Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministri, kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, podnela sam ovaj amandman sa ciljem da pružim dodatni podsticaj i ubrzanje kapitalnim projektima u našem zdravstvu koje ova vlada već godinama uspešno i istorijski obnavlja.

Moj predlog je da unutar samog Ministarstva zdravlja na Razdelu 27 napravimo dodatnu optimizaciju troškova i predlažem da iznos na ekonomskoj klasifikaciji 464 u okviru Programa 1087 uvećamo za tačno jednu milijardu dinara, odnosno sa 6,3 na 7 milijardi i 288 miliona dinara.

Ova dodatna milijarda biće obezbeđena isključivo unutrašnjim uštedama na poziciji administrativnih i ugovorenih usluga u samom ministarstvu.

Time pokazujemo maksimalnu fiskalnu odgovornost, ne tražimo nova zaduženja, ne povećavamo deficit, već pronalazimo unutrašnje rezerve kako bismo podržali našu ekonomsku politiku rasta.

Svi smo svedoci koliko je kliničkih centara i bolnica izgrađeno i rekonstruisano širom Srbije u prethodnom periodu. Međutim, naš cilj je da taj istorijski investicioni talas stigne što pre do svakog mesta.

Ova dodatna sredstva će preko RFZO omogućiti brži završetak radova, nabavku najsavremenije opreme i još bolje uslove za naše lekare i pacijente u regionalnim centrima.

Usvajanjem ovog amandmana pokazuje se kako odgovorna vlast upravlja javnim finansijama domaćinski, efikasno i uvek u interesu zdravlja naših građana.

Svi smo svedoci koliko je kliničkih centara izgrađeno, a ova dodatna milijarda će omogućiti još brži nastavak radova na potpunoj rekonstrukciji i opremanju opšte bolnice u Novom Pazaru ili Kragujevcu ili Užicu, čime ispunjavamo obećanje građanima da vrhunska nega mora biti dostupna svuda. Živela Srbija, Srbija pobeđuje!

Poštovana predsednice skupštine, poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, cilj Zakona o izmenama i dopunama o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama je uspostavljanje savremenog pristupa lečenju i nova zakonska rešenja u domenu zaštite mentalnog zdravlja.

U skladu sa nacionalnom zdravstvenom politikom i međunarodnim dokumentima, kao i pravnim standardima koji su usklađeni sa savremenim stručnim dostignućima i standardima ljudskih prava osoba sa mentalnim smetnjama, kao i destigmatizaciji, što dovodi do transparentne zaštite prava lica sa mentalnim smetnjama.

Takođe, uspostavlja se viši nivo kvaliteta zaštite, mentalnog zdravlja u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti. Kao lekar i poslanik poručujem da ovaj zakon konačno rešava višedecenijske probleme u praksi, on ne dozvoljava „građansku smrt“ kroz zloupotrebu poslovne sposobnosti postavlja nultu toleranciju na fizičko sputavanje dece u ustanovama i sistemski iskorenjuje diskriminaciju čime spajamo savremene standarde medicine i najviši nivo pravne zaštite.

Prava zaštita pacijenata se ne postiže rigidnim zabranama i pretnjama na papiru, već stvaranjem humanog i kontrolisanog sistema koji leči, a ne izoluje.

30/3 JD/MP

Zakonski predlog koji se ne samo bavi pravnim normama već i direktno zadire u pitanje našeg kolektivnog humanizma, lekari u hitnoj medicinskoj pomoći svakodnevno svedoče o patnji i teško je realnosti onih čiji se glas u javnosti retko čuje.

Govorim o pacijentima sa mentalnim smetnjama i njihovim porodicama. Kada sa ekipom hitne medicinske pomoći izađu na teren po pozivu ne susreću se samo sa medicinskim problemima, naime, susreću se sa bedemom stigme.

31/1 GD/LjL 15.55 – 16.05

Porodice često prekasno zovu pomoć, krijući bolesnog člana od komšiluka, zbog sramote i straha od osude društva, a kada stanje eskalira do otvorene agresije, lekari na terenu ostaju sami na vetrometini.

Postavimo ovde otvoreno pitanje – da li je u takvim situacijama dovoljna samo pratnja policije? Iz prakse vam kažem da nije. Medicinski radnici nisu obučeni za fizičko savladavanje agresivnih pacijenata, a policija često nema jasne protokole kako da postupi prema psihotičnoj osobi, a da ne povredi njena ljudska prava ili dodatno eskalira situaciji.

Zato nam ovaj zakon treba da jasno razgraniči odgovornosti, postavi protokole i zaštiti i pacijenta i porodicu, ali i zdravstvene radnike koji rizikuju svoju bezbednost.

Ovaj predlog zakona precizira da je hospitalizacija bez pristanka isključivo krajnja mera, rezervisana samo za situacije kada postoji direktna i neposredna opasnost da pacijent naškodi sebi ili svojoj okolini.

Jasno odgovara na pitanje pristanka. Kada pacijent u kriznom momentu nije svestan, zakon uvodi strogu sudsku kontrolu i vraća porodicu u proces, ne kao neme posmatrače sa hodnika, već kao partnere u lečenju koji bdiju nad dostojanstvom svog najmilijeg.

Međutim, zakon ne sme ostati mrtvo slovo na papiru. Moramo investirati u psihijatrijske ustanove, ali i u edukaciju i protokole za hitne medicinske pomoći i ostale zdravstvene službe i policiju, koji zajednički deluju na terenu. Destigmatizacija i bezbednost počinju upravo ovde. U medicini se vodimo Hipokritovom zakletvom da nećemo naškoditi i da ćemo pomoći onom ko pati.

Hospitalizacija bez pristanka je strogo ograničena, primenjuje se isključivo kao krajnja mera, dozvoljena je samo ako osoba zbog svoje bolesti direktno ugrožava sopstveni život ili život i bezbednost drugih ljudi.

Hitna sudska kontrola, zaštita od zloupotreba - ako je pacijent zadržan u bolnici prinudno ili u nesvesnom stanju, psihijatrijska ustanova mora u roku od 48 sati da obavesti nadležni sud. Sudija i nezavisni veštak psihijatar izlaze na teren i donose odluku o opravdanosti zadržavanja, kako bi se sprečilo neosnovano zadržavanje ljudi.

Nova i aktivna uloga porodice. Porodica više nije izopštena iz procesa. Članovi uže porodice imaju pravo na potpunu informisanost o toku lečenja. Porodica daje saglasnost za lečenje kada pacijent nije svestan i ima pravo da u svakom trenutku pred sudom pokrene postupak za otpust pacijenta.

Pravo na drugo stručno mišljenje i pravo na lice od poverenja. Porodica ili zakonski zastupnik imaju pravo da o svom trošku angažuju nezavisnog psihijatra van bolnice, kako bi pregledao pacijenta i ocenio da li je terapija adekvatna.

Zabrana diskriminacije i humaniji uslovi. Zakon izričito zabranjuje svaki oblik zlostavljanja, vezivanja ili izolacije bez strogog medicinskog nadzora. Insistira se na lečenju u zajednici i destigmatizaciji, odnosno na tome da se pacijenti ne izoluju dugoročno iz društva, ako to nije medicinski neophodno.

Glasanjem za ovaj zakon pokazujemo da je Srbija društvo koje pruža ruke a ne okreće glavu od svojih najranjivijih građana. Živela Srbija!

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima i kolege poslanici, kao i poštovani građani, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama Zakona o sprečavanju dopinga u sportu. Kao lekar, na ovaj predlog zakona o sprečavanju dopinga u sportu ne mogu i ne želim da gledam kroz prizmu politike. Za mene je ovo, pre svega, pitanje zdravlja, medicinske etike i očuvanja ljudskih života.

