Hvala vam, uvažena gospođo predsednice.

Uvažena ministarko, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, već šesti dan narodni poslanik Srpske napredne stranke i naš prijatelj Uglješa Mrdić štrajkuje glađu ispred Doma Narodne skupštine. On je istrajan u svom zahtevu da tužilaštvo u državi Srbiji konačno krene da radi svoj posao i da se licu pravde privedu odgovorni za pad nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine i tragedije koja je zadesila Srbiju i odnela 16 žrtava.

Poznajući Uglješu Mrdića preko 20 godina, još kada je bio mlad novinar i odličan pravnik, tek diplomirao u to vreme, upoznala sam njegovu prirodu i znam, kao i sve kolege iz naše stranke, da je on častan, pošten čovek, ali sada u funkciji narodnog poslanika, kao predsednik Odbora za pravosuđe Skupštine, on je smogao zaista i hrabrosti da se suprotstavi onima koji danas žele da ruše državu, a to su delovi takozvane duboke države, da ukaže na sva njihova nepočinstva, da Tužilaštvu za organizovani kriminal, kako mi je i sam jutros rekao kada sam ga obišla dolazivši u Skupštinu, preda čitavu torbu dokaza o kriminalu malopre pomenutih Nebojše Bojovića i Milana Miloševića, ovog prvog koji je bio predsednik Skupštine akcionara Železnica Srbije, a ovaj drugi direktor Izvršnog odbora tog preduzeća.

Ali, vidite, evo već šesti dan, niko se od tužilaštva ne oglašava. I tu dolazimo do početka pokušaja obojene revolucije i svega onoga što je građane Srbije zadesilo u proteklih 12 meseci. Mi smo uspeli i kao država i kao narod, većinski narod, da se sa tim izborimo. Ono što danas imamo i oni koji pokušavaju da dalje zaustavljaju Srbiju su samo deo ekstrema i onih najekstremnijih koji ostaju na tom putu.

Kako je više puta u svojim, evo vidim ga ovde, kolega Đukanović autorskim tekstovima pisao – anarhisti nikada nisu mogli nigde u svetu da izvojevaju nikakvu pobedu, ali da po nalogu onih koji ne žele suverenu državu, kao što je slučaj naše zemlje, po nalogu onih koji žele da skinu metaforički glavu predsednika naše države, a čak i fizički da ga likvidiraju, oni su spremni da urade sve da se uruši čitav politički sistem, da nema parlamenta, da nema Vlade, da nema ničega, već da oni haraju, da svojim banditizmom pokušavaju da ostvare ciljeve onih koji su zaista dokazani neprijatelji Srbije i koji su u njih uložili ogroman novac.

Uglješa Mrdić će istrajavati u svojoj nameri i verujem da će, ukazavši na to koliko je dubok taj kriminal i u pravom smislu reči banditizam u delovima tužilaštva i među određenim strukturama u sudskoj grani vlasti, da probudi čitavu jednu javnost i sve one koji su se možda pokolebali, a rade u tom sistemu, da shvate konačno da ne mogu na takav način da se igraju sa svojom zemljom i da treba da rade posao za koji su položili zakletvu.

On je predlagač ovog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, ideju o tome da treba konačno posle toliko godina, evo 25 od izbora kada je bivši režim DOS-ovske vlasti obećao da će to da uradi, vi ste pokrenuli tu inicijativu, pružili ruku kao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije za razgovor, za argumente, za otvorenu raspravu i, kao što ste i vi juče sami rekli, 18 meseci je bilo potrebno da imamo devet javnih slušanja, 11 verzija koje su stalno unapređivane. Na jednom od tih slušanja sam bila uz poziv predsednice Odbora gospođe Nikolić u Kragujevcu i videla da i opozicija i opozicioni poslanici koji su bili prisutni žele da raspravljaju o tome i da oni u suštini nisu imali nekakve zamerke na taj predlog zakona.

U tom periodu je i predlog CRTA-e bio u opticaju, a kasnije je ostao samo ovaj predlog o kome se izjašnjavamo, već da im je bilo sporno na koji način će da se formira komisija koja će da vrši reviziju biračkog spiska i da ga kontroliše, u smislu koji će odnos snaga tamo da se nalazi.

Naravno, mi smo iznosili veoma jasne argumente i zbog ovih preporuka koje oni nisu hteli da ostvare. I dozvolićete mi, a juče ste mi vi podsetili, gospođo Brnabić, u vašem izlaganju na taj period da napravim jednu digresiju i da se vratim i devet godina unazad.

Naime, 2000. godine, kada je dosovska vlast krenula da pljačka Srbiju i kada su, eto, tada voljom naroda zauzeli taj broj mandata u Skupštini, oni su nam obećali da će kao jedan od sistemskih izbornih zakona odmah da donesu zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Naravno, od toga nije bilo ništa. Ta vlast se urušavala, uz snažne argumente nas koji smo tada bili opozicija. Kako smo se približavali prvom izbornom ciklusu, videli smo da nema ništa od tog jedinstvenog biračkog spiska, pa smo se kao potpisnici obratili Ustavnom sudu Srbije da zatražimo da jednostavno čitav taj slučaj rasvetli i da ih konačno stavimo, što bi se političkim rečnikom reklo, uza zid i da kažemo – morate to da uradite. Na kraju krajeva, i tada su važile te iste preporuke ODIHR-a kao što i danas važe.

Naravno, oni su se pravili blesavi i onda je 2009. godine predstavnik te dosovske vlasti, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Milan Marković došao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, sa prvim Predlogom zakona o jedinstvenom spisku, koji zapravo to nije bio. To je bila klasična prevara. Znate, neki izvod o broju birača iz jedinica lokalne samouprave ne predstavlja jedinstveni birački spisak.

U to čak vreme, poslanik vladajuće stranke Nebojša Bakarec, koga je njegova tadašnja stranka delegirala da bude koordinator ili član RIK-a, kao jedan deo vlasti, dokazao je, uzevši, u bukvalnom smislu reči, jedan CD sa tim lažnim biračkim spiskom da oni obmanjuju i lažu, a da vam ne govorim o činjenici da smo mi kao predstavnici opozicije toga mogli da vidimo po svim gradovima Srbije.

Znate, kad su se usudili da u to vreme na salvetama pišu imena ljudi koji treba da budu sudije osnovnih, viših, apelacionih sudova, onda mene ne čudi činjenica da je baš 2012. godine na izborima u Kragujevcu glasala jedna gospođa, koja je i dalje sudija valjda, među ovim blokaderskim blokom, pa ostaće dok ne ode u penziju, na dva biračka mesta, i u Kragujevcu i u Topoli, gde je bila prijavljena u nekom selu odakle je poreklom. Takvih slučajeva je bilo mnogo. Mi smo sve to sada otklonili.

