Hvala, poštovana potpredsednice parlamenta.
Veliko mi je zadovoljstvo što na dnevnom redu imamo Zakon o muzejskim delatnostima, pre svega jer muzej neguje tradiciju i neguje istoriju, a mi ne smemo da zaboravimo ko smo, kakav smo i koliko veliki narod, bez obzira što po broju stanovnika smo manji od mnogih evropskih i svetskih zemalja, ali duhovno i kulturno smo i te kako bogatiji od mnogih evropskih i svetskih zemalja. Negde sam ubeđenja da je to ono što izaziva zavist kod njih, koja im ne dozvoljava da priznaju ekonomske, zdravstvene, kulturne rezultate, a nažalost i sportska dostignuća koja mi postižemo.
Elem, kada govorimo o Zakonu o muzejskoj delatnosti, veoma je bitno da kažemo da će on detaljno utvrditi način i uslove vođenja muzejske delatnosti evidentiranjem muzejske građe, dokumentacije, kako se to istražuje, kako se to analizira, kako se to vrednuje, ali ono što je ključno jeste da Zakon o muzejskim delatnostima utiče na razvoj društva.
Srbiju krasi na desetine muzeja, pored Nacionalnog, odnosno Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, ja moram izdvojiti Narodni muzej Zrenjanin. Narodni muzej Zrenjanin osnovan je 1906. godine, a počeo je sa radom 1911. godine i on je savršen zato što je kompleksnog tipa, i zato što je po istraživačkom području veoma kompleksan, jer obuhvata ceo srednji Banat, odnosno 52 naseljena mesta. Zavičajnog je karaktera, poseduje 33 hiljade predmeta i prostire se na 1.200 metara kvadratnih.
U našem muzeju, u gradu na Begeju, pothranjena su dela Uroša Predića, koji je istaknuti Banaćanin, rođen u Orlovatu. Pored Uroša Predića, koji je jedan deo života posvetio i oslikavanju u crkvi, opus njegovih dela obuhvata preko 1.600 radova. Pored Uroša Predića imamo takođe dela Đure Jakšića, koji je iz Srpske Crnje, takođe jedan istaknuti cenjeni Banaćanin, ali i Save Šumanovića i Paje Jovanovića.
U Narodnom muzeju u Zrenjaninu veoma su bogata odeljenja etnološka, kao i arheološka, ali naravno i olimpijski legati, kao i prirodnjački.
S ponosom ističem činjenicu da su kustosi i istoričari Narodnoj muzeja prošle godine realizovali jedan projekat kojim je potpomognut finansijski i dobrom voljom od strane Ministarstva kulture. Ovom prilikom se naravno zahvaljujem ministarki Gojković, obzirom da je odobren i realizovan projekat – „Muzej u školama“.
Obzirom da smo zatečeni korona virusom i da je izmenjen režim rada, kustosi i istoričari u saradnji sa đacima, nastavnicima i nastavnim kadrom na području Novog Bečeja, kao i Sečnja, uspeli su da digitalizuju više od tri i po hiljade predmeta koji su kulturnog i istorijskog značaja. Dobar deo tih predmeta je poklonjen Narodnom muzeju.
Međutim, ove godine su aplicirali za drugi deo tog projekta kako bi nastavili sa istim tim radom, ali na području opštine Zrenjanin, odnosno naseljenih mesta u opštini Zrenjanin. Nadaju se toj realizaciji, jer upravo ono što ovaj zakon govori to ovaj projekat i sprovodi, saradnju obrazovne i kulturne institucije, a pre svega akcenat je na radu sa decom, te ovom prilikom i ja bih zamolila, obzirom da se kao i deca, kao i kustosi u muzeju, raduju realizaciji i mogućnosti za realizaciju drugog dela faze ovog projekta i da ćete pronaći prostora i sredstava da omogućite da se ova praksa nastavi.
Obzirom da smo u domenu kulture, ne mogu a da ne pomenem to da je Ministarstvo kulture izdvojilo četiri miliona dinara, grad Zrenjanin dva miliona kako bi se rekonstruisao krov Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Zašto je to važno? Iz prostog razloga, jer je objekat i samo pozorište „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu ponos grada i za Banaćane se pozorišne aktivnosti vezuju još za 18. vek. Sala našeg pozorišta je u baroknom stilu i daje posebnu dimenziju svim predstavama i mi se radujemo što ćemo moći da nastavimo tu našu tradiciju. Hvala vam još jednom ministarka na tome što ste imali sluha i odobrili nam da prevaziđemo problem koji smo imali sa sanacijom krova.
Kada govorimo o muzeju, govorimo o umetnosti, govorimo o kulturi. To je ono u šta treba da ulažemo, jer ako je zaboravimo, zaboravićemo i sebe. Politika Aleksandra Vučića upravo govori o tome da ne smemo da zaboravimo ko su naši preci i da trebamo da stvaramo kulturno nasleđe za nadolazeće generacije.
Međutim, paralelno sa ovom pričom danas u Srbiji gravitira nekolicina javnih ličnosti kod kojih je na stotine puta utvrđeno odsustvo kulture i apsolutna je dominacija nekulture prilikom izražavanja i delovanja. Tako, na primer, kolege veoma je nekulturno, potom bezobrazno, a onda je na kraju krajeva to krivično delo kada otuđite novac građana Republike Srbije u vrednosti od 67,9 miliona evra. Onda ga deponujete na račune ofšor kompanija u 17 različitih zemalja, na 53 različita računa, kao što je to uradio Dragan Đilas.
Potom je veoma nekulturno, a onda bezobrazno, najblaže rečeno, kada isti taj političar na krajnje sarkastičan i podao način provocira jednu ženu, novinarku, profesionalca. Možda nije preskočio tečaj o pranju novca obzirom da je prirodni talenat, ali definitivno da je preskočio prelistavanje bontona, jer nakon toliko godina istupanja u javnosti, nije u stanju da na pravi način održi konferenciju za novinare i sa poštovanjem se ophodi prema medijima.
Krajnje je nekulturno lagati, kao što to rade Marinika i njen Dragan. Obzirom da su stanju da novac građana Republike Srbije prebacuju, dobacuju se sa njime sa računa na račun u iznosu u nekoliko stotina hiljada evra kako bi jedno drugom nadoknadili za sve izgovorene laži, jer to jedno drugom čine.
Da zaključim, krajnje bi kulturno bilo da priznaju svoja nedela, obzirom da će svakako biti razotkrivena, ali posle neće moći da bude – nismo znali, nismo mi, slučajno se desilo, jer će to zasigurno biti krivično delo i ona nema kraja. Hvala.