Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, gospodo oficiri časne i junačke vojske naše, kolege narodni poslanici, pred nama su dve izuzetno značajne strategije, zakon koji treba da omogući da naša vojska bude još naprednija, još kvalitetnija.
Ja bih da iznesem neko svoje mišljenje o tome, da možda uputim i neke predloge, imajući u vidu skromno znanje koje posedujem iz ove oblasti.
Pre renoviranja na nekim deonicama naših pruga se vozilo 10-20 kilometara na čas. Koliko juče sam došao iz Kine i tamo sam išao brzim vozom koji je dostigao brzinu od 310 kilometara na čas. Dvadeset kilometara i 310. Ima li ovo veze sa Strategijom nacionalne bezbednosti i odbrane? Čini mi se i te kako.
Upravo ovi vozovi pokazuju koliko se svet u kome živimo drastično brzo menja, koliko tehnološki napreduje i da je neophodno, ako želimo da imamo sigurnu, uspešno razvijenu državu, da se prilagodimo tom okruženju.
Upravo sam, čitajući ove strategije koje ste predložili, a imajući u vidu ovaj aspekt, bio veoma, veoma iznenađen, jer prvi put imamo ovako sveobuhvatan koncept koji je nadasve realan, koji sagledava globalne, regionalne, unutrašnje procese na način da je okrenut budućnost i koji omogućava dugoročno planiranje u procesima izgradnje nacionalne bezbednosti i odbrane, identifikovano je okruženje, odnosno svet koji se menja, izazovi, rizici, definisan koncept zaštite bezbednosti, interesa, ne samo države Srbije, već i celokupnog srpskog naroda.
Obe strategije koje se nikako ne mogu, naravno, posmatrati odvojeno, već, što bi rekao Njegoš – da se smiješane najbolje piju, predstavljaju inovativan, moderan, dinamičan i fleksibilan koncept koji identifikuje rizike bezbednosti i stvara mehanizam zaštite bezbednosti interesa celokupnog srpskog naroda u i van Srbije, jer srpski narod je ugrožen van Srbije, ali i u samoj Srbiji, na području Kosova i Metohije. Srpski narod je obespravljen u Crnoj Gori, u Hrvatskoj, u Albaniji i Srbija je matična država srpskog naroda i ona mora da zaštiti svoj narod na sve dozvoljene načine.
Pogledao sam informaciju koju ste nam dostavili o ove dve strategije i samo jedna sugestija u ovim uvodnom napomenama. Kažete da su ključna opredeljenja u izradi nacrta nove Strategije o nacionalnoj bezbednosti i odbrane bila: vojna neutralnost, sveobuhvatni odnosno integralni pristup bezbednosti, očuvanje AP Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, briga o srpskom narodu van granica Republike Srbije i opredeljenje za pristupanje EU.
Ja bih ovde dodao, na prvom mestu, multipolarni međunarodni poredak koji se upravo stvara, a koji predvode zemlje poput članica grupacije BRIKS.
Na kraju bih dodao da je prevencija rizika i izazova bezbednosti ono što je nama najvažnije. Ne odgovore na izazove i rizike, već prevencija.
Kada je u pitanju razrada ovih strategija, hoću samo na nekoliko aspekata da ukažem. Naravno, apsolutno sam saglasan sa izazovima, rizicima i pretnjama bezbednosti od značaja za odbranu koje ste definisali, jeste prioritetno protivpravno jednostrano proglašena nezavisnost teritorije koja administrativno obuhvata AP KiM.