Malopre reče jedan poslanik opozicije, i dobro je da on učestvuje u radu i da imamo tu, eto, bilo kakvu raspravu i dijalog – vi ste ovaj zakon predložili, eto, da date opoziciji neki zakon o jedinstvenom biračkom spisku. Oni ne shvataju suštinu demokratije, oni ne shvataju suštinu odgovornosti svakoga od nas prema građanima Srbije. Pa i vi ste toliko puta rekli, mogli su to bar da čuju – mi ovaj zakon donosimo zbog sigurnosti građana. I u obrazloženju ovog Mrdićevog zakona to upravo stoji, da građani imaju apsolutno sigurnost da će tog dana moći da izađu na biračko mesto i da su upisani u birači spisak. Svačim su se služili.

Zaista, ovaj zakon je toliko išao detaljno, juče sam i neformalno sa koleginicom Nikolić, kao odličnim pravnikom i predsednikom Odbora za zakonodavstvo, pričala da smo obuhvatili čak i situaciju da ne mogu da kažu da ne znaju koliko ljudi na jednoj adresi živi u toj porodici. Evo, ovde lepo piše da je čak i to proverljivo na sajtu da se vidi koliko birača ima po članu porodice, po adresi, po broju stana.

Da vas podsetim na to da oni nisu samo vršili kriminalizaciju i članova RIK-a koja je nadležna za sprovođenje izbornog procesa, kao i predstavnike Vlade Republike Srbije tada aktuelnog ministra za državnu upravu, već i Srbe koji imaju pravo da glasaju, a koji nisu trenutno sa stanovištem, ovde već imaju prijavljeno i prebivalište ili boravište, mislim na Srbe iz Republike Srpske.

Setite se toga, juče je to neko od kolega ovde pomenuo, da je priča išla dotle da smo mi autobusima dovezli 40.000 Srba iz Republike Srpske, da su oni fantomski glasači, a oni ne znaju, a i ne žele to da znaju, jer njih Srbi ni u Srbiji, ni u Republici Srpskoj, ni nigde u svetu ne zanimaju, da je čast za svakog Srbina iz Republike Srpske da dobije državljanstvo i da time simbolično kaže – ne postoji granica između nas, da odaju zaista počast svojoj matičnoj državi, da imaju odgovornost i da svako od njih, ko može, učestvuje i dođe na tim izborima da podrži predsednika Vučića, koji ih čuva, koji želi da objedini srpstvo i koji želi da imamo apsolutno nacionalno jedinstvo.

Naravno, ovaj zakon u svojoj primeni ima kroz rad ove komisije izuzetno važnu ulogu, ali ja želim da kažem da se sigurnost građana ogleda u činjenici da je uspostavljena e-uprava, još dok ste vi bili najpre ministar, pa premijer Vlade Republike Srbije, dala mogućnost svakom građaninu, gde god on da živi, da vidi da li je upisan u birački spisak.

Naravno, čuli smo juče od predstavnika njihovih opozicionih stranaka, a čućemo i tokom dalje rasprave, da to njih apsolutno ništa ne zanima. Pa, ne zanima ih jer, lepo ste primetili, to im je alibi za sledeći izborni neuspeh. Bio im je alibi još 2022. godine, pa su doživeli katastrofu pojedinci na izborima 2023. godine. Zamislite sada u sledećem izbornom ciklusu, a evo obećano im je da će biti i prevremeni parlamentarni izbori, pre ovog redovnog roka, a vidim da se mnogi tome i ne raduju, jer znaju kakva ih sudbina čeka, kakav će debakl da dožive. Pa kome će onda da se žale? Nekom kućnom savetu, nekom zboru građana koji je hteo da preuzme apsolutno sve poluge državne vlasti.

Onda imamo situaciju da ti ljudi koji kažu – vi niste dovoljno spremni, vi ne umete da upravljate državom, vi sve ovakvi i onakvi, ne razumeju da je državna vlast uverena, preko svojih nosioca organa državne vlasti, a to je Narodna skupština Republike Srbije. Pa ovaj jedan malopre reče, a to smo čuli i juče više puta i reagovao je naš šef poslaničke grupe – zašto zakon, o čemu sada sledeće govorim, a to je ova zgrada bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu, o kojem se radi, zašto narodni poslanici predlažu taj zakon. Pa zato što smo mi suvereni da predlažemo apsolutno svaki zakon, i ovaj zakon je dobar i ovaj zakon ima zaista veliku snagu, jer ga predlaže najveća poslanička grupa, poslanička grupa koja je zadobila nedvosmisleno ogromno poverenje građana Srbije i koja odgovara za svoje postupke, a mi vrlo dobro znamo da će ovaj zakon da unapredi i izgled tog dela Beograda i da će da doprinese našoj privredi i novim radnim mestima itd.

E, onda sada da se vratimo kroz, evo, drugu malu digresiju u prošlost, kada je u pitanju ova zgrada. Znate, posle Drugog svetskog rata Brozovi komunisti i oni kojima su smetali, kako oni kažu, relikti prošlosti išli su na uništavanje mnogo toga u našoj zemlji. Pa smo tako juče mogli da čujemo, ali evo, ja ću da podsetim i da kažem da je tu bilo Vojno ministarstvo između dva rata, kao i Vojna akademija na ovom mestu i da su te dve zgrade bile od velike kulturne i istorijske vrednosti, jer su rađene i po nalogu kneza Milana, kneza Mihaila, kasnije prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića, i naravno zbog činjenice da je ta zgrada i pod nacistima 1941. godine stradala, a kasnije je sravnjena do zemlje dolaskom nove komunističke vlasti 1949. godine. I sad ovde govorimo o tome da mi želimo nekome nešto da predamo, a pogotovo da damo na tacni onima koji su nas bombardovali i izvršili agresiju na našu zemlju.

Da, to mi kažemo da je izvršena agresija, ali do 2012. godine, vi kada biste to ovde pomenuli tu reč u Narodnoj skupštini Republike Srbije, od predsedavajućeg ste mogli samo da dobijete samo opomenu i da dobijete kritike zašto upotrebljavate takve reči.

Danas, kada želimo da gradimo nove mostove i kada želimo da obnavljamo naša stara prijateljstva i kada želimo da vodimo jednu suverenu, nezavisnu politiku, kao što je vodi predsednik Vučić, i kao što želi da ima odlične odnose i sa novom Trampovom američkom administraciju, kao što ima odlične odnose i sa Kinom, Rusijom i drugim delovima sveta i sa zemljama EU, oni kažu, vi ste potčinjeni, sa vama niko ne želi da razgovara, vi ste ovakvi ili ste onakvi.

Onda možete da zamislite situaciju kada su oni bili na vlasti, kada su nas zaista bacili na kolena i kada su bili vazalska vlast, koja je ispunjavala sve zahteve, koja je pustila 1600 šiptarskih terorista na slobodu u prvim danima vlasti, Fljoru Brovinu, koja je počinila zlodela nad srpskom decom, koji nisu hteli da istražuju slučajeve stradanja našeg naroda. Kad mi danas imamo izuzetno dobre, zbog naše suverene politike sa svim tim zemljama oni kažu - pa, to nije dobro, a vas niko ne poštuje.

