| 18.11.2024. | Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
| 08.03.2024. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Za promenu, ja ću govoriti o dnevnom redu po prvoj tački dnevnog reda.
Gospođo Brnabić, gospodine Vučeviću, uvaženi ministri, narodni poslanici, ja sam 2. jula imao čast da u Banjaluci prisustvujem istorijskoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj je usvojena Deklaracija o zaštiti srpskih nacionalnih interesa. Istorijskoj, zato što je ovo prvi put da parlamenti dve srpske republike zajednički usvajaju jedan zajednički dokument.
I u Banjaluci je rasprava bila povremeno žustra, ali je Deklaracija usvojena skoro jednoglasno. Od 65 prisutnih narodnih poslanika za deklaraciju je glasalo njih 62.
Znate, i u Banjaluci postoje prilično duboki politički rovovi između vlasti i opozicije, ali je tamo opozicija duboko svesna da je ova Deklaracija dobar, koristan dokument, koji će pomoći da sprski narod, bez obzira gde živi uspostavi čvršće jedinstvo, koje će nam pomoći da se odupremo. Ja vas molim da budete parlamentarni. Znači, da se uspostavi jedinstvo koje će nam pomoći da se lakše odupremo pritiscima kojima je srpski narod izložen.
Dugoročno gledano osnovna tri cilja ti pritisaka su da oslabe Republiku Srpsku, da oslabe Republiku Srbiju, da Republiku Srbiju prisvoje da prizna nezavisnost Kosova i da Republiku Srpsku učine ili svedu na nivo mrtvog slova na papiru.
Da bi se deklaracija o kojoj danas raspravljamo mogla razumeti dobro je da znamo šta joj je prethodilo, prethodila je jedna medijska i politička kampanja…
Znači, da bi se deklaracija razumela, potrebno je da se prisetimo šta joj je prethodilo. Prethodila joj je politička kampanja satanizacije srpskog naroda čija je kruna bila usvajanje sramne rezolucije o navodnom genocidu u Srebrenici. I zato ću nešto pre nego što se ponovo vratim na deklaraciju reći o Gebelsovskoj laži da je u Srebrenici počinjen genocid.
Po definiciji, po međunardonom pravu kada neko hoće da počini genocid, on uništava jednu etničku grupu ili pokušava da je uništava. Kada neko hoće da uništi određenu etničku grupu, on prvo po logici stvari uništava njen najvitalniji i reproduktivni deo, žene i decu.
U Srebrenici u julu 1995. godine, među žrtvama nije bilo žene i dece. Bilo je na žalost nekoliko starijih maloletnika, ali je na osnovu dokumenata BiH, tzv. armije BiH, utvrđeno da su ta lica bili pripadnici te oružane formacije. Vojnici vojske Republike Srpske, po presudama Haškog tribunala, ne samo što nisu ubijali žene i decu u Srebrenici, nego su više od 20 hiljada žena i dece, autobusima i kamionima organizovano prevezli u pravcu Kladnja i Tuzle, na teritoriji kontrole Vlade u Sarajevu, da bi ih na taj način spasili od logične očekivane osvete srpskog stanovništva koje je pre toga preživelo veliki teror od strane tzv. Armije BiH.
Podsećam da su pre toga jedinica armije BiH, počinile strašne pokolje u Kravici, Zalazju, u Bjelovcu, Sikirićima, Lozničkoj rjeci, Podravanju i drugim selima u Podrinju i oko Srebrenice i Bratunca.
Navešću samo još jedan primer kao dokaz da u Srebrenici nije bilo nikakvog genocida u Srebrenici i Podrinju. Naime tih dana u ruke vojske Republike Srpske, palo je oko hiljadu pripadnika armije BiH, u susednoj Žepi. I nikom od njih nije falila dlaka sa glave, svi su živi i zdravi došli svojim porodicama. Zašto?
Zato što su se predali. Vojska Republike Srpske je poštovala međunarodno pravo i njih je tretirala kao ratne zarobljenike.
Na žalost vojska u Srebrenici je dobila naređenje da se ne sme predati, da se mora probiti do Tuzle i Kladnja i nastaviti operativna dejstva protiv vojske Republike Srpske i oni se probijali po dubini, po teritoriji koja ima dubinu 80 km, i tu je došlo do teških bitaka sa vojskom Republike Srpske, obe vojske su žestoko stradale, i na žalost na muslimanskoj strani je poginulo nekoliko hiljada vojnika.
