Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Skupštine Republike Srbije, poštovani ministri, članovi Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas ulazimo u 13. sat rasprave o budžetu Republike Srbije, najvažnijem aktu za jednu državu, pored Ustava, naravno, koji predstavlja zapravo finansijski plan države za narednu godinu i budžet za 2024. godinu jeste razvojni, jeste uravnotežen i on jeste orjentisan ka povećanju životnog standarda naših građana.

Jeste iz razloga što od 1. januara imamo povećanje za naše najstarije sugrađane, povećanje penzija za 14,%, povećanje plata u javnom sektoru za 10%, a minimalna zarada povećaće se za 17,8% i iznosiće umesto sadašnjih 40.000 dinara preko 47.000 dinara. Nikada više.

Budžet je razvojni jer obezbeđuje sredstva za nove kapitalne investicije i nove projekte.

Nisam čula da su kolege koje sede preko puta mene išta pozitivno rekle o budžetu za narednu godinu. Nisu, spomenuli su samo u nekom deliću da gradimo brze saobraćajnice i autoputeve. Danas Srbija gradi 10 autoputeva i brzih saobraćajnica. Kao što i sami građani znaju to su obilaznica oko Kragujevca, brza saobraćajnica Šabac – Loznica, Fruškogorski koridor, autoput Preljina – Požega, autoput Pojate – Preljina, izgradnja puta preko Radan planina, izgradnja autoputa E75, deonica Kelebija – petlja Subotica, modernizacija puta Niš – Dimitrovgrad sa obilaznicom oko Niša. Ono što najviše znači građanima u Nišu to je…

Molim vas, predsedavajući, jel možete samo kolegama sa desne strane da kažete da se malo utišaju? Znam ja da je kasno, ali možda bi građani Srbije ovo da čuju.

Znači, modernizacija pruge Niš – Dimitrovgrad i ono što je značajno za građane Niše jeste sklanjanje pruge iz centra Niša, na koje su čekali 60 godina.

Imamo i rekonstrukciju mostova na graničnim prelazima Ljubovija, Šepak, Skelani i Karakaj, projekat mađarsko – srpske železnice i izgradnja neophodno infrastrukture za EKSPO 2027.

Kapitalne investicije iznose skoro 600 milijardi dinara. Gradi se 19 opštih bolnica, nabavlja 20 mamografa koji će najviše biti smešteni u onim ruralnijim delovima naše zemlje, u unutrašnjost Srbije. To su Babušnica, Negotin, Kladovo, Vladičin Han.

Nabavljamo 22 magnetne rezonance koje će, takođe, biti najviše smeštene u unutrašnjost.

Za retkih bolesti Srbija danas izdvaja 7,2 milijarde dinara. Lečimo 650 pacijenata od 30 retkih bolesti.

Gospodo iz opozicije, jel u vaše vreme nisu postojale retke bolesti? Ili niste poznavali taj termin ili vas nije bilo briga za lečenje takvih građana Srbije. Lečili ste osam osiguranika od retkih bolesti i izdvajali 30 puta manje nego što sada izdvaja Srbija, u 2023. godini.

Vi kažete danas da zdravstvo ne valja. Čuli smo iz više usta preko puta. Ja pitam – jel vas nije sramota? Vas koji ste 2004. godine ovde u ovom domu Narodne skupštine ratifikovali kredit Evropske investicione banke na 50 miliona evra za rekonstrukciju koja se tačno zvala tada – hitna rekonstrukcija 22 plus jedan bolnica u Srbiji. Niti je Srbija u vaše vreme videle te bolnice, niti ste ih vi izgradili, a bogami ni te pare nismo videli, samo ih sad vraćamo.

Taj hitni projekat rekonstrukcije iz 2004. godine trajao je dugo i baš je bio hitan, pod navodnicima. Čekao je Vučića da izgradi dva najmodernija klinička centra, KC Niš, KC Srbije, da izgradi nove bolnice, Opštu bolnicu u Prokuplju, KC Kragujevac, KC Vojvodine, OB Loznica, da nabavi mamografe, magnetne rezonance, zračne akceleratore, iks noževe, gama noževe, itd.

Ovaj razvojni budžet je nastavak politike daljeg razvojnog osnaživanja Srbije i podrške privredi i nastavak je velikog investicionog projekta koji je započet iz oblasti infrastrukture, saobraćaja, sporta, zdravstva, poljoprivrede.

Danas imamo subvencije našim poljoprivrednicima koje su nikada veće, devet puta veće nego u vaše vreme. Iznose oko 98 milijardi. Dakle, BDP raste kontinuirano, što je pokazatelj odgovorne politike koju vodi Aleksandar Vučić i ova Vlada. Projektovana stopa privrednog rasta iznosi 3,2% BDP-a, deficit 2,2% BDP-a projektovani, a javni dug je i dalje ispod Mastrihta i on iznosi 51,7%.

Gospodo iz opozicije, zaboravili ste da u vaše vreme javni dug je iznosio 75% BDP-a, pa smo opet čekali Vučića da Vučić smanji javni dug. Sad vi tvrdite da Srbija ide u sunovrat, da ovde ništa ne valja, da je zemlja u krizi. Tražite da se uvedu sankcije predsedniku Republike, pišete razna pisma nezadovoljstva, a čime ste to nezadovoljni? Jeste li nezadovoljni time što se od Beograda do Šapca stiže za 45 minuta, što se od Beograda do Novog Sada putuje za manje od 30 minuta, time što je Srbija umrežena autoputevima, pa od Beograda do granice s Bugarskom za tri i po sata ili do granice sa Severnom Makedonijom za isto toliko? Jeste li time nezadovoljni?

Jeste li nezadovoljni time što imamo najmodernije kliničke centre? Izgleda da vam matematika nije baš najbolja strana, kao ni politički program koji vi imate. Jedino vaš politički program svodi se na to da se uvedu sankcije predsedniku Republike i da u Srbiji ništa ne valja.

Kažete da se Srbija zadužuje kad god ovde u Skupštini usvajamo zakone o potvrđivanju ugovora o zajmu. Uzima Srbija kredite, ali i gradi zemlju, gradi bolnice, gradi autoputeve, dovodi investitore, gradi fabrike i vraća kredite. Vide građani Srbije i pruge i fabrike i bolnice.

Vi ste, gospodo, kredite uzimali, ali nisam sigurna da ste njima izgradili ni metar autoputa, a kamoli kilometar, niti jednu bolnicu. Ali, Vučić jeste i pamte to građani Srbije.

Zato ću u danu za glasanje kao član SNS, poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, podržati Predlog zakona o budžetu za 2024. godinu, kao i sve ostale zakone koji se nalaze na dnevnom redu, zbog građana Srbije. I neka žive građani Srbije, neka živi naša lepa Srbija. Hvala vam.

Hvala uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, doktore Orliću, poštovani ministre, predstavnici institucija, a pre svega uvaženi građani Republike Srbije.

Mnogo smo što, šta čuli od jutros u ovoj sali, a malo toga je imalo veze sa temom na dnevnom redu današnje sednice, od kolega prekoputa. Od kolega prekoputa najvećim delom mogli smo da čujemo koliko mrze i isključivo mrze Aleksandra Vučića.

Mi da se vratimo na temu. Uvaženi građani Srbije cilj i vizija moderne i pristojne i evropske Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem je osim povećanja životnog standarda svih građana Srbije i ulaganje u kapitalne investicije, odnosno ulaganje u putnu infrastrukturu. Razvijenost jedne zemlje, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, meri se mrežom njenih puteva, a sa svakim novim kilometrom raste i kvalitet života nas građana Republike Srbije, raste privreda, ekonomija i turizam naše zemlje.

Novi putevi ne znače samo brže i bezbednije stizanje do cilja. Oni znače mnogo više, novi putevi, autoputevi i pruge, znače dovođenje novih investicija, otvaranje novih radnih mesta, umrežavanje Srbije od krajnjeg severa, do krajnjeg juga, od istoka do zapada, znače da Srbija postaje značajan transportni centar kroz Evropu. Upravo zbog svog geografski strateškog položaja naša zemlja Srbija nalazi se na značajnom transportnom pravcu koji povezuje centralnu Evropu sa zapadnom Evropom, jugoistočnom Evropom, Turskom i Bliskim Istokom.

Za Srbiju ovaj projekat modernizacije železničke pruge Beograd-Niš koji je deo Koridora 10, znači ubrzan rast i razvoj naše zemlje i jačanje naše ekonomije. Za ovu modernizaciju brze pruge Beograd-Niš od EU Srbija je dobila 598 miliona evra bespovratnih sredstava, a ukupna vrednost investicije bez ovog granta iznosi milijardu i 600 miliona evra, od čega će 1,1 milijardu evra dati Evropska investiciona banka Srbiji, a 550 miliona evra Evropska banka za obnovu i razvoj. Ovaj grant od skoro 600 miliona evra Srbija do sada nikada nije dobila.