Onda predsednik države koji zaista ima ogroman ugled i među evropskim zvaničnicima i među predstavnicima američke vlasti, malopre pomenutih i Si Đinping i Vladimira Putina, kao i svih drugih državnika u svetu, kada njegova vlast uspe da otprizna 28 priznanja tzv. lažne države Kosovo, pa, njima ni to nije bilo dobro, jer oni su se u tom periodu kada se ta strahota dešavala i pogrom našeg naroda, nalazili na raznim destinacijama, nije ih bilo briga, nije ih ni danas briga za naš narod na Kosovu i Metohiji, ma, nije ih briga za Srbiju uopšte.

Zato mi i želimo da ovaj zakon koji mi kao narodni predstavnici predlažemo, zaista usvoje u punoj primeni, otkloni sve te nedoumice, a i na kraju krajeva objasnili smo da će na tom mestu postojati memorijal za žrtve NATO agresije.

Nabrojaću samo još jedan primer iz Beograda, rekao je juče kolega Jovanov, toliko zgrada srušeno, evo sada to je možda najaktuelnije, pre Drugog svetskog rata postojala je velelepna zgrada stare pošte, tzv. Pošte 2, koju je projektovao jedan od najpoznatijih arhitekata tog doba Momir Korunović. On je tu zgradu napravio u tom srpsko-vizantijskom stilu, kao što su i ove druge zgrade, ove dve malopre pomenute i vojna akademija i vojno ministarstvo, umesto ove zgrade koja je bila, koja je rađena po nacrtu čeških arhitekata na nalog srpskih knezova i koje su zaista bile velelepna zdanja. Ta zgrada je bombardovana od strane saveznika, govorim o zgradi pošte u Nemanjinoj ulici, 1944. godine, a na kraju je, posle toga, apsolutno bila srušena od strane nove komunističke vlasti i na njoj je napravljena baš u ovom stilu, kao ova zgrada Saveznog sekretarijata odbrane, jedna zgrada takvih prepoznatljivih betonskih linija i tako je građena. Ta zgrada je tokom zuba vremena urušena iz raznih drugih razloga, i zbog toga što je tako traljavo izgrađena, mi sada kao odgovorna vlast, na tom istom mestu vraćamo potpuno isti izgled te zgrade Pošte 2, koja će biti po projektu izgrađena u nekom narednom periodu.

Imamo mnogo drugih primera, juče pomenutog mosta na jugu Srbije, mosta na reci Jasenici, svih mostova koji su bili rušeni za vreme NATO agresije. Zgrade koje se tiču i zgrade namenske industrije i zgrada Zastave energetika, i čitavog proizvodnog pogona u Kragujevcu, koje su bile razrušene kroz 16 projektila za vreme NATO agresije. Istog trenutka smo, gospođo Brnabić, krenuli da podižemo i obnavljamo te zgrade, da rasklanjamo taj šut, da vraćamo u normalno stanje te pogone, kako bi kasnije i došao jedan, a sada opet zahvaljujući odgovornoj vladi Republike Srbije, novi investitor, a to je grupa „Stelantis“.

Uspeli smo mnogo toga da uradimo, uspeli smo da se odupremo svim ovim naletima za rušenje države u toku pokušaja obojene revolucije, nastavićemo to i dalje odgovorno da radimo. Želimo da naš narod napreduje. Želimo da Srbija ide dalje, da imamo nova radna mesta i da se borimo za naš narod gde god da on živi. Hvala vam.

Na direktno pominjanje prezimena.

Jeste, u pravu ste i vi, ko je sada to pomenuo, a i kolega Jovanov, potrebne su određene sposobnosti da vi radite na carini. To je inače bilo moje prvo radno mesto i zaposlenje, davne 1987. godine. Nije se tražila ta vrsta kvalifikacija, odnosno psihoanalize, ali i da jeste u to vreme ovakav profil ljudi zaista ne bi mogao da radi takav posao, ali znate onda SNS takvom da mogućnost da radi. Nije tu prošao psiho test, onda ljudi dobri – hajde, nek je tamo potrčko, neki aktivista u Priboju, lepo je pravio sendviče, išao je svuda gde treba, družio se sa našim ljudima, kao što mi sada radimo. Ja uvek volim da bude sa naprednjacima u autobusu, kolega Petrašinović, gospođa Stošić, takođe. Mi Kragujevčani, Šumadinci i on je tako hteo, ali ljudi su videli o kakvoj se osobi radi i kažu – šta ćemo? Hajde, daju mu mogućnost – Nacionalna služba za zapošljavanje. Zamislite vi to, ja ne znam gde to ima u svetu, čovek koji je dobio posao da zapošljava ljude sam dobio otkaz zato što je nesposoban. Onda on kaže nama, uvažena koleginice, uvaženom kolegi Bakarecu koji je doajen srpske politike, jer od kada se bavim politikom poznajem gospodina Bakareca i meni mojoj malenkosti, da smo mi robovi. Ima robova u ovoj sali, ali to su on i svi drugi sa ove strane koji služe neprijateljima srpskog naroda. Za njega smo prošle nedelje dokazali da služi Kurtiju. Sve je pokušao da diskredituje Srpsku listu, ali Srpska lista je pobedila ubedljivo, gotovo u svim opština na KiM. Tako će isto da pobeđuje i Srbija, a on će nesrećnik da se pita šta je to u Kragujevcu, kakav je to Data centar. Uvaženi ministre, on misli da ako priđe super-kompjuteru u Kragujevcu da će da ga udari struja. Neće. Molim vas… (Isključen mikrofon.)

Hvala vam.

Iskoristiću ovu priliku, gospođo Raguš, razumem da malopre niste hteli da ulazimo u dalju raspravu i da odgovaramo na ovakve besmislice, ali zaista moram i zbog svog ličnog integriteta i zbog onoga što se zaista trudim časno i odgovorno da radim za narod i državu proteklih 30 i nešto godina, da obavestim javnost da je neko ovde malopre rekao da je za izdaju Srbije plaćen.

Dakle, evo svedoci su narodni poslanici da uopšte nisam pomenula reč nikakvog plaćanja, a onda se javio šef jedne poslaničke grupe i rekao je da su oni za to plaćeni. Evo, što bi rekao profesor Atlagić da vidimo odakle ti novci i ko vas plaća da rušite i da uništavate Srbiju.

Ajte, molim vas, da se bavimo malo time. Ja to uopšte nisam pomenula, ali vidite kako se sami ofiraju. Dolaze do toga i vi ste se toliko upetljali u svoje laži, svoje gluposti.

Ali, elem, vi kao ozbiljan i iskusan političar sa višedecenijskih iskustvom znate, a danas predsedavate ovim domom, da to građane Srbije ne zanima. Ono što građane Srbije zanima, a tu su i uvaženi ministri, da smo mi zaposlili 500 hiljada ljudi koje su oni ostavili bez posla, da je nezaposlenost u Srbiji danas nikada manja, da imamo trenutnu u izgradnji 840 kilometara puteva, da su od 1. oktobra veće penzije i plate zaposlenima u prosveti i u zdravstvu, da će ponovo biti povećane penzije u decembru mesecu, da Srbija napreduje, da je Kragujevac grad u kome, hvala vam, uvaženi akademiče, gospodine ministre, što ste nedavno bili, koji dobija zamajac i postaće prava IT prestonica u ovom delu Evrope.