U javnosti se doping često pogrešno posmatra samo kao sportski prekršaj. To je opasna zabluda iz lekarske perspektive. Doping je svesno i destruktivno uništavanje organizma. Govorimo o supstancama koje izazivaju trajna oštećenja kardiovaskularnog sistema, otkazivanje organa, a neretko i iznenadne tragedije na samim sportskim terenima. Zato je naša dužnost da podignemo neprobojan zdravstveni štit oko naše omladine.

Upravo zato želim da pohvalim Vladu Republike Srbije koja je ovaj zakon pripremila sistematski, odgovorno i na vreme. Usklađivanjem našeg zakonodavstva sa novim Svetskim antidoping kodeksom mi ne ispunjavamo samo administrativnu obavezu. Mi pružamo punu podršku Antidoping agenciji Srbije, ADAS skraćeno, da kroz edukaciju i strogu kontrolu nastavi da radi ono najvažnije, da štiti zdravlje naših sportista. Takođe, obezbeđujemo da Srbija ostane kredibilan domaćin velikih svetskih takmičenja i da naši sportisti ponosno nastupaju pod našom zastavom.

Kolege poslanici, kada je u pitanju zdravlje i čist sport, u ovoj sali ne smeju da budu dve strane. Ovde nema mesta politizaciji i zato verujem da kolege u opoziciji nemaju ni jedan argument protiv predloga ovog zakona.

Šta su ključne izmene koje danas treba da usvojimo? Mi ovim zakonom vršimo duboku institucionalnu reformu u skladu sa novim Svetskim antidoping kodeksom za 2027. godinu.

Pod jedan, apsolutno izmicanje postupaka iz sportskih saveza prema članu 1. ovog predloga. Menjamo član 10. dosadašnjeg zakona – nacionalni sportski savezi više neće moći sami da utvrđuju disciplinske mere i vode postupke, to se pokazalo kao prostor za potencijalni sukob interesa.

Pod dva, potpuna nezavisnost kod odlučivanja u postupcima u vezi sa povredama antidoping pravila, poveravaju se isključivo nezavisnim specijalizovanim telima i time garantujemo stopostotnu nepristrasnost, pravičnost i profesionalnost.

Pod tri, međunarodni kredibilitet ovim izmenama Antidoping agencije Republike Srbije, ADAS skraćeno, dobija status zvanično usklađene organizacije, što je eliminacioni uslov da naši sportisti uopšte nastupaju pod zastavom Srbije i da naša zemlja zadrži pravo organizacije velikih evropskih i svetskih prvenstava.

Ovaj predlog zakona direktno prati i novousvojenu Strategiju razvoja sporta u Srbiji za period 2026. do 2035. godine, čija je vizija sportski aktivna, zdrava i uspešna Srbija. Bez čistog sporta nema ni zdrave nacije.

Od izmena i dopuna zakona u 2021. godini situacija u pogledu pravnog uređenja borbe protiv dopinga u sportu na međunarodnom planu je bitno izmenjena. Prvenstveno usled usvajanja novih izmena Svetskog antidop kodeksa iz 2025. godine, čije odredbe stupaju na snagu 1. januara 2027. godine. Razlog za pristupanje izmenama Zakona

26/2 MV/MJ

o sprečavanju dopinga u sportu leži u potrebi usaglašavanja ovog zakona sa osnovnim principima novog Svetskog antidoping kodeksa i najvažnijim odredbama kojima se ti principi operacionalizuju.

Prema odredbama Svetskog antidoping kodeksa postoji određeni broj odredbi koje moraju doslovno biti preuzete i prihvaćene od svih učesnika iz sistema sporta u svetu, i na međunarodnom i na nacionalnom nivou. Inače, organizacija u oblasti sporta i sportisti u Republici Srbiji mogu biti izloženi izuzetno teškim sankcijama, uključujući zabranu na međunarodnim sportskim takmičenjima. Izmenama Svetskog antidoping kodeksa koji stupaju na snagu 2027. godine dodatno je pojačan zahtev za operativnom i institucionalnom nezavisnošću tela koja odlučuju o povredama antidoping pravila.

Zato vas pozivam da prepoznamo državni i nacionalni interes u ovoj temi. Pokažimo jedinstvo kada je reč o našim sportistima koji su najbolji ambasadori ove zemlje u svetu. Podržimo ovaj zakon u danu za glasanje i osigurajmo pravnu sigurnost u svetlu budućnost za srpski sport.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas razmatramo i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske koji se odnosi na saradnju u oblasti finansiranja razvoja računara visokih performansi, odnosno superkompjutera, kao i veštačke inteligencije.

Ovaj sporazum nije samo tehnički ili finansijski dokument, on predstavlja strateško opredeljenje Srbije da ide ukorak sa najrazvijenijim državama sveta, da ulaže u znanje, inovacije i tehnologije koje će definisati budućnost.

Razvoj superkompjutera i veštačke inteligencije danas nije pitanje prestiža, već pitanje konkurentnosti jedne države. Zemlje koje ulažu u ovu oblast obezbeđuju brži razvoj i privrede, efikasnije zdravstvo, moderniju industriju i napredniji obrazovni sistem.

Za našu zemlju ovaj projekat ima višestruki značaj. Pre svega, omogućiće našim naučnicima, istraživačima i stručnjacima da rade u uslovima koji su do sada bili dostupni samo u najrazvijenijim zemljama, centrima sveta. Takođe, otvara prostor za razvoj domaćih IT kompanija, startapova i inovacionih rešenja.

Posebno želim da naglasim značaj ove tehnologije u oblasti zdravstva. Veštačka inteligencija i superkompjuteri mogu značajno unaprediti dijagnostiku,

5/3 MZ/CG

personalizovanu medicinu i pravovremeno reagovanje u kriznim situacijama, što direktno utiče na kvalitet i dužinu života naših građana.

Saradnja sa Republikom Francuskom dodatno potvrđuje međunarodni kredibilitet Srbije i pokazuje da smo pouzdan partner u realizaciji kompleksnih i savremenih projekata. U vremenu kada se svet ubrzano menja mi ne smemo ostati po strani, moramo ulagati u znanje, u mlade ljude i u tehnologije koje će oblikovati našu budućnost.

Ne glasamo danas samo za jedan sporazum, glasamo za to da Srbija bude deo sveta koji stvara budućnost. budućnost se ne čeka, ona se gradi. Danas imamo priliku da je izgradimo. Srbija ima znanje, ima ljude i sada ima priliku, na nama je da je ne propustimo. Projekat predstavlja nastavak ulaganja Vlade Republike Srbije, u skladu sa Nacionalnom platformom za veštačku inteligenciju, radi olakšavanja razvoja i primene veštačke inteligencije, čiji je razvoj definisan ciljevima i merama Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, od 2025. do 2030. godine, kao i radi daljeg unapređenja kapaciteta veštačke inteligencije u različitim sektorima srpske privrede.

Zato smatram da je ovaj zakon o Sporazumu važan korak napred i pozivam koleginice i kolege da ga u danu za glasanje podrže. Hvala. Živela Srbija.

6/1 GD/VZ 10.50 – 11.00

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege poslanici i, naravno, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti prevencije, ograničavanja i ublažavanja posledica katastrofa. Javljam se za reč po ovoj tački dnevnog reda.

Ovaj sporazum je izraz odgovorne državne politike koja prepoznaje da katastrofe ne poznaju granice, a da se posledice elementarnih nepogoda tehničko-tehnoloških nesreća u vanrednih situacija mogu efikasno ublažiti samo zajedničkim delovanjem, pravovremenom razmenom informacija i uzajamnom pomoći.

Srbija i Rumunija su susedne zemlje, povezane ne samo institucionalnom saradnjom, već i kroz ovaj sporazum od izuzetnog značaja. Posebno je važno što se ovim dokumentom uređuju oblici saradnje, razmene informacija i iskustava, zajedničke obuke i vežbe, međusobna pomoć u slučaju katastrofa, kao i unapređenje sistema ranog upozoravanja i koordinacije nadležnih službi.