Jug Srbije dobiće najkvalitetniju železnicu Evrope, Niš će postati ne samo centar jugoistočne Srbije, već i jugoistočne Evrope, a građani Srbije će imati priliku da se voze najmodernijim vozovima koji će ići brzinom preko 200 km na sat. Njihovo putovanje sa sadašnjih šest sati skratiće se na manje od dva sata. Da vas podsetim, danas vozovi u Srbiji se kreću prosečno 60 km na sat.

Očekivani dnevni priliv putnika bi trebao da iznosi 20.000, jer danas brzim vozom od Beograda do Novog Sada stiže se za 32 minuta i dnevni priliv putnika je 10.000, vikendom i više. Ukupna dužina železničke mreže u Srbiji iznosi 3.333 kilometra. Od 2012. do 2015. godine izgrađeno je 108 km pruga, od 2015. godine skoro 700, i to 300 magistralnih i oko 400 regionalnih. Gradi se još 230 km pruga i da podsetimo građane Srbije od Novog Sada do Subotice, od Subotice do Horgoša, od Jajinca do Male Krsne i od Niša do Brestovca.

Ova železnička mreža moderna od Beograda do Niša iznosiće 230 km na sat. Putovaće se 100 minuta. U čije vreme? U vreme Aleksandra Vučića. Šta? Deset autoputeva novih i preko 1.700 km pruga. Kome? Za građane Srbije.

Danas, uvaženi građani Srbije od Beograda do Dimitrovgrada putuje se za manje od tri sata, od Ništa do granice sa Severnom Makedonijom za sat i po se stiže, od Beograda do Novog Sada za 32 minuta, od Beograda do Čačka za manje od sat i po. U čije vreme? U Vučićevo, složićete se.

U vaše vreme gospodo, broj kilometara pruga i autoputeva množio se sa brojem nula, pardon, izvinjavam se izgradili ste 30 km pruge. U vaše vreme, a citiraću izvor jednih novina koje podržavaju vašu politiku, izvor „Dana“, datum ponedeljak 4.10.2010. godine, vreme 9,24 časova. Kaže – putnici koji u voz ulaze na stanicama gde ne postoje blagajne prisiljeni su da kartu kupljenu u vozu plaćaju po 30% višoj ceni. Tu odluku je na osnovu pozitivnog mišljenja nadležnih ministarstava i uz saglasnost Vlade Srbije 2010. godine, gospodo, u vaše vreme, 20. marta, usvojio Upravni odbor „Železnica Srbije“. Bravo majstori. Izgradili ste 30 km pruga, ali zato karta 30% skuplja. Moj dubok naklon. E, to je vaša politika.

To građani Srbije vide, jer vaša dela su obrnuto proporcionalna vašim rečima. Umeli su građani Srbije to da prepoznaju, umeli, jer su poverenje i drugi put u prvom krugu dali predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sa 2.230.000 glasova. Pa, vi kada mrzite Aleksandra Vučića, mrzite i ovih 2.230.000 glasova koji su glasali za predsednika Republike. Ukazali su građani Srbije poverenje Aleksandru Vučiću, jer Aleksandar Vučić drži do svojih obećanja, njegova dela to pokazuju i broj glasova.

Zato ću ja u danu za glasanje, kao član SNS, iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, podržati set zakona koji su na dnevnom redu, za još kilometara puteva i pruga, za budućnost svih nas i vas, draga gospodo iz opozicije. Žive Srbija i hvala vam.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege i koleginice narodni poslanici, dosta toga danas čujemo o tome kako zdravstvo ne valja, kako ne ulažemo u zdravstvenu zaštitu, pa nije tako.

Građani dobro znaju o čemu se ovde radi. Budžet za zdravstvo Republike Srbije je nikada veći. On iznosi 490 milijardi dinara. Podsetiću vas da je samo pre tri godine iznosio 270 milijardi dinara. Ne želimo da se sećamo koliko je iznosio pre deset godina.

Nikada do sada više se nije ulagalo u edukaciju naših zdravstvenih radnika i slanje na specijalizacije koje vi gospodo preko puta niste 10 godina odobravali. Te specijalizacije danas finansira država, one se finansiraju preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ne zaboravite da je od 2020. godine krize koja je izvana Kovidom – 19, odnosno virusom SARS KOV2, koji izaziva Kovid – 19 na listu lekova obaveznog zdravstvenog osiguranja uloženo preko 58 miliona evra.

Ne zaboravite dragi građani, da je od 2009. do 2012. godine uvedeno samo 17 inovativnih lekova, a od 2017. do 2022. godine 87 inovativnih lekova inovativni lekovi su jako skupi lekovi i prosek lečenja po jednom osiguraniku iznosi 350.000 evra. E, zato država Srbija ulaže u svoje građane i u njihovo zdravlje. Inicijativa RFZO i Vlade Republike Srbije je da se povećaju sredstva koja se opredeljuju za lečenje retkih bolesti. Draga gospodo iz opozicije, 2009. i 2012. godine, vi ste lečili devet osiguranika od retkih bolesti.

Setite se koliko ste para za to opredelili. Danas Srbija leči preko 600 osiguranika i izdvaja preko četiri milijarde evra. Mene bi bilo sramota da bilo šta govorim o zdravstvu u današnje vreme, sećajući se onog prošlog vremena, a sećaju se i građani Srbije. Danas naša osiguranice sa navršenih 45 godina imaju pravo na neograničen broj vantelesnih oplodnji i o trošku države, jer je Srbija jedina zemlja u svetu pored Irske koja je starosnu granicu podigla na 45 godina, a jedina zemlja na svetu koja ima neograničen broj pokušaja za prvo dete i to na inicijativu predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Pa, što niste vi to uradili? Umeju građani Srbije to da prepoznaju. Srbija će se na čelu sa Aleksandrom Vučićem i Vladom Republike Srbije i dalje boriti za život svakog građanina i za svako novo rođeno dete u ovoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine doktore Orliću.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja malopre čuh raznorazne reči upućene na Predlog Zakona o ministarstvima, čuh neke amandmane, pa da pitam uvaženu gospodu preko puta – jel ste se vi zamrzli u 2008. u 2009. godini?

Konkretno, malopre je uvaženi kolega prekoputa spominjao da je podneo amandman za Ministarstvo zdravlja. Pa ja ću vas podsetiti da je 2008. godine po Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu Srbija bila na poslednjem mestu, 35. Danas je Srbija na 18 mestu. Šta vam to govori. Koliko je godina prošlo, koliko smo za vreme vlasti SNS izgradili novih bolnica? Koliko smo rekonstruisali starih bolnica? Ako nemate tu informaciju, reći ću vam. Dve i po milijarde dinara Srbija godišnje ulaže samo u investiranje i opremanje novih bolnica i domova zdravlja. Danas se nalazimo na Evropskom zdravstvenom potrošačkom indeksu ispred Hrvatske, ispred Slovenije. Šta vam to govori? A 2008. godine smo bili na 35 mestu, sa Rumunijom i Latvijom. E pa više nismo na 35 mestu, nego smo na 18 i penjaćemo se i dalje. penjaćemo se zahvaljujući politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika prethodne i buduće Vlade Republike Srbije koju ćemo nadam se, izglasati u toku naredne sednice.

Malopre pričate da nije potrebno Ministarstvo za nove tehnologije, kapitalna ulaganja, ali ću vas podsetiti da je Srbija što se tiče direktnih stranih investicija prošle godine činila preko 60% ukupnih direktnih stranih investicija za čitav region. Šta vam to govori? To nam svima govori da je ova zemlja finansijski stabilna, jer strani investitori ulažu samo u zemlje sa stabilnom unutrašnjom i spoljašnjom politikom. Ne sećam se da ste vi, kada ste bili na vlasti, izgradili neke autoputeve. Ne mogu da se setim. Srbija danas gradi deset autoputeva i građani Srbije to vide.

Zato gospodo vaše amandmane ja neću prihvatiti, a glasaću za Predlog o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, jer kao i ostali građani Srbije koji su dali poverenje predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS sa koalicionim partnerima želim najbolje ovoj Srbiji. Živela Srbija.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući gospodine Orliću.

Poštovani ministre Dmitroviću sa saradnicom, uvaženi građani Srbije, danas se pred nama nalazi amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom što zaista jeste nešto što je Srbija dugo čekala.

Srbija je dugo čekala zato što nije do sada imala ovakvog državnika kakvog ima na čelu ove zemlje, a on se zove Aleksandar Vučić. Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije koji je mnogo štošta uradio za našu zemlju, čovek sa jasnom vizijom za bolju budućnost Srbije, čovek koji je hrabar i koji je odlučan.