Ove ljude to ne zanima, jer su oni u rušilačkom pohodu, da zabrane, da ubiju, da učine sve najgore što mogu protiv svoje zemlje. Mi se na to ne obaziremo, nastavljamo da radimo. Sledimo politiku predsednika Vučića i ja sam ponosna zbog toga što mogu da učestvujem u ovom delu istorije kada je takav državnik na čelu Srbije i da dam neki svoj u promilima ili kako god minimalan doprinos da Srbija ide napred. Hvala.

Hvala vam.

Uvažena gospođo predsednice, uvaženi članovi Vlade, uvažena ministarko, gospođo Sofronijević, ja sam, kao što vam je poznato, ne smeta mi to, želim na krajnje ozbiljan i odgovoran način da govorim o ovoj temi dnevnog reda.

Kao što vam je poznato, od davne 1996. godine sam u mandatima Narodne skupštine Republike Srbije, sa nekim prekidima i želim da vam čestitam, gospođo Sofronijević, jer od te 1997. godine, kada je tadašnja socijalistička vlast pokušala da izvrši upis vlasništva i da počne sa nekim vidom legalizacije, mi, iskreno rečeno, do ovog epohalnog Predloga zakona, i on to zaista i jeste, nismo daleko odmakli.

Moram da se osvrnem na jedan deo koji se tiče i našeg identiteta kao naroda. Poznato je svima vama, jer vi ste svi, i kolege iz opozicije i građani Srbije koji imate i prijatelje i rodbinu po raznim evropskim gradovima i državama, ali Srbija je zemlja koja ima u ovom delu Evrope na najvišoj lestvici sa činjenicom da ima ljude koji poseduju neku svoju nekretninu, tako da i sam naziv zakona, kako je to neko od ovih opozicionara koji odlaze u prošlost kaže kolokvijalnog naziva svoj na svome, zaista to nije.

Oduvek je Srbinu bilo važno da ima svoju kuću, da ima svoje pomoćne objekte na selu, domaćin da to uredi, da ostavi svojim sinovima, svojim unucima i sada je zaista jedan izuzetan zakon pred nama, koji će da pruži pre svega pravnu sigurnost i vi ste to lepo, gospođo Sofronijević, više puta i ovde naglasili, i na sednici odbora i javnim nastupima.

Ovde se ne radi o tehničkim stvarima, ovde se ne radi o urbanističkim stvarima, a ja ovde slušam kako po gradovima Srbije cveta divlja gradnja pod naprednjačkom vlašću. Znate šta, da neko dođe u Kragujevac, u Upravu za imovinu, koju vode izuzetno stručni ljudi, gde se dozvola dobija za izgradnju, ako imate sve potrebno, u roku od 48 sati i da kaže tako nešto, to bi zaista bila uvreda za sve te ljude koji posvećeno rade, poštujući urbanističke propise i poštujući važeće zakone.

O čemu se ovde, građani Srbije, radi? obraćam se i onima koji žive u gradu, a najviše onima koji su u seoskom području, koji nisu, jer takav je, na kraju krajeva, i nekakav statistički pregled, do sada podnosili zahtev za upis vlasništva, odnosno nisu uopšte ulazili od te davne 1997. godine ni u kakav proces legalizacije.

Sada će, jednostavno, prijavom putem platforme koja im je omogućena… Naravno, gospođo Brnabić, i ovo sve na ovakav način ne bismo mogli da uradimo da nije bilo eUprave i da to sve nije država sprovodila svih ovih godina unazad. Dakle, obučeni uz pomoć tehičkog lica, službenika iz lokalne samouprave da prijave podatke kako bi upisali vlasništvo nad svojom kućom i na svemu onome što oni poseduju.

Te priče o tome kako mi hoćemo da legalizujemo nečiju divlju gradnju, povezujete nas sa imenima nekih ljudi, pa vi ste svim tajkunima, žutim lopovima dozvolili od prvog izglasavanja Šumarčevog zakona, svedok sam toga, 2003. godine, do vašeg odlaska sa vlasti da radi šta god hoće.

Uostalom, gospođo Brnabić, glavni spor u toj žutoj lopovskoj organizaciji između Tadića i Đilasa uoči kandidovanja za njegove lokalne izbore i 2004. i 2008. godine nije bilo oko njihove politike. Zna se da je njihova politika bila podanička, da rasprodaju Srbiju, da izdaju Kosovo, da rade šta god hoće, nego oko toga ko će i na koji način da gradi u Beogradu. Ovome se nije dopadalo što on nema svoj kajmak na određenim investitorima koji su u tom trenutku gradili neke velelepne objekte, tržne centre, da ne pominjem sada sva njihova imena, pa su imali ministarku, zamislite, molim vas, koja je uzela iz državne kase ogroman novac, evo Arsića kao živog svedoka, ministarku koja je bila nadležna da sprovodi projekte koji će pomoći ljudima na selu kako bi njen, čini mi se, svekar dobio ogroman novac za nekakav poljoprivredni objekat. Čista krađa iz budžeta Srbije, a tu je otvorio njen suprug neki noćni klub itd, itd.

O lopovlucima žutih nikada dosta. Znate, ja kada sve ovo slušam, sablaznim se nad činjenicom da ti ljudi ne žele dobro sada u ovom trenutku svom narodu i to je jasno. Pokazali su kroz niz zakona za koje nisu hteli da glasaju, za pomoć mladima, za pomoć majkama, za pomoć deci, za pomoć samohranim roditeljima, ma to njih apsolutno ništa ne zanima, čista demagogija rušilačka, blokaderska politika.

Kada pravite tu paralelu, znate, to i neke kolege iz moje poslaničke grupe često pominju i to je tačno, ovi odlaze u prošlost i doći će da li taj Ratkapa ili neki drugi. Znate, ne bih ja mnogo ni na težini u političkom smislu davala ni toj tzv. studenskoj listi, jer to ništa ne znači što je neko student, neka se politički kandiduje, neka izađe sa nekim programom. Njihov program je za sada da spale Miloša Vučevića i njegovog sina i Adrijanu Mesarović i trista članova Srpske napredne stranke, da ruše naše prostorije, da blokiraju građane Srbije, a ovi ovde, na kraju krajeva, kao njihove nekakve sada produžene ruke, da im se dodvore, ponavljaju sve ono što ne ide na korist građanima Srbije.

Kako će ovaj proces da teče? Ja verujem odlično. Prvo, zbog toga što smo mi radili na tome i ovde su predstavnici i poslanici iz većine lokalnih samouprava u Srbiji, da urbanistički uredimo naše opštine i gradove. Naravno, ovo ovde što ste naznačili, a tiče se zaštićenih zona, nacionalnih parkova, parkova prirode, dakle, tu je apsolutno nulta tolerancija. Neko malopre reče – pa, jao, da li će te vi te zatečene objekte, kada država ustanovi da je to nelegalno građeno i da je to neko radio zbog toga da krši sve te propise, da to srušite? Lepo piše ovde u zakonu, mi ćemo da vidimo kakva će namena biti u skladu sa interesima Republike Srbije.