Zašto ovo pričam? Zato što se svi oni danas nalaze na spiskovima žrtava navodnog genocida. Usvajanje Deklaracije, prvo na Svesrpskom saboru, pa zatim od strane parlamenta Republike Srspke, političko Sarajevo i mediji u Sarajevu su iskoristili da ponove optužbe kako republika Srbija i republika Srpska ruše ustavni poredak BiH, i kako ruše Dejtonski sporazum.
U pitanju je laž, klasična zamena teza. Naime, u deklaraciji o kojoj mi danas raspravljamo ima tačno deset tačaka koje govore o Dejtonskom sporazumu i u svakoj se izričito potencira neophodnost poštovanja Dejtonskog sporazuma i poštovanja Ustava BiH.
S druge strane, upravo Sarajevo i njegovi politički mentori preko raznih visokih predstavnika a pomenuću samo Karlosa Vestendorfa i onu englesku pijanduru Pedija Eždauna, su Republici Srpskoj oteli 83 nadležnosti koje su joj pripadale po mirovnom sporazumu koji je postignut u Dejtonu, a poptisan u Parizu.
Ja ću zbog tih stalnih laži i zbog toga što smo mi zaboravan narod, podsetiti na samo nekoliko najvažnijih nadležnosti koje su otete Republici Srpskoj i srpskom narodu u BiH. Po Dejtonskom sporazumu, Republika Srpska je imala pravo na svoje Ministarstvo odbrane i na svoju vojsku i ona je to posle rata imala i to je oteto.
Po Dejtonskom sporazumu, kontrola granica i rad graničnih službi bili su u izričitoj nadležnosti entiteta, odnosno Republike Srpske, sada granične prelaze kontroliše Sarajevo. Ministarstvo finasnija i trezora BiH, su protivustavna i protiv Dejtonska kategorija, jer po mirovnom sporazumu po dogovoru na osnovu koje je uspostavljena BiH, vođenja fisklane politike je u nadležnosti zvanične Banja Luke, takođe grubim kršenjem Dejtonskog sporazuma, Srbima u BiH, nametnuta je SIPA, zajednička obaveštajna bezbedonosna agencija i zadnji slučaj koji ću pomenuti, zadnja nadležnost, Srpskoj je praktično otet pravosudni sistem bez ikakvog pravnog osnova, ukinuti su VSS i VTS Republike Srpske, a nametnuti sud i tužilaštvo BiH.
O čemu se ovde radi? Radi se o tome da je u Dejtonu dogovorena Bosna i Hercegovina, tri konstitutivna naroda, država koja ima status labave konfederacije, a oni hoće da stvore unitarnu Bosnu i Hercegovinu u kojoj će Srbi, a kasnije i Hrvati postati nacionalna manjina. Zbog toga je izuzetno važno što se ovom deklaracijom potencira da se predstavnici Republike Srbije i Republike Srpske bore da se Republici Srpskoj vrate dejtonske nadležnosti. Dakle, da Bosna i Hercegovina bude onakva kakva je dogovorena kada smo se dogovorili, pametno se dogovorili, da prestanemo da ratujemo, da se ubijamo, već da živimo u miru kao dobre komšije.
Smatram da je to uslov da bi Bosna i Hercegovina ostala i funkcionisala kao jedinstvena država, dva entiteta i tri ravnopravna naroda.
Naravno, na kraju ću vas pozvati da glasate za deklaraciju. Zaista smatram da je u pitanju istorijski dokument. Treba je podržati, kao što treba podržati i Aleksandra Vučića u njegovoj borbi da zajedno sa predsednikom Dodikom uspostavi što čvršće jedinstvo između Republike Srbije i Republike Srpske, što čvršće jedinstvo između srpskog naroda bez obzira gde on živi. Hvala.
Uvažene kolege, poštovani članovi Vlade, kad su u pitanju kadrovske promene u Vladi Srbije, kao što je logično da Dragan Stojković bira fudbalere koji će igrati za reprezentaciju Srbije, jer je za to dobio mandat od Fudbalskog saveza, kao što je logično da Svetislav Pešić bira košarkaše koji će igrati za reprezentaciju Srbije, isto je tako logično da Ana Brnabić predlaže izbor i smenu ministara u Vladi koju vodi, jer je za to dobila mandat od predsednika Republike i od ovog parlamenta.
Ja ću se osvrnuti na dva zakonska predloga o kojima mi danas raspravljamo. Prvi je Predlog zakona o izmeni Zakona o ozakonjenju objekata. Kada ovaj zakon stupi na snagu za 15 ili mesec dana, više desetina hiljada porodica koje nemaju legalizovane objekte u kojima stanuju će moći legalno da se priključe na električnu mrežu, na vodovodnu mrežu, na gasnu mrežu, na kanalizaciju, itd, itd, što će značajno olakšati njihov život, a olakšaće i poslovanje javnih preduzeća koja se bave ovim komunalnim delatnostima.