Ovim amandmanima i izmenama i predlozima Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, osim za prvorođeno dete porodica treba da dobije 300.000,00 dinara jednokratne državne pomoći, a za drugorođeno i trećerođeno dete po 100.000,00 dinara.

Ovaj zakon doprineće posebnom podsticaju za rađanje dece i svakako uvećanje materijalnog položaja najugroženijih porodica, porodica koje imaju decu sa invaliditetom ili decu sa posebnim potrebama, odnosno vulnerabilnih grupa.

Zakon predstavlja važan instrument populacione politike i jedno je od prioritetnih opredeljenja Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem.

Pandemija Korona virusa postavila je pred sve zemlje sveta, pa i pred Republiku Srbiju velike izazove u cilju, pre svega, očuvanja zdravlja i života njenih građana, povećanja životnog standarda ljudi, ali i očuvanja ekonomije i privrede.

Zakonom jeste predviđeno da osim državne pomoći u vrednosti od 300.000,00 za prvorođenu bebu i po 100.000,00 dinara za drugorođeno i trećerođeno dete, majke imaju mogućnost, odnosno ostvaruju pravo kupovine nekretnine na svoje ime.

Odgovornom politikom Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem očekivani privredni rast naše zemlje biće 7,4%. Ovakav privredni rast, ovakva stopa rasta omogućila je Republici Srbiji da se bori na ovakav način za povećanje životnog standarda naših građana.

Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem je pored Irske najuspešnija zemalja što se tiče kumulativne stope rasta BDP. Očekivani rast po jesenjem zasedanju Evropske komisije za Srbiju iznosiće 6,7%. To je za, čak 2,4% više od prolećnog zasedanja Evropske komisije, što Srbiju svrstava kao najbolju zemlju u odnosu na Evropu, odnosno evrozonu.

Pozitivnost trenda rasta naše ekonomije i naše privrede ne ogleda se samo u državnoj pomoći koju dobijaju svi građani, sada i sva deca, odnosno porodice sa decom, ogleda se pozitivnost trenda rasta naše privrede i naše ekonomije kroz odgovornu politiku vođenja ove države koju upravo vodi predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić.

Ona se ogleda i kroz smanjenje nezaposlenosti, povećanje zaposlenosti, ogleda se kroz nove puteve, kroz nove saobraćajnice, ona se ogleda kroz povećanje životnog standarda i lekara i vojno-bezbednosnih struktura, ona se ogleda kroz to da je 2017. godine na predsedničkim izborima Aleksandar Vučić osvojio preko dva miliona naših glasova.

Pokazali smo da odgovornom državotvornom politikom u državi u kojoj je javni dug sada ispod 60%, odnosno ispod Mastrihta, a iznosi 58,2%. To je bio i cilj koji je pred Vladu Republike Srbije te 2014. godine, kada je sadašnji predsednik, a tadašnji premijer došao na čelo Vlade i postavio članovima Vlade, jer je te godine javni dug koji je zatekao Srbija imala preko 75%.

Rezultate borbe Aleksandra Vučića mi vidimo danas. Znači, imamo javni dug ispod 60%, imamo nezaposlenost koja je 9%, imamo 400.000 novozaposlenih radnika u Srbiji, imamo 10 autoputeva koje danas gradimo, imamo tri kovid bolnice koje smo sagradili za svaku od njih za nepuna četiri meseca. Tako smo se i borili protiv pandemije.

Borili smo se i tako što je Srbija jedna od četiri zemlje u Evropi koja je nabavila najnoviji lek protiv pandemije Kovid-19, koju izaziva virus SARS-CoV-2.

Aleksandar Vučić, taj državnik hrabar i snažan, sa jasnom vizijom kaže da je Srbija otvoreno i demokratsko društvo. Jeste, ona je orjentisana prema susednim republikama u dobrosusedskim odnosima, sa dobrim odnosima sa međunarodnom zajednicom, orjentisana pre svega za očuvanje života i zdravlja naših građana i za povećanje životnog standarda ljudi.

To pokazuje upravo i ovaj zakon koji mi danas imamo na dnevnom redu i koji ću ja, kao i ostali članovi Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“ usvojiti, ali upravo iz ovog razloga, zbog te snažne i moderne Srbije postoji ta Multikom grupacija koja želi da se sruši stabilna Srbija, da se svrgne Aleksandar Vučić sa vlasti. To su oni koji stalno napadaju predsednika i njegovu porodicu - Jeremić, Đilas, Šolak, Marinika Tepić i pitam ih sa ovog mesta da li će im smetati usvajanje ovakvog zakona, kao što im smeta sve ostalo?

To su oni ljudi koji crtaju metu na čelo Aleksandra Vučića i koji su pozivali da se usmere puške i da se strelja Aleksandar Vučić, jer on drugačije ne može otići sa vlasti. Ne može, jer ga narod voli.

Narod će glasati za Aleksandra Vučića, ali to crtanje meta na čelo Aleksandra Vučića nije usmereno samo na Aleksandra Vučića, ono je usmereno i na sve ostale građane ove Srbije koji su glasali za Aleksandra Vučića i koji će 3. aprila glasati za Aleksandra Vučića, a njih je blizu tri miliona i zato, poštovani građani Srbije, do pobede uz Aleksandra Vučića za još bolju i moderniju Srbiju.

Živela Srbija i srećna Nova godina!

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka, poštovane kolege narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi građani Srbije, ja ću svoje današnje izlaganje početi citirajući predsednika Srbije, gospodina Aleksandra Vučića koji je rekao: „Gradimo, povezujemo se, oslobađamo se samoće, udaljenosti i čamovanja bez perspektive, svesni koliko svaki korak, svaki kilometar znači ovoj zemlji, svakom čoveku u njoj, njegovoj budućnosti i njegovoj slobodi.“

Mi danas imamo na dnevnom redu Zakon o zaduživanju Republike Srbije kod „Banca Intesa AD Beograd“ za potrebe finansiranja Projekta „Ruma – Šabac – Loznica“.

Ono što naši građani, sigurna sam da znaju, a to je da je cilj vizija moderne i pristojne Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, osim povećanja životnog standarda njenih građana i ulaganje u zdravlje, a naročito zbog pandemije izazvane bolesti Kovid19, i ulaganje u putnu infrastrukturu, odnosno ulaganje u puteve.

Razvijenost jedne zemlje meri se mrežom njenih autoputeva, a sa svakim novim kilometrom raste i kvalitet života građana Srbije, raste privreda i turizam naše zemlje.

Novi putevi ne znače samo stizanje do određenog cilja brže i bezbednije, oni znače mnogo više, oni znače privlačenje novih investicija, umrežavanje građana Srbije, oni znače ekonomsko-trgovinsko i privredno povezivanje Republike Srbije sa susednim republikama.

Aleksandar Vučić je proteklih godina snažno i hrabro krenuo u razvijanje Srbije, krenuo uz pomoć svih građana, jer su građani Republike Srbije Aleksandru Vučiću ukazali poverenje.

Danas Srbija gradi deset autoputeva i brzih saobraćajnica. Ja bih molila kameru da zumira ovu sliku, gde će naši građani moći da vide kako danas izgledaju putevi u Srbiji. Čitava Srbija je umrežena autoputevima i brzim saobraćajnicama. Danas gradimo njih deset: Fruškogorski koridor, obilaznica oko Kragujevca, Kuzmin-Sremska Rača, Preljina-Požega, Moravski koridor, Surčin-Novi Beograd, obilaznica oko Beograda, Sektor B, Požarevac-Gradište-Golubac, Niš-Pločnik i Ruma-Šabac-Loznica.

Uspeo je Aleksandar Vučić, jer građani Srbije danas stižu od Beograda do Čačka za sat i 15 minuta, građani Niša stižu do granice sa Bugarskom za tačno 50 minuta, a do granice sa Grčkom za manje od tri sata. Uspeo je jer ne daje lažna obećanja. Uspeo je jer Srbija danas bogatija za autoput „Miloš Veliki“ od Beograda do Čačka, preko Obrenovca, Uba, Lajkovca, Ljiga, Rudnika, Takova, Gornjeg Milanovca do Preljine. Sada gradimo i autoput Preljina-Požega. Uspeo je jer je ovaj autoput „Miloš Veliki“ dugačak 120 km i ovaj put povezan je preko Surčinske petlje sa Koridorom 10.

Ono što građani treba da znaju, verujem da znaju, ali treba da ih podsetimo, je to da je Koridor 10 završen tek nakon 50 godina. U čije vreme? U vreme Aleksandra Vučića. I ne samo Koridor 10, pored istočnog kraka Koridora 10, pored južnog kraka Koridora 10, na severu naše zemlje imamo Y krak, a to je obilaznica oko Subotice do graničnog prelaza Kelebija.

