Gospodine ministre, Srpska radikalna stranka je protiv ovog zakona. Mi smatramo da osnovni motiv koji je naveden i koji je sve vreme provejavao tokom sednica ove radne grupe u pripremi zakona, da se ovaj zakon priprema da bi se udovoljilo i da bi se napravila neka komparacija sa budućim tržišnim potrebama, je pogrešan pristup. Jer, vi ne možete u Srbiji, u kojoj je apsolutno sve nestabilno, gde ne postoji ekonomska strategija na duge staze, gde je uništena poljoprivreda, gde nema strateških ulaganja u one privredne grane koje mogu za veoma kratko vreme da naprave obrt kapitala, već se sve svodi na to da se dovođenjem stranih investitora, kojima će se davati subvencije od po 10-11 hiljada evra za jedno radno mesto, otvaraju fabrike sa po nekoliko stotina radnih mesta, dakle, u takvoj tržišnoj ekonomiji ne možete da usmeravate obrazovanje za neko buduće vreme gde se uopšte ne zna kada odrastu deca mnogih ovde koji su u Narodnoj skupštini kakva će znanja i kompetencije biti potrebne i kakva će da se traže.

Ja sam se svačega naslušala za ovih nekoliko sati, naročito kada su pominjana stara tradicionalna zanimanja u Srbiji, od toga da neko omalovažava i stolare i krojače itd. Ja bih mogla da vam ređam, gospodine ministre, baš bukvalno svaki od tih starih zanata, jer se van ovog posla bavim istraživanjem onoga šta su stari zanati bili u Srbiji i u kom delu Srbije su koji negovani i na koji način, pa ne samo zanat kao zanat, već ono što se izvodi iz jednog osnovnog zanata. Uopšte nije tačno da svaki od tih zanata ima svoju prođu i svoje mesto u današnjem vremenu. Nažalost, to je tako zbog toga što je napredovala industrija, napredovale su moderne tehnologije i ne može neko da kaže da je tkalja u vreme od pre sto godina bila više plaćena. Nije dobro plaćena ni danas, jer vredne ruke žena iz Sirogojna nisu za njihov manuelni rad i za umetnost plaćene ni danas dobro, kao što nije dobro plaćen ni bačvanski zanat, kao što nije dovoljno plaćen ni krojački zanat. Ali, to ne treba da nam bude smernica u zemlji u kojoj, to je više puta isticala i koleginica Radeta, imamo 6,5% visokoobrazovanih ljudi.

Bilo smo, i time ću završiti, jer nema puno vremena, a mi treba tako da usmeravamo buduće generacije i da se potrudi društvo da ih motiviše da se visoki obrazuju za određena radna mesta, da stiču više znanja, da mogu i da ih kvalifikuju ako žele i na stranim tržištima. Bili smo u situaciji da kao parlamentarna delegacija posetimo Narodnu Republiku Kinu. Svake godine kada neko završi srednju školu, a naročito fakultet, tačno se zna koje je njegovo radno mesto i gde će da radi. Mi ovde to ne znamo zato što kupljene diplome, starlete koje su bliske vladajućim strankama, dobijaju mesto u javnim preduzećima i onda je zaista razumljivo da i dan danas ljudi koji imaju visoko obrazovanje moraju da rade poslove kod preduzetnika koji se bave nekim drugim različitim poslovima.

Zato smo protiv dualnog obrazovanja,1 treba da se usmerimo na to da se deca školuju, da imamo visoko kvalifikovane i radnike, ali najviše je intelektualaca koji će moći da pokrenu motor privrede i koji će da vrate prave vrednosti, jer ne može dete da se školuje samo iz ekonomskog razloga i da to bude motiv zbog čega će neko da upiše neku školu, jer to je društveno biće koje mora da ima svest o tome kakvo mu je političko okruženje, kojoj naciji pripada, kako treba da brani svoju zemlju, a ne samo da se kodifikuje kroz neko zanimanje i da kaže mu se – eto, uči, radićeš i bićeš za to nagrađen, već da ima potpunu svest o tome kako mora i na koji način da se bori za svoju zemlju i za tradicionalne srpske vrednosti.

Hvala.

