Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, prema dnevnom redu i temama koje su danas pred nama, o kojima diskutujemo i o kojima ćemo na kraju odlučivati, svaka je bitna. Mislim da su građani prethodnih nekoliko sati mogli da čuju sve ono što ih zanima i shvate koliko su ove odluke ozbiljne i bitne za svakog čoveka u našoj zemlji.

Međutim, kao i, moram priznati, veliki broj govornika pre mene, nešto što je za mene lično najinteresantnije i nešto na čemu sam insistirao u prethodnih nekoliko godina jeste rad Regulatornog tela za elektronske medije, poznatijeg kao REM, i svega onoga što on čini ili ne čini.

Čuli ste mnogo primera, mnogo zamerki u prethodnom periodu, ali nikako da se otmemo utisku da, koliko god mi ovde govorili, nekako će uvek diskriminacija ići na štetu ljudi koji su funkcioneri SNS, podržavaju SNS ili samo glasaju za SNS.

Ovde ste čuli mnogo primera i ne znam gde bi mogli naći drastičniji primer nepoštovanja zemlje u kojoj radite od toga da ste svoje dve televizije, N1 i Novu S registrovali u Luksemburgu. Sve nas građane Srbije ismevate time što pričate da vi samo reemitujete svoj program, što bi u praksi značilo da sve emisije koje oni snimaju uživo i koje idu uživo, oni snimaju u Luksemburgu, pa onda to emituju tamo, a ovde reemituju. Živo me zanima da li ljudi u Luksemburgu gledaju „Utisak nedelje“ i kakvo mišljenje imaju o toj emisiji.

Ako imate situaciju da neko ko gostuje na toj televiziji ne ide u Luksemburg, već na Novi Beograd da bi došao u studio televizije N1, postavlja se pitanje – zašto ne plaćate porez Srbiji?

Ovde ste čuli mnogo primera, ja se neću vraćati na svaki, već želim kao i svaki put da nešto konkretno i slikama i dokazima potkrepim.

Prva stvar tiče se spotova koji su korišćeni u kampanji u julu mesecu. Ovo što ću vam pokazati jeste znak bojkota. Sa leve strane je znak bojkota Saveza za Srbiju, tada kako se zvao, naravno, Đilasovog pulena, kojeg je on osmislio, stvorio, a koji mu se nedugo nakon propalog bojkota i raspao. Sa ove druge strane, dakle, identični znak bojkota jeste predstavljala neka famozna organizacija koja je nasnimila spot, emitovala ga na Novoj S i na N1 i poručila da ovo nije politička poruka. Dakle, pozivate ljude da ne izlaze na izbore, to nije politička poruka i samim tim ne spada u politički marketing.

Šta je interesantno? Ovaj spot je pravila agencija JSP. Ta agencija je sebe proslavila po čuvenom filmu „Vladalac“, koji traje četiri sata i služi samo za satanizaciju pre svega Aleksandra Vučića i njegove porodice, gde su se kao na traci menjali sagovornici i od kojih baš niko nije mogao da nađe jedno slovo lepe reči za Aleksandra Vučića ili za uspeh naše države, gde niko nije mogao ni da ga odbrani, niti da iznese svoje mišljenje o bilo kakvom pitanju, već mu je 15 ljudi presuđivalo i donosilo zaključke na ličnom ubeđenju.

Dakle, ljudi koji su stvorili taj film „Vladalac“ napravili su ovaj spot i taj spot emitovali preko 400 puta na Novoj S i na N1. Za tih 400 puta oni su platili svega 1,2 miliona dinara, a SNS koja se reklamirala na ovim televizijama za samo 28 spotova platila je 3,9 miliona dinara.

Sad je pitanje za REM – kako ste dozvolili da imate ovakvu sliku, da imate najveći mogući broj spotova, a najmanju cenu i da ovde imate najmanji broj spotova, a najveću cenu? Zašto REM nije reagovao na ovakve stvari? Zašto REM nije odreagovao kada ta organizacija, ta firma, to preduzeće za svoje spotove plaća po minutu 3.000 dinara, a SNS plaća 140.000 dinara?

Zato ovo sve što REM radi do sada, iz mog ugla, nije dobro i moraće mnogo bolje. Jer to što je neko agresivna manjina, koja se ne libi da preti, ucenjuje, najavljuje tužbe, proziva novinare na osnovu fizičkog izgleda ili toga kako su se obukli, ne znači da je zaštićen i ne znači da se njega morate plašiti.

Zašto REM ćuti kada Dragan Đilas novinara jedne televizije ismeva zato što mu se ne sviđaju njegove pantalone i naziva ga novinarom u helankama? Zašto je REM ćutao kada novinari pitaju Dragana Đilasa, a on im odgovori sa – zini da ti kažem? Gde je taj REM bio i gde su svi oni bili kada su prebijane novinarke Pinka Gordana Uzelac i Mara Dragović? Gde su te institucije bile kada se Ivana Vučićević sa Studija B ili Barbara Životić provlače kroz najgori mogući glib i blato, kada se tim ženama otvoreno preti? Gde su bili kada je desna ruka Dragana Đilasa, Sergeja Trifunovića jednu novinarku sa RTS-a koja je samo vodila emisiju, na način koji se očigledno njima nije svideo, prozvao da se bavi najstarijim zanatom, pa su se onda raznorazni funkcioneri Dragana Đilasa utrkivali ko će još više da je uvredi, a prednjačio je onaj propali advokat Vladimir Todorić?

O svemu ovome se ćuti i to nije apsolutno dobro. Nema veze da li se radi o novinaru koji iz ugla Dragana Đilasa ne radi dobro posao ili se radi o bilo kom čoveku u našoj zemlji. Nemate pravo nikoga na taj način da omalovažavate, vređate, a kamoli da mu pretite ili ugrožavate život.

Ono što posebno REM-u može da se zameri jeste činjenica dvostrukih aršina i te diskriminacije kojoj je izložena SNS i ljudi koji je podržavaju. Godine 2012. imali smo spotove u kojima Boris Tadić igra košarku sa jednim dečakom. Tada mu je slogan bio „Za sigurnu budućnost“, za sigurnu propast srpske budućnosti, što bi rekli građani, za budućnost koju je on upropastio time što je zatvorio sve moguće fabrike i više od 500.000 ljudi ostavio na poslu u kriminalnim privatizacijama, tada se niko nije oglašavao.

Dakle, Tadić da igra košarku sa detetom je u redu, Đilas da u predizbornim skupovima obilazi i igra se sa decom, i to je u redu, to ne smeta REM-u. Dakle, nema nikakvih problema, to je Đilasu dozvoljeno, a kada SNS napravi spot sa jednim detetom, koji je samo bio predstavljen kao razgovor sa decom, zato što se naša kampanja zvala i naša lista „Za našu decu“, to je automatski veliki problem. Sve organizacije, a prevashodno N1, Nova S, Đilas i njegovi poltroni se oglase i traže zabranu, REM odmah reaguje i zabrani taj spot. Pa gde ćete drastičniji primer dvostrukih aršina i diskriminacije? Recite mi da li je to licemerno.

Nažalost, da vladaju dvostruki aršini i da je sve dozvoljeno kada je u pitanju SNS, predsednik Aleksandar Vučić i njegova porodica, imali smo prilike i da vidimo kada su u jednoj emisiji na Novoj S u isti koš stavljeni Aleksandar Vučić, njegov rođeni brat Andrej Vučić i njegov sin Danilo Vučić. Na istoj slici su se nalazili u istom košu sa Šarišem, Kosmajcem, Bojovićem i Miškovićem. Ljudi, gde ste bili tada da osudite i da kažete da nije normalno da jedno dete, pa makar bilo i dete predsednika Aleksandra Vučića, stavljate u isti koš sa ovim ljudima koji imaju u najmanju ruku problema sa zakonom, osuđenim kriminalcima, ljudima protiv kojih se vode istrage. Gde ste bili tada da kažete da se crta meta na čelu Danila Vučića. Andreja Vučića ste provukli kroz blato svaki put kad god vam je ponestalo bilo kakve kampanje, ili izmišljenih afera. Kad god ne znate šta ćete, vi se setite Andreja Vučića, i krećete da izmišljate priče o ne znam, kakvoj zemlji koju poseduje, lokalima koje poseduje. Kada se ispostavi to kao laž, nema vas nigde da uputite bilo kakvo izvinjenje. Nikada nigde.

Zato danas kada brat Gojka Đilasa, ima, ne danas, kada se danas o njemu saznaje i o njegovom enormnom bogatstvu koje je sada izmereno, a verujem da će rasti i u narednom periodu na pet i po miliona evra, odnosno 35 nekretnina, gde je sad to istraživačko novinarstvo N1 i Nove S? Gde su vam sada svi ti analitičari, gde su vam svi ti sagovornici koje ste dovodili u izmišljenim emisijama, da satanizuju predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. Pa, gde su vam sad ti ljudi da kažu nešto šta misle o tome, da jedan brat koji nije poznat u svetu biznisa, rođeni brat Dragana Đilasa, može da stekne 5,5 miliona evra samo u nekretninama. Da li ćete sada otići i pitati, možda na ove adrese, da li se tu pojavljuje Gojko Đilas? Da li ćete postaviti pitanje da li je normalno da jedan građanin u Srbiji ima više nekretnina nego što ima pari čarapa? Nećete. Nećete, zato što ne smete od gazde Dragana Đilasa. Nećete, nikada to niste uradili, niti ćete to uraditi.

Nisu za vas ovo vesti, za vas su vesti kada se Mariniki Tepić priviđaju polja marihuane u Moroviću, a u suštini su farme kokošaka. To ćete da istražujete da odete i da se uverite da li su tamo stvarno kokoške. Za vas je vest to što Marinika Tepić, gle čuda, u decembru primećuje da opada lišće u Novom Sadu. Zamislite opalo lišće od mraza? To je za vas vest.

Za vas je vest i kada od mog kolege Marjana Rističevića, kome želim brz oporavak, jer ima problem sa korona virusom, kada je on žrtva ovde, kada su pokušali da ga linčuju na ovim vratima, kada su pokušali život da mu oduzmu ovde, na Nova S i N1, brzo spinovanje po naredbi Dragana Đilasa, od priveska za ključeve Marinika Tepić je pokušala da napravi nož. Danima ste izveštavali o tome i pričali o tome. Da li ste uputili izvinjenje? Naravno, da niste. Onda vi nađete za shodno da kažete da u Srbiji vlada nekakva diktatura, da imate zabranu slobode govora, čega god.

Po raznoraznim nedeljnicima i medijima Aleksandar Vučić je više bio na naslovnoj strni sa uperenom puškom, nego što je mogao iko bilo kad da pretpostavi. Šta vam je preostalo, samo da izdate album sa samolepljivim sličicama gde ćete lepiti one svoje bolesne karikature i takmičiti se kojom metodom treba da se presudi njemu, njegovoj porodici, ili svima nama koji predstavljamo SNS.