Ovakav pristup jača kapacitete zaštite i spasavanja, ali i doprinosi bezbednosti građana, očuvanju infrastrukture i smanjenju ljudskih i materijalnih gubitaka. Kao lekar, ali i kao narodni poslanik želim da naglasim da je prevencija najhumaniji i najekonomičniji odgovor na katastrofu. Svaka blagovremena reakcija znači spasene živote, manje povređenih i manji pritisak na zdravstveni sistem u kriznim situacijama.

Zato, ovaj sporazume ne treba posmatrati samo kao formalni međunarodni akt, već kao konkretan mehanizam solidarnosti, odgovornosti i regionalne stabilnosti.

Uverena sam da će njegova primena doprineti jačanju međudržavnog poverenja i unapređenju bezbednosti svih naših i njihovih građana.

Iskustva regiona, uključujući i države u našem neposrednom okruženju, pokazala su da su preventivne mere i unapred definisani oblici saradnje ključni za brzu i efikasnu reakciju u vanrednim situacijama. Poplave, požari i ekstremne vremenske pojave koje su pogađale region u prethodnim godinama jasno su ukazale na potrebu za koordinisanim odgovorom susednih država.

Srbija i Rumunija su susedne zemlje povezane ne samo geografskom blizinom, već i dugotrajnim istorijskim, kulturnim i ekonomskim vezama. Saradnja između Republike Srbije i Rumunije ima poseban značaj jer se zasniva na međusobnom uvažavanju, dobrosusedskim odnosima i zajedničkim interesima za stabilnost i razvoj regiona.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije predstavlja važan korak ka daljem unapređivanju bilateralnih odnosa, posebno u oblastima od zajedničkog interesa, kao što su privreda, infrastruktura, energetika, zaštita životne sredine, obrazovanje i zdravstvo.

20/1 MZ/CG 13.15-13.25

Ovim sporazumom stvara se institucionalni okvir za intenzivniju i efikasniju saradnju, razmenu iskustava i realizaciju zajedničkih projekata, što će doprineti ekonomskom razvoju, jačanju regionalne povezanosti i boljem kvalitetu građana obe zemlje. Istovremeno, ovaj sporazum ima i širi značaj, jer doprinosi stabilizaciji Zapadnog Balkana i jačanju evropske perspektive Republike Srbije, uzimajući u obzir da je Rumunija punopravna članica Evropske unije.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije ima značaj koji prevazilazi bilateralne odnose dve susedne države. Njegova suština je u jačanju regionalne saradnje, međusobnog poverenja i institucionalne povezanosti, što su ključni stubovi stabilnosti Zapadnog Balkana. Republika Srbija kroz ovakve sporazume potvrđuje svoju opredeljenost za politiku mira, dijaloga i dobrosusedskih odnosa, bez obzira na format ili nivo pojedinačnih međunarodnih skupova.

Stabilnost regiona ne gradi se samo prisustvom na samitima, već i doslednim i konkretnim sporazumima koji se sprovode u praksi. Učešće ili neučešće na pojedinačnim samitima ne može i ne sme biti merilo spoljne politike jedne države, jer se stabilnost Zapadnog Balkana gradi dugoročnijim sporazumima, konkretnom saradnjom i odgovornim državnim odlukama, kakav je i ovaj sporazum sa Rumunijom.

Zbog svega navedenog, pozivam koleginice i kolege da podrže Predlog zakona. Živela Srbija. Veliki pozdrav predsedniku Aleksandru Vučiću, svaki napredak u budućnosti, uz dobro zdravlje i kontinuitet, naravno, uz njegove saradnike i prijatelje Srbije, pozdrav Viktoru Orbanu i gospodinu Robertu Ficu.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije.

Regulatorno telo za elektronske medije, poznatije kao REM ima izuzetno važnu ulogu u našem društvu. Njegov zadatak nije samo da izdaje dozvole emiterima, već da obezbedi da medijski prostor Srbije bude uređen, profesionalan i u službi javnog interesa.

U vremenu kada mediji obliku svest, mišljenje i stavove građana REM ima obavezu da bude nezavisan, nepristrasan i odgovoran. Svaka odluka tog tela mora da počiva na zakonu, ali i na moralnom načelu da je istinita i uravnotežena informacija pravo svakog građanina.

Regulatorno telo za elektronske medije nije tu da štiti vlast ili opoziciju, već da štiti javnost da medijski prostor bude otvoren, raznovrstan i da svako mišljenje ima pravo da se čuje, ali i da se ospori argumentom, a ne zabranom. Zato danas više nego ikada moramo tražiti da REM radi transparentno, da se javno objavljuju kriterijumi, odluke i razlozi i za njih. Samo tako se vraća poverenje u institucije i gradi demokratsko društvo u kome je sloboda medija i odgovornost svakog građanina.

Zakon o elektronskim medijima propisuje da u Savetu REM-a mora biti predstavnik nacionalnih manjina. Ta odredba nije samo tehničko pitanje, ona je potvrda da Srbija poštuje različitost i uvažava svaki glas. Učešćem manjinskog predstavnika u REM-u ne znači samo zastupljenost određenih zajednica, već jača poverenje svih građana u pravednost medijskog sistema.

Predstavnik manjina u REM-u treba da govori glasom svih i velikih i malih zajednica, da bude most razumevanja, a ne linija razdvajanja. Samo tako REM može zaista da odražava bogatstvo i raznolikost naše države. Snažan, nezavisan i odgovoran REM nije prepreka nikome, već garant svima da će javna reč biti slobodna, ali i istinita, jer samo mediji koji službe istini doprinose boljem društvu i jačoj državi.

U danu za glasanje podržaću listu kandidata Saveta REM-a.

Živela Srbija! Živeo predsednik Aleksandar Vučić!

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana članice Vlade sa saradnikom, poštovani narodni poslanici i građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti bezbednosti i javnog reda između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje. Napomena, Ekvatorijalna Gvineja je u centralnom delu Afrike.

Ovaj sporazum između dve države potpisan je dana 28. novembra 2024. godine, kada je predsednik Ekvatorijalne Gvineje bio u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.

Pred nama je Predlog zakona kojim se potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Ekvatorijalne Gvineje o saradnji u oblasti bezbednosti i javnog reda.

Ovaj sporazum je rezultat kontinuiranih napora naše države da unapredi međunarodnu saradnju u oblasti bezbednosti i da kroz institucionalne veze doprinese stabilnosti i miru, ne samo u regionu već i šire.

Saradnja Srbije i Ekvatorijalne Gvineje ima svoj značaj u više dimenzija. Pre svega, ona je zasnovana na međusobnom uvažavanju, razmeni iskustava i zajedničkom interesu da se unapredi bezbednost građana obe zemlje.

Sporazum podrazumeva saradnju nadležnih ministarstava i policijskih struktura, razmenu informacija, stručnih znanja i obuka, kao i zajedničko delovanje u borbi protiv svih oblika kriminala koji ugrožavaju savremeno društvo.

U vremenu globalnih izazova naš predsednik Aleksandar Vučić svojom sposobnošću, neiscrpnim radom i prevelikom ljubavlju prema zemlji Srbiji uspeva da ostvari međudržavničku saradnju, jer ni jedna zemlja ne može efikasno da odgovori sama na mnogobrojne izazove.

Jačanje međunarodnih partnerstava u oblasti bezbednosti i javnog reda nužno predstavlja ključni element svake moderne politike zaštite građana.

Ovaj sporazum omogućava bolje razumevanje između naših institucija, stvaranje mehanizama za bržu razmenu podataka o organizovanom kriminalu, trgovini ljudima, terorizmu i drugim oblicima ugrožavanja javnog mira. Uz to, saradnja doprinosi razvoju stručnih kapaciteta policije, kroz razmenu iskustava, zajedničke obuke i unapređenje profesionalnih standarda.