Ali, i time ću privesti kraju ovo moje izlaganje, želim da poručim građanima da je ovde veoma bitno da je država ovim zakonom propisala i one situacije, a njih je zaista mnogo, to zna i gospodin Drašković, gde ljudi imaju porodično nasleđe. Vi imate sada situaciju u šumadijskim selima, tako je po čitavoj Srbiji, da je neko nasledio od dede, od oca i zemlju i to porodično imanje i tu kuću i te kuće nemaju sada tog faktičkog pravog vlasnika.

Mene raduje činjenica, recimo, u dolini Zapadne Morave, pa i u našoj Šumadiji, gde su veliki podsticaji za poljoprivredu, gde se obnavlja stočni fond, gde se podižu plantaže, da ljudi ostaju, mladi ljudi da žive na selu. Verujte, mi sada zaista imamo i velike zahteve kao grad Kragujevac, da pronalazimo tim mladim bračnim parovima kuće koje bi bile za njih povoljne za život, gde dajemo onu državnu subvenciju od 20.000 koje oni mogu da dobiju za kupovinu tih kuća.

Znate, u situaciji kada ne može sada odmah u roku od nekoliko meseci, da li je tako, gospodine Draškoviću, to da se reši, biće dovoljno da oni podnesu račune za struju, za vodu, za sve ono što su oni plaćali kao faktički sada vlasnici koji će moći da se upišu po ovom izuzetno povoljnom zakonu, a država im je dala rok od pet godina da reše imovinsko-pravne odnose, odnosno da povedu ostavinsku raspravu, da se to prenese na stvarnog onog čoveka koji želi tu da ostane i da živi.

Na kraju krajeva, kada čujem ovako neodgovorne ljude, poput evo i ovih poslanika koji su govorili pre mene, pa kažu – država ne garantuje za to da li će u tom stanu nekome da padne plafon sa glave. Pa, znate, ti ljudi koji još žive u tom nekom socijalističkom samoupravljanju i koji očekuju da će država za njih da izvrši renoviranje njihove nekretnine, njihovog stana, oni koji ne poznaju zakon, jednostavno su neodgovorni ljudi i prema sebi, a verovatno se tako neodgovorno ponašaju i prema svojoj porodici. Takvima koji ne vode računa o onome što im je ostavio neko, jer čisto sumnjam da je neko od njih poštenim radom ili bilo kakvim radom, jer ovde imate ljude koji su se prvi put zaposlili kao propali studenti u Skupštini Srbije, su nešto stekli, njima može i zaista sve da padne na glavu, ali pre će biti da će da im padne na glavu činjenica da ih narod neće, da će polako da odlaze u prošlost.

Politika koju je plasirao i inicirao i ovaj zakon predsednik Republike Aleksandar Vučić doneće novi zamajac i rad i prosperitet i nova radna mesta i da ostanemo svoji na svome. Što želim Srbima sa Kosova i Metohije, da ostanu čvrsti, jedinstveni, da čuvaju vekovna ognjišta, da izađu složno i da u nedelju glasaju za Srpsku listu, da pokažemo da nam je to najvažnije, da pokažemo da nam je Srbija iznad svega i da nam je naš narod iznad svega. Živela Srbija.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi profesore Macut, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, mi svi u Srbiji znamo za onu čuvenu izreku „kakav deda, takav unuk“.

Sada imamo jednog izroda ovde koji nije kao njegov deda Drago, što je lepo objasnio kolega Milenko, jer je verovatno njegovom dedi neprijatno da je jedan takav izrod u porodici, ali šta ćete dešava se, toga je uvek bilo. Takvi koji su u porodici u izrodi obično su izdajnici, denucijanti, oni koji rade protiv interesa svoje države i svog naroda, a on je i to dokazao.

Osim toga što je pokazao da nije ni nalik svom dedi, on je pokazao i da radi za interese onih koji bi da unište Srbiju, ali ima i direktnu spregu sa Aljbinom Kurtijem. Znate, mi kada kažemo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da ljudi poput ovog ovde dotično, ne znam ni kako bi ga nazvala, propalog dedinog unuka, imaju te direktne veze sa Kurtijem, mi to ne govorimo zato što eto to tako nešto što se nama pričinjava ili pretpostavljamo. Ovde je njegova direktna veza sa Kurtijevim Srbima.

Ja bih da upozorim čitavu srpsku javnost, kao i narodne poslanike i vas uvaženi premijeru i druge ministre da je to veoma opasno, naročito kada se ima u vidu da upravo ti Kurtijevi Srbi nameravaju da osujete mogućnost da naši sunarodnici koji se bore za goli život na Kosovu i Metohiji normalno glasaju na biračkim mestima, na lokalnim izborima koji su zakazani u nedelju.

Tako je nedavno posle onog izleta sa svojim, kako bi ga nazvala, prijateljem, eto tako, u Petrovac na moru, pošto je rikao i vikao iz neke kafane i hladio noge na crnogorskom primorju, pozivao na rušenje države, da svi izađu na ulice, itd. Ovaj isti u Nišu je imao tajni sastanak sa izvesnim, kako Milojica Radojica Radimirović koji ima direktnu vezu sa zamenikom ministra, Kurtijevim ministrom lokalne samouprave koji ne samo da ima i tu ulogu nego i direktnu vezu tzv. kosovske obaveštajne službe.

Sada se postavlja pitanje. Šta jedan narodni poslanik radi sa Kurtijevim Srbima koji rade protiv interesa države Srbije? Onda ga iznenađuje ako se ja prekrstim kada vidim takvu spodobu. Znate moja obaveza je kao pravoslavne vernice i hrišćanke da se molim i za takve kao što je ovaj nesrećnik, a možda mu jednog dana bar deo mozga i svesti gospod Bog vrati. Hvala.

Hvala vam, uvažena gospođo predsednice.

Prvo moram na početku da reagujem kao član Odbora za kulturu i informisanje. Koliko sam ja ovo sve malopre razumela, a vi me, gospođo Brnabić, ispravite ako grešim, mi treba da uvedemo u Narodnu skupštinu i uopšte u društvu kulturu nožem. Ako je neko kulturan, u redu je, a ako nije kulturan da ga nožem malo disciplinujemo, da ga bocnemo. Ja sam to tako razumela.

Želim najpre da se obratim građanima Kosjerića i Zaječara i da izrazim svoje lično zadovoljstvo što su u nedelju pokazali veliku odgovornost prema svojoj sredini, prema svom gradu, ali i prema državi Srbiji, što su svojim glasom i brilijantom pobedom liste koju je predvodio, odnosno koja je imala naziv Aleksandar Vučić – Ne damo Srbiju, pokazali da su oni posle sedam meseci terora, haosa, beznađa u koji su hteli da nas dovedu ovi opozicioni lideri preko puta, kao i njihovi prijatelji blokaderi i studenti na ulicama, izabrali normalnu i pristojnu Srbiju i da pokažu da oni u svojim sredinama i u onom selu gde je ovaj jedan dolazio da ih zastrašuje i da ih blokira, da im ne da da izađu na glasačka mesta, Božanić, jel tako, u Kosjeriću, kao i svim drugim mesnim zajednicama pokazali da su sigurni u politiku koju sprovodi Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije i da oni pod ovakvom vlašću mogu samo da očekuju napredak i dobro za svoje sredine.

