| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, predstavnici ministarstava, koleginice i kolege, za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije od predloženog dnevnog reda, od zakona koji su na dnevnom redu svakako je najvažniji zakon o roditeljima negovateljima, zato što se prvi put ova oblast uređuje na ovaj jedan sistemski, na jedan dobar način.
Uvek ističem da se uspešnost države ne meri samo po ekonomskom rastu, po razvoju infrastrukture, po stopi zaposlenosti. Najbolje ogledalo uspešne države je njen odnos prema svojim najslabijim građanima, prema onim najranjivijim kategorijama stanovništva, koji po prirodi ne mogu da se brinu o sebi u punom kapacitetu. Zato mi usvajanjem ovog zakona pokazujemo jednu odgovornost i prema deci kojima je potrebna celodnevna nega, ali i prema roditeljima negovateljima koji se svakodnevno susreću sa mnogim teškoćama.
Upravo je ministarka u obrazloženju ovog zakona ukazala na konkretne porodice koje se suočavaju svakodnevno sa teškoćama i ti primeri nam pokazuju da jedan od najvećih problema je upravo taj što roditelji ne mogu da usklade svoje obaveze na poslu, a posao im je naravno neophodan zbog egzistencije, sa vremenom koje je neophodno da bi se posvetili svojoj deci kojoj je potrebna nega. Nije lako zaista ispuniti profesionalne obaveze i obaveze roditeljstva u tom slučaju.
Zato će ovaj zakon, pored finansijske podrške, doneti još jednu sigurnost, drugu vrstu sigurnosti, a to je da roditelji mogu da budu rasterećeni po pitanju radnog staža neophodnog za sticanje penzije. Jer, ne bi bilo dovoljno da država samo mesečno isplaćuje određenu nadoknadu roditeljima, a mi na ovaj način preko zakona nalazimo jedno rešenje, da roditelji ne moraju da razmišljaju o tom problemu i država će uplaćivati radni staž i moći će da ostvare penziju u punom kapacitetu. Zato mislim da je i zbog toga država pokazala odgovornost i da ćemo nastaviti u istom smeru i ubuduće.
Donošenje ovog zakona doživljavam kao još jedan iskorak ka pravednijem i potpunijem sistemu socijalne zaštite. Ovakvo pravno rešenje posmatram kao dobru osnovu i smatram da će ono u budućnosti da se unapređuje, da ćemo da ga nadograđujemo da bismo izašli u susret svima kojima je potrebna ovakva vrsta pomoći.
Mi ćemo kao socijaldemokrate uvek insistirati da se finansijska pomoć uvećava, ali sada je već zakonom dobro definisano ovo rešenje, odnosno da će finansijska pomoć da raste onako kako rastu troškovi života. To je jedini način da se izborimo za bolje uslove života svih naših građana, jer kada govorimo o roditeljima starateljima koji imaju ovakve teškoće njima je zaista u ovom trenutku najbitnije da ostvare pravo na ekonomsku sigurnost.
29/3 MV/CG
Takođe, važno je naglasiti da se utvrđivanjem ovog statusa ne ukidaju postojeća prava na usluge socijalne zaštite, kao što su lični pratilac i korišćenje dnevnog boravka. Mi treba da nastavimo dalje i da idemo korak dalje, da razvijamo mrežu dnevnih boravaka, podršku za roditelje, psihološku podršku za decu, adekvatne uslove za rehabilitaciju, inkluzivno obrazovanje. Da ne nabrajam dalje.
Ovo govorim da ukažem da kao što smo danas spremni da napravimo jedan pomak, da ćemo tako biti spremni i u budućnosti da damo podršku koja nije samo novčana, nego da imamo čitav jedan spektar alata kojima možemo da podržimo roditelje kojima je potrebna ovakva vrsta podrške. Na taj način šaljemo poruku roditeljima negovateljima da nisu sami i da im država pruža pomoć da lakše prevaziđu svakodnevne izazove.
U Evropi se primenjuje nekoliko različitih modela. Smatram iz onoga što je ministarka obrazložila, da je Ministarstvo bilo u određenom periodu unazad i sa roditeljima i sa udruženjima, da je pronađeno najbolje rešenje koje bi bilo adekvatno našoj situaciji.
30/1 MZ/LjL 16.00 – 16.10
Na ovaj način ostavljamo prostora da jedan ovakav zakon uobličimo i u budućnosti na još bolji način.