Uspeo je Aleksandar Vučić jer su započeti i drugi autoputevi. To su: Moravski koridor, koji je dužine 112 km i koji povezuje pravac istok-zapad, odnosno povezuje autoput E-75, evropski autoput, koji ide od Norveške do Grčke i autoput „Miloš Veliki“, koji povezuje sedam velikih opština i gradova sa preko pola miliona stanovnika. Autoput Ruma-Šabac sa brzom saobraćajnicom Šabac-Loznica, koji je danas na dnevnom redu, je ukupne dužine 77 km, od toga je sam autoput 22 km i brza saobraćajnica 55 km sa mostom preko Save u Šapcu.

Ovo je jedan od prioritetnih projekata drumskog saobraćaja Republike Srbije, obzirom da povezuje i osnažuje 600.000 stanovnika ovog područja, područja Mačvanskog okruga, područja Sremskog okruga, povezuje Podrinje sa Vojvodinom sa jedne strane, a sa druge strane je povezan sa BiH.

Za ovo se, poštovani građani Srbije, borila SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem, za stabilnu i ekonomski snažnu zemlju, koja će privlačiti nove investicije, gradeći autoputeve, koja će svaki dinar ulagati u novi kilometar autoputa.

Aleksandar Vučić, poštovani građani Srbije, gradi autoputeve, a Dragan Đilas, poštovani građani Srbije, blokira te puteve. Đilas blokira autoput nezakonito i neustavno. Ti tzv. mirni demonstranti batinali su građani koji su im se našli na putu. I onda se đilasovci kunu u demokratiju.

Nije to, poštovani građani Srbije, demokratija. Ovo se zove oholkratija, a po definiciji oholkratija predstavlja pokušaj vladavine rulje ili mase da utiču na ustavnu vlast.

Ja ne bih čak ovo nazvala ni oholkratija. Ja bih ovo nazvala oholokratija, jer oholost je, poštovani građani Srbije, to što đilasovci čine. Oholost je kada ne dozvoljavate i blokirate puteve, mostove, raskrsnice, kada batinate ljude koji žele da prođu, kada uništavate njihove automobile i kada ne dozvoljavate ljudima da svoju decu dovezu do određenog odredišta, da li to bila škola, da li to bio vrtić ili je to bila bolnica, odnosno lekar. E, to je oholost. I čini mi se, a i sigurna sam, da će građani Srbije 3. aprila umeti da prepoznaju ko gradi Srbiju i da je to Aleksandar Vučić i umeti da prepoznaju ko ruši Srbiju i želi joj loše, što predstavlja Dragan Đilas sa svojom kamarilom.

Zato, poštovani građani Srbije, borićemo se i pobediti, za bolju Srbiju, za budućnost sve dece i krupnimkoracima za izgradnju još kilometara autoputeva.

Živela Republika Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena potpredsenice Narodne skupštine.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, terorizam je opasnost i pretnja koja ne poznaje granice. On se ispoljava kroz različite aktivnosti pojedinca ili grupe u nastojanju da nasiljem ostvare neke svoje političke ciljeve. U tom smislu terorizam predstavlja opasnost ne samo po državu i njeno državno uređenje, nego i čitav svetski, društveni poredak, obzirom da se on zasniva na demokratskim principima i nepoštovanju ljudskih prava i sloboda.

Slobodno kretanje roba, ljudi i usluga unutar EU otvara prostor različitim terorističkim grupama za svoje aktivnosti, obzirom da taj prostor bez granica im omogućava slobodno kretanje, i to dokazuje prateći globalni rast terorističkih napada koji pokazuje da su zemlje koje su bile pogođene terorističkim napadom, recimo u 2004. godini ih je bilo 49, za 10 godina kasnije taj broj je porastao na 99.

U kontekstu sveobuhvatnih društvenih pojava terorizam predstavlja i zauzima posebno mesto obzirom na stalni trend njegovog rasta i ekspanzije. Takođe, terorizam se pojavljuje kroz nove pojavne oblike, pri čemu se prilagođava društvenim, ekonomskim i političkim odnosima svake zemlje. Terorizam ne napada samo siromašne zemlje i one manje uređene, terorizam se pojavljuje u svim zemljama na svetu, a utiče kako na državu i njeno državno uređenje, takođe i na privatne i društvene interese pojedinaca, kao i na njihov život, obzirom da je terorizam nasilje, jer terorizam je izvedenica iz latinske reči - teroris, što znači nasilje, odnosno užas.

Napretkom elektronske komunikacije informacionih tehnologija i internet postaje mesto gde mogu da se šire terorističke propagandne ideje putem video materijala ili polujavnih foruma zaštićenih lozinkom, što daje prostor terorističkim organizacijama da indoktriniraju i utiču na eventualne članove. Međunarodna zajednica i EU se puno bore protiv terorizma, odnosno nastoje da uspostave kontrolu nad terorizmom. Određene institucije kao što su UN, Interpol, ili Europol, nastoje da određenim pravnim aktima zajedno sa svim zemljama na svetu koje prate njihov rad donesu zajedničke ciljeve u borbi proti terorizma, odnosno kontrole nad terorizmom.

Trenutni zakonski okviri Republike Srbije u domenu borbe protiv terorizma i sprečavanja terorizma su u najvećoj mogućoj meri usklađeni sa tekovinama EU i sa međunarodnim standardima. Poslednjih godina postoje značajni pomaci u bezbednosnom sistemu Republike Srbije, implementaciji određenih bezbednosnih protokola EU, a činjenica je da Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije ulaže u bezbednosni sistem ove naše države, ulaže kako u nastojanje nabavke najmodernije opreme za snage bezbednosti, tako i u ljudstvo, što povećavanjem plata za pripadnike bezbednosti, vojske i policije Republike Srbije tako i kroz izgradnju stanova za pripadnike bezbednosti.

Kada su ovu državu vodili Tadić, Jeremić, Đilas, Obradović i Tepićka, i kada je na čelu Ministarstva odbrane bio Šutanovac, nije se ulagalo niti u vojsku, niti u policiju, niti u nabavku opreme, niti u bezbednost građana, a to pokazuje sama činjenica da su gospoda prodavali, odnosno prvo topili tenkove, a kasnije prodavali za 1.400 evra po komadu, jer su na takav način Đilas, Tadić, Jeremić i Tepićka štitili građane ove Srbije. Jel se tako štite građani ove Srbije?

Predsednik Vučić je istakao da Srbija danas je zemlja koja je spremna da se odupre svim bezbednosnim izazovima zahvaljujući svojoj vojsci i policiji i ekonomskoj snazi. Bezbednosni sistem jedne zemlje pored ekonomskom sistema i pored zdravstvenog sistema predstavlja stub jačine jednog društva. Predsednik Vučić je istakao, citiraću – da je Srbija snažna i moderna, usmeriće svoju ekonomsku snagu na dalje jačanje bezbednosti njenih građana.

Danas pred nama nalazi se Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za borbu i sprečavanje terorizma. Ovaj zakon, ovaj predlog zakona je deo opštih mera Republike Srbije na planu unapređenja sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma, a takođe predstavlja i realizaciju planirane aktivnosti za pregovaračko Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost, koji su neophodni za pristupanje Srbije u EU.

Cilj uspostavljanja nacionalne baze podataka jeste bezbedna i efikasna razmena informacija nadležnih organa.

Terorizam je užasna i negativna društvena pojava koja pogađa skoro sve zemlje i sve zemlje nastoje da se u što kvalitetnijoj meri izbore protiv terorizma.

U danu za glasanje ja ću, kao i ostali poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasati za predlog ovog zakona. Živela snažna i jaka Republika Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poslovna tajna je žila kucavica neke kompanije, preduzeća, organizacije ili privrednog društva. Ona predstavlja svaku informaciju koja ima komercijalnu vrednost, koja nije opštepoznata, niti dostupna trećim licima, a koji bi njenim korišćenjem, odnosno saopštavanjem mogli da imaju neku korist.

Poslovna tajna može se odnositi kako na ekonomske, finansijske proizvodne procese, svakako naučno-tehnološke procese, na rezultate istraživanja, studije, testove i projekte.

Poslovna tajna jeste jedna bitna karakteristika svake kompanije, ali ono što moramo da kažemo jeste i mora se uzeti u obzir i činjenica da svaka informacija koja ne može biti poslovna tajna, ne može biti poslovna tajna ona informacija koja se koristi za prikrivanje nekog krivičnog dela ili zloupotrebe službenog položaja ili nekog nezakonitog akta ili čina od strane pravnog ili fizičkog lica.