Pogrešno je tumačen jedan deo mog izlaganja. Prepoznala sam se u izlaganju gospodina Đukanovića. Govorimo o amandmanu koji smo podnele kolege i ja ispred Srpske radikalne stranke, a koji je identičan i ovim drugim partijama.

Naime, radi se o tome da gospodinu Đukanoviću nije problem, a vi ste svedok takođe toga, jer i sami ste, gospodine Marinkoviću, lično sam vas gledala, pričali o potrebi razvoja preduzetništva u našoj zemlji, nije problem u tome da se uvozi radna snaga. Jer, Srbija neće dočekati skorije to vreme, složiće se i gospodin ministar, da mi moramo iz inostranstva zbog velikih privrednih aktivnosti da uvozimo stručnjake. Problem je što se izvozi iz Srbije radna snaga i što kvalifikovani mladi ljudi moraju da odlaze, jer ovde ne mogu da nađu posao.

Gospodine ministre, da vam kažem nešto. Zaista, toliko se puta ponavlja da je to sada postao neki svojevrsni hit - zanimanje varioca, koji je deficitiran, a vi vrlo dobro znate, kao čovek koji je prošao i pažljivo sam vas slušala, od vašeg školovanja do najvišeg obrazovanja, sve u onoj bivšoj Jugoslaviji, uvek je to bilo deficitirano zanimanje. I sami znate da ti ljudi koji su radili te poslove i 60-ih i 70-ih godina, i u godinama posle toga, su najbolje mogli ovde da zarađuju, a isto tako i da nađu angažman u zemljama tzv. Trećeg sveta i da budu toliko dobro plaćeni da se posle dve ili tri godine vrate u ondašnju Jugoslaviju, odnosno u grad u kome žive i da zarade za to da obezbede i svoje unuke. Tako da nemojte da menjamo teze.

Ne radi se o tome da treba obrazovni sistem da se prilagođava trenutnim tržišnim zahtevima, već da dete koje je svesno toga šta želi da bude u životu, naopako se ovde postavljaju stvari, dakle, dete mora, na osnovu i konsultacija sa svojim roditeljima i svog znanja i početnog obrazovanja u osnovnoj školi, da odluči kuda ono želi da ide i kako će dalje da se usmerava njegov rad i njegova intelektualna svest o svemu onome što se dešava u društvu.

Eto, tako lepo, replika, gospodine Martinoviću, Orloviću, Markoviću, kad se ne buni Đukanović, što se vi bunite?

Dakle, da se malo našalim, gospodine Đukanoviću, ne možemo mi zbog vašeg lifta da se složimo i tog primera da je potrebno dualno obrazovanje. Samo pokušavam, a i sve vreme to rade poslanici SRS, da vam govorimo da je problem u visoko obrazovanom kadru, a ne u onome što deca stiču kroz srednje obrazovanje. Uostalom, gospodin ministar je ovde došao da zagovori ovaj model i da ga vi izglasate, ali ne može da se ne složi sa mnom, kao i svi vi, da su toliko sposobna deca u Srbiji da, iako su gimnazijalci, ili su školovani za neka društvena zanimanja, u preduzetničkim aktivnostima mogu da rade isto tako kvalitetno taj posao. Ako govorimo o tome šta traži tržište, ali ne sme zakon da se donosi zbog toga što trenutne ili tržišne mogućnosti za određeni period tako do zahteva.

Samo kratko još da završim. Možemo da idemo tako u nedogled, da iznosimo razne primere. Evo, ja ću jedan suprotan, koji nema nikakve veze sa stečenim znanjem u dualnom obrazovanju. U Kragujevcu imamo izuzetnog majstora za pravljenje violina. Takav ne postoji u Srbiji, a kažu i u zemljama u okruženju. Imamo nekoliko zanatskih radionica u Srbiji porodičnih, koji su se opredelili da proizvode bombone. Ne može to da im prođe na tržištu, svesni su toga, ali to je stari srpski zanat, zato što imamo jaku prehrambenu industriju.