Žao mi je što niko ispred REM-a nije osetio potrebu da reaguje na sve ove stvari. Nadam se da će se u budućnosti mnogo toga promeniti, i da sve ovo što smo danas rekli i ja i moje kolege, će njima dopreti do svesti da diskriminacija na bilo kom nivou je apsolutno nedopustiva, i da možemo da se razlikujemo u poimanju vođenja politike, vođenja grada, države, da možemo diskutovati o svemu, ali da se na ovaj način ugrožava život bilo koga u našoj zemlji, apsolutno je nedopustivo.

Za kraj samo, zanima me kako će se REM u buduće ponašati prema televizijama koje 85%, ako uključimo i reklamni prostor koji imaju, posvete anti-državnoj politici, posvete satanizaciji Aleksandra Vučića i njegove porodice, kako će prema njima nastupati u narednom periodu i da li će smoći hrabrosti da im makar nešto sugeriše, jer, anti-državne televizije, ne kažemo slučajno, i ne kažu građani to, u svojoj emisiji, ti ljudi koji nas ubeđuju da se bore za interes Srbije, u njihovim emisijama karta Srbije je predstavljena bez naše južne pokrajine Kosova i Metohije. Ako za njih Kosovo i Metohija nije sastavni deo Srbije, to je njihov problem, za nas će uvek biti i zato se odgovornom politikom i borimo za našu južnu pokrajinu.

Ljudi koji su registrovani u Luksemburgu, koji ne plaćaju porez našoj državi, a čine sve protiv naše države, sebi nalaze za shodno da nas sve mrze i sve satanizuju. Smatram da u najmanju ruku to nije fer.

Zato poruka za sve predstavnike REM-a u sklopu ovog izveštaja, vodite više računa o svakoj televiziji, nemojte se plašiti nijedne televizije, nijedno prebogatog tajkuna, pa makar to bio i Dragan Đilas sa kompanjonom Šolakom ili svojim nadolazećim tajkunom, bratom, Gojkom Đilasom. Radite u najboljem interesu građana Srbije, najboljem interesu naše države, jer mi drugu domovinu do Srbije nemamo. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvaženi predstavnici institucija, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici.

Čitajući vaš izveštaj, pre svega odnosi se na Agenciju na sprečavanje korupcije, moram istaći da tu ima dobrih stvari. Ne možemo grešiti dušu slušajući prethodne kolege da se kaže da baš ništa nije rađeno ili da nešto nije rađeno kako treba, ali iz ugla narodnog poslanika koji je prvi put u ovom sazivu, a već 11 godina se bavi parlamentarizmom i sada već punih pet godina se bavim aferama koje se tiču grada Beograda, nekako mi ostaje gorak ukus i nije mi baš najjasnije da za sve ove godine, a čini mi se da Agencija postoji nekih deset godina, ispravite me ako grešim, da za ovih deset godina baš nijednom se nije desio slučaj da se ispita kako je to neko ko je vodio, ko je bio na državnim funkcijama, a poslednja državna funkcija mu je bila vođenje grada Beograda, je stekao toliko bogatstvo, a da se Agencija makar zbog interesovanja građana nije zainteresovala za sve to.

Čuo sam ovde da vi imate samo neko pravo, da kažem tako, da posavetujete preventivno delujete, ali onda bih se složio sa kolegama prethodnim govornicima da morate da se zalažete zbog interesa građana da vam se ta ovlašćenja prošire. Vidite i sami šta se dešava u poslednjem periodu. Vidite koliko interesovanje građana za sve afere koje potresaju našu zemlju, a tiču se bogaćenja braće Dragana i Gojka Đilasa, tiču se afera kako neko ko je ušao u politiku prema sopstvenom priznanju 2004. godine sa samo 74 hiljade evra, jednim polovnim automobilom i jednom kućom, kad je završio sve svoje funkcije i kada su mu građani rekli dosta, prijavljuje za izbore 2018. godine čak 25 miliona evra i to samo u nekretninama.

Ovde sam čuo neke teorije i priče o tome ko prijavljuje vama imovinu. Čuo sam i kako su neki lokalni funkcioneri prinuđeni bili da podnesu ostavke. Čuo sam i to kako su protiv nekih podizane krivične prijave, ali ovde nismo raspravili dve stvari i to niko od prethodnih govornika nije pomenuo. Prva stvar se tiče toga da je funkcioner dužan i dve godine nakon prestanka obavljanja funkcije, da li je tako, da prijavljuje svoju imovinu? Ja vas sad pitam, da li je to Dragan Đilas radio i ukoliko je radio, da li ste videli neka neslaganja, neke nelogičnosti? Da li vam je normalno da neko čija je prosečna plata 100.000 dinara, uzmimo u obzir da je tolika plata gradonačelnika Beograda bila i ima u nekretninama 25 miliona evra. Dakle, ovo je prvo i ključno pitanje. Da li je on to radio? Ako je to radio, da li ste vi primetili te nelogičnosti?

Druga stvar, taj čovek je i danas funkcioner, vi me ispravite ako grešim, on je gradski odbornik. Klimate glavom, znači, ja sam u pravu, dakle, on kao gradski odbornik takođe ima… Nema obavezu da prijavljuje? U redu, eto mi smo bili toliko savesni i ja kao šef odborničke grupe u Skupštini grada, mi smo svi prijavljivali i kada smo stupili na funkciju. Ali, neko ko obavlja funkciju valjda je dužan građanima da odgovori, ovo se sad ne odnosi na vas, to je njegova lična svest ili savest da li će odgovoriti na pojedina pitanja koja se ponavljaju već godinama u nazad.

Što se tiče afera koje su iznele moje kolege, zaista ne znam od koje bih pre počeo i koju bih mogao detaljnije da analiziram, jer kao neko ko se na gradu bavi problemima koji su nam ostali iza Dragana Đilasa, u svaku sam upućen. Neću preterano sada oduzimati vremena, a i mnogo toga je rečeno, krenućemo od samo najbitnijih i najbrutalnijih pronevera novca za koje mi je žao što neki prethodnici vaši nisu uspeli da reaguju. Molim vas da se u budućem periodu takve stvari ne ponavljaju.

Afera podzemni kontejneri. Dakle, ljudi koji žive u Beogradu, znaju šta su podzemni kontejneri. Ne znam koliko ćete moći da vidite odavde, ali koga god to bude zanimalo može da vidi na slikama, nećete moći uživo da vidite iz prostog razloga zato što je to bilo neizdrživo i neodrživo. Šest miliona evra je pronevereno u ovoj aferi. Kako i na koji način? Hiljadu i 800 podzemnih kontejnera je nabavljeno bez bilo kakvog projekta, bez bilo kakvog plana, bez bilo kakve ideje gde će se ti kontejneri postaviti.

Firma koja je dobila posao za izvođenje je postojala nekih mesec dana pre početka samih radova i, naravno, kada je sve završeno te firme su otišle u stečaj.

Ono što je jako veliki problem, Gradska čistoća, Upravni odbor nikada nisu dali saglasnost na sve ovo. Dakle, urađena je nabavka, urađena je isporuka, urađena je montaža, Upravni odbor nije dao saglasnost.

Dakle, direktno šest miliona evra je pronevereno. Šta je problem? Taj sistem je bio neodrživ iz prostog razloga zato što nije postojalo dovoljno mašina koje bi praznile te podzemne kontejnere.

Koliko su ofrlje urađeni ti podzemni kontejneri videlo se i po sanaciji tih podzemnih kontejnera. Samo u prvoj godini građani Beograda su platili 4,7 miliona dinara za sanaciju. Oni su propadali, trulili su, stvarala se ekološka katastrofa, jer su se ti podzemni kontejneri punili vodom, pa onda kada padne kiša, dođe do poplave, vi ne možete da izvučete ni vodu, ni to đubre. A, za raznoraznu zamenu delova elemenata još 3,2 miliona dinara.

Dakle, to je samo jedna afera koja je ovde pomenuta, ali ovo su detalji koje građani Beograda i Srbije moraju da čuju, kakvu bi im budućnost ponovo ponudili ljudi koji danas pretenduju da ponovo budu vlast.

Druga afera se tiče Bulevara kralja Aleksandra, gde je opet, gle čuda, pronevereno šest miliona evra. Zašto? Prilikom objavljivanja tendera došle su dve ponude. Jedna ponuda je bila 1,7 milijardi dinara, druga je bila 1,1 milijarda dinara i, naravno, znate i sami kako procedura ide, koja se ponuda prihvata. Međutim, gle čuda, ova jeftinija ponuda se odbija pod nerazjašnjenim okolnostima, prihvata se ova skuplja, ulazi se u rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, a da se ostavlja sumnja kako i zašto je došlo do ove zamene.

Činjenica koja dodatno podgreva sve sumnje i ono o čemu su pričali i građani i moje kolege gradski odbornici, narodni poslanici jeste ta da se firma koja nije dobila posao obaveštava 31.12.2009. godine da nisu dobili posao, a ugovor sa firmom koja će izvoditi poslove je potpisan devet dana ranije. Ja bih samo voleo da mi neko objasni kako i na koji način je to moguće?

Da ne pričam o tome da dnevnik radova nije vođen, kako treba, da se nije vodilo računa ni o tome koliko kog elementa ili elemenata ide u sanaciju, da se nije vodilo računa o nabavci. Ni o čemu se nije vodilo računa, samo o tome kako da se potroše pare.

Sa ove dve afere ću završiti, jer verujem da postoji još poslanika koji žele da kažu još nešto na ovu ili sličnu temu. To vam je afera „Pazl grad“ na Banjici. To vam je neka skupina nekog metalnog i drvenog elementa koje je bilo stecište narkomana, a služilo je samo za ličnu promociju Dragana Đilasa. Šta je problem? To je nekih 750 kvadrata čelične konstrukcije, metala, drveta, plastike, koje je napravljeno bez i jednog jedinog papira, bez i jedne jedine građevinske dozvole i dato je na upravljanje opštini Voždovac. Što je najgore, opština Voždovac je u tom periodu morala da plaća još 200 hiljada dinara za obezbeđenje tog objekta koji ničemu nije služio i bio je neuslovan i nebezbedan za decu. Na ovo smo sugerisali i niko ni tada nije reagovao.

Ono što je za sam kraj ostalo, ovde smo čuli mnoge kritike, tj. u prethodnom sazivu, a i sada ih čujemo van parlamenta, da svaka rekonstrukcija koja se radi u našoj državi ili u gradu Beogradu nije dobra. Oni su nama ponudili samo repliku Terazija. Ljudi koji znaju gde se ovo nalazilo na Novom Beogradu, današnji potez autobuske stanice. To je koštalo građane Beograda 72 miliona dinara. Dakle, 72 miliona dinara ni za šta, nikada nije zaživelo. Takođe, da paradoks bude još veći, grad Beograd je to nelegalno priključio na struju.

