Zahvaljujem se.
Vladimir Marinković, pokušajte da radimo na tome i da zaključimo ovaj krug replika.

Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Poslednjih dva minuta i zatvaramo krug replika.
Hvala.

Gospodine Marinkoviću, i vi ste bili predsedavajući, znate da je moje pravo da odlučim, ali se držite striktno dva minuta i zatvaramo krug.
Izvolite.

Definitivno zatvaramo krug replika i nastavljamo sa listom govornika.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice Kovač, uvaženi potpredsedniče Tvrdišiću, uvažena ministarko Čomić, predstavnik našeg poslaničkog kluba i predsednik poslaničkog kluba uvaženi narodni poslanik Hadži Milorad Stošić je sveobuhvatno danas govorio o svim zakonskim rešenjima a ja ću se, pre svega, u svom nastupu dotaći Zakona o potvrđivanju i izmeni Sporazuma sa Kraljevinom Norveškom.

Najpre da obrazložim zašto će poslanička grupa PUPS - "Tri P" podržati Zakon o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.

Kada je reč o očuvanju tzv. vrednosti EU, smatra se da je na čelu te misije jedna zemlja koja uopšte nije članica EU, a to je upravo Kraljevina Norveška. Norveška je, recimo, članica NATO pakta, ali to građane te zemlje nije sprečilo da čak dva puta na referendumu odbace članstvo u EU, a smatra se da i danas više od 70% Norvežana ne želi ulazak te zemlje u EU.

Međutim, Norveška je na drugoj strani ušla u tzv. evropski ekonomski prostor, postala deo jedinstvenog tržišta i primenjuje i sledi gotovo tri četvrtine evropskih direktiva. Smatra se da je taj tzv. norveški model u odnosima sa Briselom najsveobuhvatniji sporazum koji je jedna bogata zemlja izvan EU potpisala sa EU.

Norveška plaća svoj pristup unutrašnjem tržištu EU velikim grantovima za 15 ekonomski slabije razvijenih članica EU.

Zbog čega nam je razvijanje i produbljivanje odnosa sa Kraljevinom Norveškom još posebno važno? Reč je o Kući norveško-srpskog, nekada jugoslovensko-norveškog prijateljstva, izgrađenoj 1987. godine, u znak prijateljstva Srba i Norvežana, iskovanog u teškim godinama Drugog svetskog rata.

Naime, nemački fašisti su 1942. godine iz beogradskih logora Banjica i Sajmište odveli u Norvešku 4.208 logoraša, a od toga 3.841 Srbina, kako bi na severu te zemlje prema Finskoj, odnosno Sovjetskom Savezu, gradili puteve i pruge, tzv. "krvavi put". Do 1945. godine ubijeno je ili je umrlo od bolesti i iscrpljenosti 3.000 tih ljudi. Lokalno norveško stanovništvo je, koliko je moglo, pomagalo srpske logoraše u hrani, piću i odeći.

Posle rata, po 15-ak gradova iz obe države je pobratimljeno, a na duborezu u Norveško-srpskoj kući urezane su reči tadašnjeg norveškog kralja Olafa Petog - Mi u Norveškoj veoma cenimo prijateljstvo dva naroda i rado na ovaj način upućujemo svoje pozdrave i najbolje želje.

Ovo su samo neki od dodatnih razloga zbog kojih će PUPS kao partija koja baštini antifašističku tradiciju naše zemlje i naroda, kao i poslanička grupa PUPS - "Tri P", podržati izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.

Da podsetimo, reč je o sporazumu iz sklopa akata koji dalje bilateralno uređuju odnose u oblasti slobodne trgovine između Republike Srbije i država EFTA, kao što su, osim Norveške, Island, Švajcarska i Lihtenštajn, zemlje koje takođe nisu članice EU.

Kao što je to na početku svog izlaganja pomenuo i predsednik poslaničkog kluba PUPS - "Tri P" i ovaj sporazum i ostale akte iz današnjeg dnevnog reda ćemo podržati. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Uvaženi potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje odnosi se na hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav.