Imamo takođe mnoge porodične firme koje se bave tradicionalnim zanatima koje su imali njihovi očevi ili dedovi, ali ne možemo zbog toga što trenutno imamo deficit u nekim zanimanjima, tih zanata koje je pominjao i kolega Đukanović, da obrazujemo naše ljude, odnosno decu i buduće generacije i da kažemo – vi to treba da učite. Možda, gospodine Đukanoviću, za 10 i 20 godina tako bude na našem tržištu, može i to da se desi, u zgradama osavremenjeni liftovi, da uopšte ne budu bili potrebni majstori. Šta vi znate za vreme od 20 i 30 godina, valjda se tako strateški deca vaspitavaju i obrazuju, šta će biti potrebno na tržištu koje je primenjivo, a naročito u ovim uslovima koje imamo ovde?

Iskrena da budem, ja bih volela da one privredne grane u Srbiji koje je Josip Broz i koje su komunisti i samoupravni sistem uništili industrijalizacijom, tamo gde ona nije bila potrebna u Srbiji, a to je pre svega poljoprivreda, bude strateška grana, jer mi od poljoprivrede, od turizma, od prehrambene industrije možemo da živimo i da stvaramo kapital i novu vrednost i da odlično žive i naša deca, da ostaju u prelepoj Srbiji i da ne beže iz najlepših srpskih sela.

Javljam se po članu 27. i po članu 107. jer smo dužni da štitimo dostojanstvo Narodne skupštine, a i vi gospodine Milićeviću, ako ste dovoljno upućeni u određene probleme u gradovima u Srbiji, a ako niste, evo, ja ću vam pomoći, pa da znate za ubuduće.

Naime, morao bi kolega Orlić, koji se javio na repliku koleginici Radeti, da zna a vi da ga upozorite kada govori da nije sve tako šareno i bajno kao što on to želi da predstavi. U Kragujevcu, u kojem je Fijat prvobitno …

Dozvolite da završim. Važno je za vas da naučite vi kao predsedavajući.

Ne morate na svaku reakciju iz vladajuće partije da reagujete. Vi ste dovoljno samostalan čovek i imate iskustva u predsedavanju. Vama se obraćam i zato vam kažem, da biste znali.

Svaki put kada iznose neistinu, a dužni su da govore, narodni poslanici, vi ste dužni da ih upozorite. Fijat je imao 3.200 zaposlenih, a sada ima 900 manje i gospodin ministar mora da zna da ni jedno dete po ovom zakonu o dualnom obrazovanju, to vam garantujem, gospodine ministre, dinar neće dobiti od italijanske fabrike u Kragujevcu, jer oni iz budžeta uzimaju 12 miliona svakog meseca za obuku radnika, ne plaćaju porez na zarade i ne plaćaju ništa državi Srbiji. Dakle, mi ćemo te poslodavce i to je govorila gospođa Radeta veoma precizno i smisleno, da bi se neko javio da pametuje i da priča nešto o čemu veze nema.

Gospodine Miličeviću, vi uopšte niste imali potrebu da se izvinjavate poslaniku Aleksandri Jerkov, zato što ste dužni da na mestu predsedavajućeg Skupštine poštujete institucije ove zemlje i završni, konačni stav SANU, kao najvećeg i najvišeg lingvističkog autoriteta u našoj zemlji. Dakle, nema poslanice, nema pilotkinje, nema borkinje i takvih diferencijacija kada je u pitanju zanimanje i određivanje pola, i to vrlo dobro treba da znate.

Zato vas molim da nastavite sa predsedavanjem na način kako je utvrdio Ustav naše zemlje i kako govore naše funkcije i da date reč poslaniku Aleksandri Jerkov da nastavi da razgovara na temu koju želi da predloži.

Ovaj osnovni član 158. zakona koji je devet puta promenjen, gospodine Ružiću i mi srpski radikali smatramo da je nepotreban, naročito zbog toga što obrazovanje bilo kakve službe za upravljanje kadrova u okviru Vlade, znači da ti kadrovi koje će na takav način i uz ovakve uslove, izmene koje ste nam dali, da se pripremaju da obavljaju odgovoran državni službenički posao neće da urodi plodom.

Niste nam dali objašnjenja, a možete i sada posle ove moje primedbe i naročito zbog činjenica da ste to striktno brisali u ovom članu, da odustajete od toga da po modelu Brisela i EU, obrazujete državne službenike i zato to brišete u ovom članu, a da sa druge strane uvodite pružanje stručne pomoći organima državne uprave i službama Vlade, u primedbi odredaba ovog zakona.