Od infrastrukture, od pomoći poljoprivrednicima, od izgradnje novih objekata zdravstva, novih škola, obdaništa i, dakle, ljudi koji razmišljaju o svojoj budućnosti znaju da sve ono što je pokušano propalom obojenom revolucijom bi sunovratilo Srbiju, dovelo bi nas u situaciju da moramo dugo, dugo da se oporavljamo, a sada posle sedam meseci ovoga što su uradili, a pre svega ataka na srpsku privredu, o tome je govorio i ministar Mali, kao i ministarka Mesarović i potpredsednica Vlade na nekoj od ranijih Skupština, verujem da ćemo uz aktivnost naše Vlade i ministara, ali i svih onih koji su došli u Srbiju da ulažu svoj kapital, brzo da se oporavimo.

Zbog toga, želim da izrazim, gospodine Mali, zadovoljstvo zbog seta ovih zakona. Apostrofiraću ono o čemu ste pričali, a vezano je i za grad iz kojeg dolazim, a to je Kragujevac, i višedecenijskog problema kada su u pitanju ovi stubovi elektroprivrede koji su drveni i koji će sada biti zamenjeni potpuno novim. Jer, ma koliko da elektroprivreda i podružna jedinica grada Kragujevca i Šumadije na godišnjem nivou za revitalizaciju prenosne mreže izdvaja određena sredstva, to nije dovoljno, jer mi imamo čitava naselja gde je urađena potpuna rekonstrukcija, ali sada ćemo, uz sve druge aktivnosti na čelu sa novim rukovodstvom elektroprivrede, da budemo sigurni da će pre svega naši sugrađani koji žive u udaljenim područjima, ali to je važno i zbog naše privrede koja se uveliko i industrijalizacija razvija u gradu, da imamo tu pospešenost.

Ono što je za mene veoma važno, to je ovaj sporazum koji je Srbija napravila, naravno, uz veliki autoritet i ugled koji ima predsednik Aleksandar Vučić i njegovog pre svega i odličnog državničkog odnosa i ličnog prijateljstva sa predsednikom Makronom o kupovini 12 potpuno novih rafala.

Moram kao Šumadinka da pomenem da je i naša avijacija, srpska avijacija, pre svega u toj prvoj borbi kada je avionom upravljao čuveni Šumadinac, pilot Tomić iz mesta Stragari, takođe koristila francuski avion Blerio i to je bio početak našeg vojnog vazduhoplovstva, a ovo danas je zaista jedna ozbiljna i prava investicija za svaku državu koja želi svoju sigurnost, koja želi kao Srbija svoju vojno neutralnu politiku, koja želi kao Srbija svoju spoljnu neutralnu politiku.

Bio je u pravu ministar Đurić, a dotakao se te teme juče, kada je rekao da mi imamo ono na čemu bi mnogi mogli da nam pozavide, a to je doslednost u srpskoj spoljnoj politici. Otuda i mogućnost da jačamo našu ekonomiju, kao što je guvernerka juče izjavila, rekordnih preko 50 tona u zlatu koje Srbija sada ima, a sve je to posledica jedne odgovorne i spoljne i unutrašnje politike koju ovi blokaderi i propala srpska opozicija žele da sruše zarad interesa onih koji ne žele tako modernu, jaku, stabilnu Srbiju i da imamo naš dalji ekonomski i svaki drugi razvoj.

Naravno, da bi građani Srbije znali, pošto su izuzetno ponosni na ojačanu srpsku vojsku i svaki onaj mladić koji danas odlazi u poziv profesionalnog vojnika, podoficira ili oficira, što imam u svojoj porodici, dakle u svom neposrednom okruženju, može da bude ponosan na ovakve ugovore jer oni donose na duže staze jednu novu operativnost srpske vojske i sigurnost za naše građane.

Ono drugo što želim danas posebno da istaknem je izmena i dopuna Zakona koja se tiče kupovine stambenih objekata, mi volimo da kažemo stanova za mlade, ali ja ću da govorim, gospođo Brnabić, o onom manje možda poznatom delu i da se obraćam mladim ljudima koji žive u ruralnim sredinama, gde nema stambenih zgrada, već su u pitanju kuće, u pitanju su njihova porodična domaćinstva i mogućnost, kao što me je nedavno jedan mladi čovek pitao, koji ima 25 godina i koji je počeo da pravi kuću na svom porodičnom domaćinstvu i koji će sada moći prenosom dela zemljišta ili parcele, kako god, na kojoj izgrađuju taj novi porodični objekat, da planiraju svoje porodice ili oni koji žive u zajedničkom domaćinstvu u selu, kako je to slučaj u selu Katrga odakle su moji preci, moći će da uzmu izuzetno povoljne kredite da bi napravili potpuno nove kuće i da bi zaokružili porodičnu zajednicu, da nastave da se bave onim poslom koji rade njihovi roditelji i koji su radili njihovi dedovi.

Nije suština politike Vlade Republike Srbije, a to najbolje zna i gospodin Marijan Rističević kao predsednik tog resornog odbora, da svi odlaze i da budu u toj migraciji stanovništva neki budući stanovnici velikih gradova. Mi u gradu Kragujevcu insistiramo na tome da što više mladih ljudi ostane na selu, pa pored ovih državnih subvencija i mi imamo subvencije i za traktore i za kupovinu drugih poljoprivrednih mašina. Sa druge strane, spajamo i onaj moderni deo i vama hvala jer ste kao predsednica Vlade Republike Srbije započeli taj veliki projekat, da mi budemo jedan digitalni centar u ovom delu Evrope, jugoistočne Evrope, mislim na grad Kragujevac, na Data centar. Da vas obavestim, mada vi to već bolje znate, što se tiče izgradnje Naučno-tehnološkog parka i novog mesta gde će biti zaposleno više stotina ili hiljada budućih IT stručnjaka, to je zaista na ponos našeg grada uveliko u toku i sve se odvija na najbolji mogući način.

Ali, šta smo mi mogli i kao Kragujevčani? Evo, tu mogu da mi posvedoče i uvažene kolege poslanici iz Kragujevca, naročito kolega Petrašinović koji je doživeo da se lično targetira. Aktivistkinja jedna blokaderka dođe, usni mi se i kaže – stojim ispred kuće Miroslava Petrašinovića, koji unutra živi sa svojom suprugom i sa ćerkicom od sedam godina, i da znate da taj naprednjak živi ovde, taj koji ne želi da se blokiraju fakulteti.