Što se tiče Predloga izmena Zakona o posebnim uslovima za izgradnju stanova za pripadnike Službe bezbednosti, treba podržati ovaj zakonski predlog i za svaku je pohvalu što država iz godine u godinu, posebno u postojećim okolnostima, ulaže sve više u vojsku i policiju.
U vezi ovoga što je sad govorila premijerka, ja mislim da bi dobro bilo da Vlada Srbije u sklopu ovih mera o kojima ste govorili, slične uslove kada je u pitanju rešavanje stambenog pitanja obezbedi i za prosvetne radnike.
Za budućnost jednog društva su vojska i policija izuzetno značajni, važno je pravosuđe, važno je i zdravstvo, ali za njegovu budućnost je najvažnije rađanje, vaspitanje i obrazovanje dece i omladine.
Ja ću iskoristiti ovu priliku da građane Velike Plane i tog dela Srbije upoznam sa nekim dobrim vestima. Ja sam ovde više puta govorio o veoma lošem stanju putne mreže, lošem stanju državnih puteva na teritorije opštine Velika Plana, apelovao sam na ministre, poslednji put na ministra Vesića da se uključi u rešavanje ovog problema. On je to obećao i već imamo prve rezultate.
Pre pet dana potpisan je nalog za početak radova na rekonstrukciji regionalnog puta Markovac-Velika Plana, dužina saobraćajnice je 27 kilometara. Put će biti rekonstruisan u dve faze. Prva faza će biti završena ove godine, druga faza na proleće sledeće godine.
Ono što je takođe bitno jeste da će u sklopu rekonstrukcije ovog pravca biti rekonstruisana i deonica od Markovca preko Lapova do Batočine. Za ovaj objekat, za ovaj putni pravac, Vlada Srbije je izdvojila oko 300 miliona dinara. Ja sam iz preduzeća PZP "Požarevac" obavešten da će geometri već sledeće nedelje izaći na teren, a da će radovi početi u avgustu mesecu.
Takođe verujem da ćemo ove godine imati i rekonstrukciju puta Velika Plana - Pokajnica - Radovanjski lug i manastir Koporin u dužini od 17 kilometara. Ja se nadam da nikome ne moram da objašnjavam značaj koji za srpsku duhovnu vertikalu imaju manastir Pokajnica, manastir Koporin i crkva Zahvalnica u Radovanjskom lugu.
Podsećam takođe da je pre četiri godine, na inicijativu predsednika Republike, Vlada Srbije obezbedila pet miliona evra za temeljnu rekonstrukciju putnog pravca Velika Plana - Smederevska Palanka. Koliko je ovo važno govori činjenica da je poslednji put ta putna saobraćajnica obnovljena 55 godina pre ove poslednje obnove.
Takođe, pre tri godine obnovljena je iz temelja saobraćajnica Markovac - Svilajnac, za šta je Vlada Srbije izdvojila dva miliona evra. Pretprošle godine Vlada Srbije je odvojila više od milion evra za rekonstrukciju saobraćajnice Žabari - Velika Plana, završena je deonica od Žabara do Donje Livadice, ali mi očekujemo da će biti završeno i ovih četiri kilometara od Donje Livadice do Velike Plane.
Uz zahvalnost Vladi Srbije ministru Vesiću i premijerki Brnabić na ovim dobrim najavama, u očekivanju da ćemo sledeće godine imati potpuno obnovljenu saobraćajnicu Markovac - Velika Plana - Lozovik, u narodu poznatu kao Carigradski drum, moram da istaknem da građani Velike Plane s pravom očekuju i rekonstrukciju putnog pravca od Savanovca, od Carigradskog druma, preko Krnjeva, do Smederevske Palanke, koji je u toliko lošem stanju da objektivno ugrožava bezbedno odvijanje saobraćaja.
Za kraj, želim da istaknem još jednu činjenicu. U poslednjih nekoliko godina, koliko je vođenje opštine Velika Plana u nadležnosti SNS, mi smo potpuno renovirali, znači prvi put asfaltirali ili presvukli novim slojem asfalta više od sto gradskih i seoskih ulica. To je jedan sjajan rezultat i ja se nadam da se sa tim slažu i kolege iz opozicije, od kolege Dejana Bulatovića pa nadalje. Hvala vam.
(Velika Plana, 04.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Predsednik | Skupština opštine Velika Plana | Opština | Mesečno | 36000.00 | RSD | 21.08.2020 - |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 01.08.2022 - |