Kada sam čitala Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, upravo u ovom segmentu pao mi je na pamet Most na Adi. Most na Adi dužine 996 metara, napravljen od betona i čelika, visine 20 metara, koštao je blizu 400 miliona evra. Tadašnja Skupština grada Beograda, čiji je gradonačelnik bio gospodin Dragan Đilas, su nekako sakrili tu činjenicu iz kog razloga je taj most toliko koštao. Znamo da možemo da napravimo onoliko kilometara auto-puta, recimo Preljina-Požega ili, poređenja radi, s obzirom da vrlo često prelazim Most na Adi, a nekoliko puta sam bila u Istanbulu, pa prešla preko trećeg mosta na Bosforu koji spaja dva kontinenta, azijski i evropski deo Istambula, spaja civilizacije, čija dužina iznosi preko 2,2 kilometra, ima raspon 1,5 kilometar i visina je preko 350 metara, košta malo više od ovog našeg Mosta na Adi. E, tu poslovnu tajnu to društvo nije smelo da sakrije. To je informacija od javnog značaja, informacija koja može da posluži kao zloupotreba službenog položaja tadašnjeg rukovodstva ili bivšeg režima. To bi, dragi građani moji, značilo da Dragan Đilas voli onu staru izreku – leva ruka, desni džep, odnosno leva ruka, račun na Mauricijusu.

Upravo iz tog razloga, poslovna tajna od strane kompanije mora biti zaštićena, u skladu sa zakonom i poslovnom politikom kompanije, i to ugovornim obavezama i odgovarajućim standardima, čime se štiti njena tajnost i čime bi njeno saopštenje moglo da izazove štetu držaocu poslovne tajne. Svaka kompanija treba da dokumentuje poslovnu tajnu, da napravi pravilnik o poslovnoj tajni, da ima sisteme njene zaštite, a takođe i svaki zaposleni bi trebalo da bude upoznat sa datim pravilnikom i da bude upoznat sa konsekvencama u slučaju odavanja poslovne tajne.

Predlogom zakona daje se definicija poslovne tajne, odnosno precizira se koje to informacije i pod kojim uslovima mogu se smatrati poslovnom tajnom. Ovim zakonom daje se predlog da ukoliko se prekrši poslovna tajna, odnosno ukoliko se izvrši povreda poslovne tajne, u smislu privrednog društva, to bude privredni prestup ili pak prekršaj ukoliko bude učinjen od strane fizičkog lica, odnosno poslodavca.

Poslovna tajna jeste, kao što rekoh, žila kucavica svakog preduzeća. Njime se štite investicije privrednih subjekata, jer poslovna tajna jeste zapravo jedno od najznačajnijih i najspecifičnijih sredstava zaštite znanja, informacija, procesa i tehnologija.

Evropski parlament je 8. juna 2016. godine, na inicijativu Evropske komisije, doneo Direktivu o zaštiti poslovne tajne koja je inkorporirana u nacionalno zakonodavstvo zemalja članica Evropske unije, sa ciljem upravo zaštite od nelojalne konkurencije. Predlogom zakona koji je danas pred nama inkorporira se i u naše zakonodavstvo Direktiva Evropske unije, što i jeste jedan korak ka našoj evropskoj budućnosti, te ću ja u danu za glasanje, skupa sa ostalim poslanicima iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ podržati Predlog ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministri, Kisić Tepavčević i Ružić sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, međunarodnim ugovorima o socijalnoj sigurnosti kao takozvanim elementima koordinacije omogućava se usklađena primena nacionalnih zakonodavstava država zemalja ugovornica sporazuma iz oblasti socijalnog osiguranja.

Ovim se garantuje jednak tretman državljana, odnosno osiguranika obe države ugovornice, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima, utvrđuje se primenljivo zakonodavstvo, što bi značilo pravila na osnovu kojih se može utvrditi u određenoj situaciji da li se primenjuju nacionalna zakonodavstva jedne ili druge države ugovornice, obezbeđuje se očuvanje stečenih prava i garantuje transfer, odnosno isplata davanja ukoliko dođe do promene prebivališta osiguranika iz jedne zemlje u drugu zemlju.

U svetu je prvi sporazum o socijalnoj sigurnosti potpisan davne 1827. godine, između Francuske i Velikog Vojvodska Parme. Srbija danas ima potpisan sporazum sa 31 zemljom sveta. Danas na dnevnom redu nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Kvebeka, iz tog razloga što Sporazumom između Republike Srbije i Kanade, koji je stupio na snagu decembra 2014. godine, nisu obuhvaćeni građani, odnosno osiguranici Kvebeka kao jedne od najvećih pokrajina Kanade, iz razloga što se penzioni sistem Kvebeka razlikuje od ostalih kanadskih pokrajina.

S tim u vezi, a imajući u vidu sveobuhvatnu zaštitu osiguranika, bilo je potrebno napraviti poseban ugovor i ovim ugovorom obuhvaćeni su osiguranici obe zemlje ugovornice, u smislu penziono-invalidskog osiguranja, uključujući i povrede na radu i profesionalne bolesti i zdravstvenog osiguranja, odnosno obuhvata zdravstvene zaštite.

Ono što treba da istaknemo jeste da, imajući u vidu zaključivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kvebeka, jača se i proširuje saradnja između države Srbije i Kanade, a samim tim i Kvebeka. Kao što je istakao i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, kada se sastao sa kanadskim ambasadorom DŽajlsom Normanom u februaru 2021. godine, ova saradnja ne treba samo da bude u smislu socijalne sigurnosti, već i da se jača po političkoj osnovi, vezano za politički dijalog, podsticanja za razvoj svih oblasti kanadsko-srpskih odnosa.

Vučić je istakao takođe da u godini kada se obeležava jubilej, a to je 80 godina postojanja diplomatskih odnosa, između Republike Srbije i Kanade, je veoma zadovoljan time što mnoge kanadske firme dolaze u Srbiju jer je Srbija otvorena zemlja za investitore, što smo i pokazali tim da smo u 2020. godini, godini korone, imali najveći priliv direktnih stranih investicija od svih zemalja u regionu, čak u Evropi i ono što je istakao jeste da je izrazio nadu da, osim rudarstva i energetike, bi voleo da kanadski privrednici ulažu i u druge oblasti.

Srbija je danas otvoreno i demokratsko društvo. Srbija danas ima dobre odnose sa međunarodnom zajednicom i sadržajnu saradnju sa drugim zemljama koju želi iz određenih oblasti, ne samo Kanade i Kvebeka, iz oblasti kako poljoprivrede, nauke i tehnologije, što danas pokazuje i sporazum koji takođe imamo na dnevnom redu sa SAD, iz oblasti poljoprivrede, što pokazuje sporazum koji danas imamo na dnevnom redu sa Ruskom Federacijom. Važno je napomenuti da danas u Srbiji posluje preko 50 kanadskih firmi, pa i ovaj sporazum koji je danas na dnevnom redu ima još veći značaj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodine Orliću.

Poštovani ministre, uvaženi građani Srbije, poštovani narodni poslanici, danas pred nama nalazi se set zakona kao mera podrške privredi i građanima za ublažavanje pandemije izazvane virusom SARS CoV-2 koji izaziva bolest Kovid 19.

Pandemija koronavirusa postavila pred ekonomsku politiku Srbije kao i uostalom pred sve zemlje u svetu jedan težak izazov za očuvanje privredne aktivnosti, za očuvanje životnog standarda, za očuvanje života i zdravlja građana Srbije.

Odgovorna država Srbija na čelu sa odgovornim predsednikom, gospodinom Aleksandrom Vučićem, a zahvaljujući dobroj ekonomskoj politici dobrim stanjem u budžetu omogućila je da i ove godine imamo treći paket mera kao podršku privredi i podršku građanima za ublažavanje pandemije izazvane korona virusom.

Dva paketa ovih mera imali smo u 2020. godini, u maju i oktobru koji su omogućili da suzbijemo dramatičan pad naše privredne aktivnosti da omogućimo dobru likvidnost, da omogućimo životni standard našim građanima i da omogućimo proizvodne kapacitete.

Pokazali smo da odgovorno državotvornom politikom imamo javni dug koji je manji od 60%. Ovo je pred državu Srbiju 2014. godine, postavio kao cilj tadašnji premijer, a sadašnji predsednik gospodin Aleksandar Vučić, koji je na čelo Vlade došao i zatekao dug koji je tek 2014. godine, iznosio 75%.

Hrabrom i snažnom odlučnom borbom uspeo je da podigne privredu i ekonomiju Republike Srbije, a njegove rezultate vidimo danas. Vidimo kroz javni dug koji je manji od mastriksa, vidimo da je nezaposlenost u Srbiji na 9%, vidimo da je broj zaposlenih za 400 hiljada veći od 2009. godine, vidimo to kroz autoputeve, jer je broj izgrađenih kilometara autoputeva u poslednjih pet godina veći nego što je bio u poslednjih 50. Vidimo i kroz direktna strana ulaganja, jer je Srbija u godini korone, u 2020. godini imala bruto 3,2 milijarde evra direktnih stranih investicija, što čini dva puta više od ukupnog zbira svih stranih investicija, svih zemalja u regionu.