To je jednostrani akt proglašenja nezavisnosti Kosova je ključna karika projekta velike Albanije. Nastavak realizacije tog projekta de fakto će ugroziti bezbednosti u drugim delovima centralne Srbije, poput juga centralne Srbije, Raško-polimske oblasti, a imajući u vidu da se najavljuje nekakvo ujedinjenje Kosova i Albanije, ukoliko bi do toga došlo, imali bismo tešku situaciju, jednu potpuno novo okruženje koje bi značajno uticalo negativno na bezbednost naše države i celokupnog srpskog naroda, jer je Albanija članica NATO-a. Tim više što je na KiM uspostavljena jedna snažna baza radikalnog islama, džihadizma i terorizma koji dodatno ugrožava bezbednost i napada već bezbednost i centralne Srbije i celokupnog srpskog naroda.
Definisali ste ovde asimetričnost pretnje terorizma i njegovu povezanost organizovanim kriminalom. Jako interesantna teza. Apsolutno se slažem. Samo da vas nešto priupitam – šta mislite da li ima ugrožavanja u ovom obliku koji ste definisali npr. sveprisutna pojava nameštanja sportskih rezultata u Srbiji? Ja mislim da ima i da treba obratiti pažnju. Kada neko namešta neku fudbalsku utakmicu, jedna grupacija ljudi, pojedinci znaju za to i onda na osnovu tog nameštenog rezultata uzimaju velika finansijska sredstva u kladionicama, kojima naše službe posle ne mogu da uđu u trag, jer službe najlakše prate tragove terorizma preko tragova novca. Onda to može dodatno da ugrozi bezbednost naše zemlje i da otvori prosto ne samo za delovanje terorista, već i za delovanje stranih obaveštajnih službi, a sa tim delovanjem smo i te kako suočeni, posebno naša Vojska, posebno naša namenska industrija, posebno naše državno rukovodstvo.
Takođe ste definisali da je za zaštitu bezbednosti Republike Srbije i njenih građana izuzetno bitna efikasna kontrola državne granice. Ja se slažem sa vama u tome i tu moraju da budu uloženi zajednički napori Ministarstva unutrašnjih poslova i Vojske. Da vas opet pitam nešto. Ako govorimo o efikasnoj kontroli državne granice, da li bezbednost države ugrožava situacija u kojoj je recimo vozilo nekog lokalnog političkog moćnika ili političara može da prelazi državnu granicu bez bilo kakve kontrole npr. prema Makedoniji, tamo i nazad, samo se podigne rampa? Da li ja kao građanin mogu da budem siguran da tim vozilom neće biti prenete neke opasne materije, prebačen neki terorista koji je tražen, koji može da izvede neku terorističku akciju? Zato vas u potpunosti podržavam u stavu da granica mora da bude detaljno obezbeđena. Tu ne sme da bude nikakvih privilegovanih pojedinaca, jer nemamo garancije da neko te privilegije, koje nisu zakonite, neće zloupotrebiti i ugroziti bezbednost države.
Sad nešto što hoću da vas pitam da mi pojasnite, ali i da vam nešto predložim. Vi u nekoliko navrata govorite o konceptu hibridnog i informacionog ratovanja. Ja ne bih to odvajao. Znate, glavni pravac hibridnog ratovanja koje postaje prioritetno je na informacionom planu. Govorite o pravovremenom otkrivanju i prevenciji izazova rizika i pretnji bezbednosti i kažete – uspostaviće se jedinstven sistem ranog upozoravanja. Baš taj koncept tog jedinstvenog sistema ranog upozoravanja me veoma zanima i on je gotovo identičan ličnim razmišljanjima i konceptima, koje ima, vezano za uspostavljanje nečega što želim da vam predložim, poštovani gospodine ministre i gospodo oficiri, a mislim da bi naša država trebala da ima to.
Baveći se tim problemima razradio sam nešto što bi trebalo da bude naš odgovor na hibridne pretnje. Nema nikakve dileme da je Srbija izložena u poslednje vreme izvođenju nekoliko paralelnih hibridnih operacije koje su uperene protiv naših interesa.
Neki od vas su možda pratili reakciju nekih bugarskih zvaničnika na moje izjave da je bugarska obaveštajna služba i te kako aktivna u Srbiji i da je bio interesantan kontekst u kome se stvaraju nekakve afere koje treba da nanesu štetu našoj namenskoj industriji a koje stvaraju novinari bugarske nacionalnosti.