Ovaj jedinstveni hidrosistem predstavljao je jedan od najvećih investicionih projekata u SFRJ, ukupne dužine od 960 kilometara, od čega je plovno 600 kilometara. On je bio odgovor na osnovno pitanje kako odvesti i dovesti vodu, prema rečima idejnog tvorca Nikole Mirkova. Sistem služi za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava, snabdevanje vodom, plovidbu, ribarstvo, turizam itd. Od posebnog privrednog značaja su odvodnjavanje i navodnjavanje. Trenutno se kanalom Dunav-Tisa-Dunav navodnjava oko 50.000 hektara, a potencijal kanala je 10 puta veći.

Mi iz PUPS smatramo da u vremenima velikih ekonomskih izazova ovakvi kapitalni investicioni projekti imaju puno opravdanje, a sve u cilju stavljanja hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u punu funkciju. Zbog toga moje današnje pitanje Vladi Republike Srbije i nadležnim ministarstvima, Ministarstvu za infrastrukturu, građevinarstvo i saobraćaj, Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede i Ministarstvu finansija glasi – da li su Vlada Srbije i pomenuta ministarstva razmatrali mogućnost revitalizacije i stavljanja u punu funkciju hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav? Ako jesu, da li postoje preliminarni podaci o iznosu neophodnih ulaganja, kao i o vremenskom periodu u kome bi se taj posao obavio? I moje treće pitanje, kakvi bi bili očekivani ukupni društveni, privredni i finansijski efekti takvih ulaganja? Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženoj potpredsednici Kovač.
Prelazimo na predstavnike poslaničkih klubova.
Reč ima uvaženi Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Na redu je uvažena narodna poslanica Jasmina Karanac.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženoj narodnoj poslanici Karanac.
Dajem reč potpredsednici Narodne skupštine, Mariji Jevđić. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženoj potpredsednici Narodne skupštine.
Sledeći na redu je predstavnik Saveza vojvođanskih Mađara, uvaženi Arpad Fremon. Izvolite.

Zahvaljujem.

Pre nego što pređemo na sledećeg govornika, jedno obaveštenje.

Danas će redovna pauza biti od 13.00 do 14.00 časova. Čisto da znate radi planiranja daljih obaveza.

Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.

Zahvaljujem uvaženom predsedniku poslaničkog kluba PUPS – „Tri P“ Hadži Miloradu Stošiću.

Sledeći je predstavnik poslaničkog kluba SPS, uvaženi prof. dr Ljubinko Rakonjac.

Izvolite.

Hvala.
Sledeći na listi je predstavnik poslaničkog kluba Aleksandar Vučić – Za našu decu, uvaženi narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženom narodnom poslaniku Marijanu Rističeviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 14.00 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Hvala uvažena potpredsednice Kovač.

Uvažena ministarka, uvažena državna sekretarka, pre svega moram da kažem jednu stvar, a to je da mi ovde jesmo kao Skupština svojevrsni korektivni faktor i kontrolor Vlade, nema mnogo ovako proaktivnih ministara kao što je ministarka Vujović.

Kada neko iskoristi svoje vreme za pripremu sednice, pa onda isprati to šta rade narodni poslanici, kada nije u sali i kada sasluša pitanja, to je stvarno za svaku pohvalu. Pogotovo kada to pitanje nije upućeno tom ministarstvu. Nadamo se da će bar da odgovore ovi kojima je upućeno. Hvala na tome, ta proaktivnost mora uvek dase ceni.

Danas u Narodnoj skupštini razgovaramo o efektima koji će u realnom životu imati donošenje zakona o biocidnim proizvodima, uzimajući u obzir obezbeđivanje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi, životinja, zaštite životne sredine i posebno ono što je nama iz poslaničke grupe PUPS „Tri P“ važno, zaštita osetljivih grupa građana, a koje obuhvataju trudnice i dojilje, odojčad i decu, stariju populaciju, kao i radnike i stanovništvo, ako su u velikoj meri duže izloženi biocidnom proizvodu.

Osnovna namena biocidnih proizvoda je da unište, spreče delovanje i učine bezopasnim neki štetni organizam koji je nepoželjan ili ima štetan efekat na ljude, njihove aktivnosti, proizvode koje koriste ili proizvode na životinje ili životnu sredinu.