Ovo je jedan od zakona gde ne smemo da padnemo na pitanju ljudskosti. Mislim da kada govorimo o ovakvom zakonu treba da ostavimo po strani sve političke razlike, sve političke nesuglasice. Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije će glasati za ovaj zakon jer smatramo da treba da unapređujemo ovu oblast u budućnosti. Nije dovoljno samo da donesemo zakon, imamo dovoljno kapaciteta da radimo dalje, u duhu socijalne pravde.
Želim nešto i da kažem o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Ovaj zakon sadrži veliki broj izmena i dopuna i cilj je da nastavimo da kreiramo ambijent gde će svi učesnici u političkom životu imati ravnopravan status. Ne mislim samo za period kada govorimo o izbornoj kampanji, već i za finansiranje političkih stranaka tokom redovnog rada između dva izbora. Ovaj zakon je dobar zato što jasno razgraničava finansiranje stranaka tokom kampanje i finansiranje stranaka tokom redovnih političkih aktivnosti.
Građani imaju pravo da znaju gde se potroši svaki dinar koje stranke koriste tokom finansiranja svojih aktivnosti, od onog trenutka kada novac dođe iz budžeta ili donacija, kako je propisano zakonom, ili kada podnesu godišnji izveštaj koji se odnosi na finansije.
Upravo se kroz ovu transparentnost stiče poverenje u izborni proces. Nama je u ovom trenutku najvažnije da građani veruju izbornom sistemu. Možda ovaj zakon o finansiranju političkih aktivnosti nije dovoljno atraktivan kao što su neki drugi iz korpusa ove vrste zakonodavstva, ali je podjednako važan da se stekne poverenje u izborni proces, ne samo za građane nego i za sve političke aktere na našoj političkoj sceni i da se poveća poverenje u institucije koje će sprovesti izborni ciklus.
Ovim zakonima ne favorizujemo nijednu političku stranku, već poštujemo dva principa – ravnopravan tretman svih političkih aktera, a drugi je transparentnost u finansiranju političkih aktivnosti.
Na kraju krajeva, svi mi koji se bavimo politikom znamo da jedino dobra ideja, dobra vizija razvoja društva, dobar politički program i konkretni rezultati su ključ uspeha i da jedino oni donose rezultate a ne donosi novac, ma koliko on bio dominantan u jednoj kampanji.
Na kraju želim samo i da prokomentarišem autentično tumačenje odredbi Zakona o elektronskim medijima, odnosno proces izbora članova Saveta REM-a.
Kao zamenik člana odbora učestvovao sam u ovom procesu tokom prošle godine i ono što želim odmah da pohvalim to su napori koje je uložila i predsednica Skupštine i predsednica Odbora za kulturu da ovaj proces od početka do kraja sprovedemo transparentno. Bio sam svedok da su bile i te kako strpljive i imale dovoljno razumevanja za sve učesnike u ovom procesu, da su na sastancima odbora bili i predstavnici vlasti i opozicije i civilnog sektora, ali savetodavnu ulogu je imao i OEBS, tako da samo neko ko je zlonameran može da kaže da proces nije bio dovoljno transparentan i inkluzivan. Imalo se dovoljno strpljenja da se svi saslušaju i da se svaka nedoumica istera na čistac.
Smatram da treba da što pre završimo ovaj proces, kako bismo napravili još jedan korak bliže ka evrointegracijama. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko, koleginice i kolege.
Vratiću se na temu, na izborne zakone, i smatram zaista da je kolega Petrašinović jutros dao odlično obrazloženje, i sa posebnom pažnjom treba da se bavimo ovom temom. Jer izmene Zakona koji se odnose na izborni proces i politički sistem su u ovom trenutku jedna od aktuelnih tema.
Demokratija i podrazumeva da se u izbornu traku ulazi prema unapred utvrđenim pravilima i mi upravo to danas i radimo, mi propisujemo određena pravila prema kojima treba da izađemo na sledeće izbore. Jasna pravila otklanjaju svaku sumnju u izborni proces i uspostavljaju stabilan politički sistem, stabilan izborni sistem koji je taj koji će da obezbedi sigurnost i dalji razvoj države, pa i ekonomski razvoj.