Zamislite, vi već sada onim ljudima koji će da konkurišu za službenički posao sa određenom kvalifikacijom, da pođemo od toga da nisu sve kupljene diplome o čemu je govorila gospođa Radeta, već da ima tu ljudi koji su sa visokim ocenama završili državne i druge fakultete, regularnim putem.

Vi im kažete u ovom zakonu da će oni da imaju svog mentora koji će da im na određeni način tumači kako oni da ovaj zakon primenjuju. Sa druge strane, to što ste uveli, ovo je nešto neverovatno i objasnite nam šta to znači, da će ta služba za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije da se bavi individualnim potencijalima za razvoj i upravljanje karijerom državnih službenika.

Objasnite samo, gospodine Ružiću, kako će to služba za kadrove Vlade Republike Srbije, da se bavi potencijalima svakog državnog službenika, od momenta njegovog zasnivanja radnog odnosa i tog pripravničkog dela, pa do te karijere o kojoj vi govorite.

Potpune besmislice i zato treba da povučete ovaj Predlog zakona, odnosno da jednom dođete, ako ste već preuzeli ovaj resor u Narodnu skupštinu, sa ozbiljnim zakonom o državnim službenicima koji će da važi u narednom periodu i neće da se menja ovako od prilike do prilike.

Gospodine ministre, vi ste ovu ideju i ovaj zakon nasledili od Ane Brnabić, koja je to najavila ne samo u ekspozeu, već iz Tirane u maju mesecu, kada je rekla da kao drugi, u stvari treći stub u našem društvu, državna uprava mora da se reformiše, a pominjala je i koleginica Radeta, to su najavljivali i ministri i pre vas i pre Ane Brnabić i od toga ništa.

Da je to mogla da uradi još ova dosmanlijska vlada, posle 2000. godine i, na kraju krajeva, i Vlada u kojoj ste vi bili u koaliciji sa Demokratskom strankom, govori činjenica da smo mi uvek imali, a sada imamo i novi, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon koji nam daje mogućnost da državna uprava funkcioniše na osnovu pozitivnih pravnih propisa.

Još pre Drugog svetskog rata Srbija je imala izuzetno razvijenu državnu upravu i školu za državnu upravu, a danas mi treba da izmišljamo toplu vodu, odnosno vi i da osnivate nekakvu nacionalnu akademiju, a svi zakoni koji su na snazi u Srbiji, ako birate kadrove kako treba, po znanju, stručnosti i kvalitetu, mogu da upravni postupak, što je veoma važno, budući upravni postupak, sprovode a da sve bude na korist građanima.

Razna su istraživanja sprovođena po segmentima našeg društva, gde su to građani najnezadovoljniji funkcionisanjem državne uprave. Nemam vremena da o tome više pričam, ali za to nije potrebno nikakvo novo izučavanje, nikakvi kursevi, a pogotovo u ovom članu 6, što ste predvideli – priznatim organizatorima aktivnosti obrazovanja odraslih ili realizatora obuke koji imaju najmanje isti nivo i vrstu obrazovanja. Znate šta, mi smo se svačega nagledali u našem društvu kada su u pitanju raznorazne nevladine organizacije i pojedinci koji su imali i dan-danas imaju ovde otvorena vrata u Narodnoj skupštini Republike Srbije da nam drže svakojaka predavanja. Čak su se neki usudili da narodnim poslanicima, koji su izabrani od strane građana, drže „koučinge“, kako vi to nazivate ovde, treninge, u Aranđelovcu, u jednom hotelu, kako treba da se ponaša i koju ulogu da ima narodni poslanik.

Znači, polazite od toga da sve naopako postavljate u društvu. Umesto da ljudi koje ste školovali u srednjim školama, na fakultetima, koriste svoje znanje, pozitivnom selekcijom, vi pravite ovakve gluposti.

Na kraju, vi se sećate toga, gospodine Ružiću, kao i druge vaše kolege iz Socijalističke partije Srbije, a i svi građani koji žive na teritoriji opštine Zemun, način na koji funkcioniše državna uprava i kako su se državni službenici pokazali u toj oglednoj opštini. Od 1996. do 2000. godine besprekorno je sve funkcionisalo kao servis građana i svuda gde vršimo vlast i gde ćemo biti u prilici, a verujemo i posle sledećih izbora u republičkoj Vladi, učinićemo sve da vršimo pozitivnu selekciju i da naši kadrovi rade u interesu građana Srbije.