Kada uzmete u obzir kako se taj čovek vodio prema finansijama grada Beograda, novcu građana Beograda, nameće se samo pitanje – odakle sve ove pare o kojima su pričali prethodni govornici i na koji način se došlo do tog bogatstva?

Ovim ću završiti – 2018 godine, kao što sam rekao, kao nosilac liste za grad Beograd prijavio je 25 miliona evra samo u nekretninama. Danas smo svedoci da njegov brat ima između 29 i 35 nekretnina. Neverovatno je da jedan čovek u Srbiji ima više nekretnina nego što ima pari čarapa.

Samo taj primer kada posmatrate shvatate koliko je to bogatstvo. Njegove nekretnine su sada procenjene na 5,5 miliona, što znači da su ova braća, ovaj dvojac Đilas u vreme dok je Dragan Đilas bio na vlasti zaradili 30 miliona evra. Dakle, 30 miliona evra, i to samo u nekretninama, da ne pričamo o onih 619 miliona evra.

U ime svih građana koji konstantno zovu, pitaju i na ulici kada smo sa njima ili kada nas sretnu postavljaju ovo pitanje i ja molim sve vas koji imate veze i borite se protiv korupcije da ovo imate u vidu, jer ne možete nikome objasniti da kao propali preduzetnik sa 74 hiljade evra dođete u poziciju da vi i vaš brat budete najbogatiji ljudi u ovom delu Evrope.

Imate odgovornost, imate podršku svih nas, imaćete i u buduće, ali zbog građana, zbog Srbije, čuvajte je, vodite računa o ovakvim pojavama, reagujete, jer mi drugu domovinu nemamo.

Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo Janković, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, današnja tema iz ugla građana može biti i bitna i manje bitna, ali iz ugla nas, narodnih poslanika, moram istaći da je jako bitna. Mislim da su prethodni govornici nabrojali mnogo stvari koje ste do sada uradili.

Ja nisam imao prilike da sarađujem sa vama, prvi put sam poslanik, ali uzimajući u obzir da se politikom bavim već 12 godina, znam i koliko ste toga uradili i čime ste se bavili i naravno da ću podržati vas kao predlog.

Međutim, ono što će odrediti moje mišljenje o vašem profesionalnom radu, zavisiće od onoga što ćete preduzeti u nekim narednim koracima i u narednom periodu.

Kolege koje su pre mene diskutovale, konkretno mislim i na gospodina Mrdića i na Jovanova i koleginicu Sandru Božić, naveli su nešto o čemu ja želim da diskutujem, ali pre svega sa tačke diskriminacije.

Kako se uvek pripremam temeljno za sednice Skupštine, nisam bio lenj, pa sam ušao na sajt, da vidim čime se sve to bavite i kako definišete neke stvari i mislim da je kolega Jovanov postavio jedno dobro pitanje…

(Predsednik: Ja bih vas upozorio – Jóvanov.)

Izvinjavam se.

Dakle, kolega Jovanov je postavio jedno ključno pitanje – da li ćete vi u narednom periodu biti spremni da se nosite sa pritiskom koji vas očekuje?

Takođe, izlaganje koleginice Sandre Božić je završeno pre nekih možda sat ili dva, ali odmah da znate da je ona već predmet fizičko-psihičkog zlostavljanja, a ja ne želim da to preraste u fizičke napade, samo zbog toga što je iznela istinu o bratu najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope, Dragana Đilasa.

Dakle, u narednom periodu, i to ponavljam, sa ovog mesta, koleginica Sandra Božić će biti izložena raznim napadima kojekakvih Đilasovih medija, portala, biće izložena napadima kojekakvih tviteraša, razvlačiće je po njihovom glibu i mulju, prolaziće kroz toplog zeca, samo zato što je imala hrabrosti da kaže i ukaže na sve ono što se dešava oko najbogatijeg čoveka u ovom delu Evrope, Dragana Đilasa.

Ja vas molim sa ovog mesta, pošto sam uveren da ćete biti izabrani, da obratite pažnju i da sa svog mesta zaštitite i nju kao građanina Srbije, pre svega, od diskriminacije koju očekuje u narednom periodu, a startovala je već danas.

Lepo stoji na vašem sajtu da su zadaci ovog državnog organa sprečavanje svih vidova oblika i slučajeva diskriminacije, zaštita ravnopravnosti fizičkih i pravnih lica u svim oblastima društvenih odnosa.

U prethodnom periodu nisam ispratio, nemojte mi zameriti, koliko ste se trudili i borili da diskriminacija ne postoji u svim različitim nivoima. Danas smo u prilici da sam ja zajedno sa svim kolegama koji sede ovde diskriminisan u odnosu na one ljude koji misle drugačije od nas. Njima je dozvoljeno da kažu o nama šta god im padne na pamet, da nam upute bilo kakvu pretnju, da pozivaju na naše ubistvo, linčovanje, vešanje, kako god oni to definisali u svojim tvitovima ili pozivima, a da nažalost za to niko ne odgovara ili se za to niko ne zauzme.

Moje kolege i ja smo u prethodnom periodu, sigurno u proteklih nekoliko meseci, makar na nedeljnom nivou raznoraznim izjavama i saopštenjima sugerisali na to koliko, kako se i na koji način satanizuje porodica predsednika Aleksandra Vučića. Nažalost, prođe dan-dva sve se to zaboravi i dođem u ovu situaciju da nam je normalno, što je apsolutno nenormalno s druge strane, da Čaba Der, ili kako god se taj čovek zove, mađarskim istražnim organima prizna da su mu čak dva klana nudila saradnju po pitanju da izvrši ubistvo predsednika Vučića. Nakon dva dana ta priča je otišla u zaborav. Onda vidite koliko je svest u narodu došla do tog nivoa da nakon konstantnih, svakodnevnih pretnji koje se upućuju na račun predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice to postane svakodnevnica i više se niko na to ne osvrće. Ne smemo to da dozvolimo kao društvo.

Juče je izašao snimak, ne znam kada je to izgovoreno, kada je to snimljeno, zbog građana koji i mene kontaktiraju od jutros. Samo da znate, uznemirenost građana je na jako visokom nivou. Sada pričam ne samo o predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, pričamo o građaninu Aleksandru Vučiću. Zamolio bih sve samo da se stave u poziciju da umesto imena i prezimena Aleksandar Vučić čuju svoje ime i prezime. Njegov kraj će biti vrlo tragičan. Put kojim je krenuo je tragičan za celokupnu njegovu familiju, od Angeline, Anđelka, roditelja Aleksandra Vučića, do Danila, Milice i Vukana, dece Aleksandra Vučića. Sa tim što Vukan ne znam da li ima tri godine.

Da li ste, ljudi, svesni kolika je to opasnost, mržnja, kada se dete, za koje se ne zna ni da li ima tri godine, dovodi u kontekst da će i njemu da se presudi i da će imati tragičan kraj? Zbog čega? Zašto? Što mu je otac Aleksandar Vučić? Što ne mislite kao taj Aleksandar Vučić?

Pitam sve ovde ljude u sali, ljude koji nas gledaju – kako ćete se osećati ili kako biste se osećali da izađete na ulicu, da vam neko priđe i pomene imenom i prezimenom oca, vašu decu i kaže da će doživeti tragičan kraj? Hajde, ljudi, da ne diskutujemo ovde o instituciji predsednika. Hajde da diskutujemo o pravima građanina Aleksandra Vučića. To će biti vaš posao, gospođo Janković, u ovom ili onom obliku, kako god to želeli da definišemo. Ovo je direktno u vezi sa vašim poslom i sa onim sa čime ćete se vi baviti u narednom periodu.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ovlašćen je da sprovodi postupak po pritužbi u slučajevima diskriminacije osoba ili grupe osoba koje povezuje isto lično svojstvo. Dakle, ovo je i deo vašeg posla. Takođe, prati sprovođenje zakona i drugih propisa, inicira donošenje ili izmenu propisa radi sprovođenja i unapređivanja zaštite o diskriminaciji i daje mišljenje o odredbama nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču zabrane diskriminacije.

Ja sa ovog mesta sada mogu da vam kažem da ćete vi kao poverenik imati punu našu podršku, ali isto tako ćete imati i opterećenje u smislu ovih pitanja. Kada se ovakve stvari dešavaju, a izostane vaša reakcija, budite uvereni da ću vas ja sa ovog mesta pitati zašto je ta reakcija izostala. Zašto kada izađe tekst o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, gde se direktno poziva na njegovo ubistvo, svi to smatraju normalnim, a ne sme niko da kaže da je Dragan Đilas uzeo 619 miliona evra, da je najbogatiji čovek u ovom delu Evrope i da mu je rođeni brat ili brat, kako god, kolekcionar stanova? Znači, taj čovek, njegov brat nije u stanju da obiđe sve te stanove u roku od 24 sata. O njima ništa ne sme da se piše, a o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici je dozvoljeno sve. E, pa to nije Srbija u kakvoj želimo da živimo. Ne vezano da li je to Aleksandar Vučić, neka se taj čovek zove kako god, prava važe za sve jednako i isto.

Molim vas da o tome povedete računa i da se o svim vidovima ove diskriminacije pozabavite, kao što ste se uspešno bavili i o diskriminaciji o pravima i dama i različitih verskih pripadnosti ili rase, kako god to želite da definišete. Ovakav vid mora da se uvede kao nešto što je normalno. Kolege su pričale da je to sve definisano zakonom i slažem se. Kada budu dolazili ovde predstavnici Vlade, ponavljaću jedno isto pitanje, jer me zanima kada ćemo konkretno dobiti odgovor i kada ćemo konkretno kao društvo svi dobiti tu svest da nije normalno i nije dozvoljeno da bilo kome pretite samo zato što se ne slažete sa njim.

Diskriminacija po definiciji, u nekoj najširoj definiciji, predstavlja razlikovanje i odlučivanje da li je neko dobar, poželjan društvu na osnovu nekih razlika. Sada ovde u ovoj definiciji se svi mi pronalazimo zato što, eto, nas u ovoj sali diskriminišu ljudi koji ne misle kao meni. Dakle, ja nemam jednaka prava da se osećam bezbedno na ulici, da izađem, samo zato što podržavam politiku SNS i Aleksandra Vučića, jer će Nogo da dođe i da napadne mene ili nekog iz mog okruženja ili moje porodice.