Dobio sam odgovor od bivšeg bugarskog ministra odbrane koji je ipak znao o čemu govorim, a koji je predsednik Atlantskog saveta u Bugarskoj, koji je rekao, doslovce, citiram, prošlo je nezapaženo u našoj javnosti, vi ste gospodine ministre nešto odgovorili bugarskim zvaničnicima na tu temu, bivši bugarski ministar odbrane nama kaže ovako – da Bugarska treba da bude prisutna sa svojim obaveštajnim službama i da je prisutna i da treba da pojača svoje prisustvo zbog hibridnog delovanja Rusije u Srbiji. Zamislite to. Kaže taj bivši bugarski ministar odbrane da je to posebno potrebno zbog Ruskog humanitarnog centra, koji on naziva špijunskim centrom u Nišu, a Niš se po njegovom tumačenju nalazi na 30 kilometara od bugarske granice i niko ne reaguje na to i ni jedan bugarski zvaničnik nije demantovao i pitao kako je bre moguće da je bugarska granica na svega 30 kilometara od Niša? Jeste moguće, ali u onoj velikoj Bugarskoj, u planovima velike Bugarske.
Jel to opet neko aktivira planove velike Bugarske? Jel bugarski ministar odbrane govori upravo o tome da li je kao ministar odbrane sa svojim saradnicima razrađivao plan da Bugarska sa granicama dođe na 30 kilometara do Niša, tu negde do Bele Palanke? Znači, Dimitrovgrad i Pirot, jesu li to zaista zapadne bugarske pokrajine, kako su neki govorili?
Upravo su to te hibridne operacije koje se sprovode, naročito na informacionom planu.
Malo bih da pojasnimo taj koncept jer mislim da je tom konceptu trebalo posvetiti mnogo više pažnje. Da odmah kažem, sve ovo što ste napisali u strategijama jeste objašnjenje hibridnog ratova. Samo bih ga ja ipak definisao kao prioritetan način ugrožavanja bezbednosti i interesa naše zemlje, jer izraz hibridna pretnja odnosi se na akcije koje sprovode državni ili nedržavni akteri, čiji je cilj nanošenje štete subjektu koji je predmet hibridnog napada, u ovom slučaju, Srbije, uticajem na njegovo odlučivanje na lokalnom, državno ili institucionalnom nivou, iako ne isključuje komercijalne metode borbe.
Hibridni rat akcenat stavlja pre svega na informacioni prostor, mediji, društvene mreže radi sprovođenja kampanje dezinformisanja na strategiju tzv. nenasilnih promena režima, odnosno obojenih revolucija, upotrebu neregularnih jedinica, posebno su interesantne privatne vojne kompanije, on lajn prostor, odnosno sajber rat, kao i razne vrste subverzivnog delovanja, špijunaža ekonomskog, kulturološko i političko devastiranje države, ekstremizam, terorizam.
Sve je to sadržano u konceptima Strategija nacionalne bezbednosti i odbrane koju ste nam predložili. Posebno je opasan uticaj hibridnih operacija na mlade ljude koji pretežno komuniciraju preko on lajn prostora i preko kojeg se veoma lako može uticati destruktivnim fejk vestima, propagandom i raznim dezinformacijama. Složićete se da je takva hibridna operacija uveliko u toku u Srbiji.
Protiv Republike Srbije, celokupnog srpskog naroda i Republike Srpske se sprovodi niz složenih oblika hibridnih operacija sa više strana na političkom, ekonomskom, medijskom, bezbedonosnom planu sa ciljem da državni i nedržavni nosioci tih operacija presudno utiču na unutrašnje procese i spoljnu politiku Republike Srbije da potkopaju politički, ekonomski i socijalni sistem i ostvare masovno ispiranje mozga populacije za destabilizaciju društva i države. Kritično je pojačano delovanje stranih obaveštajnih subjekata prema građanima i institucijama Srbije radi ostvarivanja saradničkih mreža, pri čemu su posebno na udaru pripadnici Vojske i policije. Tu su nažalost izgleda napravljeni određeni prodori.
