovala sa 100%.
Ako pravimo neku genezu, idemo malo dalje, stignemo do neke prelomne tačke koja se ovde veoma često koristi, ja je ne koristim da bih bacao crno svetlo na jednu stranu ili pokretao pozitivno na drugu stranu, 2012. godine ono što je država ulagala u Fond PIO iznosilo je negde i do 48%.
Znači idemo ka evidentnom smanjenju i povećanju broja zaposlenih, što samo po sebi je od bitnog suštinskog značaja.
Zašto ovo govorim? Imam na umu da je Fond PIO u sistemu organizacija doprinosnog karaktera i da država vremenom sa povećanjem broja zaposlenih lagano se povlači iz Fonda PIO i da tamo i upravljanje i odlučivanje i visinu penzija treba da određuju oni, shodno zakonu, koji i ulažu, a to su pre svega zaposleni i poslodavci. Država tu treba da ostane kao kontrolni mehanizam i kao neko ko je garant tog velikog sistema penzijsko invalidskog osiguranja, jer milion i 600.000 ljudi traži ozbiljnog garanta.
Istovremeno na taj način bi izbegli bilo kakvu vrstu arbitrarnosti kada je sistem penzijsko invalidskog osiguranja u pitanju. Znali bi smo kad, koliko i kome ide.
Druga tema koju bih ukratko dotakao jeste, a tiče se ulaganja u poljoprivredu, za koju smatram da je to izuzetno bitno. Procenat od sedam koma nešto je impresivan, kažu da je san bio nekih 5%, ali bitnije od toga jeste da osmislimo da ta ulaganja budu najbolje moguće iskorišćenja.
Jedno pitanje koje je ovde pomenuto je pitanje poljoprivrednih penzionera u Srbiji. Vi ste upoznati sa tom problematikom, ali običan živi čovek koji danas radi na imanju koje ne prelazi 6,4 hektara u proseku, dole na jugu 2,4, u Vojvodini je nešto blizu 13 hektara, to je njemu otvoreno pitanje. To je njemu kamen oko vrata.
Zašto? Propustili smo neke stvari i utvrdili smo da taj naš domaćin mesečno plaća, pazite ovaj paradoks, opet ne krivim nikoga, nego iznosim činjenice, podjednako onaj koji ima 0,5 hektara i onaj koji poseduje recimo 1.000 hektara. Izuzetno je nužno da u narednom periodu pristupimo ozbiljnom tom problemu.
Predsednik Vlade je u nekoliko navrata govorio o tome i izrazio spremnost da se ceo sistem penzijsko invalidskog osiguranja poljoprivrednika stavi na zdrave održive noge, kako bi oni imali realan stimulans da uplaćuju, nikako da ne prestanu sa tom vrstom uplata. To je moja impresija sa ovim rebalansom koji u celini, ja bih na neki način podelio impresije i opozicionih poslanika, nema razloga da ne bude prihvaćen, pogotovo davanja koja su namenjena porodicama.
Tu bih isto dodao jednu praktičnu stvar. Čuli smo dva miliona, tri miliona. To su izuzetno velike svote novca. Ja bih ovde samo napravio jedno malo pojašnjenje, a već je to rečeno, ali nije na odmet da ponovimo. To će u jednom određenom vremenskom periodu od nekih 10 godina biti mesečna prenadležnost tih porodica. Znači, da ne pomisli neko da neko sada dobija dva miliona ili tri miliona. Naprosto, to je permanentna konstanta briga za podmladak.
Znači, podrška podizanju i rađanju dece da jednostavno uslove u kojima oni rastu poboljšamo iz dana u dana.
Stoga, u celini mislim da koncept kakav je predviđen, Predlog rebalansa ovog budžeta, ponavljam, u celini, ne oduzimam nikome pravo da dubinski analizira sve to predstavlja jedan iskorak ove Vlade zasnovan na realnim izvorima i na dobroj nameri da se ovoga puta pomognu oni kojima je pomoć najneophodnija. Zahvaljujem na pažnji.
Gospođo Brnabić, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, dozvolite mi par rečenica, trudiću se da budem veoma koncizan, pragmatičan.
Odgovor na pitanja gospodina Starčevića – otvorena su nam nova tržišta, nesporno. Zasluga ove Vlade, predsednika Republike je nesporno. Otvorena su nam vrata, imamo šansu da uđemo na ta tržišta. Carine su smanjene ili skinute potpuno. To je samo, poštovani prijatelji, prvi korak.
