Peto vanredno zasedanje, 11.06.2025.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri sa pomoćnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih govorila o nečemu što je naša realnost, a bilo je reči i sa strane opozicije i sa strane vladajuće većine, a to je nažalost nasilje koje mi trenutno živimo.

Smatram da je jako licemerno sve ono što dolazi sa moje desne strane, jer su upravo ovi ljudi u ovom domu nedavno sprovodili nasilje i povredili tri narodne poslanice. Nijedno izvini mi nismo čuli. Naprotiv, dok su se neke od njih borile za život, oni su ovde bili vrlo raspoloženi, mirno su ručali u skupštinskom restoranu, pa su čak i pevušeći završili svoj radni dan u Skupštini Srbije. Takvi ljudi treba da nam drže predavanja ovde?

Zaista ne znam koga su oni predstavljali tog dana, ali sam sigurna da našu zemlju i naš narod nisu, jer sam sigurna da niko zdravog razuma ne može podržati sve ono što su radili toga dana. Pa, čak smo imali prilike da vidimo i neke generale i neke opozicione narodne poslanike koji se diče svojom 63. padobranskom brigadom, a koji se baš i nisu pokazali onda na terenu kada je za to bilo prilike. Tada su se krili, ali zato su u ovom domu bili na visini zadatka. Dakle, da drže pušku i komanduju vojskom ne umeju, ali zato odlično umeju da se gađaju jajima i da povređuju žene. Verovatno da to i jeste njihov maksimum. S obzirom da je tih dana bila aktuelna priča o ekspertskoj Vladi, pretpostavljam da je to bio svojevrsni kasting za najboljeg eksperta za ministra odbrane u toj njihovoj ekspertskoj Vladi.

Elem, mi danas na dnevnom redu imamo Zakon o Alimentacionom fondu, Zakon koji predviđa formiranje samog Alimentacionog fonda za privremeno izdržavanje dece ukoliko dođe do zastoja u naplati alimentacija. Ovaj zakon predstavlja brigu naše države o našim građanima, a ponajviše o našoj deci.

Podsetiću da smo mi nedavno u ovom domu usvojili Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, kojim se roditeljski dodatak podiže na istorijski maksimum. Takođe je veoma značajno da naša zemlja finansira neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje, a to ne čine mnogo razvijenije zemlje koje takođe imaju nisku stopu fertiliteta.

Mi smo i juče i danas mogli da čujemo od predstavnika opozicije da je ovo zapravo njihov predlog i da nije usvojen zato što nije postojala volja vladajuće većine, a zapravo je istina potpuno drugačija. Nije usvojen zato što su postojale razmirice unutar opozicije i zato što je sam predlog imao manjkavosti. Ali, mnogo bitno pitanje je zašto oni to nisu usvojili pre 2012. godine?

Ovde u ovom domu sedi polovina opozicionih poslanika koji su bili deo zakonodavne ili izvršne vlasti do 2012. godine. Zašto oni tada nisu usvojili ovaj zakon? Sigurna sam da su oni i tada razmišljali o ovom zakonu i o mnogim drugim zakonima i merama, ali je razlika u tome što mi tada nismo imali državu koja je mogla to finansijski da iznese. Meni se čini da smo mi jako brzo zaboravili tu zemlju. To je ona Srbija koje se današnji studenti i ne sećaju.

U mom Kraljevu je u periodu od 2000. do 2012. godine gotovo 5000 ljudi ostalo bez posla. Isti oni koji danas govore da su nezadovoljni sistemom i koji iznalaze brojne mane vladajuće većine su oni koji su bili u stanju da u jednom danu u mom gradu otpuste 2000 ljudi. Oni su se bogatili, a moji Kraljevčani su grcali. Takav sistem im je odgovarao. Ti ljudi su uvek bili pogubni po ovu zemlju, i onda kada su zatvarali fabrike i kada su ostavljali ljude bez posla, a i danas kada svojim nasiljem i svojim performansima žele da unište našu zemlju i naše institucije.