Formirani su i ad hok centri za obaveštajno hibridno delovanje prema Republici Srbiji, naročito je izražen medijsko-propagandi pravac, hibridno delovanje i narastanje kapaciteta za obojenu revoluciju. Sprega spoljnih nosilaca hibridnog delovanja sa njihovim unutrašnjim osloncima, političkim, medijskim, finansijskim, MVO sektor, akterima je mrežasto formirana, finansirana, medijski podržana, dobro povezana sa profilisanim udarnim grupama za posebno osetljive operacije nasilnog karaktera.
Sve velike sile, NATO, EU mnoge zemlje, MVO imaju formirane centre za antihibridno delovanje. Nadležni državni organi odbranu od hibridnog delovanja po meni ipak sprovode u značajnoj meri konzervativno, ponekad pasivno, čak inertno.
Tekuće hibridne operacije će, s obzirom da su deo šireg geopolitičkog sučeljavanja, u narednom periodu biti intenzivirane, po obimu i pravcima sve raznolikije, dugoročnog su karaktera i kontinuirano će se izvoditi, zbog čega je neophodno identifikovati nosioce, način i metodologiju delovanja nosioca hibridnih pretnji, detaljno ih proučiti i hitno formirati dodatni državni mehanizam za odbranu tog kompleksnog i destabilizujućeg delovanja.
Potrebni su značajniji napori na izgradnji društvenog, državnog okruženja, otpornog na razarajuće hibridno delovanja. Nacionalna bezbednost sve će se više oslanjati na otporno, informaciono okruženje i populaciju koja se neprekidno edukuje protiv tehnika društvene manipulacije.
Sve velike sile, NATO i EU, mnoge zemlje imaju formirane centre za antihibridno delovanje, primer su i oni koji bi da se pozabave ovim aktivnostima, pogledajte recimo, hibrid soje u Helsinkiju i NATO „StratCom“ centar u Rigi. Kada pogledate njihove analize, mnogo toga će vam biti jasnije šta se dešava u Srbiji i oko Srbije.
Po meni takav centar koji bi trebao da bude hitno formiran, treba zapravo da bude platforma koja će okupiti stručnjake različitih profila i praktičare, kako bi izgradili sposobnost, odnosno model, testirali nove ideje i vežbali, realizovali strategiju preventivnog suprotstavljanja i odbranu od hibridnih pretnji koje su prisutni ili će se pojaviti na unutrašnjem planu i koje dolaze spolja. Centar treba da definiše model odbrane hibridnih pretnji i može da pripremi predlog zakona za suprotstavljanja hibridnim pretnjama.
Mislim da bi to bila najkonkretnija realizacija svih ovih stvari koje ste napisali i to veoma dobro, uočili ste sve probleme u obe ove strategije. Što se tiče očuvanja mira i bezbednosti u regionu i svetu, kao jedan od prioriteta je definisano očuvanje Republike Srpske, koentitetu u sastavu BiH, u skladu sa Dejtonskim sporazumom i unapređenjem položaja Srba u regionu i svetu.
Postalo je neodvojivo i posebno, rekao bih, zahvaljujući ponašanju politici predsednika Republike Vučića, da su interesi Republike Srbije i Republike Srpske, odnosno srpskog naroda koji živi i sa jedne i sa druge strane Drine, neodvojivi i da će se kreirati zajednička budućnost.