Kada sam dobijao pretnje nisam se obazirao na njih, jer, kao što su moje kolege rekle, uvek je najteže porodici i onim ljudima kojima je stalo do vas, oni najteže prolaze kroz te stvari i oni se brinu za vas. Da li treba u 21. veku da živimo u strahu i zebnji da ne smemo da kažemo šta mislimo? Pa, nas ubeđuju ovde da postoji nekakva cenzura medija, a na njihovim medijima stoje slike gde se sin predsednika Aleksandra Vučića Danilo Vučić nalazi na slikama kojekakvih kriminalaca. Pa, na taj način mu direktno crtate metu, ljudi. Ne znam kako neko može mirno to da posmatra i da ne reaguje. Kada stavite sliku Danila Vučića na istu sliku gde se nalaze kriminalci pripadnici različitih klanova, kakvu poruku šaljete? I sve to prođe, dva dana dosta čuda i nikom ništa.

Mislim da su ljudi u našoj zemlji dovedeni u tu situaciju, ja sam pre godinu dana na to sugerisao i upozoravao, da će biti normalno da se preti Aleksandru Vučiću i da će to biti neka svakodnevnica. Nažalost, došli smo u tu situaciju da kada jedan kriminalac, plaćeni ubica prizna da je dobio ponudu da ubije predsednika Aleksandra Vučića od dve različite mafije, ama baš niko ili malo ko, retko ko odreaguje.

Što se tiče zakona i kako se on definiše, o tome je pričao gospodin Mrdić, neću se ponavljati, ali samo još jedna stvar. Različito postupanje prema pojedincima ili grupama na temelju činjenice koja ih određuje različitima smatra se diskriminacijom.

Ovde već morate da znate još jednu stvar. Polako završavam, gospođo Janković. Ne radi se ovde o diskriminaciji mene, mojih kolega narodnih poslanika, Aleksandra Vučića kao Aleksandra Vučića, da li predsednika ili građanina. Morate da shvatite da pretnje Srđana Noga i konstantno pozivanje na ubistvo Srđana Noga nisu pozivanja samo na ubistvo ljudi koji su članovi ili funkcioneri SNS ili predsednika države, to je poziv na ubistvo 60% ljudi u Srbiji koji su pružili podršku SNS, koji su glasali za nas. Na ovaj način se diskriminišu ti ljudi samo zato što podržavaju odgovornu politiku koju danas sprovodi država. Ja ne mogu nemo da ćutim i da posmatram da se to dešava, a da ne reagujem i da vas ne zamolim da se pozabavite i ovim pitanjem.

U Srbiji nikada nije bilo mesta nasilju od kada je SNS na vlasti, uvek smo se borili protiv toga. Kada su upućivane i pretnje, uvek smo bili ti koji smo želeli da spustimo loptu i da se sa političkim neistomišljenicima razgovara o svakoj temi, da učestvujemo u dijalogu. Oni taj dijalog neće, ne žele, znaju da argumente nemaju, jer rezultate iza sebe Dragan Đilas nikad nije imao, pa kako o nekim rezultatima i da priča. Ali, jedino im je preostala gola mržnja i to da pokušaju nekog da zastraše ili da nekog motivišu da izvrši atentat na predsednika Aleksandra Vučića. Sa takvim stvarima mora da se prekine, mora da se završi jednom za svagda i država konačno mora jasno da pošalje poruku da pretnja bilo kome, bilo kom građaninu Srbije je apsolutno nedozvoljena i nezamisliva.

Ja ću podržati vas kao predlog i isto tako uveren sam da ćete najdobronamernije shvatiti sve ovo o čemu sam ja sada govorio. Građanima Srbije želim samo da poručim da zadrže svoju prisebnost, da ne budu uznemireni. Imam puno poverenje u državne organe Srbije, pre svega vojsku i policiju. Neće Srbiju zaustaviti propali političari, poltroni Dragana Đilasa, poput ovog Srđana Noga. Srđan Nogo je svoju političku karijeru završio, ostalo mu je još samo da na ovaj način pokuša da pridobije neki jeftin politički poen od onih najekstremnijih ljudi koji jedino što znaju i umeju jeste da mrze Aleksandra Vučića i SNS, ali uveren sam da će Srbija i u narednom periodu ići napred, jer sve to dugujemo našoj deci i generacijama koje dolaze. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, za razliku od prethodnih govora, ja ću svoje današnje izlaganje početi drugačije i nadam se da predsedavajući neće imati ništa protiv.

Današnji datum nekom predstavlja rođendan, možda je važan iz nekog drugog ugla, ali današnji dan predstavlja Svetski dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Kao neko ko se u proteklom periodu čvrsto zalagao za prava žena i za iskorenjivanje ove pošasti koja defakto postoji u našem društvu, postoji u svakom društvu, osećam potrebu da se danas obratim ženama koje nas gledaju, koje će slušati možda ovaj prenos i da im poručim da nisu same, da nikako ne trpe nasilje i da to nasilje prijave, jer na taj način učiniće da nasilnik dobije zasluženu kaznu, a pre svega zaštitiće svoj život i sačuvaće svoj život.

Nasilje nije samo fizičko nasilje. Nasilje je i kad vam neko preti, kad vas neko vređa, kad vas neko maltretira i na psihičkom planu. Molim vas da nikada ne budete neme kada tako nešto doživljavate.

Ovo mesto je posebno bitno da se sa ovog mesta tako nešto spomene iz prostog razloga što je doskorašnja predsednica Skupštine gospođa Maja Gojković, jako dugo trpela i fizičko nasilje i verbalno, zato što su pojedine koleginice iz ovog saziva bile žrtve različitih vrsta nasilja i sve to samo zato što, jel te, ne misle kao Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i samo zato što misle svojom glavom ili rade posao onako kako se to njima ne dopada.

Nisu žrtve bile samo žene koje pripadaju SNS. Podsetiću vas da su nasilje trpele i novinarke, od prebijene Goce Uzelac, Mare Dragović, od Ivane Vučićević sa „Studija B“, od Barbare Životić, više se ne mogu setiti ni ko je sve prošao kroz njihovog toplog zeca, gde su najpogrdnijim imenima nazivane, okarakterisane, da ne govorim i da su pojedine voditeljke samo zbog profesionalnog obavljanja svog posla dobijale epitete kakvi se ne daju nikada i nigde.

Nasilje nigde nije dobrodošlo, za nasilje nigde nema mesta, a posebno nema mesta kada se to nasilje dešava damama. Zato sam morao da počnem ovo izlaganje na ovaj način i hvala vam što ste imali razumevanja.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, mislim da svako izlaganje koje se tiče ekonomskog dela plana jako je teško počet bez pohvala na račun Vlade Srbije, ministra gospodina Siniše Malog, ali pre svega na osvrt i na rezultate koje je Vlada Srbije i Republika Srbije postigla od kada je na čelo došao predsednik Aleksandar Vučić.

Ovi sporazumi, moje kolege su, istaći ću to ponovo, rekle gotovo sve. Ne bih želeo da se ponavljam i da idemo u krug sa tim hvalospevima, jer i građani su svesni koliko toga je urađeno u prethodnom periodu, koliko se u ovoj teškoj situaciji država ne dobro, odlično nosi sa korona krizom i to se vidi na svakom koraku.

Ono što je meni interesantno jesu tri sporazuma. Kratko ću se osvrnuti na njih i samo želim da na taj način sugerišem građanima da politika Srbija 2020-2025, kao i osnovnih šest postulata koje je postavio predsednik Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka pred Vladu Srbije se poštuju i ovo je pokazatelj da se ide u tom smeru.

Prvi se tiče borbe za zdravlje svih naših građana i prevazilaženja ove korona krize. To je sporazum koji se potpisuje sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Vrednost sporazuma je 92 miliona evra. Nema se tu preterano šta mnogo dodati. Svesni smo u kakvoj smo situaciji. Svesni smo da će te kovid laboratorije, koje su planirane da se finansiraju iz ovih sredstava, učiniti da se naše zdravlje poboljša, da brže izađemo iz ove krize.

Katastrofalan je podatak da do današnjeg trenutka imamo sedam i po hiljada zaraženih ljudi. Te brojke se uvećavaju i moramo apelovati na odgovornost pre svega svih naših građana.

Država će učiniti koliko može, ali opet je do svih nas. I ovaj sporazum je jako dobar, jer pokazujete da mislite o svim građanima, jer se postavljate u ugao običnog čoveka, koji zna da ako se danas, sutra zarazi, dovešće u opasnost i sebe, ali i svoje najbliže.

Što se tiče drugog sporazuma, on se potpisuje sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Tiče se finansiranja i ublažavanja ove pandemije u iznosu od 200 miliona evra. Fenomenalna stvar. Dakle, za nabavku svih onih potrebnih stvari koje su neophodne za život građana. Ovo je dokaz da kada razmišljate racionalno, kada se vodite interesom građana, donosite i ovakve sporazume i ovakve odluke.

Mislim da su moje kolege u prethodnim izlaganjima rekli sve. Ja ne želim da se ponavljam, samo ću apelovati na sve građane da imaju u vidu koliko je bitno svakom čoveku u našoj zemlji da što brže izađemo iz ove krize i sa što manje žrtava, jer je evidentno da gubimo ljude i evidentno je da ovaj virus stvara ogromne probleme svima i da niko nije od njega zaštićen.

Što se tiče trećeg sporazuma, koji je meni posebno interesantan, ja sam neko ko dolazi sa opštine Voždovac. Šef sam i odborničke grupe SNS u Skupštini grada Beograda i kada slušam moje kolege koji dolaze iz drugih mesta Srbije,

žao mi je što mnoge moje kolege misle da je u Beogradu idealna situacija. Nažalost, najgori gradonačelnik u istoriji ostavio nam je takvu pošast da je to neverovatno.

Gospodine ministre, vi ste imali tu sreću da sednete u fotelju posle Dragana Đilasa, opet i nesreću, jer vam je ostavio praznu kasu i razrušen gotovo Beograd.

Moram da priznam da i na opštini Voždovac, za ljude koji ne znaju koja, se prostire od Autokomande do Bubanj potoka, verujte da naša naselja nemaju kanalizaciju sva. Dakle, ljudi kojima je neophodno da dođu do Terazija možda dvadesetak minuta ili pola sata, nemaju kanalizaciju.

Tek dolaskom SNS na vlast počelo je to da se menja. Vi ste, ministre, učestovali i u projektima i što se tiče i Ripnja i Zuca i Pinosave, Belog Potoka. Dakle, niko ništa nije prstom mrdnuo do 2013, 2014. godine, srazmerno, paralelno sa dolaskom SNS na vlast na nivou republike. Morate da znate da je prema nekim istraživanjima u Beogradu čak 560 hiljada građana bez kanalizacije.

Eto, kako je Dragan Đilas sa svojim režimo DS vodio Beograd i kako su se oni ponašali prema Gradu Beogradu, a to vam je slika i prilika kako bi se danas, sutra, opet ponašali. Dakle, jedino svoj interes, jedino svoji džepovi.