Gospodine Arsiću, koristim poslovničku mogućnost da u ime Poslaničke grupe SRS zatražim obaveštenje i objašnjenje od predsednika Republike Aleksandra Vučića i premijera Ane Brnabić.

Zamoliću vas, gospodine Arsiću, pošto vidim da ste od jutros revnosni, da ovo moje pitanje, odnosno pitanje nas, srpskih radikala, prosledite pod oznakom – hitno. Zato što je hitnost traženja objašnjenja u tome što je situacija više nego alarmantna i zato što smo iz medija juče obavešteni da će Vlada Republike Srbije, odnosno Ana Brnabić lično, u Briselu, 10. ili 11. oktobra, neprijateljima iz Evropske unije da uruči pismo sa određenim pitanjem. I zamislite, oni će da pitaju Evropsku uniju da li je prekršila međunarodno pravo u slučaju Kosova i Metohije, posle svih ovih šokantnih događaja i njihovog stava po pitanju Katalonije.

Gospodine Arsiću, zato je naše pitanje Vučiću i Ani Brnabić – dokle ćete više da obmanjujete srpski narod, kada je svima dobro poznato, Vučiću kao pravniku, premijer Srbije takođe to mora da zna jer je zadužena za vođenje spoljne politike ove zemlje, da međunarodna deklaracija o odnosima između država podrazumeva da svaka država ima pravo na zaštitu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta?

Takođe, ta opšta deklaracija koju svaki student pravnog fakulteta zna, takođe propisuje da u slučaju nepoštovanja međunarodnog prava država članica, u ovom slučaju UN, što je Srbija, jer Savet bezbednosti UN i Rezolucija 1244 je ono što treba da štiti naš teritorijalni integritet, dakle, u ovom slučaju Srbija treba da prekine momentalno svaki dalji kontakt sa Briselom, koji ide na dalje rasparčavanje i koji će u jednom trenutku pred Vučića i pred Brnabić, odnosno pred sve vas koji ćutite na sve ovo i raspravljate o nebitnim i nevažnim zakonima po ovu zemlju, da dođu i da vam daju dokument za potpisivanje nezavisnosti i konačnog otcepljenja naše južne srpske pokrajine. Da je to tačno, govore svi njihovi potezi do sada i svi vaši potezi u proteklih pet ili šest godina od kada ste na vlasti.

Podsetiću naše građane, još 2014. godine Evropska unija, koja ima nameru da istrgne Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije i posle priznanja tzv. nezavisnosti te terorističke šiptarske tvorevine, 2014. godine je propisala Deklaraciju o sveobuhvatnom rešenju za Kosovo, kako oni kažu. I vi ste to prihvatili. Šta je to drugo nego uvod u priznanje?

Dokle će Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije da vodi takvu politiku, to je naše pitanje i objašnjenje?

Mi tražimo da se momentalno prekine svaki dalji kontakt sa Briselom i sa zvaničnicima iz Evropske unije, da se okrenete onima koji su naši prijatelji, a to je bratska Ruska Federacija koja je, dok nam oni sve ovo rade i tako nas ponižavaju i dodatno vrše pritisak na Srbiju, bratska Rusija nam šalje najmodernije naoružanje, a to je samo jedan u nizu iz paketa vojne opreme koja treba da stigne u slučaju da imamo takve odnose sa Ruskom Federacijom.

Gospodine Arsiću, od kada smo u ovom sazivu Narodne skupštine, to je od 3. juna 2016. godine, Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je na ovakva pitanja, a upozoravali smo na ovo još ranije, i naš predsednik i drugi narodni poslanici koji su postavljali pitanja vezana za južnu srpsku pokrajinu, dobila odgovora – nula. Dakle, nijedan odgovor nismo dobili.