Srbija se bori na dva fronta protiv pandemije. Bori se i na frontu ekonomije, bori se i na frontu zdravlja. Bori se masovnom vakcinacijom, i to zahvaljujući upravo predsedniku Republike Srbije koji je na vreme upravljajući rizikom obezbedio da naša Srbija dobije ukupan broj vakcina za sve građane ove Srbije i to četiri različita proizvođača što nas svrstava u četiri zemlje sveta koje imaju takav odabir vakcina.

Svesni smo da smo vakcinisali 3,6 miliona ljudi u jednoj ili u drugoj dozi, da nam je ove sedmice stiglo još 130.000 vakcina "Sputnjik V", 112.000 "Fajzerove" vakcine, a da očekujemo još pola miliona "Sinofarm" vakcine.

Ovo nas svrstava u prvih pet zemalja sveta sa ukupnim brojem vakcinisanih građana u jednoj zemlji i to pored Izraela, SAD, Čilea i Bahreina. Ne mogu se mnoge zemlje pohvaliti ovim što je uradio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Pre dva dana Srbiju je posetio direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu, Hans Kluge i pohvalio je Srbiju i njeno rukovodstvo u borbi protiv pandemije izazvane virusom Korona zato što je imala masovnu vakcinaciju, obezbeđenu dovoljnu količinu vakcina, mobilizaciju zdravstvenih radnika koji se bore protiv korona virusa i koja je u rekordno brzom roku izgradila dve bolnice, a znamo da za deset dana kreće izgradnja treće u Novom Sadu. Takođe se mnoge zemlje ne mogu ovim pohvaliti.

To je ono što Srbiju svrstava u sam vrh na zdravstvenoj lestvici. Ono što možemo da kažemo i da ponovimo n puta, kao što smo danas ponovili da će građani Srbije moći da dobiju pomoć u trećem paketu mera koji je vredan 257 milijardi dinara.

Mi smo u prvom kvartalu imali planirani deficit koji bi trebao da iznosi 80,9 milijardi dinara. Naš ostvareni deficit vio je 23,7 milijardi dinara, što pokazuje da smo u prvom kvartalu imali za 500 miliona evra bolji rezultat, što omogućava da imamo treći paket mera.

Treći paket mera obuhvatiće i zaposlene u velikim preduzećima koji čini 300.000, koji će pored zaposlenih preduzetnika i zaposlenih u malim i srednjim preduzećima, to je ukupno 1.505.000 dobiti pomoć od države u vidu dva puna minimalca. Ovim će biti obuhvaćeni i radnici samostalni umetnici, radnici u hotelijerstvu, ugostiteljstvu, a takođe i autoprevoznici.

Naši građani, njih 6.200.000 dobiće pomoć u vrednosti od 60 evra, čija će isplata ići u dve jednake rate, maja i oktobra, a pored ovoga, 1.700.000 penzionera dobiće dodatnu pomoć za još 50 evra, što čini ukupno za penzionere 110 evra.

Ovim su obuhvaćeni i nezaposleni, odnosno sva lica koja se nalaze sa datumom 15. april na NZS, koja će dobiti još dodatnih 60 evra.

Naši građani na KiM, dodatnih 100 evra, i 200 evra oni koji nisu zaposleni.

To je ono što Srbija radi, Srbija na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Iz ovog razloga i svih pohvala koje Srbija dobija iz Evrope i sveta za svoju borbu protiv pandemije izazvane virusom korona, postoji jedna grupacija ljudi predvođena Đilasom, Marinikom Tepić, Obradovićem i Jeremićem, čiji je jedini cilj srušiti Vučića, srušiti stabilnu ekonomiju Srbije i preuzeti sve ove zasluge.

Bojim se i da pomislim kako bi Srbija izgledala da je ova nesrećna pandemija nas zatekla u ono vreme kada su oni bili na vlasti, kada su ispraznili budžet, niti bi imali vakcine, niti bi izgradili bolnice, niti bi mogli da nabavimo respiratore.

Srbija je danas vele sila, vele sila zato što planiramo da sagradimo fabriku koja će proizvoditi vakcine protiv korona virusa, a planiramo da obnovimo "Torlak" i da uložimo u njega 100.000.000 evra, kako bi "Torlak" proizvodio četvorovalentnu vakcinu protiv virusa influence, odnosno protiv virusa gripa, što je zaista svrstava u vele silu na zdravstvenoj lestvici, obzirom da samo dve zemlje, a to su Francuska i Engleska imaju ovakvu vakcinu.

Ono što je rekao Dostojevski, a to je "Kada izgubiš bogatstvo nisi izgubio sve, ali kada izgubiš zdravlje izgubio si sve." Zato, još snažnije u masovnu imunizaciju da pobedi Srbija, da pobedi život za još jaču i bolju Srbiju za svu našu decu.

Živela Srbija.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, mostovi nisu samo obične građevine od drveta, gvožđa ili betona kojim se premošćuju neke reke, mostovi su mnogo više od toga, to su ruke koje spajaju obale i ljude.

Ovim zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između ove dve zemlje postiže se, zapravo, bitan projekat i za Republiku Srbiju i za Bosnu i Hercegovinu iz razloga što se postiže ekonomski razvoj, bolji trgovinski razvoj, saobraćajni, kulturni razvoj.

Ovim povećanjem učiniće se tržišta otvorenijim, što je osnova za podizanje životnog standarda građana sa obe strane reka. Stvaraju se nove prilike, nove prilike stvaraju nove mogućnosti i daje se doprinos dobrosusedskim odnosima između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, što predstavlja prosperitet u regionu koji je, zapravo, i ključni elemenat napretka ka članstvu u EU.

U pitanju je 11 putnih međudržavnih mostova između Srbije i Bosne i Hercegovine, na tri reke. Reci Drini, Savi i Uvcu. Republika Srbija obavezala se ovim sporazumom na održavanje i rekonstrukciju šest mostova preko Drine i to su mostovi Trbušnica – Šepak, Mali Zvornik – Karakaj, most kralja Aleksandra koji ima posebno istorijsko značenje između Malog Zvornika i Zvornika jer ga je otvorio kralj Aleksandar 1930. godine. Taj most nije od 1930 godine niti rekonstruisan niti se u njega ulagalo, ulagaće sada Srbija. Most preko Drine, stari most Ljubovija – Bratunac, novi most Ljubovija – Bratunac i Bajina Bašta – Skelani. Republika Bosna i Hercegovina obavezala se na održavanje i rekonstrukciju pet mostova i to dva preko reke Save i tri preko reke Uvac.

Ono što za mene posebno ima, posebnu težinu daje ova diskusija, jeste da sam ja rođena u Sarajevu i odrastala sam u Sarajevu, a ponosna na činjenicu da živim u Republici Srbiji koja ima predsednika kakav je Aleksandar Vučić ne samo lider ovog regiona nego i šire, što su potvrdili pa čak i hrvatski večernji list, a posebno sam ponosna na činjenicu da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić pružio ruke prema svim narodima u Bosni i Hercegovini, nebitno koje su one nacionalnosti i omogućio da u ovoj pandemiji i tamošnji ljudi dobiju vakcine, doniranjem određene količine i otvorio vrata, odnosno most gde su i njihovi građani dolazili u našu Srbiju da se vakcinišu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je najvažnije da se grade dobri bilateralni odnosi, da se između obe zemlje gradi mir i stabilnost, jača ekonomski i trgovinski odnos i završiću svoje izlaganje citatom Aleksandra Vučića, predsednika Republike Srbije koji je rekao – Naše je da napravimo okvire u kojima će se ljudi osećati sigurno, da mogu raditi i zarađivati više i živeti bolje. Živela Republika Srbija.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicom, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, kažu da je nemački političar, filozof i sociolog Ralf Darendorf rekao da promene u tranziciji mogu da se dese u politici, zapravo, za šest meseci ukoliko je zemlja u tranziciji, u ekonomiji za šest godina, a u kulturi za čak 60 godina.

Međutim, mi kao savremenici i svedoci politike koju vodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije od 2014. godine na ovamo smo svedoci da promene uz naporan rad i veliko zalaganje mogu da se dese mnogo i ranije, ne samo u političkom životu, ekonomskom, trgovinskom, socijalnom, već i u kulturi kao jednoj specifičnoj društvenoj delatnosti.

Ono što treba da naglasimo jeste da značaj kulture u razvoju svih zemalja onih malih, onih velikih, onih bogatih, onih siromašnih jeste nemerljiv i čak se može reći da i svaki razvoj, odnosno svaki početak počinje kulturom.

Tako politička vlast u jednoj državi počinje kulturno izborom, odnosno izborima, odnosno iskazivanjem volje građana na izborima, čime oni iskazuju svoju volju, birajući političku partiju koja će da nosi političku vlast u jednoj zemlji u određenom periodu.