Ovo je jako dobro, vi znate da po programu „Srbija 2020/25“ je navedeno da će svaka kuća u Srbiji imati vodu i kanalizaciju. To je ono što je bitno gde pokazujemo da nam je bitan kvalitet života svakog građanina, ma gde on živeo.

Pričali smo juče, poštovani ministre, diskutovali smo o tome, da smo samo na uštedu onih kamatnih stopa, o čemu ste juče pričali, mogli da uštedimo 500 miliona evra, da su oni bili odgovorniji, da su bolje vodili državu. Danas pričamo o paketima i ovih sedam sporazuma, ukupne su vrednosti negde oko 700 miliona evra, a samo neke firme jednog čoveka Dragana Đilasa su prihodovale 619 miliona evra.

Dakle, sve o čemu mi danas pričamo i sve o čemu smo juče pričali je negde približno onome što je Dragan Đilas sebi u transakcijama sa svojim privatnim firmama dok je bio država zaradio.

Sa time ću završiti, šef naše poslaničke grupe, gospodin Aleksandar Martinović, na početku se osvrnuo kada već pričamo o milionima, kada već pričamo o sekundama, neverovatno je gde god se petlja sa nekim sekundama reklamnog prostora, spotova, televizija, miliona, uvek nekako stoji Dragan Đilas.

Neverovatno je da taj čovek ima toliku maniju sa medijima da mu se sve svodi na to da li će neki mediji kontrolisati ili će pisati kako on želi, ali činjenica da dve televizije „Nova S“ i N1 za 408 spotova naplate 1,2 miliona dinara, odnosno 2.941 dinar po minutu za jednu vrstu spota, gde pozivaju na bojkot i jasno govore da samo ako bojkotujete izbore i ako svaki glas koji izađe na te izbore znači glasanje za Aleksandra Vučića, ima jednu tarifu, a ako spot SNS, 28 spotova se plati 3,9 miliona dinara, odnosno 139 hiljada dinara po minutu, vidite koliko su ljudi spremni da lažu i obmanjuju.

Čisto da bi građani Srbije znali, oni ovu odluku pravdaju time što taj spot za bojkot, zamislite molim vas, nije politička propaganda, a šta je? Da se nije možda reklamirao neki modni brend, neka prodavnica, neki diskont ili se direktno pozivalo na bojkot?

Vama poštovani ministre želim puno uspeha, želim da ovi sporazumi budu nastavak i kontinuitet odgovornog vođenja politike koju je trasirao predsednik Aleksandar Vučić, a građanima Srbije želim dobro zdravlje, da se čuvaju, da čuvaju svoje bližnje i da svi zajedno izađemo što bezbednije i što bezbolnije iz ove krize. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, moram priznati da su prethodni govornici rekli gotovo sve što se tiče ovog današnjeg dnevnog reda i smatram da je svako od govornika dao veliki doprinos kako bi pre svega građani koji gledaju ovaj prenos i koji će ispratiti sve ono što se danas dešavalo na sednici Skupštine moći lakše da shvate šta je to o čemu smo danas diskutovali.

Ja ću se samo kratko osvrnuti na tri izmene koje su meni nekako najviše interesantne i te tri izmene pokazuju pre svega tri činjenice. Ta prva je da ste imali razumevanja za potrebe građana, druga izmena je činjenica da ste razumeli i kako dišu lokalne samouprave, a treća se odnosi na domaćinsko ponašanje, kakvo ima Ministarstvo finansija već neki period unazad i koje omogućava finansijsku stabilnost naše zemlje.

Prva izmena, dakle najveće promene se odnose u suštini na olakšavanje poreskog postupka i na taj način omogućava se ljudima da elektronskim putem izvrše sve ono što im do sada nije bilo moguće da urade. To se odnosi na povraćaj ili proknjižavanje duga, da li umanjenje, pogrešno plaćenog poreza ili povraćaja istog i na taj način ste pokazali da razumete potrebu, pre svega reći ću mlađih klijenata kojima je mnogo lakše da to urade elektronskim putem. Uveren sam da ćete u kratkom vremenskom periodu imati konkretne rezultate gde ćete videti koliko je zapravo to bilo neophodno.

Na ovaj način skraćujete postupak, štedite vreme, ali štedite vreme i građanima koji će iz svojih domova moći da obave ono što je njima neophodno.

Što se tiče druge izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu to je veoma važna izmena. Ona se tiče prosto stvari koje omogućavaju da se porez na poklon, nasleđe prebaci lokalnim samoupravama, da to ne radi više Poreska uprava i na taj način pokazujete spremnost da rasteretite jedan deo sistema, ali i na taj način pokazujete poverenje koje imate u lokalne samouprave, jer de fakto one svoj budžet, narodski rečeno i pune na taj način. Smatram da će motivisanost lokalnih samouprava biti još veći i da će se na taj način maksimizirati naplata tog poreza.

Tu ste pokazali spremnost na decentralizaciju, pokazali ste spremnost na saradnju sa lokalnim samoupravama i to je dobro, jer mislim da ti ljudi na svom terenu ipak najbolje poznaju i svoje probleme i znaju da se bore za svaki dinar za svoje građane.

Ono što je meni posebno interesantno gde ste danas pokazali i činjenicu kako se domaćinski vodite prema svakom dinaru građana Srbije, jeste činjenica gde se u izmeni i dopuni Carinskog zakona produžava period, a tiče se kazni u carinskom prekršaju.

Ovo je jako dobro, jer na ovaj način dajete dodatno vreme državi narodski rečeno da se naplati, dajete dodatno vreme da se reaguje i time pokazujete da vam je stalo da svako onaj ko učini prekršaj svoju kaznu plati. Naročito je to bitno istaći danas kada smo do pre nekoliko nedelja ili meseci imali jednog predsednika opštine u gradu Beogradu, opštine Stari Grad, Marka Bastaća koji je baš uhvaćen u švercu deviza 13 hiljada evra na aerodromu Nikola Tesla. Postaviću u nekom narednom periodu pitanje – dokle se stiglo sa tim?

Dakle, moramo da pokažemo da ljudi koji su na vlasti ili po svaku cenu žele da budu vlast ne mogu biti zaštićeni u prednosti u odnosu na bilo kog građanina Srbije. Na ovaj način ste pokazali spremnost da se borite i da zaštite svaki dinar građana Srbije, jer ćete na isti taj način taj dinar vratiti građanima kroz i nove puteve i nove domove zdravlja, nove investicije, nova radna mesta ili u krajnjem slučaju, ono što građane najviše raduje, još veće plate i penzije.

Završiću sa time, žao mi je, kao i svaki put doneli ste nam jednu lepu vest na početku ove sednice, ali žao mi je što smo se malo tome posvetili, jer verujem, nije tačka dnevnog reda ali moramo da se osvrnemo na to, drugi put izlazak Srbije na međunarodnu finansijsku scenu, ako tako možemo reći, na Londonsku berzu je nešto je bilo do skoro nezamislivo. Prvi put kada smo izlazili sećam se da su tada ljudi koji su upropastili Beograd i Srbiju pričali kako je to laž, pa su nas onda ubeđivali da to nije bilo dobro, svašta smo nešto čuli i mnogo vam hvala što ste napravili ovu komparaciju gde ste jasno pokazali da smo mi danas izašli po stopi, ispravićete me, negde oko 2%, a da smo 2011. godine izašli sa stopom 7,25%, jel tako? Dakle, dobro sam zapamtio. I izvukli ste paralelu da smo mi sada tri puta bolji, uspešniji, da su oni iste uslove primenili te 2011. godine, samo bi na kamatama uštedeli 500 miliona evra.

Poštovani ministre i poštovana saradnice ministra Siniše Malog, da su ti ljudi mislili o bilo čemu, a ne samo o ličnom interesu i ličnom bogaćenju, ne bi ostavili u Beogradu dug od milijardu i 200 miliona evra i ne bi Srbiju bacili na kolena pa da se mi onda borimo snažnim reformama, nepopularnim, da obezbedimo građanima i plate i penzije. Dakle, da su mislili kako da život građanima učine boljim, a ne kako da 690 miliona evra strpaju u svoje džepove, danas vi ne bi imali ove probleme i ne bi imale mnoge probleme i pre ovoga sa kojima biste se borili.

Žao mi je što i danas nakon ove sednice će vaš odličan rezultat koji je posledica odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije biti pokušan da se baci u neku ljagu i da se baci neka senka, ali mislim da i sada oni najveći skeptici, ljudi koji su najmanje poverenja imali, više ne mogu ništa da kažu, jer i ovo je još jedan u nizu dokaza koliko je jaka srpska ekonomija i koliko se danas vodi računa o svakom dinaru i koliko smo danas uspešni.

Istakli ste još jednu stvar i sa time ću završiti, danas i ovim nismo povećali javni dug, mi sa današnjim vestima vraćamo dugove i sve ono što su nam ostavili u nasleđe ljudi koji danas misle da mogu nekog opet da obmanu, da ukradu nečije poverenje pa da se opet dočepaju kase i vrate na vlast. I danas ste pokazali zašto Srbija i u trenutku ove kovid krize koja vlada u celom svetu je jedna od retkih zemalja koja može da povećava i plate i penzije, ali i da investira.

Hvala vam na tome, hvala vam što sledite odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića koji je na udaru poslednjih nekoliko ne samo nedelja, meseci, konstantnom udaru izložen od ljudi koji ga mrze samo zato što je uspešniji, kvalitetniji, pošteniji od njih i samo zato što neko drugi želi na silu da dođe na vlast.

U nama, kao što su prethodne kolege rekle, uvek ćete imati odgovornog saradnika, imaćete ljude koji će uvek ovako dobre predloge podržati, ali ćemo uvek biti i tu da prenesemo mišljenje građana o svakoj temi. Hvala vam za ove dobre vesti, hvala vam za ove dobre predloge i nadam se da ćete u narednom periodu doneti nam još dobrih vesti i predloga, kako bi svi zajedno kao jedan veliki tim radili za tim koji se zove Srbija, građani Srbije i na opšti interes svih generacija koje danas žive i koje tek dolaze. Hvala.

Poštovani predsedniče, predstavništvo, uvaženi ministre, koleginice narodne poslanici i kolege narodni poslanici, pa nakon velikog broja izlaganja prethodnih kolega, ostalo je malo toga da se doda, kaže nešto novo ili da se napravi neki osvrt dodatni na rebalans budžeta, ali to ne znači da moramo da se stidimo ili da ne ponovimo ono što je dobro.