Pa normalno da ne želi, to niko, normalno, ne želi, pa ne želi ni Miloš Pavlović. Zato vam on smeta, zato nožem na njega, zato povicima da je ćaci, da je ovakav, da je ovakav, a mi smo na to ponosni i kažemo. I onda na to novo što se širi Srbijom i što sa pokličem izgovaraju i mladi ljudi i ljudi kojima je dosta vašeg terora: „Bolje ćaci nego naci“, oni se ljute. A vi ste lepo primetili, kao predsednica Skupštine, da ta nova neonacistička ideologija koju pokušavaju da ukorene u Srbiji je zaista najveća opasnost. Ja sam vrlo obazriva kada o tome pričam, jer dolazim iz jednog od najstradalnijih gradova pod nacistima. Ali, znate, kada se setim toga i svih onih slika o kojima su nas učili i onoga što nam je bilo kroz dokumenta dostupno da vidimo, pa samo u muzeju „21. oktobar“ da se ljudi linčuju u kućama, da se izvode iz svojih kuća, pa na šta to da me asocira u današnje vreme, kada u nedelju, u 21. veku, u Zaječaru i Kosjeriću vi kažete srpskim domaćinima: „Ne, ostani tu, daj mi svoju legitimaciju“, kao što su oni tražili da se Srbi legitimišu u Kragujevcu i u drugim gradovima, ausvajsom, ili već kako su to zvali.

Moram da pomenem i bivšeg poslanika i mog prijatelja Milorada Bojovića, on je lepo primetio u jednom svom autorskom tekstu da je jedan od najvećih antropologa 20. veka Levi Stros lepo primetio da ljudska civilizacija u ovom novom dobu mora da pokaže da se nešto promenilo od perioda kada su ljudi išli u hordama i kada su se ponašali necivilizacijski. A mi danas imamo ljude koji kažu – mi hoćemo bolje institucije, hoćemo demokratsko društvo, hoćemo da se nešto promeni, nije Vučić nadležan, Skupština ne valja ništa. Što kaže Milenko – više je manje itd. A onda dolaze sa metodama koje su tipične za to vreme o kojem je on pisao, da su ljudi razulareni, poput pojedinaca ovde, kretali da se unose u lice običnim građanima, da obaraju, sećate se, starije ljude po ulicama, da linčuju gradonačelnika Niša, da se iživljavaju nad aktivistkinjama SNS.

E, zato sam apsolutno uverena, i time završavam, da Srbija sada ulazi u jedan period kada moramo zaista potpuno da stavimo tačku na to njihovo divljanje, a to od nas građani traže, i da nastavimo da radimo i da se posvetimo onome što je naša ideja. To je dalji razvoj Srbije, to je naša ekonomija, to je naša odgovorna spoljna politika i ja volim, gospodine Mali, i u Kragujevcu na našim sednicama gradskog parlamenta da kažem da gledam na Srbiju do Ekspa i od Ekspa. Do Ekspa, sa svim ovim važnim projektima i čestitam vam na tome što je 400 predstavnika došlo iz preko 140 zemalja, i na period posle Ekspa, kada će neki od nas, neki možda više to neće, ali neki novi, naša nova mlada snaga i novi ljudi, svakako srpski naprednjaci, da se bore za ono što smo mi stvarali decenijama i godinama iza nas, a to je bolja, stabilna Srbija, Srbija budućnosti. Hvala vam.

Hvala vam gospođo Srbije, uvaženi gospodo ministri, danas će ovaj dan 4. mart 2025. godine da bude zabeležen u istoriji beščašća, ovih ljudi koji su puni mržnje i koji su puni ostrašćenosti, koji mrze svoju državu, koji mrze srpsku trobojku, pogledajte u ovom trenutku dok ja govorim, poštovani građani Srbije, šta oni imaju kod sebe, šta ovo predstavlja. Predstavlja njihov bolesni mozak, ti ljudi su propast za ovu državu.

Pogledajte Dragana Đilasa, pogledajte čoveka koji je opljačkao 619 miliona evra, pogledajte lopužu Mariniku Tepić, koja je pored njega, pogledajte nesrećnog Aleksića iz Trstenika, pogledajte ovog teroristu Miloša Jovanovića.

Zar takvi ljudi, poštovana deco, poštovani studenti, poštovani profesori, zar takvi ljudi da budu uzor i primer nekome u ovoj državi?

Znate, bio je jedan, koji je njima verovatno uzor i danas, hrvatski političar koji je pošto se raspala bivša Jugoslavija rekao: „ja sam svoj posao završio, Jugoslavije više nema“. Upravo su njima političari iz hrvatske države uzor da rasture Srbije, da unište Srbiju, da unište našu privredu, da Srbija stane, da oni dođu na vlast, da nastavljaju da pljačkaju, a očerupali su apsolutno sve, zatvorili sve fabrike. Ova lopuža Dragan Đilas koji je strpao sebi narodih para u džep 619 miliona evra danas predvodi ovu rulju ovde, rulju koja je htela danas da ubije tri naše koleginice, jednu nerođenu bebu, rulju kojoj ništa nije sveto. Pa, zašto bi im bila sveta srpska trobojka, trobojka koju su naši junaci kroz sve oslobodilačke ratove nosili i nikada nije pala u ruke neprijatelja, a danas su hteli da je spale, da je gađaju šok bombama, da je gađaju pirotehnikom koju je terorista, a nekada dezerter koji je pobegao kada je Srbiji bilo najteže, Miloš Jovanović, svu tu pirotehniku zajedno sa ovim nesrećnicima uneo u Narodnu skupštinu.

Znate, poštovana deco, vama se obraćam, generacijama koji danas želite da imamo institucije, ovo je najviše zakonodavno telo. Mi ovde sa pravom želimo da štitimo dostojanstvo i vas građana Srbije koji su nas birali, ali ja pamtim 6. oktobar, ne 5. oktobar, već 6. oktobar kada sam ovde ušla sa kolegama narodnim poslanicima u ovu zgradu koja je bila zgarište, koju su zapalili, iz koje su pokrali nameštaj, umetničke slike, a onda krenuli da pljačkaju Đilas i njegova bratija i Jovanovićeva Srbiju. Vidite kako se točak istorije okreće.

Danas skupljeni s konca i konopca u službi Aljbina Kurtija, svih neprijatelja Srbija protiv Aleksandra Vučića, protiv naše zemlje, protiv našeg napretka šta ti ljudi žele? Žele da Srbija nestane. Njima je Kurti, gospođo Brnabić, to ste lepo primetili, mio i drag. On je njihov uzor, to im je model. Zašto su im uzor svi oni koji mrze Srbiju? Zato što ovi ljude mrze svoju zemlju, mrze svoj narod. To siktanje iz njihovih očiju koje vi ne možete da vidite, uz naše dostojanstveno držanje, i svih ministara i ove koalicije, pokazuje da oni žele da za tili čas u Srbiji izbije građanski rat.

Zbog čega su oni ovako nervozni? Zašto lopov Đilas sada sa ovom košuljčicom i kravaticom ovako nervozno odmahuje glavom? Upravo zbog toga, gospodine Đilas, što vam je propao pokušaj obojene revolucije, što niste mogli da sednete u fotelju slavnog ministra Malog.

Zašto kažem, gospodine Mali, da ćete ostati upamćeni kao ministar finansija Vlade Republike Srbije? Zato što ste danas došli sa zakonima koji povećavaju budžet za univerzitete za 20%, zato što povećavaju plate profesorima na univerzitetima za još 16%, koji daju mogućnost mladim ljudima u mom Kragujevcu i celoj Srbiji da kupe jeftine stanove, a vama, gospođo Brnabić, zato što ste sa mesta premijera Republike Srbije pokrenuli ono što je za mlade ljude veoma važno, a što je za lopova Đilasa i sve njih špansko selo.

