MILOLJUB ALBIJANIĆ

Zdrava Srbija

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Miloljub Albijanić biran je za narodnog poslanika dva puta do sada, u šestom sazivu, od 2004. do 2007. godine i sedmom sazivu, od 2007. do 2008. godine.

U šestom sazivu bio je predsednik poslaničke grupe G17 plus.

U sedmom sazivu bio je potpredsednik Narodne skupštine.

U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao 40 na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.

U 14. sazivu bio je deo poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ - Srbija ne sme da stane, da bi po formiranju poslaničke grupe ZDRAVA SRBIJA - RUSKA STRANKA - UJEDINjENA SELjAČKA STRANKA postao njen predsednik. Član je Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i zamenik člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.


BIOGRAFIJA

Rođen je 8. jula 1967. u Tometinom Polju. Diplomirao je na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Numerička analiza, kibernetika i optimizacija.

Od 1995. do 2003. predavao je matematiku u Elektrotehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Beogradu, a od 2003. bio je direktor te škole.

Zamenik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja bio je 2004. godine.

Bio je profesor Analize sa algebrom u Matematičkoj gimnaziji od 2007.

U oktobru 2008. postao je direktor Zavoda za udžbenike. Na toj funkciji ostao je do 2013. godine.

U zvanju docenta radio je na Univerzitetu Singidunum od 2011. do 2016. godine.

Na fakultetu FEFA od 2011. do 2016. radio je kao docent, do 2021. kao vanredni profesor, a od 2021. godine izabran je u zvanje redovnog profesora i predaje matematiku.

Na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva u Beogradu od 2020. je profesor inženjerske i više matematike.

Bio je član i funkcioner G17 plus duži niz godina. U septembru 2006. izabran je za člana Predsedništva G17 plus.

Od 2021. godine potpredsednik je stranke Zdrava Srbija.
Poslednji put ažurirano: 22.09.2024, 08:17

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2024.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici.

Prekršen je član 107. Poslovnika, jer evo već nekoliko dana, a posebno sada pročitan je spisak, molim vas, pročitan je spisak mojih kolega univerzitetskih profesora taj spisak nije naznačen odakle je, dokument, nije to dakle dokument koji je neko od profesora potpisao da bi se njime moglo mahati, mene ne zanima da li su pomenuti ljudi profesori za rudarenje ili protiv rudarenja njihova imena se licitiraju u Narodnoj skupštini, a svima je poznato da je autonomija Univerziteta neprikosnovena stvar, ja želim da ustanem u odbranu svojih kolega koji se na nepristojan način pominju, citiraju, etiketiraju da bi zbog toga možda imali problema u privatnom životu, jer kada je stvaran Univerzitet osnovni koncept još od Humboltovog Univerziteta u Berlinu glasio je da je to zajednica profesora i studenata, da je to jedinstvo nauke i istraživanja i nastave i da je to autonomija ili sloboda Univerziteta. Ne dam na svoje kolege profesore.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2024.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, poštovani narodni poslanici.

Kako je rekao Niče – „Vreme je strasti su dostigle visok nivo“. Vreme je i da se i ja obratim ovom uvaženom Domu.

Počeću vrlo jednostavno pre nekoliko dana ovde mislim prošli ponedeljak kada je očekivano da će započeti sednica o litijumu, sreo sam Ljilju Bralović koja mi je rekla – Albijaniću ako glasaš protiv ovog zakona nećeš proći kroz ... nekoliko vremena posle toga možda dva, tri sata javlja se Dragan Simović iz Gornje Dobrinje i kaže – Albijaniću kako ćeš da se izjasniš? Sutradan javlja se Mileta iz Bogdanice i kaže – Albijaniću samo me interesuje kako ćeš da glasaš?

Dakle, kao da je najvažnije pitanje da se lomi oko Albijanića. Zašto galamite?

(Narodni poslanici iz opozicije dobacuju.)

Ja ću vam reći sledeće reči, zašto galamite ljudi, šta vam je? Pa, polako ću i da pričam preda mnom je dvadeset minuta morate da budete strpljivi.

Vidite ovako, juče u toku dana kada su se nabrajali krivci ...