E, to, Dragan Đilas i njegovi sledbenici, kao što je Boško Obradović, Marinika Tepić i ovi ostali koji imaju silne račune po raznoraznim zemljama, nekulturno, odnosno antikulturno žele da iskažu, odnosno da dođu i preuzmu političku vlast u Republici Srbiji i to kulturno, po njihovom ophođenju, paleći knjige u Knez Mihailovoj, razvaljujući zgradu, odnosno vrata u Narodnoj skupštini, otimajući kulturna dobra, odnosno umetničke slike itd. A, čini mi se da Dragan Đilas kulturno, na jedan kulturan fin način, po njemu, i elegantan vrlo kulturno obilazi ovih 17 egzotičnih zemalja gde je na 57 računa deponovao skoro 68 miliona dolara u različitim valutama. E, to je ta kulturna politika koju bi da vodi Dragan Đilas i njegovi sledbenici.

Ali, da se mi vratimo nacrtu zakona koji je danas pred nama i o kome diskutujemo u plenumu i možemo da kažemo da kada je muzeološka delatnost u pitanju u Srbiji vidljive su promene na bolje. Vidljive su zato što smo 2017. godine obnovili, odnosno rekonstruisali zgradu Muzeja savremene umetnosti, a na Vidovdan 2018. godine otvorili rekonstruisanu novu zgradu Narodnog muzeja Srbije. U planu je izgradnja nove zgrade Narodnog muzeja u Nišu, na čemu su Nišlije zaista zahvalne.

Kada je reč o kulturi, odnosno muzejskoj delatnosti, ne samo što se otvaraju i obnavljaju zgrade muzeja i ostalih institucija, već se i podižu novi depoi, takođe izložbene aktivnosti postaju sve užurbanije i obimnije, otvaraju se stalne postavke i naše ustanove koje su prethodnih 30 godina bile zapostavljene dobijaju jedno novo ruho.

Danas pred nama, nalazi se Predlog zakona o muzejskoj delatnosti koji je od velikog značaja za našu zemlju, jer se prvi put u istoriji muzejska delatnost definiše kroz jedan zakonski akt, što nije bio do sada slučaj, već smo imali zakon o kulturnim dobrima iz 1994. godine u kojoj je i ova oblast o muzejima bila uređena.

Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije i vi, ministarka Gojković, sa vašim saradnicima, prepoznali ste značaj muzejske delatnosti, a prepoznavanjem značaja muzejske delatnosti vidimo da je pred nama nacrt zakona, čemu je prethodilo i Javno slušanje, odnosno okrugli stolovi koji su bili održani u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i u kome su učestvovali, kako ste malopre i sami rekli, preko 140 najpozvanijih ljudi iz ove oblasti, a kao rezultat toga danas ispred nas imamo ovaj nacrt zakona.

Predloženim zakonom zadržavaju se sve dobre prakse iz prethodnih zakonskih akata koje su se bavile muzejskom delatnošću, a takođe, uočljivo je i sistemsko unapređenje delatnosti kroz jačanje muzejskih ustanova u skladu sa dobrim primerima iz evropske prakse i uvođenjem najnovijih standarda.

Uspostavljanjem kvalitetne i stabilne muzejske mreže, povezivanjem institucija, što je bila i očita namera zakonodavca, biće stvoreni uslovi za unapređenje čitave muzejske struke u Srbiji.

Vas, uvažena ministarka pozivam da posetite grad Niš, jer grad Niš ima čime da se pohvali u kulturnom i istorijskom nasleđu. Ono što možemo da spomenemo jeste arheološko nalazište Medijana, Ćele kula, itd.

Tako da ćemo u danu za glasanje ostale kolege i ja iz poslaničke klupe Aleksandar Vučić – Za našu decu glasati za Predlog ovog zakona.

Hvala. Živela Srbija.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani građani Srbije, strukturu i dinamiku društva na globalnom nivou, njegovu sadašnjost i njegovu budućnost determiniše sve više naučno-tehnološki razvoj i informatička revolucija. Razvoj elektronskih tehnologija komuniciranja je neodvojiv od modernizacije i predstavlja pokretač društvenih promena. Širokopojasni internet jeste način povezivanja na internet koji je 10 puta brži od osnovnog pristupa, odnosno omogućava veliku brzinu prenosa podataka. Upotrebom širokopojasnog interneta, odnosno njegovim omogućavanjem 80 hiljada domaćinstava širom Srbije, oko 500 škola i javnih institucija dobiće brzi internet, odnosno zahvaljujući procesu digitalizacije koji podržava Evropska banka za obnovu i razvoj.

Vilijem Gibson je jednom rekao - budućnost je već počela, jedino ona nije ravnomerno raspoređena.

Svesni smo da stilovi života u ruralnim sredinama se u mnogome razlikuju od urbanih sredina, razlikuju se ne samo po tradiciji, već se razlikuju i po limitiranosti određenih usluga, naročito onih javnih. Ovim projektom omogućiće se poboljšanje socioekonomskih, društvenih, kulturnih i obrazovnih kapaciteta ruralnih sredina, što dovodi do ubrzanog regionalnog razvoja i napretka u evropskim integracijama. Na ovaj način stvoriće se podsticajno ekonomsko okruženje, kvalitetniji uslovi života za žitelje ruralnih područja, što se tiče državne administracije, kao što je portal e-uprava, zatim, kvalitetnije i mnogo brže usluge iz oblasti medicine, usluge iz oblasti trgovine ili usluge plaćanja na daljinu, a da ne govorim o tome koliko je to važno za obrazovanje obzirom da smo svesni da u vreme pandemije korona virusom se učenje na daljinu pokazalo veoma značajnim.

Ovakav pristup, takođe, omogućiće proizvođačima da se upoznaju sa boljim, novim, inovativnim načinima vođenja proizvodnje. Povećava se njihovo znanje o tržišnim i ekonomskim trendovima iz oblasti poljoprivrede i poljoprivrednog razvoja. Ono što je takođe značajno da se naglasi jeste da informaciono-telekomunikacione tehnologije omogućavaju stanovnicima ruralnih područja da deluju zajednički, da se umrežavaju, da se šire, jačaju u oblasti ne samo poljoprivrede, već stočarstva, trgovine, turizma i naročito preduzetništva.

Zašto je ovo važno? Važno je upravo zbog osetljivih kategorija stanovnika ruralnih područaja kao što su mladi i kao što su žene na selu zbog preduzetništva i zbog novih radnih mesta.

Razvoj informacionih tehnologija i komunikacionih tehnologija ima naročit značaj za osetljive kategorije jer se na taj način smanjuje njihova izolovanost iz protoka informacija. Ono što jeste značajno jeste naglasiti to da se ne samo povećava broj radnih mesta, već se otvaraju nove mogućnosti za žitelje ruralnog područja čime se podstiče socioekonomski razvoj.

Moram da podsetim građane Srbije i sve one ljude koje to interesuje, a interesuje mnoge, jer u poslednjih 10 dana smo svedoci nečega što je Srbiju ostavilo i svakog normalnog građanina zatečenim, a to je 57 tajnih računa u 17 egzotičnih zemalja gospodina Dragana Đilasa, koji je podsetiću građane Republike Srbije u periodu od maja 2007. do juna 2008. godine obavljao posao ministra bez portfelja, zaduženog za sprovođenje Nacionalnog investicionog plana.

U šta je to gospodin Đilas ulagao u ovu Srbiju? Jel to možda ulagao u neki metar autoputa, neku školu na selu, neku bolnicu ili bilo šta drugo osim u svoj džep, odnosno u te svoje tajne račune koji sada isplivavaju kao kada se povuče more pa ostane da se vidi šta je iza toga ostalo? Da li je možda ulagao u obrazovanje, nauku, tehnologiju? Nije, ulagao je samo u sebe, u svoje tajne račune, u svoje nekretnine i ulaže i dalje u to da ruši politiku predsednika Aleksandra Vučića koji ovu Srbiju je počeo da diže iz pepela posle pustoši koju su oni ostavili.

Sada imamo nove bolnice, vakcine za sve građane Republike Srbije koje su obezbeđene, građani sami biraju koju će vakcinu da prime, brže idemo od jednog grada do drugog ne samo mi već i deca tih političara koju su iza sebe ostavili pustoš do 2012. godine.

To je Srbija koju mi ne želimo. Mi želimo Srbiju koja će da napreduje, Srbiju koja raste, Srbiju koja je stabilna država, Srbiju koja je bolja za svu našu decu. Živela naša Srbija. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovana ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, najvažniji zadatak zvanične statistike jeste da pruži realnu sliku društvenih i ekonomskih kretanja u zemlji i da obezbedi pouzdanu osnovu za analizu i donošenje odluka na raznim nivoima, počevši od državne uprave i drugih institucija, preko poslovnih subjekata, pa sve do zainteresovanih građana, a preko obrade prezentovanja i arhiviranja statističkih podataka.