Ove izmene dolaze u jednom osetljivom trenutku kao što sam već rekao, ali opet s obzirom da su one preporuke ODIHR-a i da su implementacija u naše zakone, smatram da će one doprineti tome da će da se poveća poverenje građana u institucije, odnosno, u pouzdanost institucija koje sprovodi izborni proces i lako je reći, doneli smo zakone, ali ne svodi se sve na to samo, ne može se rešiti preko noći, i mi možemo uvek da kažemo da smo doneli zakone, posao smo završili, ali predstoji nam posao i posle toga, a to je da se oni implementiraju na terenu i kroz institucije kako bi se naš izborni sistem unapredio.
Svesni smo da ovo nije jedan proces koji traje od juče i podsetiću da smo pre sedam godina započeli jedan dijalog između vlasti i opozicije i trajali su razgovori uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta, i nakon toga su nastavljeni razgovori na dva odvojena koloseka, za one koji su bili za posrednike sa predstavnicima Evropskog parlamenta i za one koji nisu bili za to, i kao rezultat toga, došli smo da je i Narodna Skupština Republike Srbije i Vlada i RIK, implementirali sve ono što je na tim sastancima dogovoreno.
Podsetiću da je ODIHR nakon održanih parlamentarnih izbora 2023. godine, dostavio analizu i preporuke i da je nakon toga formirana Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, koji su činili predstavnici i vlasti i opozicije i civilnog sektora, i da je ona funkcionisala sve dok predstavnici opozicije i civilnog sektora nisu defakto izašli iz te radne grupe. Sve ovo hronološki navodim da bih pokazao da je ova vladajuća koalicija uvek bila spremna za dijalog i da smo uvek bili spremni za dogovor i da primenimo ono što je dogovoreno na tim sastancima.
Što se tiče konkretnih izmena i dopuna zakona, podržaćemo preporuke ODIHR-a koje se odnose na obuke izmene izborne administracije, i smatramo da ćemo na taj način doći u situaciju da će na biračkim mestima sedeti stručni ljudi, koji razumeju proceduru i koji će smanjiti neke proceduralne greške koje se dešavaju na samim biračkim mestima, a one se najčešće odnose na jedan deo na sačinjavanje zapisnika na biračkom mestu.
Taj proces će biti na jednom višem i profesionalnom nivou, takođe pooštravaju se sankcije za bitne prestupe koje rade ljude na biračkim mestima i na ovaj način ovim zakonskim izmenama, dolazimo do toga da će izborna administracija biti i merljiva i kažnjiva.
Takođe preporuka da se ukine ograničenje za davanje potpisa podrške jednoj listi, da sada jedan birač može da podrži više lista, ima smisla i ona je nastala kao proizvod jednog plana da se poveća politički pluralizam na našoj političkoj sceni. Međutim, ona može biti i mač sa dve oštrice za političke stranke, jednostavno, ako neko da potpis za više izbornih lista, ta politička stranka može da uđe u izbornu trku i dobro je da imamo veću konkurenciju i u toj izbornoj trci, u predizbornoj kampanji da
31/3 VS/JG
predstave svi svoje planove i programe i da se birač na kraju opredeli konkretno za jednu opciju koja mu odgovara.
Sa druge strane, ovo može da napravi jedan lažan privid političkim partijama i da u izbornu trku uđu sa ubeđenjem da imaju veću podršku nego što je ona zaista u biračkom telu.
Smatramo da je dobra izmena zakona koja se odnosni na fleksibilniju proceduru otklanjanja nedostataka u dokumentaciji koja se dostavlja izbornoj komisiji prilikom predaje izbornih lista i na ovaj način se uliva veća pravna sigurnost svim učesnicima u izbornom procesu.
Najvažnije je što nijedna lista neće biti eliminisana zbog neke tehničke greške, odnosno zbog greške ili manjkavosti koja nije suštinska već može da se otkloni u roku od 48 sati, i ranije, odnosno po sadašnjim pravilima RIK je mogao automatski da odbaci listu za određene propuste i da se ne da dodatna šansa toj listi da otkloni te nedostatke, a sada se to neće dešavati i mislim da ovim izbornim zakonom mi stavljamo fokus na suštinu a ne na formu.
32/1 GD/IR 16.15 – 16.25
Mi iz Socijaldemokratske partije smatramo da preporuka ODIHR-a, odnosno izmena zakona u delu koja podrazumeva da grupe građana mogu da podnose izborne liste kao nacionalne manjine na lokalu nije najsrećnije rešenje. Protiv smo ovakvog rešenja zato što ono može da obesmisli koncept našeg političkog sistema, odnosno grupa građana na lokalu može lažno da se predstavi i da na taj način lakše pređe prirodni prag koji je sa razlogom propisan samo za manjine. Na taj način neće se oslikati realna volja naroda u lokalnoj skupštini, bilo da se radi o gradu ili opštini.