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.10.2024.

Juče u toku dana kada su se nabrajali krivci od 2000. i neke godine do danas, pomenut je i DS, i DSS, i G17 plus, Bane Ružić se okrenuo i rekao – Albijaniću pa moraš repliku dati, jer ti si G17 plus čoveče.

Ja ću vam ovako reći na te izazove i na te napade i na ta optuživanja itd. U „Prokletoj avliji“ Ive Andrića Karađoz se obraća čoveku koji kaže da je nevin i kaže mu – ovde ne nevinih, neka mi niko ne kaže da je nevin, svi su krivi. Ali, nisu svi krivi ovde. Zatvor bi bio između dva mora.

Samo vi nastavite da aplaudirate. Samo vi nastavite vašu priču, jer ja sam ovde želeo da istaknem dve činjenice. Prva, neuobičajena činjenica jeste da je ova sednica zakazana na predlog opozicije. To inače nije uobičajeno, bar nije bilo uobičajeno kada sam bio u ranijim sazivima Narodne skupštine. Zato čestitam predsednici što se odvažila da zakaže jednu ovakvu sednicu. To je vrlo važna činjenica. Dobili ste mogućnost da argumentujete nešto što je važno.

Druga važna činjenica jeste, čuo sam danas od predsednice parlamenta Ane Brnabić da neće biti iskopavanja u drugim oblastima, osim u navedenoj oblasti, jer ipak Dobrinja, Gornja Dobrinja je rodno mesto Miloša Obrenovića, Pranjani imaju svoj istorijski značaj itd. i smatram da je to što je rečeno veoma dobro.

Sledeća stvar. Zašto to kažem, zato što sam rođen u Tometinom polju, dakle, rođen sam na zemlji. Bukvalno sam rođen na selu. Rođen sam na zemlji, znači vezan sam za zemlju, za ljude, za normalno funkcionisanje stvari, što ovde ne mogu reći. To kada si rođen na zemlji znači sledeće, vezani ste za svoj kraj i razgovarate i o nekoj temi pričate pre svega kao čovek jer to podneblje, planina Maljen, Valjevski kraj, Kolubara, svaki metar zemlje je obeležen krvlju naših predaka. Ako vi uopšte možete da razumete šta to za jedan narod znači. Narod je utemeljen na nekoj tradiciji, ima svoje arhetipsko poreklo, znači ima svoj pravi temelj na kojem počiva i živi.

Prema tome jasna je sklonost ljudi da razmišljaju i da budu zabrinuti kakva će sudbina biti određenog kraja. zašto dobacujete toliko ne znam, čime sam vas povredio ili rekao nešto loše. Uživajte, dobacuje upravo – uživam dok Albijanić priča, to je sasvim dobro.

Suština je sledeća, ova tema je izazvala veliku tenziju. Ta tenzija pitanje je da li će posle ove sednice da se završi i način diskusije u ovom parlamentu ne doprinosi nikakvoj relaksaciji te tenzije. To pokušavam da vam kažem. Znači ono za šta se svi zalažemo da se struka pita. Dakle, potrebno je da stručni ljudi daju odgovarajuća mišljenja, da vode okrugle stolove i da ih dobro čujemo.

Imao sam priliku da posmatram dve televizijske emisije. Jedna je bila organizovana na RTS, jedna na Nova S. Šta se dogodilo i na tim stručnim raspravama. Ljudi iz struke su takođe bili podeljeni. Bila su podeljena mišljenja. Ne možemo da kažemo da su svi mislili kao jedan, što znači da ovo traži, a imaćemo vreme ispred nas, jedno dodatnu debatu, diskusiju stručnjaka. Nisam čuo da se oglasio Hemijski fakultet u Beogradu, Tehnološki fakultet u Beogradu. Imate fakulteta koji su veoma važni, jer ovde nije toliko upitno rudarenje, već sama prerada pa su ljudi zabrinuti pa traže objašnjenje i razjašnjenja i zaštitu životne sredine.

Prema tome, biće ispred nas perioda dugog da se o tome razgovara, da se diskusije nastave, ali ova tema služi isključivo ljudima za političku upotrebu. To je više nego jasno.