Sporazum sa Republikom Ekvatorijalnom Gvinejom takođe ima i simboličan značaj. On potvrđuje da Srbija vodi otvorenu, principijelnu i miroljubivu politiku, utemeljenu na poštovanju međunarodnog prava, jednakosti država i uzajamnoj koristi. On pokazuje da Srbija neguje veze sa zemljama afričkog kontinenta sa kojima nas veže dugogodišnje prijateljstvo još iz vremena Pokreta nesvrstanih.

Saradnja u oblasti bezbednosti i javnog reda doprinosi izgradnji stabilnog međunarodnog poretka, zasnovanog na poverenju, solidarnosti i zajedničkom radu. Time Srbija pokazuje da je odgovoran partner, spreman da učestvuje u globalnim naporima očuvanja mira i bezbednosti.

Na kraju, ovaj sporazum ne treba posmatrati samo kao pravni akt, već kao deo šire slike Srbije koja aktivno učestvuje u međunarodnim odnosima, koja čuva svoje građane i doprinosi stvaranju bezbednijeg sveta. To je jedno i potvrda našeg strateškog opredeljenja da kroz saradnju a ne izolaciju jačamo unutrašnju stabilnost i međunarodni ugled.

Naša međunarodna politika teži da ostvari što prisniju saradnju u prijateljskim odnosima sa stanovnicima Afrike. Država Ekvatorijalna Gvineja nije zvanično priznala nezavisnost Kosova i zauzima stav da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Zbog svega navedenog, smatram da je ovaj predlog zakona važan korak unapred u daljem razvoju našeg sistema bezbednosti i u danu za glasanje glasaću za predlog pomenutog zakona. Živela Srbija, živeo predsednik Aleksandar Vučić!

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, poslanici i građani Srbije, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj za Projekat unapređenja kvaliteta vazduha u Srbiji, koji je podnela Vlada Republike Srbije.

Ovim predlogom zakona potvrđuje se međunarodni ugovor kojim se obezbeđuju sredstva namenjena realizaciji važnih mera i projekata, sa ciljem da se unapredi kvalitet vazduha u našoj zemlji, da se smanji zagađenje i zaštiti zdravlje građana. Reč je o dokumentu koji predstavlja deo šire strategije Srbije ka održivom razvoju, zaštiti životne sredine i ispunjavanju obaveza u procesu evropskih integracija.

Ovim zakonom potvrđuje se međunarodni ugovor kojim se obezbeđuju finansijska sredstva namenjena sprovođenju niza mera i projekata usmerenih ka poboljšanju kvaliteta vazduha u našim gradovima, prisutno u meri koja ugrožava zdravlje stanovništva i životnu sredinu.

Zagađenje vazduha predstavlja jedan od najozbiljnijih ekoloških izazova sa kojima se suočava savremeno društvo. Srbija kao odgovorna država prepoznaje važnost ovog problema i odlučno preduzima korake da ga reši. Ovaj projekat je još jedan korak u pravcu stvaranja čistijeg, zdravijeg i bezbednijeg okruženja za naše građane.

Kroz sredstva koja se ovim ugovorom obezbeđuju biće omogućena modernizacija sistema grejanja u pojedinim lokalnim samoupravama, prelazak na čistije izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti u javnim objektima kao i jačanje lokalnih kapaciteta za praćenje i kontrolu kvaliteta vazduha.

Poseban značaj ima činjenica da će se ovim projektom smanjiti emisija štetnih gasova i čestica koje direktno utiču na pojavu respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja kod stanovništva.

Ovaj ugovor nije samo finansijski aranžman, već i potvrda partnerskog odnosa između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji se zasniva na međunarodnom poverenju i zajedničkom cilju da našu zemlju približimo standardima zaštite životne sredine koji važe u državama Evropske unije.

Projekat unapređenja kvaliteta vazduha ima i širu društvenu dimenziju. On podstiče razvoj lokalne privrede, otvara mogućnost angažovanja domaćih firmi u izvođenju radova i doprinosi novim radnim mestima. Istovremeno, unapređenje infrastrukture i smanjenje zagađenja podiže kvalitet života, čini naše gradove prijatnijim i zdravijim mestom za život i rad.

Vlada Republike Srbije je kroz ovaj predlog pokazala spremnost da sistematski i odgovorno pristupi rešavanju problema zagađenja, ne samo kratkoročno već dugoročno i strateški, kroz saradnju sa međunarodnim partnerima i odgovoran pristup javnim politikama. Srbija jača svoje kapacitete da bude zemlja u kojoj razvoj ide ruku pod ruku sa očuvanjem prirode.

Poštovane koleginice i kolege, usvajanjem ovog zakona mi ne samo da potvrđujemo Ugovor o zajmu, već i potvrđujemo našu zajedničku posvećenost zdravlju građana, budućim generacijama i evropskim vrednostima održivog razvoja. Zato vas pozivam da podržimo ovaj Predlog zakona i time omogućimo sprovođenje projekta koji će doprineti čistijem vazduhu, zdravijoj životnoj sredini i boljoj budućnosti naše zemlje.

Zagađenje vazduha predstavlja jedan od najozbiljnijih ekoloških izazova sa kojima se suočava savremeno društvo. Srbija kao odgovorna država prepoznaje važnost ovog problema i odlučno preduzima korake da ga reši. Ovaj projekat je još jedan korak u pravcu stvaranja čistijeg i bezbednijeg okruženja za naše građane.

Ono što ovaj ugovor konkretno donosi jeste mogućnost da se u više gradova i opština u Srbiji izvrši modernizacija zastarelih kotlarnica koje trenutno koriste mazut, ugalj ili druga visokozagađujuća goriva. Biće omogućeno prelazak na ekološko prihvatljive energente, prirodni gas, biomasu i druge oblike čiste energije, kao i uvođenje sistema daljinskog grejanja sa visokim stepenom energetske efikasnosti.

Poseban fokus biće stavljen na smanjenje zagađenja u zimskom periodu, kada su emisije čestica PM 10 i PM 2,5 najviše zbog loženja, grejanja i meteoroloških uslova. Zamena starih kotlarnica i uvođenje novih tehnologija značajno će doprineti čistijem vazduhu, smanjenju smoga i zaštiti zdravlja građana, naročito dece i starijih osoba.

Usvajanjem ovog zakona u skladu je sa članom 99. Ustava Republike Srbije, potvrđujemo međunarodni ugovor od značaja za ekonomski razvoj i zaštitu životne sredine. Ovaj korak je ujedno i deo naših obaveza i nastojanja u procesu evropskih integracija, jer unapređenje kvaliteta vazduha i energetske efikasnosti predstavlja važan segment usklađivanja sa politikama EU u oblasti zaštite životne sredine.

Ovaj projekat je u skladu sa ciljevima Zelenog plana Srbije, obavezama iz Agende 2030. godine i procesom pristupanja Evropskoj uniji, posebno u okviru poglavlja 27 - Životna sredina i klimatske promene. Zato je ovaj projekat više od zakonske obaveze, on je simbol naše spremnosti da preuzmemo odgovornost za zdravlje nacije, da pokažemo da nam je stalo, da je zaštita životne sredine istovremeno i zaštita života, da zimski dim iznad naših gradova i sredina postane stvar prošlosti a ne svakodnevnica.

Medicinski gledano, čist vazduh je od suštinskog značaja za zdravlje ljudi, jer zagađeni vazduh može direktno uticati na gotovo sve organe, posebno na pluća i srce. Osim disajnog sistema i kardiovaskularnog sistema može na neki način ugroziti imunološki sistem i opšte zdravlje. Deca i stariji ljudi su posebno osetljivi, jer kod dece su pluća još u razvoju a stariji ljudi i hronični bolesnici teže podnose posledice zagađenja.

