Zahvaljujem predsedniče. Korupcija jeste najveći problem sa kojim se Srbija suočavala ali do dve hiljade i dvanaeste godine. I to je evidentno, naročito kada narodni poslanici opozicije toliko kritikuju današnju vlast, današnju poziciju, a ono čime se bave predstavljaju i lažne i daju lažne informacije građanima Republike Srbije. Tačno je upravo nešto drugo, da su njihovo vreme bile pljačkaške privatizacije, da su ljudi ostajali bez posla, ali kad pominju porodice, oni ne pominju svoje porodice, oni pominju porodice drugih ljudi. Nikada ne polaze od sebe.

Kada pominju tasta, taštu, ne polaze od sebe. Kada pominju porodice drugih funkcionera, ne polaze od sebe. A zašto ovo kažem? Pa svima je poznato i svi znaju o čemu se ovde radi. Svi znaju čiji je tast i ko je sa tastom ojadio Nacionalnu službu za zapošljavanje.

I zato njima ne odgovara Agencija za sprečavanje korupcije. Zato bi oni da ugase Agenciju za sprečavanje korupcije. Svi znaju ko je ojadio Azot-Azotaru zajedno sa svojim ocem. Evo ta dva narodna poslanika koji kritikuju, što se ne jave, ne kažu istinu. Neka kažu šta su radili do dve hiljade i dvanaeste godine.

Neka kažu koju poziciju su imali, kako su uspeli da upravo tako nešto odrade. Kritikuju, a ne polaze od sebe. I onda lažete građane Republike Srbije. I onda kad im se nešto kaže, oni uzmu napuste sednicu. Ja se, predsedniče, izviňavam što sam morao ovo da kažem, ali jednostavno skrenuo sam malo sa teme iz razloga što ne mogu da dozvolim da se pričaju neistine, da se pričaju stvari koje nisu tačne, a ovde pričaju upravo oni koji treba da ćute, da sagnu glavu i da ćute. E, to je tačno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče. Pa, ja moram da ovaj, ne mogu da ostanem nem. Idemo, udaljavamo se od teme, ali nažalost, zarad istine i građana Republike Srbije, mi moramo da kažemo ono što je suštinski istina i ono što se dešavalo. Od 2000. godine u Republici Srbiji što se tiče privatizacije, ništa nije moglo da se odradi bez porodice Nikisića.

I to je ono što je de faktum, to su činjenice. I sada ti isti ljudi ovde na odboru drže nekome nešto i neka predavanja. Anepotizam čist. Da je tako sin, koji sedi ovde sa nama, Dušan, je sa svojih trideset pet godina bio savetnik pr-premijera, državni sekretar u Ministarstvu finansija, predsednik Nadzornog odbora Elektroprivrede, predsednik Upravnog odbora, odbora Energoprojekta, član upravnog odbora Fonda za razvoj, član skupštine preduzeća za proizvodnju borbenih vozila, šef radnih grupa u Železari Smederevo i za prodaju Telekoma, a u isto vreme je sa svojim ocem bio i vlasnik sedam konsultantskih kompanija. Kako to da objasnimo?

Kako to, gospodine narodni poslaniče, da objasnimo građanima Srbije? Vi pričate o korupciji, a vi ste ovde deo, ne deo, sinonim korupcije. Zahvaljujem.