Vi ste pokrenuli projekat rasta IT sektora i to je sada jedan od najvećih izvoznih proizvoda naše zemlje. Hvala vam zbog toga što u Kragujevcu imamo „Data centar“, što ćemo imati centar izvesnosti, što će ti mladi ljudi koji će nastaviti, budite sigurni, da se školuju po zakonima ove zemlje i po ovom danas unapređenom zakonu visokog obrazovanja znati jednog dana da smo mi bili u pravu.

Zašto ti mladi ljudi sa gađenjem gledaju na Mikija, na Mariniku, na Đilasa i na Lazovića i svu tu bulumentu? Zato što su im gadni u svakom smislu, zato što su i oni shvatili, znaju oni, uverena sam da znaju i njihovi roditelji, da kada bi takvi došli na vlast Srbija bi za dva dana nestala, zakatančili bi ponovo naše fabrike, kao što već sada priželjkuju veliko zlo.

Nikada niko nije uspeo da bude od snažne i jake države jači, mi to vrlo dobro znamo. Tako je bilo kroz našu istoriju kada je Srbija bila jaka, ali ja sam ponosna što je danas Srbija u novijoj istoriji najjača na čelu sa Aleksandrom Vučićem čiju politiku sledimo, koji je uspeo da nas podigne iz pepela, koji je podigao Srbiju koju ste vi narušili.

Mi ćemo nastaviti da se borimo i za studente i za njihove roditelje, za profesore, za radnike, zemljoradnike, a vi ćete, kao što vam mesto i govori, otići ali zauvek na smetlište istorije, a mnogi od vas i u zatvor zbog lopovluka i svog nepočinstva koje ste uradili i današnje akcije terorizma u najvišem zakonodavnom telu.

Živela Srbija! Živela srpska trobojka!

Poštovana gospođo predsednice, uvažene kolege narodni poslanici.

Ekonomski rast Republike Srbije u ovoj godini je zaista na radost građana Srbije, privrednika i svih nas koji želimo dalji rad i napredak naše zemlje na izuzetno visokom nivou. Sama činjenica da smo prvi put u istoriji dobili visoki investicioni rejting govori o tome da je ekonomski profil Srbije na čvrstim i stabilnim nogama.

Kada uporedimo to sa 2012. godinom, vi to vrlo dobro znate i kao bivša premijerka, BDP po glavni stanovnika tada je iznosio jedva 4.600 evra, a mi očekujemo da on bude preko 15.000 evra do kraja 2027. godine sa rekordnim BDP od 102 milijarde evra i rekordnim investicija koje već ove godine mogu do kraja decembra da se očekuju u iznosu od 4 milijarde i 600 miliona evra.

To znači da je i Srbija dobila mogućnost da se pod povoljnim uslovima zadužuje za sve one projekte koji su važni za naše građane i za našu privredu, a pogotovo zbog činjenice da takav ekonomski rast i takvi pokazatelji, a pre svega ogroman priliv stranih investicija dovodi do toga, što će biti reči o novom budžetu za 2025. godinu, da imamo rast penzija, da imamo veće plate, da imamo veća davanja za našu decu, za poljoprivredu i sve ono što je potrebno.

Sa uverenjem da će kroz institucije sistema koje odgovorno rade svoj posao, a pre svega kroz takvu kreiranu politiku Vlade Republike Srbije, koji je trasirao predsednik Aleksandar Vučić, kao predsednik države i nesumnjivo kroz ogroman ugled koji naša zemlja danas ima u svetu, pozivam vas da glasanje za ovaj predlog, jer ovakav način daljih investicija i svega onoga što je potrebno za našu državu je od neophodne važnosti za buduće generacije. Hvala.

Znate šta gospođo Kovač vi ste prekršili član 107. vi ste čuli pet poslanika...

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Evo, samo da se umiri Lazović. Lazoviću umiri se.

Znači, član 27. stav 2. vi ste morali gospođo Kovač, vi ste morali ...

Gospođo, Kovač. Sačekaću ja.

(Narodni poslanici iz opozicije dobacuju.)

Ovo je dobro, da, što mi ne daju.

Znači član 27. stav 2. molim vas stav 2.

Stav 2. nije bio.

Vi ste trebali da reaguje kao predsednik Skupštine, vi ste čuli, predsedavajuća u ovom trenutku, petoro poslanika iz opozicije je nekoliko puta ponovilo da je čovek ustaški general, znači, ustaško đubre. Ustaško đubre - pet puta smo čuli. Ja ne mogu da verujem kako vi niste prekinuli te ljude koji to misle o Zdravku Ponošu? To je prosto neverovatno.

Ja vas molim da sledeći put reagujete, jer je neophodno da se održi mir u sali, a znate šta, ja poštujem to što njegove kolege to o njemu tako misle, ali ipak, znate, radi dostojanstva Skupštine vi sledeći put kada čujete pet, šesti put da oni kažu da je Zdravko Ponoš ustaško đubre vi reagujte.

Član 107, gospođo Raguš, prekršeno je dostojanstvo Skupštine. Molim vas obratite pažnju sa mesta predsedavajućeg, ja sam zaista bila uplašena, mislila sam da će jedan od govornika ovde da padne u nesvest. Toliko se on tresao, kao da je uključen u struju. Ja gledam okolo da li ima lekara da mu pritrčimo u pomoć.

Ali moram da reagujem jer je povređeno dostojanstvo, kada je u pitanju grad Kragujevac i izgradnja novog univerzitetskog kliničkog centra, nažalost, zbog obaveza nije trenutno tu profesor Milosavljević, koji je direktor te ustanove. Ne samo da će biti napravljen novi najmoderniji klinički centar u Kragujevcu, već i novo porodilište, kao i nova bolnica za rehabilitaciju svih onih kojima je pomoć neophodna.

U kontekstu, gospodine Mali, EKSPO-a i onoga što Kragujevac očekuje od Vlade Republike Srbije, da bi znale kolege koje su iz drugih gradova, ja sam vam zahvalna kao Kragujevčanka i ponosna sam na to što ste prepoznali grad Kragujevac kao motor razvoja „EKSPO – Skok u budućnost 2027“. Uz klinički centar, severnu obilaznicu i sve ono što nas očekuje kroz izgradnju novih projekata, grad Kragujevac dobija milijardu i 700 miliona novih investicija, za razliku od ovih koji su opljačkali državu, koji su ostavili ljude bez lekova, bez mogućnosti da lekari njih mogu da leče, bez plata za te jadne ljude koje smo mi sada primili u radni odnos, koji imaju nove specijalizacije, imamo najmodernije klinike i za ortopediju i za kardiohirurgiju, očekujemo u novijoj budućnosti. Ponosna sam na sve te lekare i na sve ljude koji se bore za život i koji daju svoj doprinos da ne samo Kragujevac, već čitava Srbija idu napred.