Neka istraživanja pokazuju da zagađeni vazduh može doprineti anksioznosti, depresiji i smanjenoj kognitivnoj funkciji. Ekologija u službi zdravlja znači da briga o prirodi direktno čuva i naše telo i duh, čist vazduh, voda i zemlja, inače manje bolesti, više energije i duži kvalitetniji život. Kada štitimo okolinu, lečimo i sebe.

Živela Srbija! Živeli stanovnici Srbije! Živeo predsednik Vučić!

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, demokratija je definisana onim što misli većina. Većinska Srbija je za nesmetan rad, za nesmetan svakodnevni život. Rasta bes kod normalnih ljudi u ometanju svakodnevnog života blokada.

Najveće pitanje mojih bliskih najčešće, naravno, bliskih i daljih prijatelja i poznanika kada će se sve ovo završiti, šta će se desiti 15. marta zbog rušilačke energije nasilja, nepoštovanja ljudi koji ne misle kao pošteni građani ove zemlje? Sve smo upravo videli i zaključili, propala im je obojena revolucija.

Daću svu podršku studentima 2.0 za njihovu herojsku borbu da se izbore za svoja osnovna prava da se obrazuju, da polažu ispite, da budu intelektualna celina ovog društva i budućnosti naše zemlje.

Prozvaću rektora gospodina Đokića da li je samo njegovo lično pravo da bude u dijalogu sa svim relevantnim rektorima i dekanima na fakultetima da se ne nastavi program studenata koji željno očekuju nastavak nasilno prekinutih započetih studija i obrazovanja?

Novac vrti u glavama blokadera, protestanata, hrvatskih domobrana, ustaša sa fašisoidnim stavom UČK, takođe, kojima je u glavi rušenje i okupacija državnih institucija, blokiranje rada poštenih ljudi koji su za napredak i budućnost Srbije.

Oni učestvuju u narušavanju reda i mira u zemlji i podrivaju ustavni poredak zemlje, ne prijavljuju svoja okupljanja i time krše zakon i lažima. Odsustvom elementarne kulture rešavaju probleme kamenicama, jajima, farbom umesto dijalogom koji uporno odbijaju na svim nivoima.

Teško je povređen… Ovo ću preskočiti o povredama. Svi znamo da je policajac povređen.

Danas je povređen Miloš Pavlović. Ovo ću preskočiti s obzirom na vreme.

Naravno, uvek dajem prednost mom kolegi mladom.

Kao lekar sem što osuđujem agresivno opoziciono ponašanje, usporavanje investicija, pozdravljam svaki ekonomski napredak, ulaganje u zdravstvo za dobrobit ljudi u Srbiji i njihovo zdravlje.

Molim sve u Srbiji da odustanu od rušilačkih namera i nasilja.

Rušenje države je najteže krivično delo. Neće biti prelazne Vlade. Borićemo se da očuvamo Srbiju zajedno sa predsednikom Vučićem koji nam nesebično daju svoju snagu i viziju budućnosti koju zaslužuje ovaj sprski narod.

Živeće Srbija! Živeo predsednik Vučić!

Pre svega, da pozdravim predsedavajuću i ministra i njegove saradnike, kao i kolege poslanike.

Ono što mogu da primetim, u amandmanima na tačku 3. i 4. nije rečeno ništa što bi nekako išlo u prilog nekom humanom odnosu, s obzirom da se radi o privremenom registru majki sa decom.

Ja ću se osvrnuti na ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Mislim da u amandmanima koji su bili prethodno nisam čula nijednu pohvalu, ni konstruktivnu kritiku na 30 zakona koji apsolutno zavređuju pažnju svih nas ovde kolektivno. Svakako, podržaću svih 30.

Što se tiče izmene zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i podršci porodici sa decom, mislim da u amandmanima nema mesta pominjanja SNS stranke. Nije primereno ni pominjanje predsednika u amandmanima, ali u svakom slučaju ono što ja mogu da kažem za ovaj zakon kojim sam se bavila ovih dana, svakako privređuje pažnju i naših gledalaca, u svakom slučaju i stanovnika, građana koji to slušaju.

Mogu da kažem da na predlog Vlade postoji osnov za donošenje zakona, ustavni okvir. Mogu da kažem o razlozima zašto je ovaj, da tako upotrebim i ministra Vesića, reč kojom je on obrazložio jedan zakon, da je ovo veoma humani zakon, jer se radi o porodici sa decom.

Razlozi za donošenje Zakona su svakako zasnovani na pravima i dužnostima roditelja, pravima deteta, obavezi države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.

Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci, podsticaj za rađanje dece i opredeljenje države u oblasti populacione politike, uključujući i demografske potrebe.

Ovim dopunama i izmenama, kroz analizu i efekte u praksi, kao i predlozi i sugestije građana i udruženja, znači imamo i građane koji su dali svoj prilog u analizi i u efektima ovog zakona, podrška materijalno ugroženim porodicama, kao i porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja u okviru predloženih rešenja i njihovih ekonomskih efekata.

Izmenama i dopunama omogućiće se raspoložim budžetskim sredstvima koji je obezbeđen u iznosu oko 17 miliona u okviru opredeljenosti sredstava i u ekonomskoj klasifikaciji u iznosu od 87.388.788.000.

Ono što jeste bitno u ovom zakonu, moram da naglasim da je to novo u ovom zakonu, bio je zakon koji je 2018, pa 2022. godine, ovo je sada novo, pravo na odsustvo sa rada, što mislim da je veoma bitno. Dotiče dogovor između roditelja, majke i oca o nezi deteta, odnosno bolesnog deteta posle navršena tri meseca života deteta.

Ukoliko majka samostalno obavlja delatnost ili je nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u tom slučaju data je mogućnost ocu deteta posle navršena tri meseca života, radi se o detetu, da radi nege deteta ima pravo na odsustvo rada i naknadu zarade, odnosno naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta.

Mislim da je ovo veoma bitno, s obzirom da se radi o porodičnim odnosima i o nekoj dobrobiti između majke i oca.

Postoji izmena u članu 17. koji je veoma bitan. Ima, naravno, izmenu i dopunu 11 koja se upravo odnosila na platu koju će dobijati otac ukoliko zameni majku posle tri meseca života deteta, ali ovo se radi o ostalim naknadama. Data je mogućnost ocu deteta takođe da nadoknadu, odlukom Ustavnog suda, podnese u toku dve godine na rođenje i negu deteta, kao i za treće i svako naredno dete ostale naknade jednu godinu.

Korekcija člana 18. zakona je u odnosu na ovaj član 17, kao i član 19, kao i član 38, koji određuje bliže uslove i rešenje ministra koji je ovog puta ministar za rad i zapošljavanje, ministar za zdravlje i porodicu i u svakom slučaju, ovo su podsticajne mere koje treba pozdraviti od strane Vlade i smatram da je veoma korektno napisan ovaj zakon, bez ikakvih izmena i dopuna što se tiče dodatka ili eventualno da je zakon trebalo da izađe 1.6.2023. godine, ali on će izaći nešto pre vremena nego što bi trebalo u "Službenom glasniku", osam dana pre toga, jer se radi o populacionoj politici koja treba da podstakne i rađanje dece i sve ono što podrazumeva ovaj, smatram, veoma human zakon, kao i zakon prethodni o privremenom registru majki. Bilo koji novac je uvek dobrodošao bilo kome, bilo porodici, bilo deci, bilo starijima, mlađima. U svakom slučaju, ono što jeste bitno, treba da zahvalimo na takvoj pomoći koja stalno na izvestan način kaplje u porodičan budžet.