Sve ove izmene i dopune zakona za nas iz socijaldemokratske partije ne znači samo da ćemo unaprediti izborni sistem u nekim narednim parlamentarnim i lokalnim izborima, već posmatramo ih kao deo jednog dugoročnog procesa za unapređenje našeg političkog sistema.
Izborni sistem je srce demokratije, a stabilan politički sistem je temelj uređene države i upravo stabilan politički sistem nam omogućava da možemo dugoročno da planiramo, da jačamo institucije i da razvijamo privredu.
Nama je u ovom trenutku potrebna politička stabilnost pre svega da bismo mogli da odgovorimo na izazove koji dolaze sa jednog globalnog nivoa i ono što nam najmanje treba jeste da budemo politički nestabilno područje.
Potreban je razgovor svih političkih subjekata i zato je socijaldemokratska partija Srbije i pre mesec dana podržala inicijativu predsednika Republike da otvori dijalog sa političkim partijama.
Podsetiću da je Čerčil davno govorio o tetivama mira koje su potrebne. Mi danas u Srbiji možemo da govorimo i da razmišljamo o tetivama dijaloga, jer su nam one trenutno najpotrebnije. Dijalog nam je trenutno najpotrebniji i mi smo se uvek zalagali za razgovor, uvek smo se zalagali za dijalog i nastavićemo to da radimo i ubuduće.
I ovi zakoni su dobra prilika da razgovaramo o jednoj važnoj temi kao što su izbori. Svako političko nadmetanje treba da svoj epilog dobije u izbornom danu, u jednim mirnim demokratskim okolnostima, a tome treba da prethodi dijalog svih političkih aktera i da onda u danu za izbore u jednoj demokratskoj atmosferi izađemo da glasamo i da niko ne dovodi u pitanje rezultate glasanja.
Sve treba da se rešava kroz institucije, kao što i danas razgovaramo o ovoj temi ovde u Skupštini, o jednoj aktuelnoj temi i za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije je veoma važno da stvorimo jedan stabilan sistem koje će vratiti poverenje građana u izborni proces, da stvorimo jedan stabilan sistem koji će oslikati realnu volju građana u skladu sa snagom političkih subjekata koji se takmiče u izbornoj trci. Poverenje je upravo ključna reč i za građane i za političke partije, jer demokratija počiva na poverenju između građana i institucija. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsednice, koleginice i kolege, poštovani ministri, saradnici ministara, kada govorimo o zakonima iz oblasti pravosuđa, želim najpre da se osvrnem na period od pre tri godine kada smo baš u januaru imali referendum i usvojili ustavne amandmane i čime je otvorena jedna nova stranica u radu javnog tužilaštva.
Podsetiću da je nakon referenduma ovde u skupštini usvojen akt o promeni Ustava, a zatim je usledilo i donošenje zakona iz ove oblasti koji su bili usaglašeni sa ustavnim amandmanima koji su promenjeni.
Cilj izmena tih ustavnih amandmana tada je bio da unapredimo naš pravosudni sistem, da smanjimo uticaj zakonodavne grane vlasti na sudsku vlast i da uspostavimo jedno nezavisno, efikasno, odgovorno i samostalno pravosuđe.
Činjenica je da smo za ove tri godine mogli da vidimo, odnosno imali smo dovoljno vremena da uočimo u kom delu treba korigovati ove zakone, da unapredimo ovu oblast i u tom kontekstu ću danas govoriti kada pričamo o temi koja je na dnevnom redu, a to su pravosudni zakoni.
U obrazloženju izmena i dopuna ovih zakona očigledno je da je namera da se unapredi efikasnost u radu tužilaštva. Svedoci smo da se u javnosti godinama provlači jedna teza da je neophodno da pravosuđe bude efikasno i država godinama pokušava i preko zakona i na razne organizacione načine i promene da postigne ovaj cilj.
Ta efikasnost podrazumeva da svi učesnici, i sudije i tužioci, doprinesu brzom okončanju postupaka i da se konačno reši takozvani stari predmeti koji traju i po nekoliko godina.