Gospodin Martinović je bio vrlo detaljan, ali mislim da ste ga malo sprečili da do kraja kaže neke ključne stvari. Pričao je o tome, sasvim sam, veoma sam ozbiljan, o tom prvom koraku, ali sledi i taj drugi korak. Otvoreno tržište ne znači i siguran plasman naših proizvoda, pogotovo poljoprivrednih proizvoda. Evropa, svet nude izuzetne proizvode po izuzetno, ja bih rekao, i niskim cenama. Šta nas čeka? Ovo pre svega se odnosi na 520.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Neki od tih ljudi nas sad gledaju i ovo je njima upućeno. To su mali poljoprivrednici. Oni proizvode i voće i povrće i mleko i meso. Naravno, osnov za uspeh na nekom tržištu je ono čuveno 3K – kvantitet, kvalitet i konstantnost svega toga.
Da se ne zavaravamo, male količine ne znače mnogo na velikim tržištima. Jedan Kairo je grad preko 20 miliona ljudi, a istovremeno taj proizvod koji mi nudimo mora da ima ujednačeni kvalitet. U prevodu, poštovani prijatelji, zemljoradnici Srbije, taj naš jogurt, to naše mleko, taj naš sir uvek mora da ima isti procenat masnoće, mora da bude u istom pakovanju, iste težine da bi bio verifikovan na tom stranom tržištu.
Zbog toga u narednom periodu su nam izuzetno bitni naučno-istraživački razvoj u oblasti poljoprivrede, tu očekujem da u novom budžetu izdvojimo znatna sredstva, da se posebno pozabavimo utvrđivanjem kvaliteta, a i ono što se zove posebno istraživanje specifičnosti pojedinih tržišta. Ta tržišta nisu uniforma, ona svako za sebe je osobeno i stoga moramo pristupiti na valjan način.
Još jednom, ovo je velika šansa, što se tiče individualnih poljoprivrednih proizvođača, 520 hiljada. Apelujem na njihovo udruživanje kroz poljoprivredne zemljoradničke zadruge, da poljoprivredne službe pojačaju svoju aktivnost i svi skupa da tu veliku šansu koju smo dobili kao privreda, kao poljoprivreda, iskoristimo.
Još jednom na kraju moram da podsetim, sviđalo se to nekome ili ne, poljoprivredno zemljište Republike Srbije, pet miliona hektara, od toga tri i po miliona u funkciji, je jedinstven i neponovljiv resurs koji imamo. Prema njemu moramo da se odnosimo sa najvećom pažnjom. Ljudi, mi nismo Hrvatska, mi nemamo more, to je naša ključna prednost.
Istovremeno, završiću sa ovim dogovorom, sa poljoprivrednicima, pristup mora da bude sistemski, i sistematičan, celovit i da se ne bavimo poštovani prijatelji, posledicama nego da otklanjamo uzroke. Toliko i zahvaljujem na pažnji.
Gospodine predsedavajući, gospođo Brnabić, uvaženi narodni poslanici, poštovani poslaniče Miletiću, na konkretno pitanje da ću vam i konkretan odgovor. U drugoj polovini godine počećemo sa realizacijom novog programa pomoći zadrugama Srbije. Novi program treba da bude kvalitetan iskorak, prva faza celog ovog programa je bio kvantitet, znači povećanje broja zadruga i pokušaj da sprečimo gašenja, a u ovom novom pokušaju smo… Već smo razgovarali na tu temu, razgovarali smo sa zadružnim savezima, oni će uzeti značajno učešće u svemu tome, ali će uzeti učešće i akademijski odbor za selo SANU. Sa tim programom, biće to atipično, ići ćemo neposredno pred zainteresovane ljude, pred zadrugare, obilazićemo regione, čućemo mišljenja, sugestije, primedbe. Ja se nadam da ćemo ovog puta upravo ponuditi pravi program koji odgovara dostignutom stepenu razvoja zadrugarstva u Srbiji.
Prema tome, još jednom, u drugoj polovini godine možete očekivati. Hvala vam.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Ministar | Ministarstvo za brigu o selu (U tehničkom mandatu ) | Republika | Mesečno | 125933.00 | RSD | 28.10.2022 - |