Biocidni proizvodi koji se koriste kod dezinfekcije različitih površina vode i vazduha u domaćinstvima, u javnim objektima, ali i kod održavanja higijene ljudi, životinja, za suzbijanje insekata i glodara, za zaštitu gotovih proizvoda u originalnoj ambalaži, za zaštitu vode u rashladnim sistemima i dr.

Osim pozitivnih efekata koje uzrokuju biocidni proizvodi, njihovo korišćenje može podrazumevati i određeni rizik. Jedan od osnovnih zahteva buduće primene ovog zakona je upravo u vreme kada se mnogo priča o zdravlju ljudi, da biocidni proizvod ne sme da sadrži supstance koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi. Takođe, biocidni proizvod ili njegovi ostaci ne sme negativno da utiče na životnu sredinu, uključujući zagađenje površinskih i podzemnih voda, kao o vode za piće, zemljišta i vazduha.

Proces uvođenja biocidnih proizvoda na tržište podrazumeva strogo propisane uslove, a sami proizvodi pre upotrebe moraju biti odobreni od strane nadležnih organa. Države članice EU mogu odobriti upotrebu nekog biocidnog proizvoda ili pojedinačno ili zajedno na nivou EU. Koliki je značaj dat uvođenju biocida na tržište govori činjenica da je period pregleda dokumentacije uvođenja te vrste proizvoda na tržište i do godinu dana.

Zakon o biocidnim proizvodima je usvojen 2009. godine i tada je usklađen sa Ustavom Srbije i Direktivom Evropskog parlamenta iz 1998. godine u vezi sa stavljanjem biocidnih proizvoda na tržište.

Ovu direktivu je u međuvremenu zamenila Uredba EU iz 2012. godine, u vezi sa dostupnošću biocidnih proizvoda i njihovim korišćenjem na tržištu.

Zbog značaja ovog zakona po zdravlje ljudi, kao i zdravlja životne sredine i zato što smatramo da je predlagač zakona naveo sve najbitnije činioce u vezi sa uvođenjem biocidnih proizvoda na tržište Srbije, poslanička grupa PUPS - "Tri P" će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Što se tiče Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, utvrđena je lista postrojenja koja su obavezi da pribave integrisanu dozvolu u vezi sa zaštitom životne sredine i to u energetskom sektoru, u mineralnoj i hemijskoj industriji i u industriji upravljanja otpadom.

Od postojećih 227 objekata iz ove grupe do sada je 45 dobilo integrisane dozvole kojima se propisuju uslovi pod kojima oni rade i obavljaju svoje aktivnosti, preko kojih se prati rad najvećih zagađivača i njihovo usaglašavanje sa propisima EU.

Kako je trenutno u važećem zakonu rok za izdavanje integrisanih dozvola bio 31. decembar 2020. godine, pojavila se potreba da se on produži do kraja 2024. godine, a sve u skladu sa procedurom predviđenom pregovorima za pristupanje Republike Srbije EU. Inače, svi postojeći privredni subjekti i sada moraju da poštuju sve propisane vrednosti iz pozitivnog zakonodavstva Republike Srbije u oblasti zaštite životne sredine.

Problem koji je uočen u vezi sa izdavanjem integrisanih dozvola je u tome što mnogi privredni subjekti još uvek nemaju definisane planove mera koje planiraju da sprovedu u svojim postrojenjima kako bi njihov rad uskladili sa evropskim standardima.

Posao oko pripremanja dokumentacije za izdavanje integrisanih dozvola u oblasti zaštite životne sredine jeste zahtevan i zahteva veoma stručne kadrove. Svesni smo činjenice da je i u ovoj oblasti konstantan nedostatak stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine i zato koristim priliku da ukažem na činjenicu da je obrazovanje kadrova u oblasti zaštite životne sredine jedan od prioriteta kojim se moramo baviti u narednim godinama.

Pored naše države, i EU ulaže značajna sredstva u obuku zaposlenih u ovim postrojenjima i zato se nadamo da će pomenute industrije koje svoje poslovanje u oblasti zaštite životne sredine moraju da usklade sa propisima EU uspeti da do ovog novog roka to i urade.

Poslanička grupa PUPS - "Tri P" je i do sada uvek glasala za sve ono što doprinosi boljem kvalitetu života građana Srbije, tako ćemo uraditi i sa ova dva zakonska predloga. Zahvaljujem na pažnji.