Neko od prethodnih govornika, mojih kolega, istakao je jednu jako bitnu stvar kojoj se nismo dovoljno posvetili, a to je činjenica da o rebalansu i o novcu koji danas postoji u budžetu naše zemlje ne bi govorili da nije došlo do onih, moramo priznati, bolnih reformi koje su se dešavale 2014. godine. Moramo priznati da za uspeh i Vlade, i same Republike Srbije najodgovorniji su građani Srbije, koji su te 2014. godine izneli najveći teret, a među njima penzioneri kojima smo i danas zahvalni za svu onu žrtvu koju su podneli u tom periodu.

Da tada nismo napravili zaokret u našoj ekonomiji, doživeli bi kolaps i pitanje je da li bismo imali danas o čemu da raspravljamo.

Nešto na šta moraju građani Srbije da obrate pažnju i da se zamisle u jednoj sekundi jeste i činjenica da samo vratimo vreme i da pomislimo kako bi se država borila protiv korone da se ona desila 2012. godine ili 2013. godine? Da li bi bila ovako uspešna i koliko bi žrtava imali da nam se to ne daj Bože desilo 2012. godine ili 2013. godine, kada je zemlja Srbija u svakom pogledu i svakom smislu bila na kolenima.

Ono što smo danas čuli ovde jeste samo dokaz jednog kontinuiteta koji ima Vlada Republike Srbije, kontinuitet politike SNS koju je trasirao predsednik Aleksandar Vučić i najbolje dokazuje i pokazuje da i kada smo slušali ekspoze premijerke gospođe Ane Brnabić i kada smo usvajali predlog da se osnuju tri nova ministarstva, smo dobili danas potvrdu kada vidimo za šta se i gde usmerava novac putem ovog rebalansa.

Da pričamo sada o tome da smo odvajali 100 evra svakom punoletnom građaninu kako bi pomogli da se što lakše prebrodi ova kriza, mislim da je suvišno jer je više puta ponovljeno. Ali, ponoviću još jednom da je to samo pokazatelj da država ume da stane iza svojih građana onda kada je to najpotrebnije i kada je najteže.

Smatram da sve ono što smo danas čuli i što je ovlašćeni predlagač, moja koleginica Aleksandra Tomić pričala i što je govorio gospodin Siniša Mali najbolji su dokaz kako može da se odvoji novac kada se domaćinski vodi ministarstvo, kada se domaćinski vodimo novcem svih građana Srbije.

Ono što moramo da napomenemo i što je najbolji osvrt na sve ono što se dešava danas, jesu činjenice i samo da pogledamo period kako je bilo nekada ranije, a kako je danas i danas smo više puta čuli, ali mislim da je to nekako govoreno bez nekog posebnog osvrta. Dakle, ljudi imamo činjenicu da je do 2012. godine ili 2013. godine nezaposlenost bila 24%.

Danas je nezaposlenost na rekordnih 7,3%. Ako ćemo da pričamo o tome da li su to građani osetili u svom džepu, pa naravno da jesu, jer je prosečna plata tada bila negde oko 350 evra, dok je danas preko 510 evra. I to nije dovoljno i mi se na tome nećemo zaustaviti. Zato je u programu „Srbija 2025“ predviđeno da prosečna plata bude iznad 900 evra, i nikada nećemo stati uljuljkani poverenjem koje nam daju građani.

Ove stvari moramo uvek da podvlačimo iz prostog razloga što smo svi zajedno kao predstavnici SNS, ali pre svega predsednik Aleksandar Vučić, a zatim i vi gospodine ministre, ovih dana izloženi jednom vrstom linča i torture gde vas na najprizemniji način prozivaju oni koji su Srbiju bacili na kolena. Indirektno i direktno oni su krivi zašto je naša zemlja bila 2012. godine i 2013. godine na ivici bankrota.

Neverovatna je doza licemerstva da danas ljudi koji su sve činili da upropaste našu zemlju, a da paralelno sa tim od sebe naprave multimilionere danas drže slovo i kritikuju ljude koji prave evidentne rezultate. I prosto mi je neverovatno danas kada čujem da najgori gradonačelnik u istoriji Dragan Đilas kritikuje bilo koga za bilo šta.

Vi ste imali i tu priliku i bili ste gradonačelnik Beograda, sećate se kakvu ste situaciju zatekli, o kasi i ne želim da govorim, jer kase faktički nije ni bilo, ostavljen vam je dug od milijardu i 200 miliona evra. Ostavljena su vam rasturena preduzeća, ostavljen vam je javašluk i sa time je bilo neophodno da se neko izbori. I dan danas se vraćaju ti dugovi i dan danas se rešavaju repovi koje nam je Dragan Đilas ostavio, ali je neverovatno da neko ko je direktno upropastio grad Beograd po direktnom odgovornošću, danas pretenduje da bude, ne znam predsednik Vlade, predsednik Republike i sve predstavljajući sebe kao neko novo lice, kao da nikada nije imao priliku da za nešto odlučuje i da se za nešto pita. I prosto čovek mora da se zapita da li on stvarno toliko smatra da su ljudi ovde u Srbiji zaboravni, da patimo svi od neke kolektivne amnezije i da smo svi zaboravili kako je on u periodu dok je bio na vlasti od jednog propalog preduzetnika sa 74 hiljade evra, došao do bogatstva od 25 miliona evra samo u nekretninama.

Ne želim da pričam o 619 miliona evra koje su njegove firme zaradile trgujući državnom televizijom dok je on bio vlast, dakle, dok je on bio država, ali moramo svi zajedno da sagledamo neke stvari i da pogledamo realno da danas najveći kritizeri i ovog rebalansa i svake odluke koju donosi Vlada republike jesu upravo oni ljudi koji su našu zemlju upropastili. To je vrhunac licemerja i uvek i na svakom mestu te stvari moramo da ponavljamo iz prostog razloga što i u narednom periodu, uzimajući u obzir da Korona virus će potrajati, donosićemo i teške mere, uveren sam da će biti i nekih situacija za koje će oni pokušati kao i svako da iskoristi za svoje neko sitno politikanstvo, bićemo izloženi i vi i mi i svi zajedno jednoj vrsti linča, kao i svaki put do sada.

Izdvojili ste jednu jako bitnu stvar, da smo četiri godine zaredom imali suficit i složio bih se sa nekim od prethodnih govornika, Srbija je u prethodnom periodu evropske i svetske rezultate na najvišem nivou beležila u sportu. Beležili su i neki naši naučnici, mladi, pametni ljudi, ali u ekonomiji smo se uvek stideli negde i bili smo u kraju.

Sada kada smo po svim relevantnim mišljenjima na prvom mestu i dalje ta slika bivšeg režima DS pokušava da nas ubedi da eto i taj MMF su SNS botovi, svako ko nas pohvali i to su bodovi, a svako ko nas kritikuje to su najpametniji ljudi na svetu. I tu vidite koliko ti ljudi su više izgubili svaki dodir sa zdravim razumom.

Ono o čemu ste vi gospodine ministre pričali jeste najbitnije što se tiče ovog rebalansa, a i biće samo uvod u budžet za 2021. godinu, a to je dodatno jačanje naše ekonomije i dodatno jačanje borbe protiv Korona virusa. Ovde su kolege pomenule i zaista je na ponos činjenica da se grade kovid bolnice i u Kruševcu i u Beogradu, činjenica je da pored opšte krize u svetu, mi ne odustajemo od bitnih projekata, od investicija, ne odustajemo od infrastrukture i time pokazujemo da sve ono što smo štedeli i što smo pravilno rasporedili u prethodnom periodu sada dolazi kao plod za sve naše građane.

Mislim da je jako bitno istaći ovo što se napomenuli takođe u svom izlaganju, to je činjenica da subvencionišemo za 5,1 milijardu dinara poljoprivredu i mislim da je to jako dobro, jer je ovo samo nastavak naše brige za selo i otvaranja ako možemo tako reći, novog ministarstva koje će se baviti tim pitanjima.

Gospodin Nedimović, uveren sam da će zajedno sa novim ministrom uspeti da naše selo dodatno ojača i uzimajući u obzir da imam i prijatelje i rodbinu na selu, ova vest ih je jako obradovala. Tako da i potražnja za tim subvencijama je mnogo veća nego u prethodnom periodu. Smatram da je to jako dobro.

Ono na šta još moram da se osvrnem i sa time ću završiti uvažavajući, da i ostale kolege imaju još mnogo toga da kažu, novca ima onoliko koliko se štedi i koliko se pametno taj novac ulaže i investira i kada se misli o svakom dinaru. Da su se neke prethodne vlasti ponašale prema budžetu Republike Srbije kao prema svom kućnom budžetu, ne bi imali tolike probleme 2013, 2014. godine ili 2015. godine. Da su vodili računa o svakom dinaru, a ne da vode računa kako će im svaki drugi ili treći završiti u svom džepu, ne bi mi bili u tako teškoj situaciji.

Mislim da ste tu u pravu gospodine ministre, kada ste rekli kada se vodi računa o svakom dinaru i da on ne ode na stranu i da se ne proneveri, onda novca ima. Kako su oni vodili računa, čuli ste na primeru grada Beograda, ali najdrastičniji primer je i sa time ću završiti, jeste primer opštine Stari Grad. Đilasov kandidat za gradonačelnika Marko Bastać, koji se proslavio koje kakvim aferama švercovanja od 13.000 evra, preko granice, preko onog da se i ne vraćam na kuma, zlostavljanja kuma, dok je vodio opštinu Stari Grad, u periodu od 2016. do 2020. godine, pazite sad, za razno razne agencije je izdvorio 1,7 miliona evra. Dakle, jedna opština je za četiri godine izdvojila 1,7 miliona evra za razno razne agencije koje su služile samo za ispumpavanje novca građana Starog Grada, građana Beograda. Te agencije su pare dobijale na razno raznim tenderima, a onda su te agencije na ruke isplaćivale taj novac aktivistima ili funkcionerima Đilasovog saveza. De fakto, građani Starog Grada su plaćali one ljude koji su se tukli ovde sa saobraćajnim znacima, koji su napadali ovaj dom pokušavajući da ga sruše, da ga zapale, de fakto je su svi građani plaćali aktiviste Dragana Đilasa, Marka Bastaća, Vuka Jeremića i Boška Obradovića da se ponašaju kao huligani po gradu Beogradu. To nam najbolje oslikava kako oni doživljavaju državnu imovinu i državna sredstva.

Da ne govorimo o tome da je u opštini Stari Grad bila Televizija Šabac, da ne shvati neko pogrešno, nemam ništa ni protiv jednog medija, ali samo mi objasnite kakva je logika da Televizija Šabac ima prostoriju u opštini Stari Grad.