Želeo bih takođe da vam ukažem na aktuelnu izjavu generalnog sekretara NATO-a. Stoltenberg u izjavi za nemačku agenciju „DPA“ kaže, da NATO posebno obraća pažnju na sve veći uticaj Kine u svetu, koja je čak možda opasnija od Rusije. Kina i Rusija su sasvim različiti slučajevi, ne radi se o tome da će NATO da krene u Južno Kinesko more, već o tome da nam se Kina bliži u svakom smislu, ulažu mnogo u evropsku infrastrukturu, posebno na zapadnom Balkanu. Prisutni su i u Africi, vidimo ih i na Artiku, ali u sajber prostoru. Zato moramo uzeti u obzir sve posledice po bezbednost, naglašava Stoltenberg.
Ova izvaja mora da nas usmeri u pravcu pojačanog suprotstavljanja hibridnom delovanju. Ovo što je Stoltenberg rekao je hibridna pretnja za nas. Kina je značajni investitor, veliki prijatelj države Srbije, ali izjava Stoltenberga i analize koje možete naći na sajtu „StratCom“ centra NATO-a, u Rigi, pokazuju da oni sve više tretiraju kineski kapital, kao korozivan kapital, kinesko prisustvo kao maligni uticaj i da su fokusirani na eliminaciju, kako kažu, hibridnog prisustva Rusije, Kine i Turske. Srbija će neminovno doći pod udar ovakvog tumačenja kineskih investicija i srpsko-kineskog prijateljstva, što se već dešava sa srpsko-ruskim odnosima.
Par reči bih samo želeo da vam kažem o konceptu vojne neutralnosti Srbije. Jedini mogući primeren koncept u mulitpolarnom svetu koji se uspostavlja i on ne znači, to nije tipičan, po meni, koncept vojne neutralnosti, već atipičan, aktivan koji znači, nećemo u članstvo ni jednog vojnog političkog saveza, ali hoćemo maksimalnu saradnju sa svima koji čak na tom korporativnom planu i na regionalnom planu uspostavljaju te regionalne ili globalne sisteme kolektivne bezbednosti.
Da li je u praksi to moguće? Jeste. Evo vam primer, recimo, prvo moramo da imamo u vidu, jedan poslanik je nešto diskutovao na tu temu, moramo da imamo u vidu naše okruženje, svuda oko nas su članice NATO-a, ne računajući BiH, mi smo dakle u okruženju NATO-a.
Moram da vam kažem da sam kao šef naše delegacije u ODKB-u u parlamentarnoj Skupštini, u više navrata bio prinuđen da objašnjavam predstavnicima parlamenata članica ODKB-a okruženje u kome se Srbija nalazi. Mi ne možemo da prenebregnemo situaciju da se nalazimo u jednom puno NATO okruženju, okruženju koje Evroatlantski savez smatra svojom zonom pune dominacije, želi da potpuno marginalizuje uticaje drugih sila.
Nama je koncept vojne neutralnosti nešto što nam omogućava saradnju sa svima. Mi imamo godišnje, zavise od godine do godine, između 120 i 150 zajedničkih aktivnosti različitog nivoa sa članicama NATO-a i SAD. Ali, paralelno imamo sa 30, 40 aktivnosti sa Ruskom Federacijom i sa zemljama, odnosno Organizacijom dogovora kolektivne bezbednosti. Istovremeno, što mnogi zaboravljaju kada govore o našem ključnom strateškom političkom opredeljenju, da postanemo članica EU, Republika Srbija je u 2017. godini podržala 24 od 48 deklaracija EU, to je 50%. Godine 2018. Srbija je 73 puta pozivana da se pridruži deklaracijama EU, pridružila se 38 puta, to je 52%. Od početka 2019. godine 59,30%. To znači da radimo na usklađivanju naše spoljne bezbednosne politike.
U operacijama EU, u četiri mirovne operacije, trenutno je angažovano 22 pripadnika Vojske Srbije, u misijama i operacijama UN 260 pripadnika Vojske Srbije. Pored njih, u multinacionalnim misijama i operacijama, angažovana su i dva pripadnika MUP-a.