12/3 JD/JG
To znači pravično suđenje i razumne rokove kao dva osnovna kriterijuma po kojima se ispunjavaju osnovna ljudska prava. Ni jedan postupak neće ispuniti svrhu ako nije završen u razumnom roku iako je suđenje bilo pravično, i obrnuto, neće ispuniti svrhu ako je suđenje završeno u razumnom roku, a nije bilo pravično.
Upravo su ova dva kriterijuma negde oslonci na kojima treba da se zasniva balans u našem pravosuđu. To je veoma jasno objasniti time da svakog čoveka kada pitamo šta želi tokom suđenja – to je da suđenje traje što kraće i da ima pravičnost u suđenju.
Vratiću se na konkretne izmene zakona koje imaju cilj efikasnost u radu tužilaštva i predlog da se nadležnost sa komisije Visokog saveta tužilaštva prebaci na višeg javnog tužioca prilikom rešavanja po prigovorima doprineće ubrzanju postupka.
Logično je da neposredni višti tužilac može efikasnije da postupa od komisije, samim tim što komisija ima nekoliko članova i što treba više vremena i za sazivanje sednica i za glasanje i za većanje. Viši tužilac je takođe profesionalno bliži nižem tužilaštvu nego što je to član saveta. Poznaje dobro rad na terenu i specifičnosti predmeta, što doprinosi većoj operativnosti.
Želim da istaknem da se na ovaj način jača i lična odgovornost, jer u slučajevima kada odlučuje komisija odgovornost se deli na sve članove. Ovim zakonskim predlogom utvrđuje se jasna i profesionalna odgovornost koja je u osnovi svih dobro uređenih sistema. Ona se ne može ustanoviti nekada tek tako samo zakonom, magičnim rečima ili ne postoji jedna formula za uspešnu odgovornost, ali uvođenje odgovornosti je u pravosuđe je proces koji traje, koji se neguje brižljivo i na kraju tog procesa vidimo rezultate na duži rok.
13/1 TĐ/IR 12.05 – 12.15
Danas svaka moderna država se temelji na podeli vlasti na zakonodavnu izvršnu i sudsku i svaki od tih organa vlasti, upravo mora da bude svaki organ odgovoran i da u okviru svojih nadležnosti štiti pravni poredak. To se odnosi i na sudsku vlast, da bi ona bila funkcionalna mora da bude i efikasna, a unapređenje efikasnosti nije potpuno ako se ne pristupi i rešavanju pitanja neravnomerne i prevelike opterećenosti institucija. Zato predložene izmene i dopune Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva ukazuju da je potrebna teritorijalna reorganizacija pravosudne mreže, potrebno je da se opterećenje sudova ravnomerno rasporedi u skladu sa veličinom teritorije i broja stanovnika gradova.
Opet se vraćam na onaj deo malopre, kada sam govorio o tome, da su pravično suđenje i razumni rokovi dva kriterijuma koja uvek moraju biti ispoštovana i suština je da ova dva kriterijuma podjednako važe kada govorimo o postupcima za sve građane Srbije bez obzira da li oni žive u Beogradu ili u bilo kojoj drugoj manjoj opštini u Srbiji.
Osnivanjem novih organa, kao što je Četvrti osnovni sud i tužilaštvo u Beogradu, rasteretiće se sudovi i tužilaštvo i na taj način bolja distribucija predmeta će skratiti trajanje postupka i smanjiće pritisak na zaposlene.
Sa druge strane, teritorijalnim prilagođavanjem ide se ka cilju da se pravosudna mreža uskladi sa broja stanovnika, ali geografskim karakteristikama određenih krajeva u Srbiji. Dakle, pravda mora da bude podjednako dostupna svakom građaninu Srbije, ma gde god on da živi.
Jačanjem institucija jačamo poverenje građana u državu, koja sama garantuje pravnu sigurnost, jednakost pred zakonom i socijalnu pravdu. Zato treba da nastavimo da jačamo nezavisno sudstvo i samostalno tužilaštvo, jer su oni garant pravne države.
Takođe, podržaćemo i predlog Komisije koja se bavi kontrolom i ažuriranjem i revizijom biračkog spiska, smatramo da je ona plod jednog dogovora političkih aktera u Srbiji i da će i ona dodatno ojačati poverenje građana u instituciju i sam izborni proces. Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.
(Kraljevo, 10.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142265.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 142265.00 | RSD | 01.08.2022 - |