Ovaj zakon zapravo predstavlja nešto što je bitna razlika između onih koji brinu o našoj deci i onih koji istu tu decu koriste kao oružje u političkoj borbi, kao alat u ostvarivanju svojih političkih ambicija. Nije problem da bilo ko u ovoj zemlji ima političke ambicije, ali je problem da naša zemlja bude žrtva nečijih ambicija, da trpi naše obrazovanje, da trpi naša ekonomija, da se ozbiljni udarci zadaju našoj zemlji. Mogli su svih ovih meseci da predstavljaju svoju politiku, da nam pokažu šta je to što oni nude, da vidimo koga oni to nude, da su hrabri kao što nisu. Umesto toga su odlučili da blokiraju našu zemlju, da blokiraju naše institucije, da se klanjaju onima koji sve najgore misle našoj Srbiji, da se stide i ćirilice i slave i svega srpskog i, što im je očigledno najvažnije, da se šetkaju od grada do grada. Što bi naš narod rekao – ko nema u glavi, ima u nogama.

Mislim da smo svi videli šta je zapravo politika tih blokadera, a to je apsolutno politika koja je u skladu sa fašističkom ideologijom, gde se zabranjuje okupljanje onih koji drugačije misle, gde se sprovodi nasilje nad njima. To smo i te kako imali prilike da vidimo u mom Kraljevu, gde mi mesecima nismo mogli da održimo gradski odbor, a da pritom ne trpimo nasilje svojih političkih neistomišljenika. Mnogo naših aktivista je zadobilo ozbiljne povrede, a to ko nas je gađao kamenicama, ko nas je gađao jajima, ko je sprovodio nasilje nad nama, to su opozicioni političari, to su vaši ljudi, ljudi iz vaših gradskih odbora. Nisu to nikakvi nezadovoljni građani, to su opozicioni političari.

Lično se sramim u ime svih nasilnika iz mog grada koji žele da normalizuju nasilje nad političkim neistomišljenicima, nasilje nad imovinom institucija ove zemlje i nikada nikakva sila ne može biti zamena za institucije i nikada, sigurna sam, ti nasilnici neće rukovoditi ni mojim gradom ni ovom zemljom. Da, uspeli su da poseju mržnju, da nam podele decu, da zadaju duboke rane ovom društvu, rane koje ćemo lečiti, ali ćemo ih izlečiti. Sigurna sam da je njihov kraj jako blizu.

Znate šta bi se desilo ukoliko bi se dogodili ti izbori koje oni sad toliko traže? Dobili bi novi Dan pobede nad fašizmom, nad ovim fašizmom koji je napao našu zemlju.

Na kraju, moram da prokomentarišem izlaganje glavnog roštilj majstora blokadera, diplomiranog ekonomiste iz Trstenika, koji je pokušao da objasni da Srbija ima problem sa javim dugom, predstavljajući ga isključivo u apsolutnom iznosu. Jedno klasično izlaganje lošeg đaka, ne mogu da kažem studenta, pretpostavljam da taj čovek student nikada nije ni bio.

Naravno da ne mogu isti javni dug da imaju, recimo, SAD i Somalija. Naravno da se on mora uporediti sa BDP-om, ali se morala pročitati makar nekakva literatura iz oblasti javnih finansija da bi to bilo jasno.

Počela sam sa onim što je naša realnost, a time ću i da završim, a realnost je da smo i pored višemesečnih pretnji, pored nasilja, pored terora, pored dresiranih aktivista blokadara i opozicionih političara, a oni se za razliku od onih pčela mogu dresirati da napadaju ljude, pobedili i u Kosjeriću i u Zaječaru. Realnost je da je Srbija uz svog predsednika i uz politiku koja vodi ovu zemlju. Zahvaljujem.