Dakle, program „Zdrave Srbije“ u ovom pogledu zasniva se upravo na tome za snažno očuvanje životne sredine, što je i ovde razgovarano o toj temi i zašta se, pretpostavljam svi normalni ljudi zalažu, jer ono što je nama važno to je, sloboda i ljubav prema otadžbini, socijalna briga, ali ono što je najvažnije da ostavimo mesto boljim za život naše dece, nego što smo ga zatekli. To je ključ.

Dakle, da bi se to postiglo moramo pratiti neke standarde u zaštiti životne sredine. Naravno da je jasno da mi ne možemo sad, znate mi imamo rudarenje, nismo mi ljudi koji nemaju rudarenje u Srbiji, nismo mi tikva bez korena. Pa, pogledajte kako mi proizvodimo električnu energiju, pa šta vi mislite da bi trebalo da živimo u mraku, a da ne prerađujemo ugalj, na primer. Pa, ne može odjednom da se pređe.

Zašto je, ne znam, najzagađenija životna sredina u Kini? Zato što je najveća teška industrija svih zemalja sveta se skrcala u Kinu. Kako vam nije jasno da razvoj traži i neke žrtve, ali da treba da se nađe jedna pravična, pravedna mera za jedan normalan život i razvoj ljudi.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Prema tome, nemojte više da dobacujete, šta vam je ljudi, što ste vi sad toliko? A, pa dobro, javite se posle, ako sam vas ja uzbudio, to je čudno, jedna čudna izjava koja nema veze sa realnošću.

Da „Zdrava Srbija“ održivim razvojem podrazumeva tri cilja. Dakle, održivost putem ekonomskog rasta, bez inflacije i povećanja spoljnje zaduženosti, održivost na socijalnom planu smanjenjem siromaštva, ali i održivost u pogledu korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine. Sve to što radimo u našoj državi mora se sprovoditi planski, organizovano, ne ovako u jednoj halabuci, u jednoj gužvi, u jednom usijanju među strastima, nego normalno da normalni i dobri stručnjaci sednu za sto i razmene svoje materijale i životna iskustva šta je najbolje za našu zemlju.

Prema tome, doveli smo ovaj parlament skoro do usijanja bez neke preke potrebe, ali možda, što bi rekao čovek, iz toga može da izađe neka katarza, nekakvo pražnjenje koje će učiniti u budućem periodu rad ovog parlamenta normalnim.

Zašto vam to kažem? Zato što smatram da ambijent može da se reši jedan od koraka jeste ovaj put kojim smo započeli, da opozicija dobije šansu da predloži tačku dnevnog reda, to ranije Bogami nije bilo. Takođe je rečeno da će se ta praksa u budućnosti i nastaviti.

Šta je najbolje da uradimo u strastima i ovom magnovenju? Ne možemo doneti razumnu i racionalnu odluku, jer vi dobro znate kako su nastali problemi, kako se čovek, prvo je bio jedan običan čovek, pa se stvarao verujući čovek, pa je razum stupio na scenu zajedno sa Dekartom, a onda je došlo do subjektivnosti, individualnosti, do sukoba. To je izazvalo sukob, a taj sukob…

(Poslanici opozicije aplaudiraju.)

Dobro ovo je jedinstvena situacija kada meni opozicija sve vreme aplaudira, to je sasvim lepo. Osećam se jako dobro kao da diskutujem na vašu stranu, ali ja imam svoje mišljenje i slušajte me sad.

Dakle, kad se iz nacionalnosti pređe u subjektivnost, individualnost, rađa se sumnja. Sve te stvari dovode do sukoba i vi upravo pokazujete da sukob može rešiti neki problem. Sukob može izazvati i veći problem, nego što je ovaj. Samo da znate ako tako nastavimo u ovom parlamentu da se ponašamo.

Uozbiljite se, stanite na noge, i nemojte više da nam koristite resantiman i vašu želju da se zauzme vlast na način buke i halabuke. Uzmite argumente u ruke, dajte stručnjacima da vam kažu šta je najbolje za Srbiju. Hvala.