Dok se cela zemlja i svaka opština u Srbiji i ceo grad Beograd borio da olakša život građanima, da im izađe u susret u nabavci sredstava za dezinfekciju, za čišćenje, maski, rukavica, opština Stari Grad, pazite sad, u doba Korone, krize opšte, izdvaja više od 14 miliona dinara za kupovinu računara u opštini Stari Grad. Ljudi moji, jel moguće da su vam najpreči poslovi bili kupovina računara u opštini Stari Grad. Na 75 zaposlenih koliko ih je bilo u toj opštini, izdvojili su više od šest miliona dinara za kancelarijski materijal. Ljudi moji, šta će da rade sa šest miliona dinara za kancelarijske potrebe na 75 zaposlenih? I to vam najbolje oslikava kako su oni doživljavali kasu, a da je prevedemo, ako je još nekom to teže da shvati, dakle, kao plen koji treba poharati na sve moguće načine nameštene tendere i ostale kombinacije kako bi oni rekli, te pare izvući, staviti u svoje džepove, dati aktivistima i onda njih pustiti da se bore za njihov lični interes i za to da Dragan Đilas opet sedne u fotelju.

Kako bih sa tim završio, previše sam govorio, nisam očekivao da će ovako vreme brzo proleteti, poštovani ministre, ja ću vas zamoliti u ime svih građana Srbije da nastavite sa ovom odgovornom politikom ulaganja sredstava svih građana Srbije, da dosledno sledite politiku Aleksandra Vučića koja je započeta još 2014. godine i da svi zajedno, kao i Skupština, kao Vlada, kao jedan veliki tim sa našim građanima, od naše Srbije činimo još lepše i još bolje mesto za život, jer mi drugu zemlju nemamo i prečeg interesa od boljeg života naše dece i svih građana u Srbiji nemamo. Hvala vam i živela Srbija.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja se izvinjavam što vaše predsedavanje počinje sa povredom Poslovnika, član 107. koji govori o tome da je govornik dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Izvinjavam se, ali smatram da je izlaganje prethodnog govornika, u najmanju ruku, bilo nepristojno. Dakle, dobacivati predsedavajućem, prozivati ga i pitati ga da li vas sluša ili sluša nekog ko sedi s njegove desne strane, u najmanju ruku je neprimereno.

Takođe, na taj način se ophoditi prema jednoj dami, složićete se svi ovde, je neprimereno.

Ono što ste vi rekli ovde i pozivate se konstantno da nešto niste čuli, prozivajući ili pominjući kolegu Đorđa Milićevića, morate da znate da je neophodno da čujete sve što se izgovori u ovoj sali, ali je preduslov za to da vi u toj sali sedite, pre svega. Dakle, i u četvrtak ste otišli pre nego što je zasedanje završeno i u subotu ste otišli čim ste svoj referat, koji ste prethodno napisali, koji je bio kritički nastrojen samo da biste kritikovali, a bez bilo kakve suštine, napustili zasedanje. Isto tako, kada vi osetite potrebu da izađete napolje, vi izađete, bez da čujete o čemu se govori u sali.

Žao mi je što moram ovako da nastupim i što sada ispada da ja vama držim neke lekcije. Šta više, ne, samo želim da unapredimo dijalog o kome svi ovde pričamo.

Ako niste dovoljno bili svesni položaja nacionalnih manjina i želje da svi mi zajedno ovde kao jedan veliki tim, tim koji igra isključivo za Srbiju, radimo zajedno i u interesu naše zemlje i pozicija na kojoj se danas nalazi predsedavajući, koji pripada nacionalnoj manjini, govori u prilog tome da su građani Srbije za predstavnike SNS, buduću vladu i predsednika Aleksandra Vučića svi isti.

Žao mi je što to ne možete nikako da shvatite, već od Skupštine želite samo da napravite pozornicu za prikupljanje jeftinih političkih poena.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moram da se nadovežem na izlaganje gospodina Milićevića, da zaista svaki amandman koji su podnosili liči na onaj prethodni i ima za cilj jedino da iskaže nekakvu njihovu prividnu borbu za prava, koja im nikako nigde i nisu ugrožena. Zaista ne mogu da shvatim da ljudi koji žele ozbiljno da se bave politikom ovde nam morališu, države nam slovo kako bi mi morali da se ponašamo i pričaju nam o nekakvim svojim ugroženim pravima. Evo, treću sednicu za redom završavaju svoje bitisanje u ovoj sali nakon svega sat i po ili dva sata vremena.

Mislim da svaki dalji dijalog, monolog ili diskusija o njihovim amandmanima negde u suštine gubi svrhu, jer oni koji su podnosili ove amandmane nisu u sali da saslušaju, da nam odgovore ili eventualno da nam pojasne šta su hteli određenim amandmanom da postignu. Hipotetički govoreći, ja sam možda imao pitanje da nam uvažene kolege pojasne šta su hteli da postignu ovim amandmanom ili nekim sledećim, ali ja sada to pitanje nemam kome da postavim jer se oni ne nalaze u sali.

Kako ne bih želeo da svaku narednu diskusiju obesmislimo, ali opet ne našom krivicom, i opet se vraćam na to da za predstavnike SNS i vladajuće većine nikad dijalog nije bio problem, sada se u praksi to pokazuje. Jer evo, mi smo tu, sedimo, želimo da diskutujemo o svakom amandmanu koji su oni podnosili, ali, nažalost, oni se u sali ne nalaze.

Što se tiče samog ovog amandmana, a vezuju se jedan za drugi, iako sam materijal pročitao i spremao se, nisam shvatio suštinu ovog amandmana, kao ni jednog sledećeg. Opet ponavljam, kao neko ko ima prijatelje različitih veroispovesti, koji pripadaju različitim nacionalnim manjinama, nisam osetio sa njihove strane da su im bilo koja prava ugrožena ili da se osećaju negde diskriminisani.

Politika SNS, pre svega Aleksandra Vučića, uvek je bila i biće da su svi građani jednaki, bez obzira gde da žive, koje su nacionalne pripadnosti ili verske pripadnosti. Ne mogu da verujem da danas neko, kada smo na pragu da usvojimo zakon kojim će se otvoriti i širi dijalog među svima nama, opet pokušava da neke stvari spočitava i da sve ove predloge nekako unizi, a to čini samo radi proste kritike.

Da ne bih oduzimao vreme nekim budućim govornicima i da se ne bih javljao po svakom amandmanu, iako bi o svakom amandmanu imao svašta nešto da kažem, držaću se samo jednog amandmana koji mi je zaparao i oči i uši, a tiče se i Ministarstva unutrašnjih poslova koje će svakako doći na red. Ne mogu da verujem da neko toliko neodgovorno pristupa ovome, bez da razmisli o čemu se radi i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i posebno o ovom amandmanu.

Oni su ovde podvukli da žele da se zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina, usaglašavanje strukture zaposlenih sa strukturom stanovništva u naseljenim mestima. Dakle, ja ne mogu da verujem da neko ko predstavlja nacionalnu manjinu ovim želi da broji krvna zrnca ljudima u okolini gde žive. Dakle, šta je sada neophodno, da donosite uverenje ili potvrdu da ste pripadnik neke nacionalne manjine, ja ne znam ko bi tu potvrdu i dao, da biste se negde zaposlili? Prosto mi je šokantno da na taj način želite da kreirate strukturu ili atmosferu, da je neko poželjan ili nepoželjan u odnosu na to kojoj naciji pripada ili koje je veroispovesti. Prosto mi je neverovatno.

Zamislite, hipotetički, da smo došli u situaciju da je neko iz vladajuće koalicije predložio ovako nešto. Pa, izbio bi skandal. Ovo vam je tipičan primer jedne vrste diskriminacije. Zapravo sam šokiran da je neko ko predstavlja nacionalnu manjinu, opet ću podvući, ovako nešto predložio.

Smatram da se ljudi isključivo dele, ako je posao u pitanju, na one koji dobro obavljaju svoj posao ili koji ga ne obavljaju dobro. Smatram da nigde nema mesta da se sudi ili se neko zapošljava u bilo kojoj strukturi na osnovu toga koja mu je nacionalna pripadnost ili verska. Ne mogu da verujem da smo danas i to čuli, ali to nam pokazuje sve ono što su prethodni govornici iz vladajuće koalicije pominjali, a to je činjenica da su ovi amandmani predloženi samo da bi im poslužili kao pozornica za njihovo sitno politikanstvo i prikupljanje jeftinih političkih poena.

U prilog tome govori i to da su na deset imali jedno isto obrazloženje, a to je da smatramo da je predloženo rešenje svrsishodnije od onog u Predlogu zakona. Ne znam zaista šta je ovde svrsishodnije, ne znam zaista šta ovde pogađa suštinu i apsolutno ne mogu da shvatim šta su hteli ljudi ovim da postignu.

Za sam kraj, s time završavam, Vlada koju ćemo usvojiti tokom ove nedelje ima jasno zacrtane ciljeve i to su onih šest tačaka o kojima su pričale moje kolege. Ali, kada govorimo i ovim amandmanima, ne mogu da se ne osvrnem još jednom na činjenicu da je politika SNS, politika predsednika Aleksandra Vučića uvek bila razvitak svakog dela naše zemlje, razvitak mogućnosti da svako od ljudi, gde god živeo, kojoj god naciji da pripada, ima jednaku šansu da živi, ostvaruje se, radi, doprinosi boljem životu u svom okruženju i u svojoj zemlji i uveren sam da će naredna Vlada, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, omogućiti da svi zajedno od naše Srbije stvaramo još lepše i još bolje mesto za život i za generacije koje dolaze. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, danas je jako bitan dan za našu Skupštinu, za našu zemlju i ne samo zato što ćemo mi ovim zakonom osnovati neka tri nova ministarstva, već zato što usvajanjem ovog zakona vladajuća većina pokazuje i ponovo dokazuje da je spremna da se iz dana u dan bori za interese građana Srbije gde god oni da žive, sa kakvim god problemom da se suočavaju, bilo koje da su veroispovesti, bilo kojoj nacionalnoj manjini da pripadaju.

Ono što je jako bitno istaći jeste i činjenica da smo danas čuli mnogo govornika i da oni koji su kritikovali ovaj zakon nisu se udostojili čak ni da saslušaju sve govornike, već kada su rekli sve ono što je bilo njima unapred napisano napustili su ovu skupštinsku salu. Isti slučaj je bio i u četvrtak. To pokazuje koliko je neko spreman da zaista učestvuje u radu Skupštine, koliko je spreman da suštinski se bori za bolji život Srbije.

Moje kolege su pokrile svaku temu. Mnogo toga je rečeno, a ja ću pokušati da se držim suštine i da kažem ono što negde u sebi duboko osećam i mislim.

Kolega Rističević je pričao o selu, o njegovoj najbližoj temi. Ja moram priznati da, iako sam ja rođen u Beogradu, moji roditelji nisu. Otac mi je rođen u Vrbasu, majka mi je rođena u malom mestu pored Vladičinog Hana koje se zove Polom i od nekih najranijih godina sam imao priliku da vidim sa kakvim se problemima suočavaju ljudi koji žive na selu i koji se bave poljoprivredom. Od tih nekih najranijih dana sam shvatio koliko je selo u velikom problemu i koliko zavisi od poljoprivrede.