Danas u plenumu diskutujemo o Predlogu odluke o Programu zvanične statistike Republike Srbije u periodu 2020-2025. godina, koji se daje za petogodišnji period a na osnovu Zakona o zvaničnoj statistici. Ovim programom definišu se aktivnosti kojima se postiže osnovni cilj, a to je harmonizacija statističkih istraživanja indikatora sa međunarodnim standardima, a pre svega sa standardima Evropskog statističkog sistema i EU.

Sastavni deo Programa jeste Strategija razvoja zvanične statistike, koja treba da obezbedi brži razvoj i koja treba da obezbedi osnovu za dobijanje najznačajnijih statističkih parametara i indikatora i njihovu komparaciju sa statističkim podacima evropskih zemalja i drugih zemalja.

Prepoznavši potrebe i značaj zvanične statistike, Republika Srbija, uz podršku EU, ulaže značajne napore u pravcu prilagođavanja našeg statističkog sistema međunarodnim standardima.

Zvanična statistika Republike Srbije, jačanjem svojih stručnih i infrastrukturnih kapaciteta i usvajanjem i primenom najbolje statističke prakse, postiže usklađenost sa međunarodnim statističkim standardima i načelima kodeksa evropske statistike, poštujući fundamentalne vrednosti kao što su stručnost, nepristrasnost i otvorenost.

Izuzetno važno i neophodno je međusobno poverenje svih učesnika u procesu zvanične statistike, a to su davaoci podataka, proizvođači statistike i korisnici podataka, kao i nezavisnost statističkih institucija.

Ja bih sada citirala Noela Mojnihana, koji je rekao: „Statistički podaci mogu dokazati bilo šta, čak i istinu“. A istina je sledeća – statistika, odnosno istina je pokazala da je 21. juna 2020. godine izborna lista „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ osvojila milion 953 hiljada 998 glasa, odnosno 188 mandata u ovoj Skupštini. Istina je da smo 2012. godine imali nezaposlenost na državnom nivou koja je iznosila po statističkim podacima preko 26%. Istina je, a to pokazuju statistički podaci, da dobrim vođenjem države danas, odnosno u 2020. godini, nezaposlenost je smanjena i ona iznosi 7,5%. Istina je, takođe, i da je neto zarada u 2012. godini, prosečna neto zarada, 331 evro, a u 2021. godini 511 evra, sa tendencijom da prosečna neto zarada u Srbiji 2025. godine bude 900 evra.

Dobrim vođenjem države, koju vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, čiji je glavni strateški cilj određen obavezama i prioritetima nacionalnih politika, ekonomski razvoj zemlje, čuvanje zdravlja i života ljudi i borba protiv korupcije, statistički podaci pokazaće gde ćemo biti 2025. godine.

U danu za glasanje ja, kao i ostali poslanici iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“, podržaću ovaj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministarka, kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja ću se danas osvrnuti na izbor članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije i naznačiti zašto je ovakav izbor mnogo bolji od onoga koji smo imali u starom zakonu.

Promenom Zakona za sprečavanje korupcije, koji smo izglasali u ovom domu, promenio se i način izbora članova drugostepenog organa, odnosno sada članova Veća.

Ovo je prvi put da se po novom zakonu, odnosno odredbama zakona koje su definisane članovima od 21. do 24. novog zakona vrši izbor članova ovog drugostepenog organa.

Do sada drugostepeni organ Agencije za borbu protiv korupcije tada sadržao je devet članova koji su bili predlagani od strane Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Jednog kandidata predlagao je predsednik, jednog Vlada Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud, DRI, Socio-ekonomski savet, zajednički predlog je bio Udruženja novinara i Zaštitnika prava građana. Danas imamo potpuno drugačiji izbor članova Veća i to na taj način što se izbor članova Veća vrši testiranjem, odnosno kandidati koji pristupe testiranju, pre svega, moraju imati određene uslove, a ti uslovi su da sadrže… Znači, opšti uslovi za rad u državnim organima: završen pravni fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i, ono što je jako važno, a to je da nisu osuđivani na zatvorsku kaznu u trajanju od najmanje šest meseci zbog izvršenja nekog krivičnog dela ili nisu osuđivani na neku kaznu koja ih čini nedostojnim vršenja ove funkcije.

Ministar pravde, odnosno vi, predali ste imena nama, narodnim poslanicima u ovom domu, 18 kandidata koji su prošli testiranje. Testiranje su prošli najbolji kandidati. Mi ćemo u danu za glasanje izabrati pet članova Veća. Tih pet članova Veća jesu funkcioneri. Oni su najviši drugostepeni organ jedne velike institucije, jedne ozbiljne institucije koja se zove Agencija za sprečavanje korupcije, jednog nezavisnog tela ove države. Oni jesu funkcioneri, samim tim oni imaju velika ovlašćenja, a i velike obaveze prema građanima Srbije.

Zašto je ovo važno da apostrofiramo? Važno je upravo iz tog razloga što u danima naše ne tako davne mračne prošlosti, kada je na vlasti bila jedna žuta koalicija, Agencija za borbu protiv korupcije, čini mi se i ostali drugi državni organi, nisu baš vodili računa o onome za šta postoje.

Sećamo se sami Mosta na Adi, čuvenog, koji je trebalo da košta 160 miliona evra, plaćen preko 500 miliona evra. Te 2012. godine u novogodišnjoj noći otvoren je poluzavršen most, bez građevinske dozvole, paradom Tadića i Đilasa preko njega. Niko se od državnih organa, niti Agencija za borbu protiv korupcije nije pitala gde je taj novac i koliko bismo mogli da sagradimo mostova preko Save u Beogradu da je taj most plaćen onoliko koliko je zaista koštao.

Sledeći primer korupcije, odnosno kriminala jesu i tzv. banatske šore, odnosno novac iz pokrajinskog budžeta koji je izdvojen za banatske šore, koje po Zakonu o sportu i nisu sport. To je jedna igra, jedna stara pastirska igra, za koju je iz pokrajinskog budžeta izdvojeno 28 miliona dinara. Igrali se ljudi, Marinika Tepić, sa 28 miliona dinara.

Sećamo se isto te ne tako davne, mračne prošlosti, kada je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, na čijem čelu je tada bio Oliver Dulić, čisteći Srbiju očistilo budžet. I toga smo svesni.

Sećamo se, takođe, i gospodina Đilasa, koji je, kao gradonačelnik Beograda, javni interes podredio svom privatnom interesu, pa je nekako nekim čudom 619 miliona evra isparilo iz budžeta grada, isparalo u neke njegove firme ili da s njim povezano lice, a to je njegov brat Gojko Đilas ima 38 nekretnina na svoje ime. Pa, da je dobio na lotou neku milionsku cifru, pričam u milionima evra, ne bi mogao da ima tolike nekretnine.

Zato je važno da mi naglasimo i članovima Veća, koje budemo izabrali u danu za glasanje, i građanima Srbije šta znači Agencija za borbu protiv korupcije i šta znači da je cilj koji je pred nas sve i pred vas, ministre, postavio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, imperativ borba protiv kriminala i korupcije. Imperativ je iz prostog razloga što je borba protiv korupcije bitna za ekonomski razvoj zemlje, za politički razvoj jedne zemlje, za socijalni razvoj zemlje, takođe i za zdravstveni.

Danas na ovakav način, izborom članova Veća drugostepenog organa Agencije za sprečavanje korupcije, imamo, znači, ovo predstavlja i jedan vid borbe protiv korupcije, to nisu puka imena koja se dobiju, nego ti članovi koji prođu testiranje, na predlog ministra pravde, a po sprovedenom konkursu Pravosudne akademije, njihova imena će se naći ovde pred nama. Rangirani su po uspehu koji su ostvarili na testu. To je važno da naglasimo.

Takođe je važno da naglasimo da je Srbija u 2020. godini, u godini korone, godini koja je pokosila sve zemlje, njihovu ekonomiju, imala tri milijarde u bruto iznosu, tri milijarde evra direktnih stranih investicija. To nije imala 2010. godine. Nije, zato što strani investitori nisu hteli da ulažu u zemlju koja je politički nestabilna, u kojoj korupcija cveta. Godine 2019. Srbija je bila prva u svetu po broju stranih investicija. I to je važno da naglasim u ovom domu i podsetimo građane Srbije šta radi Aleksandar Vučić i kako se Aleksandar Vučić bori za svoju zemlju.

Takođe, sa ovog mesta želim da poručim članovima Veća, koje budemo izabrali u ovom domu, da se još bolje, profesionalnije, direktnije bore za ovu Srbiju, odnosno za sprečavanje korupcije, onako kao što se bori Aleksandar Vučić i da mu pomognu u toj bespoštednoj borbi. Živela naša Srbija. Hvala.