Vlada Republike Srbije donela je 2015. godine odluku da se započnu pripreme za učešće pripadnika Ministarstva odbrane Vojske Srbije u borbenim grupama EU. Novembra 2016. godine, Srbija je pristupila tehničkom Sporazumu o uspostavljanju borbene grupe EU "Helbrok".
Da vam ne čitam dalje, paralelno se sprovode aktivnosti na odbrambenom bezbednosnom planu sa svim globalnim subjektima koji utiču na ovaj ili onaj način na našu poziciju. To je praktična definicija naše pozicije vojne neutralnosti.
Naravno da saradnja sa Organizacijom dogovora kolektivne bezbednosti bilo je pitanje jednog poslanika, ako se ne varam, može i treba da donese konkretne rezultate. Samo da vas podsetim, Organizacija dogovora kolektivne bezbednosti je posvećena prioritetno borbi protiv međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala. To i jesu naši veoma važni izazovi bezbednosti. Da li treba posebno da govorimo o vezi radikalnih islamista, džihadista i terorista iz Centralne Azije, gde je zona odgovornosti ODKB-a, pa onda Kavkaza i ovih džihadista i terorista na Balkanu uspostavljena je veza, i te kako snažna, ali ta veza ide i dalje, ide prema …(ne razume se), odnosno sa ekstremnim Ujgurima u Kini, uspostavljeni preko islamske države i preko Al Kaide i mnogih drugih tih džihadističkih organizacija.
Ono što me posebno raduje, da ste veoma ispravno uočili da je za očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana neophodna zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda građana, vladavina prava i dalje razvoj demokratije i demokratskih institucija.
Da ste rekli da je težište angažovanja na preventivnim merama i mislim da je to ključno. Neophodna je prevencija ekstremizma i terorizma, jer jedino u fazi regrutovanja i deologizacije moguć je odgovor, kad neko bude toliko, kad mu se da puška u ruke onda je teško boriti se protiv takvih.
Samo još pare rečenica vezano za vojsku. Onako kako vidim da proizilazi iz ove dve ključne strategije, iz predloženog zakona vezano za dopunu Zakona o vojsci, apsolutno sam siguran i zato i podržavam i ove strategije i zakon, da smo na najboljem putu da napravio mobilnu, fleksibilnu, prilagodniju vojsku sa visoko obrazovanim i utreniranim kadrom, sa najmodernijom opremom i naoružanjem, vojska koja će biti apsolutno posvećena zaštiti otadžbine i u kojoj njeni pripadnici otadžbinu stavljaju ispred života, Srbija je na prvom mestu što bi rekao američki predsednik, doduše on kaže - Amerika na prvom mestu, da je izgrađena i da se izgrađuje dinamičan sektor bezbednosnih službi, da je međunarodna dimenzija sticanje i razmena iskustva i te kako bitno u vojsci, naročito standard pripadnika vojske.
To je vojska koja, po meni, preventivno deluje, odnosno odvraća mogućeg agresora i to je zapravo najvažnija karakteristika i snaga sadašnje vojske. Odvraćanje od agresije je najefikasnije, najjeftinije i najuspešnije štiti živote ljudi, suverenitet i bezbednost države. Lično mislim da sa ova dva strateška dokumenta i sa vojskom koju stvaramo Srbija može da obezbedi jedno stabilno okruženje da se ekonomski razvija.
Zaista želim da iskoristim priliku da vama, gospodine ministre, i vašim saradnicima, potpuno mi je jasno koliko je ljudi učestvovalo u pisanju i izradi ovih dokumenata, odam priznanje i da vam kažem da ste veoma hrabro i odgovorno pristupili, prvo sagledavanju situacije oko nas i sveta u kome se nalazimo i definisanju nekih veoma smelih poteza u ovim strategijama. Zato ćete pretpostavljam i dobiti podršku ogromne većine narodnih poslanika. Hvala vam.