Takođe, gospodine Arsiću, i vi, kao potpredsednik iz vladajuće koalicije, i Maja Gojković i, pošto sada nije tu, Martinović, bili ste dužni, gospodo, od Vlade Republike Srbije da tražite da nam pošalje godišnji izveštaj o svom radu, pa da mi postavljamo pitanja ovde predsedniku Vlade, a ne da oni pitaju neprijatelje iz Evropske unije kako dalje nameravaju da nam otimaju Kosovo i Metohiju, da nas ponižavaju i da uništavaju našu zemlju.

Gospodine Marinkoviću, vaša obaveza je bila, povredili ste član 27, da prekinete poslanika Milojičić Radoslava, sa umetničkim imenom Kena, i da mu objasnite da je Poslovnik trebao da prouči za ovo vreme od kada je narodni poslanik i da razlikuje šta je predsednik poslaničke grupe, što je u našem slučaju prof. dr Vojislav Šešelj, koji je sa pravnog aspekta i svog znanja i obrazovanja uputio ozbiljne kritike na predloge ovih zakona, a šta je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, što je u ovom slučaju gospođa Vjerica Radeta.

Dakle, tu distingciju kolega Milojičić ne zna i ne može da je zna, jer očigledno nema dovoljno poslaničkog ili drugog iskustva da to razlikuje, a te insinuacije ko je sa kim u koaliciji, reći ću samo, gospodine Milojičiću, da je jedina prava opozicija ovom režimu SRS. To svakako ne možete da budete vi, vaš Šutanovac i svi vaši prilepci iz prozapadnih stranaka koji su toliko zla naneli Srbiji od 2000. godine. Ne znam uopšte kako vama i sa kojim legitimitetom vi ukazujete na neke povrede Poslovnika, evo, izašla je i ova Mićić koja je bila u jedno vreme v.d. predsednika države i predsednik Narodne skupštine, jer u vaše vreme je u Narodnoj skupštini, po vašoj odluci, bilo 308 narodnih poslanika, jer ste jedne izbacivali, druge ste vraćali, glasali ste iz Bodruma, na najgore moguće načine ste zloupotrebljavali volju građana i nemate nikakvo pravo da držite nikome predavanje o tome šta je legitimno, šta je demokratsko, a naučite šta je predsednik poslaničke grupe, a šta je ovlašćeni predstavnik.

Gospodine Arsiću, prekršili ste član 130. i to više stavova. Dakle, vi ste odlučili, pošto ste videli da elektronskim sistemom ne možete već više od dva sata obezbedite kvorum, da primenite član 130. Vi ste lično bili taj inicijator.

Videla sam da ste prilazili ljudima iz tehničke službe, dolazili do tadašnjeg predsedavajućeg, a onda tako kao neko ko smatra da poznaje dobro Poslovnik i da može da spasi celu situaciju i da se proslavi, što vam naravno neće poći za rukom, prekršili član 130.

Ako ste već sve to hteli da uradite, vi ste gospodine Arsiću prvo sebe sami stavili u tu ulogu koja vam nije bila dodeljena u tom trenutku, jer mogla je da predsedava i gospođa Radeta koja bi ustanovila da je elektronski sistem apsolutno ispravan i da nemate dovoljan broj poslanika. Niste to uradili, već ste primenili član 130.

Bili ste u obavezi da pitate da li neka poslanička grupa želi da odredi svog predstavnika prilikom glasanja prebrojavanjem. Niste to uradili, već ste kao muve zunzare trčali sa jednog mesta na drugo, pa su se vaše pojedine kolege usudile da broje nas i prebrojavaju, da nam prilaze, upiru prst u nas, kao i ljudi iz stručnih službi.

Molim vas gospodine Arsiću da vratimo nivo i dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije na način kako to propisuje Poslovnik o njenom radu, a ne da izigravanjem nečega što ne postoji, odnosno kvoruma koji se utvrđuje na način na koji ste vi nagovorili i Martinovića i ostale iz vaše poslaničke grupe da nastavite da predsedavate.

Dakle, taj vaš ton, tako sada osilni, vi ste veliki Veroljub Arsić, pa ćete vi da nam kažete da li imamo kvorum ili nemamo. Nemamo ga i vi to vrlo dobro znate, primenom elektronskog sistema.

Gospodine ministre, vi ste razumeli da SRS želi da se suspenduju svi ovi zavodi i njihova uloga i da presudnu ulogu ocene i kvaliteta obrazovanja ima ministarstvo.