Toliko od mene za ovaj dan.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, napredak Srbije u svim oblastima države vođen čvrstim i nepokolebljivim rukovođenjem predsednika Vučića, uz Vladu Republike Srbije i predsednika SNS, ministra Miloša Vučevića predstavljaju motor i snagu razvoja Srbije. Vodi se politika samostalne i slobodarske Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podigao je Srbiju, dao je srcu Srbije novi krvotok, mreža puteva, kliničkih centara, bolnica, osnovnih škola i muzeja. Menja se loše političko nasleđe. Takođe i doprinosi Srbiji stabilnosti cele Evrope.

Od 2012. godine urađeno je zaista mnogo za preporod Srbije, tako da i ljudi koji doputuju iz drugih zemalja budu prijatno iznenađeni koliko je Beograd izmenio fizionomiju, pogotovo Beograd na vodi, veličanstveni deo grada, slika Srbije koja menja pogled na život u njoj .

Ekspo 27 koji će privući značajna finansijska sredstva, razmena ljudi, posetilaca, protok kapitala. Otvoreni Balkan je privredno i političko područje tri države, članice na Balkanu. Sve tri države imaju za cilj povećanje trgovine i saradnje, kao i unapređenje bilateralnih odnosa. Infrastruktura u smislu autoputeva, puteva, pruga, brzih pruga Beograd-Novi Sad, izgradnja pruge Novi Sad-Subotica do kraja 2024. godine, umnožavanje povezuju ljude, štedi vreme i sigurni je pokazatelj za ulaganje investitora i dolazak svetskih i značajnih firmi. Otvaranje novih fabrika, a samim tim je podstaknuto zapošljavanje ljudi. Nemačka je najznačajniji spoljno-trgovinski partner. Moravski koridor, obilaznica, Fruškogorski koridor, umreženost Srbije, finansijska pomoć za mlade, za majke, za penzionere, dodatno i vaučeri za posete naše lepe Srbije.

Zdravstvo i perspektive. Zdravstvo je jedan od stubova države, Beograd i ostala mesta u Srbiji od kovida, pa do danas. Digitalizacija zdravstvenog sistema uz napore Vlade Republike Srbije pojedinih ministara, posebno ministarke zdravlja Danice Grujičić, podizanje rekonstruisanje bolnica, rekonstrukcije bolnica, domova zdravlja, zdravstvene ustanove, osim ulaganja u infrastrukturu zdravstva ulaže se i u zapošljavanje mladih kadrova i stabilizaciju, kao i povratak medicinskih radnika u zemlju.

U Trinaestom sazivu Skupštine doneti Zakon o bezbednosti na radu, a na sledećim sednicama treba da se donese zakon o tkivima i zakon o presađivanju organa. U smislu racionalizacije, profesor dr Danica Grujičić ministar, je ukinula ambulante hitne pomoći pri sudovima, kao i druge ambulante vezane za hitnu pomoć.

Grad Beograd je dobio donaciju bespovratnih sredstava od 8,8 miliona evra, EU i kredit od pet miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj, za rekonstrukciju Zavoda za urgentnu medicinu, za unapređenje rada. Ukupno očekivani troškovi su oko 14 miliona evra. Tom prilikom prisustvovali su ministarka Tanja Miščević, ministar za evropske integracije u Vladi Republike Srbije, ministarka zdravlja Danica Grujičić, gradonačelnik i regionalni direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, Mateo Kolanberi, ambasador EU Emanuel Žiofre, koje je izjavio da EU brine o zdravlju ljudi i zaštiti životne sredine. Tom prilikom moram da pomenem i ministarku Irenu Vujović. Zahvalnost ministarki zdravlja za donaciju i kredit uz izjavu da će u naredne četiri godine ova investicija uliti novi život u zgradu Zavoda za urgentnu medicinu.

Energetska efikasnost, najefikasniji način troškova i najčistiji način rešavanja problema. Beograd se priključio zelenim gradovima 2019. godine, zdravstvo i energetika na najbolji način kombinuje i povećava isti smer za bolji život ljudi.

Rekonstrukcija kapaciteta studenske klinike, studenskog stacionara, projekat rekonstrukcije Vojnomedicinske akademije - 5,2 miliona evra, talas obnove za Zapadni Balkan. Rekonstrukcija zgrada Tiršove i izgradnja Tiršove 2, biće završena do kraja 2026. godine. Ministar u Vladi Republike Srbije za javna ulaganja, Marko Blagojević da je najveća investicija EU, od 36 miliona evra bespovratnih sredstava jedna trećina neophodnih sredstava ili nivoa sa 300 kreveta čeka građevinsku dozvolu.

Energetska efikasnost u zdravstveni i sektor Srbije, iz budžeta se izdvaja kompleks za inkluziju dece sa smetnjama u razvoju. Onkologija 2, dobila građevinsku dozvolu, otvoren Klinički centar Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti, Dedinje Beograd, Kragujevac, Hirurški blok obnova interna klinika i najverovatnije novi Klinički centar.

U okviru projekta rekonstrukcije četiri klinička centra, otvoren je novi Klinički centar Niš. Zdravstveni centar Valjevo, dom zdravlja, opšta bolnica je pod ingerencijom Vlade Srbije, odnosno da ponovim Zdravstveni centar Valjevo ujedinio je dom zdravlja i opštu bolnicu. Loznica, rekonstrukcija opšte bolnice, to je jedno od najvećih ulaganja države u razvoju Loznice, hirurški blok, ginekološki blok, sedam operacionih sala, to je sve što će se graditi, odnosno obnoviti. Dom zdravlja dr Simo Milošević nakon pedeset godina kompletna rekonstrukcija.

Tako dok neki ruše, podrivaju sistem, zahtevajući da Srbija stane, blokiranje međunarodne saobraćajnice, ambulantnih kola, pa čak i na Kosovu i Metohiji zloupotreba sanitetskih vozila od strane Kurtijeve bolesne škole. Srbija ne samo da opstaje, već velikim koracima ide u budućnost. Srbija neće stati i prirodni priraštaj govori o tome, veći broj živorođene dece u periodu dugom 40 godina, u odnosu na prethodnu godinu.

Iako sam pomenula ministre koji su uzeli učešća u zdravstvenom sistemu i ostali ministri Vlade Republike Srbije rade timski, dopunjuju se i svakako u tom jedinstvu vode politiku koju je definisao i usmerio predsednik Aleksandar Vučić. Samo kao celina doprinose najbolje rezultate. Živeo predsednik Aleksandar Vučić. Živela Srbija.

Pre svega, moram da kažem da pozdravljam prvo predsednika Skupštine, ministre iz Vlade i svakako premijerku, Anu Brnabić i ono što mogu da kažem, to je da, obraćam se naravno i poslanicima i poštovanim građanima Republike Srbije.

Nesebičnu podršku dajem predsedniku Aleksandru Vučiću i svim merama donesenim od strane Vlade, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. Molim vas ako može samo malo tišine.

Naravno, ja sam pogledala ovaj izveštaj i zaista sam proučila i pre ovog masovnog krvoprolića i svakako moram da kažem i posle toga i vidim da je premijerka Ana Brnabić zaista detaljno sa Vladom proučila dešavanja pre i dešavanja posle. Baviću se prvom tačkom koja je, naravno, informacija o bezbednosti i ono što mogu da kažem, ja sam razmotrila bezbednost, odnosno bezbednost uopšte kao temu i sadašnja dešavanja u društvu. Obrazložiću i zbog čega.

Bezbednost u najopštijem smislu podrazumeva slobodu od straha, a mi smo ih imali zaista puno, sankcije, bombardovanje, poplave, korona i dalje bezbednost zavisi od pretnji i od fizičkog nasilja. Bezbednost uključuje i moralne i ideološke normative, elemente, nerazdvojno povezano sa državom i njenim vojnim sektorom, zahvata i socijalnu i političku sferu, odbrana od spoljnjeg napada, to je centralni problem, a može biti ugrožena i unutrašnjim potresima.