Naš kolega, a dosadašnji ministar, gospodin Nedimović je mnogo toga uradio. Subvencije, podsticaji, razne olakšice za ljude koji se bave poljoprivredom unapredili su život na selu, ali smo svesni da to nije dovoljno i svesni smo da nije dovoljno samo da obezbedite nešto tim ljudima na selu da mogu lakše da se bave poljoprivredom. Morate im omogućiti da imaju i struju i vodu i kanalizaciju, da imaju taj dom kulture i da imaju mesta gde će se mladi ljudi tamo okupljati. Tu dolazimo do onoga o čemu je pričao predsednik Aleksandar Vučić, a to je „Srbija 2025“ koja podrazumeva da nemamo više ni jedan jedini dom u našoj zemlji gde nećemo imati kanalizaciju.

Vlada Republike Srbije je i u prethodnom periodu, sledeći odgovornu politiku predsednika Aleksandra Vučića, uradila mnogo toga na ovom planu, ali mi kao odgovorni ljudi koji smo dobili istorijsku podršku građana Srbije svesni smo da ne smemo da se uljuljkamo i svesni smo da imamo ogromnu odgovornost prema ljudima koji su glasali za nas, ali i prema onima koji nisu glasali za nas. Usvajanjem ovog zakona želimo da pokažemo da smo spremni da što detaljnije, da što predanije i sveobuhvatnije se uhvatimo u koštac sa problemima sa kojima se suočavaju naši građani.

Kada govorimo o zakonu, tj. o Ministarstvu za ljudska, manjinska prava i društveni dijalog žao mi je, opet ponavljam, što predstavnici nacionalnih manjina koji su kritikovali ovo samo radi kritike i kojima ovo služi kao pozornica za sitno razračunavanje i prikupljanje jeftinih političkih poena nisu u sali da čuju i da nam argumentovano objasne o čemu se ovde radi, zašto su protiv ovoga.

Čini mi se, slušajuću njih, da ja nisam dobio isti materijal koji su i oni dobili. Priča se o nekakvom planu, o određenim kadrovskim rešenjima, šta će to konkretno doneti, ali ne mogu da shvatim da ljudi koji se ozbiljno bave politikom i ozbiljno shvataju poslanički mandat ne mogu da razumeju da je formiranje ova tri nova ministarstva samo prvi korak u ostvarivanju zadatih zadataka i ostvarivanju svega onoga što piše u ovom predlogu. Ne mogu da shvatim da oni ne razumeju da je usvajanje ovog zakona samo temelj kuće koju ćemo zajedno graditi.

Ako pričamo o dijalogu, moram da istaknem još jednu činjenicu da niko od ljudi koji se danas nalaze u skupštinskoj sali, a predstavlja SNS nikada nije bežao od dijaloga. Nikada nije bežao od dijaloga ni predsednik Aleksandar Vučić, ni ministri, ni premijerka. Niko se nikad nije sakrio pred nekim teškim pitanjem ili izazovom, ali isto tako moramo da budemo svesni, i žao mi je što je malo ljudi to pomenulo tokom današnje sednice, za dijalog je potrebno dvoje, odnosno za dijalog su potrebne dve strane. Hajde da budemo iskreni sami prema sebi, bez obzira kojoj stranci pripadamo i da se pogledamo u oči i kažemo kada to neko iz SNS se nije odazvao nekom razgovoru, nekom dijalogu, nekom panelu.

U ovoj sali sede ljudi koji su se odazvali i panelu koji je organizovan na Fakultetu političkih nauka, gde su pred njih iznošeni ne zahtevi, već ucene, gde se samo tražio razlog da se oni nadure i da izađu i napuste te pregovore. Da paradoks bude još veći, ta klika koja predstavlja ništa drugo do raspali režim DS, oličena sada umišljenom lideru Draganu Đilasu, pojavili su se na jednom panelu, nek me učesnici isprave, sa zahtevom da im se usvoje svih zahtevi koji se stavljaju pred njih. Kada su ih moje kolege iz SNS upitali gde su ti zahtevi, koje su to tačke. Oni te zahteve i te tačke nisu ni imali. Pogledali su se, sagledali su se i napustili su taj sastanak.

Dakle, nije problem u SNS kao što vidite i danas sede poslanici SNS u ovom parlamentu i spremni su da diskutuju o svakom pitanju. Što se mene lično tiče, ja sam se uvek zalagao za dijalog u okviru institucija, za dijalog u okviru parlamenta, jer mu je tu i mesto. Nemam mnogo godina, ali imam čak 11 godina iskustva u parlamentu na različitim nivoima, od opštinskog do gradskog, a evo sad, hvala bogu i ovog republičko i ne mogu da shvatim da je nekome preče, interesantnije da svoj dijalog sprovodi na ulici nasiljem nego da dođe, izađe na izbore, osvoje određen broj glasova i ovde u parlamentu predstavlja građane koji su glasali za njega, ali i zastupa politiku koju on predstavlja.

Žalosno je što je Dragan Đilas, Vuk Jeremić, pa i ovaj doskorašnji poslanik Boško Obradović, što su u svom dijalogu reči zamenili motkama. Argumente zamenili kamenicama, a dijalog koji je morao da se vodi u institucijama, razumno, preneli na ulice gde su se tukli sa saobraćajnim znacima, napadali ovu instituciju, pokušavali da je sruše, zapale i u tom svom divljačkom piru su povredili više od 130 policajaca.

Dakle, nije problem u SNS i nikada neće biti. Posebno me raduje što su ovde naglašena i sva udruženja, sve organizacije, predstavnici civilnog društva, isto tako i predstavnici javnog i privatnog sektora. To će nam omogućiti da imamo najširi mogući dijalog i da svi zajedno kao jedan tim koji igra samo za Srbiju, ni za koga drugog, učinimo nešto dobro za građane Srbije, jer od interesa građana Srbije za nas iz SNS ništa nema preče.

Kada je dijalog u interesu građana Srbije, taj dijalog je uvek dobar gde god se on vodio, koliko god on trajao, sa kim god ga vodite. Ukoliko je to u interesu građana morate ga voditi i morate stati iza tog dijaloga.

Što se tiče dijaloga i priče o diskriminaciji, moram iskren da budem da sam ponosan što se u poslaničkoj grupi kojoj ja pripadam, poslaničkoj grupi SNS nalaze izuzetne dame, pametne, sposobne, vredne i predane svom poslu, kojima nije teško i koje se nekad, moram to priznati, neće se kolege poslanici ljutiti, nekad čak i strastvenije, borbenije bore za interese Srbije.

Ponosan sam što smo i u prethodnom periodu jedna od retkih zemalja koje na dve od tri ključne funkcije u zemlji imala dame. To je bila premijerka Ana Brnabić i predsednica Skupštine Maja Gojković, kojoj nisam imao priliku da se zahvalim na prošloj sednici, da joj ukažem jedno veliko poštovanje, jedno veliko hvala, zato što je uspela da se izbori svojim intelektualnim sposobnostima, ali i trpeljivošću sa ljudima koji su joj konstantno priređivali kako psihičko, tako bogami i fizičko nasilje. Da joj se zahvalim za to što je uspela da sačuva dostojanstvo ovog doma, ali Boga mi, da sačuva volju i izborno pravo građana koji su jasno odlučili da žele da ih Srpska napredna stranka predvodi.

Uverena sam da ćemo i u narednom periodu i tokom sledeće nedelje na ključna mesta izabrati još neke dame koje će opravdati to poverenje, i kao i do sada nositi svoju odgovornost i uspeti da pomognu građanima Srbije da svi zajedno od Srbije pravimo još bolje mesto za život, jer ponekad, mi muškarci, hteli to da prihvatimo ili ne, stub svake kuće ili svake porodice je žena.

Kada smo već kod porodice, nadovezujemo se i na treće ministarstvo koje iskreno iz mog ugla i meni na srcu najdraže, jer koliko god to god ljudi hteli negde na prenebregnu, stub svake jake zemlje, svake jake države, svake zdrave države, svake zdrave zemlje, jeste porodica. Ako nemamo jaku porodicu, zdravu porodicu, zasigurno nećemo imati ni jaku državu.

Koleginice pre mene su iznele podatke i moram istaći da od 2018. godine, podsticaji koje je davala država su ogromni i istorijski. Ovde se neko pozivao na izveštaje Republičkog zavoda za statistiku i žao mi je što nije spomenuo da smo 2019. godine, imali blizu 600 beba više u odnosu na 2018. godinu. To pokazuje da podsticaji koje je država dala omogućila negde su počeli da daju rezultate.

Ono što je meni jako bitno da istaknem jeste i činjenica da porodica kao stub svakog društva mora da bude poštovana. Žao mi je što dežurni kritičari koji kritikuju sve, pa makar i znali ili ne znali o čemu pričaju, su oni ljudi koji su upropastili ne samo Srbiju, već i Grad Beograd.

Kao neko ko je šef odborničke grupe u Skupštini grada Srpske napredne stranke, bliska mi je ta tematika, i gospodin Đukanović je malopre rekao da nam je Dragan Đilas ostavio milijardu i 200 miliona duga iza sebe.

Ali, morate da znate još jednu stvar, u Gradu Beogradu je taj isti čovek oštetio 15 hiljada porodica, jer im je duplo naplaćivao vrtiće. Te dugove danas vraća gradska vlast. Eto, kako je on vodio računa o porodici i deci. Tada, u njegovo vreme vrtićima je bilo obuhvaćeno svega 44.000 dece. Liste čekanja su bile abnormalne. Danas imamo 77.000 dece u vrtićima, plus gradska vlast će u naredne tri godine izgraditi čak 17 novih vrtića, i na taj način ćemo se rešiti liste čekanja.

Sve ovo što sam sada izneo su činjenice i podaci sa kojima verujem da ste se susreli mnogo puta, ali ono što želim za sam kraj da kažem Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, bilo ko predstavlja bivši režim Demokratske stranke, svoju šansu da nešto urade za našu zemlju su imali i nisu iskoristili. Štaviše doveli su nas na rub propasti, na štetu građana se obogatili i postali jedni od najbogatijih ljudi u Evropi.

Dosta je, i sa time je dosta. Uveren sam da će i ovaj saziv kao i usvajanje ovog zakona, formiranje nove vlade tokom iduće nedelje, biti samo nastavak kontinuiteta odgovorne politike Srpske napredne stranke, koja podrazumeva ono što predsednik Aleksandar Vučić non-stop ističe, a to je bolje sutra za svu našu decu, za generacije koje dolaze, za sve naše građane, bolje sutra za našu Srbiju.

Hvala vam. Živela Srbija.