Imam za vas nekoliko pitanja i mislim da vam je ovo odlična prilika da odgovorite i da se osvrnemo na vladavinu ovog žutog režima koji je doneo Strategiju obrazovanja 2012. godine do 2020. godine. Dakle, da li imate nameru to da menjate, jer tamo ima mnogo šupljih i praznih priča, obmana, laži, putujući vrtić, putujuća vaspitačica, putujuće jaslice. Ne možete da shvatite i da razumete, ja se toga sećam jer smo u tom mandatu bili ovde u Skupštini, kakve su sve to stavke koje nemaju veze sa realnim životom.

Drugo pitanje, pošto je tada započeto, mislim da je 2013. godine, ocenjivanje rada osnovnih i srednjih škola, kako je moguće, jer vi ste od skoro ministar obrazovanja odnosno prosvete, da ni jedna škola u Srbiji od Nacionalnog prosvetnog saveta i od zavoda koji to ocenjuje, nije dobila ocenu pet? Znate šta su oni rekli? Rekli su da je to nemoguće, da je ocena od jedan do četiri, a zamislite 40 procenata gimnazija u Srbiji je dobilo ocenu dva, neki čak i negativnu. Osnovne škole su dobile mahom tri.

Da bi se ujednačilo i da bi imali svi iste uslove u Srbiji, složićete se, u Crnoj Travi je nemoguće da imate ogledna odeljenja, moguće je ako im sve obezbedite,

ili u Trgovištu, ili što je gospođa Radeta pominjala Kuršumliju, jer oni nemaju takvu opremu i takve uslove kao što imaju Beogradske škole, neke škole u mom Kragujevcu, itd. Dakle, mnogi nemaju fiskulturnu salu, deca nemaju bezbednost, nemaju uređena dvorišta, nemaju računarsku opremu. E, sada, jedino gospodine ministre da se vi kao Mladen Šarčević borite sa ovim Vujovićem i Anom Brnabić kada bude projektovanje budžeta za 2018. godinu, pa da kažete – nećemo nevladine organizacije, hoćemo novac za prosvetu i za škole da bi deca sve to imala. Izvinite.

Hvala predsednice.

Tražili smo, gospodine ministre, brisanje naslova i ovog člana zato što je ovo po nama, kada je ustanovljeno prilikom izrade prethodnog zakona, izmišljanjem neke tople vode. Složićete se, kao i većina kolega koja se školovala u osnovnom i srednjem školstvu po ranijim standardima i po našem obrazovnom sistemu opšte međupredmetne kompetencije treba da prepozna dobar pedagog i stručnjak, počev od učitelja, pa i u predškolskom uzrastu i kasnije u razrednim predmetima, neko ko treba da razvija određeni talenat kod dece.

Umesto ovoga i svih ovih navedenih načina tih kompetencija, najpre potpuno nešto nerazumljivo i nešto što nikada nije postojalo u našem obrazovnom sistemu, pedagozi, ali verovatno ne mogu jer dosta njih je demoralisano zbog drugih obaveza koje su im nametnute ovim i prethodnim zakonom, treba više da se bave onim što je talenat kod svakog učenika, da ga prepoznaju, da ga kanališu. Tako je bilo u naše vreme. Setite se samo kada je ustanovljena škola talenata za muzičke talente u Ćupriji. Ja sam kao dete jedno vreme pohađala, pa onda druge škole koje se tiču predmeta iz oblasti prirodnih nauka.

Mislim da to treba da bude podsticaj za svu decu. Naravno, i ono što se ponese iz kuće, a to su tradicionalne srpske vrednosti i na njima da se deca uče i da tako razvijaju svoje mogućnosti, da kasnije, tokom svog školovanja, jasno znaju, a ne da im to bude samo prioritet – završićemo malu maturu, idemo na upis srednje škole, do poslednjeg trenutka ne znaju ni oni, ni roditelji, nastaje jedno haotično stanje, već da se na takav način, prepoznavanjem toga i usmeravanjem od najmlađih nogu dolazi do toga da onaj ko je sposoban, ko ima određene kapacitete i završi adekvatnu školu i sutra bude koristan našem društvu.