U nauci se razdvaja pojam bezbednosti države koju označavamo kao suverenitet i bezbednost društva, podrazumeva svest o pripadnosti zajednice. To su dva organizaciona centra bezbednosti. To kaže nauka, a šta je u realnom životu. Tragična dešavanja 3. i 4. maja 2023. godine sa 17 poginulih, uglavnom dece i omladine i 20 povređenih od kojih su uglavnom teška telesna povreda i jedna laka telesna povreda. Podele koje su usledile, protesti opozicije dok još nisu sahranjena deca i omladina tragično nastradala, tih dana, opozicija drži protest sa nazivom – Protiv nasilja. To je u stvari bio pokušaj psihološke destabilizacije društva.

Taj protest sa nazivom – Protiv nasilja, a sama vrši nasilje nad građanima Beograda i Srbije blokiranjem međunarodne saobraćajnice Gazela. Za takav protest imali su podršku svojih prijatelja iz Hrvatske i regiona koji zdušno prate dešavanja kod nas i iz ljubomorne, zbog napretka Srbije tobože čine dobro srpskom narodu podržavajući opoziciju kako bi u Srbiji bilo što gore, to bolje. Pravna država Srbija ne priznaje zahteve ulice što čini opozicija, već vlast dobijenu voljom naroda na izborima.

U ovom momentu naša sva pažnja je akcentovana na sigurnosti i bezbednosti dece, pored svih drugih bezbednosnih koje se podrazumevaju. Školsku decu treba zaštiti od nasilja bilo koje vrste, prvenstveno vršnjačkog nasilje, ataka sekti, crne magije i svega negativnog koje nam stiže, pod znakom navoda iz visoko razvijenih zemalja.

Školski policajac treba, pored ostalog, da bude i drug deci. Nakon svih nemilih dešavanja, ostavljena je mogućnost roditeljima i deci da se opredele da li dolaze u školu ili ne.

Prvog dana ponovnog polaska, u ponedeljak, 22.5.2023. godine, u školu „Vladislav Ribnikar“ određeno je po šest policajaca za svaku smenu, opšte namene, saobraćajnih policajaca i kriminalističke policije. Podrazumeva se bezbednost školske dece, školskog objekta i prostora u blizini škole.

Ogledna Osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ imala je obezbeđenje od strane školskog policajca i svog ličnog čuvara nastradalog zajedno sa njima, gospodina Dragana pokojnog, koji je bio omiljen od svih učenika i njihovih roditelja.

Super ambiciozni roditelji verovatno su hteli da od dečaka od 13 godina naprave genija, ali sasvim običan dečak u pubertetu je postao dečak ubica svojih školskih drugara i Dragana, koji ga je voleo jednako kao i svu drugu decu.

U svom mračnom svetu, nažalost, nije shvatio da se svet ne vrti samo oko njega i kompetativna borba ko je bolji učenik i ko više zna, nažalost, živeći daleko od realnosti, u svetu igrica, kompjutera sa mračnim sadržajem, pronalazi zaključak da ubije do juče svoje drugare iz VII/2, kao i drugu decu iz drugih odeljenja koja su mu se našla na putu.

Mladenovac i Smederevo 4. maja, U.B. napravio je krvavi pir u selima Malo Orašje i Dubone gde je ubio osam, a ranio 13 mladih osoba. Da bi zaštitio sebe, kidnapovao je taksistu, koji je vozio trudnicu, još gore, kako bi se sklonio što dalje od mesta zločina i skrio se kod svojih rođaka u Viništu pored Kragujevca.

Sistematskom intervencijom MUP-a, nakon tragičnog događaja, izvršen je pretres ubicine kuće i drugih objekata koje je koristio i pronađena je velika količina naoružanja u nelegalnom posedu.

Ubica dečak i ubica U.B. uhapšeni su i smešteni u odgovarajuće ustanove. Prema njima će biti primenjene odgovarajuće kazne za ovaj monstruozan zločin. O tome će svoj sud dati medicinska struka i sudski organi.

Niko nije mogao predvideti ovakav događaj. Ne treba unapred osuđivati i ukazivati na krivca, mada najbliže okruženje je moglo da prepozna mentalne probleme kod obojice ubica. Prvenstveno je porodica ta koja je trebala da na vreme primeti promene u smislu depresije, nervoze, nedostatka empatije i agresivnosti kod svoje dece.

Maloletnom detetu nije mesto u streljani, niti je logično da mladić ubica U.B. poseduje toliki arsenal oružja.

Treba pronaći najbolji i najsigurniji put u ozdravljenju društva i pronalasku „lekova“ šta može da se popravi.

Preventiva preventive je već krenula nizom aktivnosti koje su preduzete odmah posle tragičnih događaja, kako profesionalnih, tako i pomoćnih metoda u smislu radionica, tribina, kako za decu tako i za njihove roditelje.

Jedna od najznačajnijih mera preduzeta je u smislu prikupljanja nelegalno posedovanja oružja. Do sada je već skupljeno 37.000 oružja, 1.200.000 metaka, kao i eksplozivnih naprava, iako proces prikupljanja još nije završen i traje do 8. juna. Posle tog roka za nesavesne biće primenjene najstrože mere.

Elektronska platforma „čuvaj me“ je platforma na koju će se prijavljivati svaka vrsta nasilja, vršnjačkog kao i druge vrste nasilničkog nasilja.

Na području Beograda uspostavljena je akcija „salus“ u cilju stabilizovanja stanja bezbednosti i vraćanja osećaja sigurnosti građanima.

Prisustvo policije u školama daće deci, kao i struci, sigurnost za bezbedno odvijanje nastavnog procesa.

Potrebno je čvrsto jedinstvo Ministarstva za zdravlje, Ministarstva za brigu o porodici, Ministarstva pravde sa MUP, ja bih dodala i Ministarstva za rad i socijalna pitanja.

Svako iz svog resora treba da primeni najbolje mere za ozdravljenje porodice kroz dijalog, razgovor sa decom, sa porodicom i upućivati ih na prave vrednosti. U tome će pomoći svakako psihijatri, psiholozi, pedagozi i sve stručne službe koje se bave porodicom i decom.

Zakoni u kojima treba izvršiti promene pooštravanjem mera za učinjena krivična dela, Zakon o oružju, stroga kontrola streljana, zabraniti pristup maloletnim licima, određivanje nove starosne granice za učinioce krivičnih dela za maloletnike spuštanjem granice sa 14 na 12 godina, kao i adekvatnu primenu Krivičnog zakonika za one koji su punoletni, a učine teška krivična dela. Prepoznavanje nasilničkog ponašanja u društvu treba prepoznati i adekvatno sankcionisati.

Težište poluge za zdravlje nacije je da nije sramota biti psihijatrijski bolesnik, imati probleme sa mentalnim zdravljem. Stigma je prisutna još uvek u društvu. To bi bio izveštaj.

Ono što ja mogu da kažem na kraju, da se zahvalim lekarskim ekipama hitne medicinske pomoći, da se zahvalim ekipama koje su zaista profesionalno i stručno odradile svoj posao. Ono što mogu da kažem, svakako i Univerzitetsko klinički scentar Srbije, takođe, radilo je šest sala odjednom. Spremni su bili svi, kao i Univerzitetska dečija klinika u Tiršovoj.

Ono što mogu na kraju da kažem, ja sam i preko društvenih mreža izjavila saučešće porodicama, svakako, povređenima brzo ozdravljenje i ono što svakako na kraju treba da kažem još jednom da naglasim kolika je briga bila, pošto niste slušali, ja ću još jednom ponoviti da nesebičnu podršku dajem predsedniku Aleksandru Vučiću i svim merama donesenim od strane Vlade na čelu sa premijerkom Anom Brnabić.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, potpredsednice, naravno poslanici i poštovani građani, ono što ja mogu da kažem je da zdravlje nema cenu. To je sigurno.

Ovom prilikom ja bih stavila zdravlje na prvo mesto. Mislim da su sve službe kada se akcident desio, koji ne bira ni vreme, ni mesto, sve službe su delovale u sinergiji, odnosno u zajedništvu. Tako da, verujem da su moje kolege iz Hitne pomoći prevezle ovih 50 pacijenata, ukoliko je to tačan broj.

Ono što mogu da pitam u ovoj sali – da li neko uopšte zna toksično dejstvo amonijaka, s obzirom da je to jako bitno objasniti našim gledaocima i naravno našim stanovnicima ovih mesta, Pirota i okolnih mesta.

Ono što je najbitnije da napomenem je da građani treba da ostanu u svojim kućama, da ne treba da paniče. Panike nema, i u svakom slučaju neće ući u stanove, to je evidentno. Pirot je veliki grad, ali ovo je malo mesto. U svakom slučaju, ti građani, odnosno stanovnici tog malog mesta treba da se klone izlaska u spoljnu sredinu.

Mogu da kažem da toksično dejstvo amonijaka izaziva opekotine, opekotine ukoliko se udahne. Naravno, u ovom sistemu, respiratornom sistemu, ukoliko se proguta, eventualno, može doći do trovanja digestivnog trakta. U svakom slučaju, treba izbegavati ekspoziciju. Ekspozicija je nešto što može da bude kraće ili duže. U svakom slučaju, ta koncentracija će se smanjivati ukoliko bude padala kiša i ukoliko bude prestao vetar. Znači, vreme je ovom prilikom faktor.

Naravno, svima nama ovo neka je za nauk, da je zdravlje na prvom mestu, a odgovornost treba staviti ipak na drugo mesto kada se nešto desi. Mislim, da neko ide u zatvor zbog toga. Jedino kao nauk, eto, da se to više ne desi. Hvala.

Pozdravljam pre svega potpredsednicu Skupštine, naravno ministarke, ministre i, naravno, posebno gospodina državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja.

Ono što me je inspirisalo da se večeras javim, iako je zaista malo i kasno i svi smo verovatno umorni, ono što je rekao gospodin Siniša Mali, potpredsednik Vlade, mogu da kažem da me je inspirisao tim što je rekao da će biti za zdravstvo uloženo 49 milijardi dinara, da će zdravstvo biti na prvom mestu. Pozdrav za sve moje kolege koje ovo slušaju. Prema tome, biće verovatno i veće plate i bolji standardi rada.

U svakom slučaju, moje je da kažem da punu podršku pružam i predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je mnogo učinio za zdravstvo. Učinio je toliko da je u poslednjih nekoliko godina neuporedivo sa decenijama kada nije uloženo ništa u zdravstvo, naravno, i sredstva rada kao nešto što nadograđuje infrastrukturu i u svakom slučaju jako je bitno da imamo mlade lekare. Negde oko 100 lekara je primljeno, najboljih lekara, koji će sigurno zameniti starije lekare.

Ono što hoću da kažem i o budžetu da ja mislim da je to četiri godine ekonomskog fakulteta stavljeno faktički u ove 2000, ako ne i više, strana. Za lekara su, naravno, novi svi ovi ekonomski izrazi. Moram i da ocenim u svakom slučaju, ako mi se pruža prilika da kažem da je ovaj budžet uravnotežen, da je posvećen boljem životu građana i sa dovoljno rezervi energenata, što je veoma bitno. Ono što mogu da kažem, svakako i ovo što je večeras bilo - 49 milijardi odvojeno za zdravstvo.

Na drugom mestu bi bili energenti koji su, zaista u celom svetu, jer znamo da živimo u teškim vremenima, to treba da znamo svi, apsolutno su teška vremena, što se tiče i situacije na Kosovu, što se istočne Evrope gde je, da kažemo, konflikt, ili već kako bih ga nazvala, blizina rata našim granicama i u svakom slučaju suša koja je bila i koja je možda oštetila poljoprivredne useve i radove. Ono što jeste ti usevi su u stvari hrana, naravno, imamo rezerve. Sa ovim budžetom je data jedna velika sigurnost građanima, tako da ne moraju da brinu kada neko drugi brine o nama, a posebno videli smo da je to u ovom budžetu.

Ja bih prikazala, ukoliko imam vremena, samo možda dve stvari. To je infrastruktura koja je veoma bitna, ali ću vam prethodni reći koji su to… Ministarstvo zdravlja se finansijski ogleda kroz šest programa – uređenje i nadzor u oblasti zdravlja, preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite, a ono što je bitno jeste da je najviše uloženo u razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova i podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Ovo sam izdvojila namerno, jer tu su najveća ulaganja. Za hronične ne zarazne bolesti… Nadam se da će se o tome u sledećem budžetu voditi računa o tome. Te bolesti su na vrhu, naravno, ne zaraznih bolesti, a u koje spada dijabetes i u koje spadaju onkološke bolesti.

Da sada pređem na ovu infrastrukturu, pa da kažem da je infrastruktura, sem puteva koji su jako bitni za stizanje i hitnost urgentnih, ne samo urgentnih stanja, nego uopšte komunikacije između zdravstvenih centara, bolnica, domova zdravlja, bitno je i to koje se zgrade podižu, odnosno koje se bolnice podižu. Tako program 1803 – razvoj kvaliteta i dostupnost zdravstvene zaštite podrazumeva… Ovaj program ima 14 projekata, programskih aktivnosti od kojih najveće učešće imaju zdravstvena zaštita lica na izdržavanju.

Ovo ću preskočiti pošto nemam mnogo vremena i preći ću odmah na infrastrukturu. Izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, čiji je osnivač Republika Srbija u iznosu od tri milijarde dinara, 24,4%, obuhvata nabavku medicinske i druge opreme, kao i investicije i investiciono održavanje zdravstvenih ustanova. Informatizacija zdravstvenog sistema u jedinstven informativni sistem u iznosu od milion i 500 hiljada dinara, 12,20%. U 2023. godini planira se proširenje elektronskog recepta, svi pričaju o tome, za B i C listu lekova u sekundarnim i tercijarnim ustanovama zdravstvene zaštite; proširenje portala e-zdravlje za samoprocenu; integracija lokalnih zdravstvenih informacionih sistema sa centralnim servisima, sistem za davanje konzilijarnih rešenja elektronskim putem, primena veštačke inteligencije u oblasti radiologije. Projekat, koordinacija, nadzor i kontrola, rekonstrukcija kliničkih centara Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Sad u iznosu od 211 miliona dinara, iz budžeta je opredeljeno 74 miliona dinara, iz kredita 137 miliona dinara. Sredstva su namenjena za rad jedinice i implementaciju projekta koji obavlja koordinaciju aktivnosti i daje administrativnu podršku projektima.

Rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, Novi Sad, u iznosu od dva milijarde 821 hiljade, 600 hiljada dinara, 22,95% iz budžeta. Opredeljena je jedna milijarda 821 hiljada, 500 hiljada dinara iz kredita. Milion dinara, projekat obuhvata rekonstrukciju i dogradnju postojeće zgrade od 33.500 metara kvadratnih, kao i nabavku medicinske opreme.

Rekonstrukcija Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, Beograd, u iznosu od četiri milijarde 281 hiljade 300 dinara, 34,82% iz budžeta je opredeljeno. Tri milijarde 280 miliona 200 hiljada iz kredita. Jedna milijarda dinara – ovaj projekat obuhvata izgradnju nove zgrade, rekonstrukciju stare i rehabilitaciju zgrada u unutrašnjem krugu Urgentnog centra Srbije, kao i nabavku medicinske opreme.

Razvoj zdravstva, sada neću o nekom kreditu, to ću drugi put, sada prelazim na obavezno zdravstveno osiguranje…

U okviru ovog programa planirani su transferi Republičkog fonda za zdravstvenog osiguranja u iznosu od 12 milijardi 210 miliona dinara koji obuhvataju sledeće programske aktivnosti…